Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, danas svakako, pošto ima 76 prijavljenih, verovatno će biti i još, ne mogu da odgovaram na svakog, već ću sačekati da prođe pet ili šest ili deset govornika, pa ću onda pokušati da odgovorim svima na određene tvrdnje ili na iznete stavove.
Zahvalan sam, gospodine Fehratoviću, na rečima koje ste izgovorili, na onome što ste primetili. Tačno je da je mir najvažniji i kao što sam rekao i juče, daćemo sve od sebe da taj mir sačuvamo.
Tačno je da u Srbiji ne žive samo Srbi, žive i Mađari i Bošnjaci i Albanci i Romi i Slovaci i Rumuni i Rusini i Bugari i mnogi drugi, tako da, mi se time ponosimo. I zato moramo da govorimo i zato sam se trudio, nikada ne možete, jer ovo je i nacionalna tema, ne samo državna, zato izaziva toliko strasti kod nas Srba, zbog toga se ne ljutite, ali da, vodićemo računa kroz ovu politiku i o pripadnicima svih drugih naroda, razumevajući koliko je za njih značajno da sačuvamo mir i stabilnost.
Slušao sam pažljivo šta ste govorili, zahvalan na tonu kojim ste govorili, gospodine Olenik. Pričali ste o pokrajini Vojvodini. Samo želim ljudima da kažem da Vojvodina ne samo da suštinski nije ništa izgubila zbog nepostojanja zakona o finansiranju Vojvodine, već je dobila. I budžeti pokrajinski i svi budžeti lokalnih samouprava, pre svega Novog Sada i drugih velikih gradova značajno su veći nego što su bili ranije. To govorim u interesu građana. Sa formalno-pravne strane ste u pravu.
Što se tiče „Gasproma“ i 3% rente, ta renta se ne plaća za gasovod, ta renta se plaća za eksploataciju gasa, koji je skoro pa gotov, ali kao što znate, to je potpisano u decembru 2008. godine. To je ugovorni uslov, odnosno kršenje, pošto sam ja pokušao da podignemo tu rudnu rentu. Onda sam saznao da je menjanje uslova razlog za raskid ugovora, a onda znate sa kakvim sve posledicama bismo morali da se suočimo.
Što se tiče pruga, nije bilo sasvim fer, pošto nije sasvim ni istinito. Sklanjaju se, ako sam vas razumeo, 435 kilometara pruga ste pomenuli. Da, ali mi u Vojvodini imamo najveće projekte izgradnje pruga. Posle mnogo godina prva vozna linija koja nam suštinski radi je Beograd – Vršac. Neću da govorim o brzoj pruzi, ili ne moram posebno da govorim o brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, koja je izgrađena i koja funkcioniše fantastično. Nadam se da i vi koristite tu liniju.
U toku smo, uspeli smo da ubrzamo radove sa Kinezima i da nastavljamo i uskoro ćemo da završimo i eksproprijaciju da bismo mogli da radimo Novi Sad – Subotica i da spajamo Beograd sa Budimpeštom. Očekujem i realno je da to bude završeno do kraja 2025. godine, početka 2026. godine. Za 2.40 sata centar Beograda – centar Budimpešte.
Mislim da su to veliki pomaci. Ne zaboravite ono što je bilo važno i Mađarima i Srbima, ali posebno ističem Mađarima, zato što oni u velikom broju žive na severu Srbije, dakle, i to je pruga Segedin – Subotica. Mi naš deo u ovom trenutku završavamo. Ostaje nam da sa mađarskim partnerima rešimo pitanje prelaska granica, odnosno da ne putuje voz 50 minuta, a da čekamo 50 minuta na granici. Prosto, to je pitanje koje se tiče naših usklađivanja propisa ili davanja odobrenja Srbiji od strane EU.
Ono što je, takođe, važno kada ste pomenuli vodu, dakle, uz mnogo problema, posebno bih rekao za Zrenjanin, iako, naravno, ima i drugih mesta, moja majka je iz Bečeja, pa znam da smo išli tamo na arteški ili arteski bunar, ceo život na žutu vodu zbog problema sa pijaćom vodom u kućama, ali Zrenjanin nam je tu najveći problem. I mi smo tu napravili neoprostive greške, a oni pre toga nisu nikada ni pokušali ništa da urade. Sada ćemo završiti tu vodu za Zrenjanin. Tehnička će biti do marta 2023. godine, a godinu dana kasnije će biti pijaća voda. To je problem koji postoji decenijama i sada sam siguran i dao sam reč da ćemo to da završimo i uradimo. Uzgred, grade se fabrike vode u Kikindi, Odžacima, Temerinu i Beočinu.
Nije opravdanje zašto to neki drugi nisu uradili, ali sam projekat „Čista Srbija“ je za nas od velikog značaja. Radimo ga na više nivoa. Radimo ga uz finansiranje „KFW“, dakle, Nemaca, radimo ga uz finansiranje Banke Saveta Evrope, radimo ga sa Kinezima. Imamo još nekog, ali četvrtog sad ne mogu da se setim, da budem iskren, nemojte to da mi zamerite. Sa IBRD-om, IBRD je četvrti sa kojima to radimo, i to radimo širom Srbije. Naravno, to je mnogo težak posao i ja vidim da nije dovoljno cenjen u Srbiji, jer gde god da sam otišao, to se ne tiče vas, ovo se tiče moje opaske, gde god sam otišao, ljudi samo traže puteve i koliko god da izgradite puteva, traže još puteva. Manje razumeju značaj i fabrika, odnosno prečistača otpadnih voda, manje razumeju značaj mnogih drugih stvari, čak i kanalizacija. Ali, to je ono što će Srbiju da podigne na nivo razvijenih centralnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja.
Zato to sve što radimo u narednih godinu, dve i tri je bukvalno od suštinskog značaja za napredak Srbije. Samo u Kragujevcu, verovali ili ne, pošto je Kragujevac veoma razuđen, moramo 636 kilometara cevi da postavimo, kanalizacionih, kada radite fekalnu kanalizaciju, radimo sad istovremeno i kišnu kanalizaciju da ne bismo imali problema na centralnim ulicama Kragujevca.
Samo navodim primer jednog grada, koliko toga mora da se uradi i to su cene, to su desetine i stotine miliona evra. Dakle, taj projekat je ukupno preko tri milijarde, računajte sa povećanim cenama repromaterijala, građevinskog materijala da će ići i preko četiri milijarde, jer postoje tzv. klizne skale i to mogu unapred da vam kažem.
Dakle, trudili smo se, borili. Da li uvek sve ide kako želite? Verujte mi da ne ide. I kad bih vam rekao koliko problema imamo sa meljivošću uglja i studijama i kako da dovučemo ugalj i šta da uradimo, tri dana bih mogao o tome da govorim.
Dakle, borimo se, ali ne mislim da su stvari, da idu loše. Idu bolje nego drugde. A da li može brže? Uvek može i mora brže i više.
Poštovana Elvira, hvala na svemu izrečenom. Samo bih želeo da kažem da veoma poštujem vaš trud u procesu evropskih integracija. Nisam siguran uvek da i od izvestilaca Evropskog parlamenta imamo najveću pomoć i najveću podršku, što vi i odlično znate. Valjda kad predstavljaju što manju političku partiju u svojoj zemlji, onda postanu mnogo opasniji na tom evropskom nivou, pa misle da imaju prava da nam dodatno drže pridike, ali sam siguran da ćete se vi sa time izboriti i da ćete umeti da pronađete najbolji prostor za Srbiju i da napravite pomake po tom pitanju i da u decembru se, ne kažem da je to odlučujuće i ne kažem da je to najvažnije, ali da neke pomake i u novootvorenim klasterima vidimo.
Što se tiče ličnih diskvalifikacija, pošto ceo dan slušam juče o tome kako neko lično diskvalifikuje opozicione poslanike, pa ljudi, vi ništa drugo niste radili sem ličnih diskvalifikacija. U svom govoru ničim drugim se niste bavili sem ličnim diskvalifikacijama. Sve vreme ste o tome govorili. Sve vreme sebe viktimizujete predstavljajući se kao nekakve izdajnike, kao ne znam, neko vam je nešto rekao, ja sam taj strani plaćenik, ja sam taj izdajnik. Pa, to vam niko od nas nije rekao, to ste vi za nas rekli. To ste vi za nas rekli, to je šef vaše poslaničke grupe u novinama rekao. Ja to nikada nisam rekao. To nisam vama ni juče rekao, ni ranije.
Zašto to radite? Zašto postoji ta potreba da to izmišljate sve vreme? Pa, zato što je to taj stari narativ i u tom starom narativu, vi imate strahovitu potrebu da objasnite da te retrogradne snage, da ti polupismeni, pošto ste vi strašno pismeni, a mi neobrazovani, pošto smo mi fakultete valjda završavali na livadi, a vi negde u svemiru. Mi retrogradni smo ti koji svakoga nazivamo izdajnici i plaćenici, to slušam deset godina i svaki dan pitam – pa, gde sam to rekao? Pa, nisi nigde, ali nema veze, kaže, objavio „Informer“.
Jeste li vi ljudi ozbiljni? Da li vi ljudi to na ozbiljan način govorite? Čitate li vi štampu koja vas podržava, gledate li televizije koje vas podržavaju? Pa, to pas s maslom progutao ne bi, šta izgovarate o meni, o mojoj porodici. Sad vodite kampanju protiv mog oca što je bio na litijama. Zamislite zlikovca, Vučić je kriv što mu je otac bio na litijama. Da li vi razumete, ljudi, šta radite svaki dan, svakog dana? Samo što ste strašno osetljivi kada ste vi u pitanju i kada su vaše porodice u pitanju, a nimalo osetljivi kada su porodice drugih u pitanju. I ne samo porodice, nego i, sve vreme govorite o tome, kažete – neko nas naziva ekstremistima i nenormalnim. Ne, ja sam rekao da postoje dva ekstremna politička pola, a niko vas nije zvao ekstremistima, a pogotovo ne nenormalnim.
Ljudi sa ekstremnim stavovima nisu ni malo nenormalni. To je danas nešto što je vrlo racionalno i nešto što privlači pažnju mnogo više nego što pozicija centra može da privuče. Pozicija pristojne i ozbiljne politike danas ne može da privuče i zato sam vam i rekao - mogu da se uslikam sa svo troje dece, neću dobiti lajkova koliko ću da dobijem sa svoja dva psa. Da li to govori sve o meni ili to govori i o svima nama, rekao bih da govori o svima nama.
Kažete - mi smo valjda jedini koji sudimo. Ne, vi ste jedini koji sudite, vi ste ti koji ste sebi dali moralno pravo da budete neko ko će da nam drži lekcije, tirade, i da nam u svakom trenutku bude neka moralna gromada i moralna vertikala koja će da nam objasni šta je dobro, a šta nije, pošto mi valjda nemam opravo, i onda kažete…
Nisam vas razumeo, vidim da nešto dobacujete…
(Narodni poslanici dobacuju: Niste u temi.)
Stvarno nisam čak ni razumeo šta su rekli. Nije ni važno.
Da vam kažem, ponavljam reči koje su izgovorili ovde i reagujem na njih. Dakle, moje je ovde da odgovorim na ono što vi govorite. Ja ponavljam vaše reči. Vi kažete – svi drugi treba da ćute. Ko vam je to kad rekao? Ko vam je to kad rekao? Ja sam ovde, slušam vas sve i trpim i lične uvrede i diskvalifikacije i sve drugo od svakog od vas. Ko vam je rekao da treba da ćutite? I to ste izmislili, nego biste vi voleli da ja ćutim zato ne možete da izdržite, zato dobacujete, zato što ne možete da me pobedite argumentima, zato što ne možete da pokažete ništa, osim praznine u politici, osim toga da ne možete da ponudite ništa sem - ua Vučić, onda je problem u tome što ja imam pravo da govorim. Valjda, ako sam toliko loš, toliko glup, i ovakav i onakav kako govorite svaki dan, pa što onda brinete zbog mojih reči, što onda brinete zbog mog angažmana.
Kažete – piše u Izveštaju državni vrh. Nije Izveštaj ni zakon ni Ustav, i on ne mora da normira ništa, on samo objašnjava šta se zbivalo u prethodnom periodu, a zna se ko su nosioci najviših državnih funkcija, a kada se kaže državni vrh to znači svi predstavnici državnog vrha i ništa to posebno nije značilo u Izveštaju. Ako vam je to primedba na Izveštaj i to najozbiljnija primedba na Izveštaj, onda sam stvarno zadovoljan tim izveštajem i moram da kažem da sam shvatio da suštinskih primedbi nemate.
Što se tiče vladavine prava, vladavina prava, ali nešto mnogo više, demokratska atmosfera je u tome da saslušate onoga koji govori, audijatur et altera pars - dajte da se čuje druga strana. Juče za 10 sati i 17 minuta nijednom niste istrpeli da mi ne dobacite, nijednom, ni u jednom mom obraćanju niste bili dovoljno trpeljivi da saslušate i da ne dobacite nešto, a u svakom vašem obraćanju bio sam dovoljno i strpljiv i trpeljiv da nikome nisam dobacio. Dakle, samo da to ljudi u Srbiji znaju, a da ne pričamo o tome koliko vam je stalo do Kosova da ste se svađali oko toga gde će ko da sedne i da je to bila najvažnija rasprava juče i da vas je to toliko zanimalo.
Gospodine Stošiću, uz zahvalnost to što vidim i zbog prirode vašeg posla odlično poznajete i geografiju Kosova i Metohije, i toponime, sve ih znate. Značaj Slivova i Dragovca, što mali broj ljudi i na Kosovu i Metohiji zna, ali neće oni nama da dozvole ni to, neće mnogo manje stvari da nam dozvole. Lepo je ponekad kad vas čovek čuje onda pomislite da imamo više prostora, nemamo. Ja neću da obmanjujem ni vas, ni neke druge, nije naš prostor tako širok, niti možemo da naiđemo na razumevanje mnogih drugih koji jednostavno jedinu politiku koju imaju to je kako da isključe Srbiju sa Kosova i Metohije, i kako da Srbija na Kosovu i Metohiji ne bude. Uzgred, oni to misle i za Srbe, ali prvo bi da isključe Srbiju, jer znaju kada isključe u potpunosti Srbiju da onda neće biti ni Srba ili da će ostavi veoma mali broj Srba.
Zato su varali na Prilužju, Plemetini i Babinom Mostu, a mi imamo druge probleme u centralnom Kosovu. U Kosovu Polju, Bresju sve je manje Srba, skoro da ih nema. U Bresju još nešto malo ima, u Kosovu Polju minimalan broj Srba, i to ima više prijavljenih nego onih što stvarno prenoće. U Ugljaru, Čaglavici, u kojoj smo već prodali mnogo zemlje Albancima samo što o tome ne volimo da pričamo, jer kada to kažete nekoga morate da kritikujete, prosto ih gubimo. Više od pola Čaglavice i više od pola Čaglavice je u albanskim rukama. To na centralnom Kosovu, od Gračanice do Lipljana, Gušterica jedna, druga, Laplje Selo, je ono što možemo da prikupimo. U Pomoravlju je nešto lakša situacija upravo zbog naslonjenosti na centralnu Srbiju, ali ni tamo nije laka, čak ni u Ranilugu, ni u Šilovu, ni u Velikom i Malom Ropotovu koji se direktno naslanja na centralnu Srbiju. Nije lako, kao i na severu Kosova.
Što se tiče Sporazuma o policiji ZSO-a, što ste pominjali, ne zanima to njih, jer kada dođe… Kakvo je obrazloženje? Kada se Albanci sastanu sa Kvintom, oni znaju da su oni pogazili sve sporazume, ali onda kažu – mi nemamo pravo da se mešamo, jer iz ugla naših vlada u Berlinu, Parizu, Londonu, Vašingtonu, iz ugla naših vlada to je suverena zemlja, ona ima pravo da radi na svojoj teritoriji šta hoće, bez obzira na to šta je potpisala sa Beogradom.
Što se tiče poslednjeg izlaganja, ja ću pokušati da odgovorim na pristojan način, ne povisujući ton i ne vređajući ni govornika, niti bilo šta drugo. Dakle, oko tih priča – strani plaćenik, izdajnik već sam bezbroj puta rekao. Samo pogledajte šta je to što vi govorite, pogledajte šta je to što vaši mediji čine, ali ponekad vam je lakše da živiti u paralelnoj realnosti, nego u stvarnom životu i onda drugu stranu ne želite ni da čujete, ni da vidite.
Ključno pitanje koje ste postavili – koje je tačno rešenje? Znate, mislim da čovek u 30 godina političkog delovanja, ja još nemam 30 godina političkog delovanja, nisam od 1990. godine, ali i to je jedna mantra laži i izmišljotina, što ne mislim da je vaša, ovaj se mali deo ne odnosi na vas, sve ostalo će se odnositi na vas. To je jedna inače mantra, izmišljotina kada ne znaju šta će, onda pričaju o tome šta sam radio 1990, 1991. godine. Ništa, učio sam na fakultetu, nisam se bavio politikom, čak ni 1992. godine. Tek kasnije, u drugom delu 1993. godine, kada su gotovo svi ratovi suštinski bili završeni, ostale su, nažalost, teške operacije 1995. godine i veoma loš i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, ali ovaj stvarni rat odavno je bio započeo, a ja sam tada bio na fakultetu.
Nevezano za sve te izmišljotine, to je onako usput što svi rade. Nekoliko važnih tema i to je ključno pitanje – koje je tačno rešenje? U tih 28, 29 godina promenila se situacija. Menjala se situacija i ne samo našom voljom, već i voljom velikih sila i u skladu sa tim jedino magarac ne bi primetio da se nešto promenilo i da nešto mora da promeni. Svaki normalan čovek, a ne racionalan političar koji mora da brine o interesima naroda mora da promeni tu poziciju i nije ista pozicija, to je ono što sam ja juče govorio, i hvala vam što mi pružate priliku da na to na takav način odgovorim. Ne može da bude ista pozicija pre 1999. i posle 1999. godine, jer se nešto u međuvremenu dogodilo. Ne može da bude ista pozicija ni pre, ni posle 2004, ni 2008. godine, a pogotovo ne posle 2010. i 2011. ili 2009. godine zbog različitih događaja.
Sve to nosi nešto sa sobom, sve to nosi dodatno usložnjavanje i komplikovanje situacije. Da, ja ne krijem ništa. Ja sam mislio i imao sam dovoljno hrabrosti da kažem sve ono što biste svi vi voleli samo nikada niste imali hrabrosti da kažete. Da, ja sam mislio da je razgraničenje rešenje. Shvatio sam da je to nemoguće, pošto ste mi svi vi skočili na glavu, i oni koji su za nezavisno Kosovo i oni veliki junaci koji nisu bili u stanju da urade ništa sem da izdaju saopštenje kada su nam napali narod.
Ja koji nisam veliki junak nikada ne bih i nikada neću dozvoliti da nam proteraju 4.000 ljudi, da nam unište 35 crkava i manastira, već ću znati kako da reagujem i zato ih upozoravam. Razlika je u onom što činite, a ne u onome što ćete da govorite.
Danas gledam kako na realan način da sagledamo situaciju, šta je to što možemo da dobijemo, kako da obezbedim da možemo da razmenjujemo jagode i da gajimo jagode sa Albancima, ali ja bih za razliku od vas bez zastave nezavisnog Kosova. To je mala razlika između vas i mene. Inače, što se jagoda tiče, sa jagodama nema problema. Mislim da je važno i mislim da je dobro da se te ideje o jagodama, malinama i o svemu drugom čuju, zato što su to ideje „Otvorenog Balkana“. To su važne ideje.
Vi možete to sebi da dozvolite, danas ne bi bilo dobro kao narodni poslanici, ali možete sebi da dozvolite da sedite pod zastavom nezavisno Kosova, ja ne mogu i ne smem, jer me i Ustav na to obavezuje, zakoni ove zemlje i ne mogu to da radim i neću to da radim, u krajnjoj liniji.
Ovde ste govorili sve vreme o onome i posebno naglasite i posebno počnete da vičete, to sam primetio da se kod svih dešava, kada počnete da govorite o Srbima kriminalcima sa Kosova ili Srbima kriminalcima od nekud. Da li vi to, pošto je valjda lepo da vas neko tobože naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, iako to niko ne radi, ali ćete vi da nazivate ljude o kojima ništa ne znate da su kriminalci zato što ste vi tako odlučili, jer ste vi sebi dali pravo da budete i tužilac i sudija? Nisam znao da je to u skladu sa vladavinom prava na koju se, profesore, tako pozivate često. Nisam znao da ste sebi dali u ruke mogućnost i da tužite i da sudite. Ja sam mislio da to rade nadležni tužioci i nadležne sudije.
Pričate o Gornjim Nedeljicama i Kosovu. Toliko je nefer to što radite, toliko je to nefer, toliko je to neistina, da je to zastrašujuće. Prvo, u Gornjim Nedeljicama u svakom delu zemlje, jedino ako hoćete da ukinemo rudarstvo, u svakom delu zemlje kada govorite o istoku Srbije, pošto ne znaju svi ljudi o čemu ste govorili, ja znam o svemu šta ste govorili, dakle ja sam ponosan na ono što smo uradili sa „Ziđinom“. Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi.
Dakle, mi smo imali godinama i decenijama strahovite gubitke, decenijama, užasno krvarili jedan od nerešivih problema. Zna to Ivica Dačić, ja sam 2014. godine rekao kada bi smo rešili Železaru i Bor, mi bi smo za najveći broj, Železaru u Smederevu, i kada bi smo rešili Bor, RTB, Rudarsko-topioničarski basen Bor, dakle da budem precizan, mi bi smo rešili najveće probleme, ne računajući politički koji se uvek tiče Kosova i Metohije, rešili bi smo najveće probleme za budućnost Srbije.
Mi smo se time bavili danonoćno, pokušavali na različite načine, više aranžmana pokušali, nismo uspevali. Tek kada smo uspeli da izmolimo predsednika Narodne Republike Kine, Si Đinpinga 2016. godine u Smederevu, a podsetiću vas Amerikanci su nam vratili Železaru zato što su gubili pare na Železari, a 5.190 ljudi u tom trenutku radilo je u Železari, u kooperantskim firmama, u kooperantskim preduzećima, računajte najmanje 15 do 20 hiljada ljudi. Uz PKC koji smo doveli, koji danas zapošljava 3.863 čoveka u Smederevu, dakle zamislite mi smo uspeli da obezbedimo danas, pošto ima 5.600 – 5.700 danas Železara zaposlenih, dakle mi smo uspeli gotovo 10.000 ljudi da obezbedimo, da sačuvamo posao ili da dobiju novi posao u jednom gradu.
Zašto pričam ovo sve? Da bi ljudi znali istinu o Boru. Bor najbrže napreduje i proporcionalno najbrže raste cena kvadrata u Boru. Zbog čega? Zbog koga? Pa, zbog „Ziđin-a“. Hoću da ljudi u Srbiji znaju, mi smo bili u gubitku milijardu i 200 miliona evra. Mi nismo imali tržište, mi nismo imali opremu, mi nismo imali znanje. Mi smo morali da pronađemo stranog investitora. Jedini koji su se prijavili bili su Kinezi i Rusi.
Izgubili smo, sada ću to da vam otkrijem, mi smo želeli, jer smo videli da je ova kineska kompanija uspešnija od ruske i hteli da napravimo odmah aranžman. Onda su mi Evropljani došli i rekli, pet komisija, delegacija, ne znam koga, rekli su – morate da idete na kompletnu tender proceduru, na sve drugo, da ne bi bilo korupcije. Ja kažem – nije pitanje korupcije, nego žurbe, mi krvarimo, naš budžet krvari, mi gubimo pare. Ne možemo to da podnesemo, a znamo da su one najbolje. Kažu – ne, ne, morate u proceduru. Izgubili smo osam meseci jer su nam rekli da će da se jave pojedini evropski ponudioci i na kraju se nisu javili. Tih osam meseci smo plaćali da bi smo doneli, naravno, na osnovu svih važećih zakona u skladu sa tenderskom procedurom. Nekad vam se žuri, a žuri vam se ne zbog ne znam čega jer nećete da bacite 150 ili 200 miliona koje su nam nekada bile ogromne pare.
Dolaze ljudi, spasavaju nas. Bukvalno nas spasavaju. Spasili smo istok Srbije, spasili ga. Danas ljudi mogu da protestvuju zato što žive mnogo bolje, naslanja nam se ne samo Bor, nego naravno i Boljevac i Negotin i Zaječar, sve do Rgotine, pa Boga mi i sam Zaječar, svi se naslanjaju na RTB i žive od toga.
Nemojte da vam pričam koliko smo imali neuspelih pokušaja i privatizacija između 2008. i 2012. godine i da vas podsetim, tada ste nudili građanima Bora da bambus i kikiriki proizvode, kao što znate.
Dakle, to je jedan od najvećih uspeha na koji sam ponosan. Vi ga predstavljate ovde kao, pa zamislite neko je kupio i platio ogromnim novcem nešto pa će tu zemlju valjda da uzme ovako iz zemlje, pa da je prebaci u svemir, pa će iz svemira da je vrati u Kinu. Što to govorite? Što to radite? Što to radite sve vreme? Ako planirate da jednog dana vodite zemlju, što to radite sa svim uspešnim projektima i sa svim uspešnim stvarima. Presrećan sam i ponosan sam na to.
Kažete – u Nedeljicama je problem. Ja se ni u čemu sa vama ne slažem sa tim u Nedeljicama, ni u čemu, sve suprotno mislim, ali vam dozvoljavam da imate strast da tako mislite. Ja mislim da smo napravili najveću grešku jer bi smo tamo imali 2.800 dece, a sa 280 zbog toga što smo vas poslušali, pašće nam broj dece na 100. Ja mislim da smo uništili budućnost slušajući vas, da smo uništili budućnost i Loznice i Nedeljica i čitavog Jadra i čitave rađevine i čitave zapadne Srbije. Ja mislim i ne stidim se da vam to kažem u lice i celoj javnosti. Da, ja sam kriv zato što smo slušajući vas uništili budućnost zapadne Srbije, zato što je trebalo da tražimo od Nemaca ili ne znam koga najbolje moguće nivoe zaštite životne sredine i trebalo je da podignemo Loznicu sa realnih 70.000 ljudi koji prenoće, koji žive, a ne 90 koliko sami danas kažemo, 92 ili 72 imamo, a 92 govorimo da ima stanovnika itd. Dakle, da dođe do 150.000 padaće nam na ispod 50.000.
U celom Podrinju, ljudi, nemamo 100.000 ljudi. U celom Podrinju nemamo 100.000 ljudi. To je bila velika šansa za Srbiju, a da ne pričam o tome da su mogli svoj budžet da uvećaju petostruko, ali je to naravno trebalo na drugačiji način da se radi. Naravno da smo mi u Vladi u mnogo tome pogrešili, neobjašnjavajući to i ne boreći se za to što smo smatrali da je interes Srbije. Na kraju smo poklekli pred vašim pritiscima i ja mislim da je to moja najveća greška.
Kad govorite da se dešava Kosovo, koliko ljudi veruje o Kosovu, o Gornjim Nedeljicama, Aleksandar Vučić - 109, govorim o listi glasova. Lista „Moramo“ dva glasa, e tek toliko da vidite šta misle ljudi u Gornjim Nedeljicama i da vidite kako ljudi u Gornjim Nedeljicama dobro vide ko čuva Kosovo, ako su Gornje Nedeljice Kosovo, a ko ne. Stotinu devet prema dva, čini mi se na prilično racionalan način o tome govori. Zahvaljujem se.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Đorđe Milićević: Poslovnik.)
Evo, ja prihvatam da odem sa vama. Nije mi problem, čim budem imao vremena prihvatam da odem sa vama, nemam nikakav problem.
Ja sam predsednik i moje je da radim dobre stvari za zemlju, nemam problem da odem, ali želim da vam ukažem u nešto. Zaboravite, naravno da nisam rekao ono što ste rekli, neću više ni da ulazim u to. Hoću jednu drugu važnu temu da vam kažem. Hajde vi da odete sa mnom da vidite kako teško gradimo autoput svaki i zašto ne možemo da gradimo. Hoćete da vam kažem zašto? Zbog mnogo marifetluka i veštaka i poreskih uprava i advokata i svih ostalih koji nam ne daju da uđemo, i građevinske mafije, i ove i one, koje nam ne daju da uđemo u kamenolome o kojima govorite za koje mislim sve suprotno, mi ne možemo. Plaćamo velike penale zato što je danas luksuz postao izvoditi kamen, svi bi hteli puteve i autoputevi, ali samo ne bi da kamen ide baš iz njegove opštine, nego ako može da ide iz neke druge opštine.
Kao odgovorni ljudi to morate da znate, jer autoput koji se gradi kroz 10 ili 12 opština mora negde kamen da dođe, ne možete bez toga da gradite autoput. Mi sada više nigde ne možemo kamen da uzmemo, jer svuda imamo velike pokrete koji kažu – e, dajte nam puta četiri cenu. Onda nam se dogodi da poreskoj upravi to bude najlakše, pa oni spuste cenu da oni ne bi bili odgovorni, a onda, naravno, veštaci kažu nešto višu cenu, a onda dođu političari i advokati, kažu - dajte nama 10% od toga, mi ćemo da dobijemo tri puta veću cenu ukoliko idemo u sudski postupak, i sve znate da govorim istinu, jer ja se bavim državom i ja znam kakvi su državni problemi po tom pitanju. I mi sada ne možemo da radimo na putu Preljina – Pakovraće – Požega, zato što ne možete, jer nisu dobili pare. Što je najgore, dvoje ili troje njih su u pravu, jer oni plaćaju porez na imovinu, a nisu dobili takvu ponudu poreske uprave. Ostali, naravno da nisu, plaćaju porez na imovinu u vrednosti celog imanja od 10 hiljada evra, ali od države sada traže 100 hiljada evra. Zašto? Pa, kaže, ne vredi danas, ali vredeće toliko kada prođe autoput. Pa, čekaj, ti 40 godina, ti 35 godina plaćaš porez na imovinu na određenu vrednost, a onda nama kažeš ne vredi to toliko, nego vredi 10 puta više, pa i da nađemo pare, pa da platimo 10 puta više tada biste nam vi rekli, pa vi kriminalci oteli ste te pare od naroda i plaćate nešto što ne treba da platite.
I došli smo u tako začarani krug u kojem da potvrdim ono što ste pitali, tačno je, svi stiču političke poene i bave se time, niko neće da bude pošten i da kaže šta je stvarno. Ja se ne libim pred vama da kažem na najpošteniji način šta stvarno mislim i o Nedeljicama i o svemu drugom. To je ono što stvarno mislim i nemam problem sa tim da vam to kažem i to ću reći i za pet, i za deset i za dvadeset godina – da, propustili smo najveću šansu, da propustili smo najveću šansu za ubrzani razvoj Srbije. Jesam li za to kriv što sam slušao vas i podlegao pritiscima, više neki drugi, a onda sam ja njih poslušao, nije ni važno, kriv sam. I nemam problem sa tim. Šta će biti za nekoliko godina, to sam Bog sveti zna, sada neće. Tako da ne morate da podižete paniku, pa da mislite – vreme mi je za sticanje poena.
Dakle, suština je u tome da mi moramo da budemo realni id a budemo fer kada sagledavamo državne poslove i kada sagledavamo šta je to što može da se radi, da mora da se radi. Meni je jedan poslanik rekao – planina mi je bela. A jel si dobio put? Pa jesam. Kako misliš onda? Šta misliš da uradimo, da donesemo meteorima iz svemira kamen? Kako to ljudi mislite?
Država je suviše komplikovana stvar i suviše ozbiljna stvar i državom ljudi treba da se bave. Ja sam veteran u tome, znam ceo aparat kako funkcioniše. To nije samo deset godina na vlasti, što je najduže od svih, govorim da imate stvarnu vlast, ne pričam o onom što ste prilepak ili ne znam šta. Stvarna vlast je deset godina i stvarno sam ponosan na to. zato znam to. Samo vas molim malo više realizma u sve to, malo više realizma, manje pobune, a više onoga – čekaj, pa nisu baš ovi ljudi toliki idioti da bi to radili protiv naroda. Ništa drugo, a ja hoću da idem sa vama, nikakav problem. Spreman sam u drugoj polovini oktobra da odemo gde god hoćete. Ako hoćete, vodite kamere, ako nećete nemojte, da idemo bilo i gde i da čujem šta ljudi imaju da mi kažu po tom pitanju. Hvala.
Razumeo sam, niste ga vi, gospodine Orliću razumeli. Nisam mogao da čujem od tolike vike, ali sam razumeo šta je hteo da kaže.
Pokušaću ukratko da odgovorim. Naravno, slušali smo koji god termin da bih upotrebio bio bi uvredljiv, zato ću pokušati da se uzdržim od toga, bio bi uvredljiv, govorio bi istinu i tačno bi precizno oslika sve ono što smo slušali, ali kao predsednik Republike to ne mogu da radim i ne mogu da se ponašam tako neodgovorno kao što se malopređašnji govornik ponašao.
Jednu stvar, ovde smo čuli više puta, ne samo od tog čoveka, već i od drugih ljudi, kako su ovi ljudi krivi zato što učestvuju u vladi na Kosovu. Da, interesantan slučaj. Znate, kada smo imali priču o standardima pre statusa, pa se prešlo na statuse, pa su nam i mnoge lažne patriote iz takozvanog desnog bloka pričali, a tada su podržavali neke druge političke stranke, mi smo učestvovali u vladi, albanskoj vladi na Kosovu i to upravo ljudi iz DS, gospodin Bogdanović i to u periodu između 2002. godine i 2004. godine, Vlada Bajrama Redžepija.
Vidite kako bezobzirno obmanjuju javnost, uz podršku DSS, uz podršku svih drugih. Dakle, vidite kako bezobzirno obmanjuju javnost svi sve vreme, pričajući da su ovi ljudi nešto krivi za sve ono što su oni radili pre njih, dvadeset godina. Ne interesuje ih istina. Ne interesuju ih činjenice. Jedino što ih zanima to je ako mogu da viču što je moguće glasnije ne bili nekoga uvredili.
Pa, kažu ovde smo mi lopovi, ovakvi. Da, ja mislim da smo imali pravu lopovsku vlast koju ste predstavljali, ali to nikada nisam govorio na takav način, ad personam, ali ako jesam u nekim drugim prilikama.
Da, mislim da ste razorili zemlju, mislim da ste je uništili. Mislim da nam je bilo potrebno mnogo godina da se vratimo. Mislim da nam je, kada govorite o bedi i siromaštvu, na kraju svog izlaganja, vi ste to pomešali, neko vas je vratio u period od pre deset i dvanaest godina, tada su bili beda i siromaštvo koje ste ostavili našem narodu, jer ste opljačkali sve fabrike, uništili oko 500 fabrika, a mi izgradili 300 fabrika i doveli 300 velikih stranih investitora. Vi ste otpustili 450 hiljada ljudi. U vaše vreme smo imali najveću nezaposlenost 25,9%, danas imamo najnižu stopu nezaposlenosti i to u skladu sa Eurostat modelom 8,9% koji nam ne ide na ruku zato što nam ne računa sezonske radnike, a ovamo su računati bili i sezonski radnici. To su rezultati vaše vlasti.
Ovde ste došli da nam pričate sve prazne priče iz tabloida i na svaku ću da se osvrnem. Na svaku laž i bljuvotinu koju su izgovarali u prethodnim mesecima i hvala vam na tome što mi pružate priliku.
Govorite i kukate ovde kako je neko vas nazivao pogrdnim imenima. Evo, vam šta kaže ovaj čovek koji je malo pre govori. Kaže, Andrej i Danilo, to je moj brati, mlađi brati i Danilo, to je moj stariji sin, pronađeni u šahtu kao Gadafi. Dakle, to je čovek želi da mi ubije dete. To je čovek koji želi da moje dete bude ubijeno. Nisam vas razumeo zašto mi dobacujete, što želi da mi ubije dete. Nije to rekao, nego je rekao da završi u šahtu kao Gadafi, a ne znate kako je Gadafi završio.
Sram vas bilo. Sram vas bilo sve što to radite i što govorite i što se pri tome smejete i pri tome sve vreme glumite žrtve. Ne postoji stvar koju niste u stanju da izgovorite. Ne postoji stvar koju niste u stanju da uradite. Ne postoji gadost koju niste u stanju da izgovorite i napravite, ali ste u stanju da primetite sve što je na vašoj koži.
Govorite o Toniju Bleru, bedžu. Jel to Zoranu Đinđiđu govorite, njega kritikujete pošto je on prvi ugostio Tonija Blera ovde, i to samo dve godine pošto su izvršili agresiju na našu zemlju? Da, ja sam ga sreo na raznim mestima, jedanput ili dvaput, ne, tri puta čak u životu, pokušavajući da od neprijatelja napravim prijatelje. To je moj posao. To ću da radim uvek.
A, sad odjednom za Šredera me niko ne kritikuje, pošto se vidi da je veliki Putinov prijatelj pa njega prećute nekako. Pa, to je moj posao.
Kako ste zaboravili da je Zoran Đinđić to uradio?
Vojislav Koštunica crveni tepih postavio pred Havijera Solanu. Pred Havijera Solanu. I još nam držite patriotske pridike ovde. 1
To je nešto što…
Svako vaše dobacivanje…
Ako mogu da zamolim i jedne i druge.
Dakle, svako vaše dobacivanje mi govori samo koliko vas boli istina.
To što ćete da sahranite moje dete i mog brata je mnogo lepo što ste rekli i što ste uradili.
Nisam ja uzeo nešto tajno. Nije ovo snimak nečega što je on govorio privatno, on je ovo sam uradio javno. I vas nije sramota da meni kažete – ajde, čoveče, nemoj to da govoriš, dobacujući mi.
Ne kažete mi – jel te sramota da si tako nešto izgovorio, nego kažeš onome ko je to uradio, nego to govorite meni, zato što vam se to ne uklapa u priču u kojoj vi morate da budete jadni, uvređeni, povređeni, uvek progonjeni, u teškoj situaciji. U stvari, sve vreme vi to radi. Sve vreme to radite.
Šta ću ja da gledam i šta neću da gledam, pa imam pametnija posla nego da gledam emisije koje volite da gledate, nego da gledam pevačicu Berović i da slušam te pesme. Ništa od toga ne radim.
Žao mi je što moram da vas razočaram.
Kao mantru ponavljate priču o Krajini i kažete – mi smo učestvovali u tome. Ne, mi smo tada bili jedina opozicija.
Mi smo tada bili jedina opozicija i lider stranke čiji sam član bio tada bio je u zatvoru, a ne vlasti. Ne na vlasti, a vi ste ćutali tada i ni reč niste rekli, a oni koji su bili protiv pada Krajini bili su u zatvoru.
Samo da to jednom za uvek raščistimo, pošto je to još jedna od laži i neistina koje stalno iznosite, svi, na različitim mestima.
U Hrtkovcima nisam bio i nisam bio ni član te stranke u to vreme. Ne znam na koga ste mislili. To valjda govorite gospodinu Šešelju. Siguran sam da bi on znao kako da vam odgovori i siguran sam da bi vas, kao i obično, rasturio u svakom duelu, ali to nije moj interes, niti sam se bavio politikom tada. Nije to jedanput uradi.
Što se tiče ubistava i kriminala, pa u vaše vreme smo bili svetski prvaci po broju ubistava. Pa u vaše vreme je predsednik Vlade ove zemlje ubijen.
U vaše vreme su u jednom danu po dvojica generala policijskih bila ubijena, članovi BIA koji su bili krivi samo zato što su se pojavili na sastanku kod predsednika Vlade. Ubijani ljudi po stepenicama, kod starog Merkatora, kod novog Merkatora, na svakom mestu. Imali smo 15 puta veći broj ubistava nego danas.
Vi nam držite pridike o tome.
Vi nam držite pridike o organizovan kriminalu, vi koji ste, čija je vlast postala eufemizam za organizovani kriminal i za lopovluk i pljačku. Vi nam to govorite.
Vi to govorite ljudima koji su izvadili ovu zelju i koji su napravili rast BDP-a za 10 godina veći nego za prethodnih 50 i još mislite da to što glasnije izgovarate, baš kao što ćete niže i što tiše da udavite mog brata i mog sina, pa u šahtu da budu, kako sami kažete, pa ćete, valjda, to da uspete i sa svim drugim.
Ne ubijajte tuđu decu! Samo to ne radite i ne pretite ubistvima tuđoj deci, a onda da govorite o tome kako vam je neko rekao da ste kreteni ili ne znam kakvi.
Kažete – nema rešenja. Moguće je da nema rešenja. Moguće je da nema rešenja, ali osim Bajrama Redžepija, ne zaboravite, želim da vas podsetim na tu činjenicu, nije Kosovo proglasilo, nije Priština proglasila protiv pravnu nezavisnost, koju mi ne priznajemo, u vreme Aleksandra Vučića, već u vaše vreme, a vaš ceo odgovor je bio taj, vaš ceo odgovor je bio da se sklonim taj dan u Rumuniju da izbegnem kritike stranica što bih radio na beogradskim ulicama.
To je bio sav vaš odgovor, a pre toga vam je bio junački odgovor na Pogrom Srba i uništavanje 35 srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Igrali ste pasijans u Narodnoj skupštini. Možda sam ja dobacivao, ali nisam igrao pasijans kao vi što ste igrali, o čemu postoje i video potvrde.
Što se tiče ostavke, ako bude bilo potrebe ostavku ću da podnesem, i za to nemojte da brinete. Nikada vi na to ne morate da me pozivate. Ja sam već jedanput rekao – vi ste izgubili na poštenim izborima u kojima su meni bile vezane ruke zbog situacije u Ukrajini. Da nisu dobili bismo mnogo više glasova.
(Borislav Novaković: ….svi novosadski kriminalci….)
Izgleda su sa ove strane otkrili ko je najveći novosadski kriminalac.
Da samo završim. Vaš je problem što ne volite da slušate ono što govorim i što polazeći od sebe ne verujete u reči koje vam izgovaram.
Da vam olakšam, pošto me vi nikada ne biste i nikada me nećete pobediti, baš kao što sam vam i rekao, ja ću sam da se sklonim jer ja nemam toliko energije, iako sam juče video da imam mnogo više nego svi vi, ali bez obzira na to ja vidim da to nije dovoljno i da nije onoliko koliko bih ja želeo.
Ja znam da mi je poslednji mandat, te ćete moći da pobedite. Plašim se da vam ni tu neće biti pomoći, zato što će narod opet da izabere nekog pristojnog, nekog racionalnog, nekoga ko voli Srbiju i nekoga ko će da uradi sve da Srbija ide napred, a ne da je vraća u tako užasnu prošlost u koju ste je vi vratili, 30 i 40 godina, svojom vladavinom dvanaestogodišnjom koja je najmračniji period svih srpskih vlasti od, bogami, 1918. godine.
Hvala vam najlepše.
Ja sam razumeo…
(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika.)
Da budemo sasvim fer, kada je počeo da govori prethodni govornik, tada niste tražili, nego ste ćutali, a čim sam ja počeo da govorim, opet dobacujete.
(Miodrag Gavrilović: Sve vreme tražim povredu Poslovnika.)
I sve vreme dobacujete i sve vreme se žalite na to kako vam neko dobacuje, a sve vreme to radite.
Nemam ja ništa protiv, gospodine Kovačeviću, kada jedan divan deo vašeg izlaganja bude ono što ste već učinili 2013. godine. Mi smo to pronašli i zaista smo se divili tom vašem izlaganju iz 2013. godine. Dobro je da ste ga ponovili pred nama. Veoma sam zadovoljan zbog toga. Sad ćemo ga dva puta imati u stenografskim beleškama i moći ćemo da obnovimo gradivo koje smo naučili, smatrao sam, 2013. godine.
Za ljude koji ne znaju, dakle, ovo isto što smo čuli danas od „a“ do „š“, ovo do poslednjeg ovog dela, dakle, čuli smo i 2013. godine, što je dobro, što govori o istim pozicijama i što je važno da se čuje.
Znate, ono što ste nam vi ovde rekli je upravo negacija svega onoga što smo slušali ovih dva dana. Dva dana govorite o tome da mi o vama pričamo kao o izdajnicima. Ono što ste vi ukazali, čudi me da me niste nazvali kugom, kasapinom i lažljivcem, pošto to radite inače. To je onako jedan veoma pristojan rečnik da se političkom protivniku, mada je teško za vas reći politički protivnik, jer ste do sada samo pet političkih stranaka promenili, čak iz vaše sopstvene koju ste osnovali i čiji ste predsednik bili, pa su vas izbacili ostali, iz meni nepoznatog razloga. Ali, u svemu tome, gospodine Kovačeviću, vi ste govorili ovde o izdajnicima. Govorili ste o izdajnicima, a niste pogledali sopstvenu stranku u ogledalo, ovu šestu. Niste pogledali šta ste uradili sa našim svetim Kosovom i Metohijom. I nije u moje vreme Kosovo proglasilo nezavisnost, već u vreme vlasti vaše stranke, kada je vaša stranka imala mesto i ministra spoljnih poslova i neka druga ministarstva.
Nije u moje vreme doneta odluka Međunarodnog suda pravde, u kojoj se kaže, dajte mi da pročitam precizno, u kojoj se kaže da nisu ništa protivpravno učinili, oko Deklaracije za nezavisnost itd.
Evo ga, kaže, citiram – finally concludes that consenquently the adoption of that declaration did not violate any applicable rule of international law. Za one koji ne razumeju znači da nisu pogazili međunarodno pravo donošenjem Odluke o deklaraciji o nezavisnosti Kosova, Albanci, pošto ste postavili pitanje na veoma loš način i doprineli razvoju nezavisnosti Kosova. Jeste li sa tim „dobrodošao izdajniče“ se sebi obraćali ili svojim stranačkim kolegama, pošto da vam dozvolim da vi više volite Kosovo i Metohiju od mene neću nikada. Na Kosovu i Metohiji sam proveo mnogo vremena u svom životu, znam svako srpsko selo i u gotovo svakom selu znaju mene. Pošto je dobro da znaju i mene i vas, dobro pogledajte kome su svoje glasove dali. Kada pričate o Potemkinovim selima, ne znam zašto jaučete, jer vam to navika neka ili je to samo elementarna nepristojnost.
(Tatjana Manojlović: Zbog tih glasova.)
Dakle, samo nešto da vam kažem oko Potemkinovih sela.
Potemkinova sela. Prvo, Potemkin je potcenjen u istoriji. Potemkin je mnoge stvari uradio za razliku od vaše vlasti koja nije uradila ništa, osim loših stvari. Nije Potemkin bio tako negativna ličnost u istoriji, kao što vi hoćete da predstavite, pošto i o tome ponešto znamo, naprotiv.
Što se tiče toga ko kome ide na mitinge, a gde ste to našli da govorite? Pa, vi ne možete da skupite 70 ljudi iz cele Srbije, gde god da ih vodite uvek ista lica, potpuno isti ljudi i vi meni to govorite koji skupim 130 hiljada ljudi na mitingu. O čemu vi govorite? Ja idem u svako selo gde me dočeka 10 ljudi, 15, 20, 50, 100, idem u sela gde me dočekaju ljudi koji drugačije misle. Ovde postoje ljudi koji znaju politiku, pa nek vas to nauče, nek vam to objasne.
Ja idem u sela, probijao sam se da bih došao tamo u Nedeljice, neka vam kažu ljudi to pošteno, ako hoće, da bi se obratio svima koji drugačije misle. Ja nemam problem sa tim. Ja sam predsednik svima i pred svima ću da govorim.
Gospodine Kovačeviću, vi hoćete da bijete. Kažete - ja ću da bijem. Evo, gospodine Kovačeviću, jeste ovo vi, jel to vi kažete - ja ću da bijem? Ponavljate tri puta i treba da bijem. Ovaj hoće dete da mi ubije u šahtu, vi hoćete da bijete. Šta još hoćete? I onda govorite o finoći, kulturi, o aristokratskim metodama, ne o aristokratskoj, kako reče malopre, aristokratskoj strukturi ili kako već, a vi sve plemstvo, englesko. Da vam ne pričam šta je na to svojevremeno Baja Pašić rekao baš u Narodnoj skupštini kada su ga prekidali i govorili šta nikada engleski lordovi ne bi rekli, e taman toliko koliko ste vi lordovi tamo, taman smo i mi tolike aristokrate.
Dakle, meni je bilo drago da čujem vaš izvanredan ponovljeni govor, bar taj deo, a što se tiče lokalnih kabadahija, pa jeste li ih pogledali oko sebe, jeste ih pogledali oko sebe? Bili predsednici opština, uništili sve u tim opštinama, najgore kabadahije u tim opštinama. Za narod nikada nisu imali vremena ni pet minuta, za sebe jesu, za narod nikada, ali ja sam saglasan sa vama i iskoristiću to što ste vi rekli da kažem da tačno ima mnogo lokalnih kabadahija, ima ih mnogo i na drugim mestima u državi, i to su stvari koje nikada ne možete do kraja da izmenite, nikada ne možete do kraja da promenite, ali koliko bude moguće pokušaćemo da to menjamo u narednom periodu.
Mislim da smo mnogo promenili u odnosu na prethodne periode i zato se vidi razlika u rezultatu. Za samo 10 godina mi smo došli do novih 30 milijardi ukupne vrednosti koju Srbija stvara, što su stvarale prethodne generacije u 60 godina. Samo u tome se vidi razlika između nas i onoga što ste vi radili i ostavljali.
Ja sam kao mladić, mislim da se Vesić toga seća, u to vreme nisam bio u politici, ali sam bio na vašoj strani oko nečega što se pojavilo, što je bio kao veliki skandal oko predstave o Svetom Savi, kada su vas Šešelj i drugi napadali, nisam bio u politici, ali sam bio na vašoj strani i branio vaše, može da se seti na fakultetu, nisam bio javna ličnost, ali mi ne smeta da vam to danas kažem i ne prebacujem vam ništa, a što prebacujete takve stavove nekom drugom danas.
Što se Kosova i Metohije tiče da vas uverim, apsolutno saglasan sa jednom vašom rečenicom u kojoj govorite o tom teretu koji će biti neravnomerno raspoređen. Uvek sam spreman da analiziramo rezultate, a tačno je biće neravnomerno raspoređen.
Daću sve od sebe i učiniti sve i sasvim sigurno za vreme mog predsedničkog mandata Kosovo neće nezavisno, a onda ćemo da izmerimo rezultate vaših mandata i mog mandata i uveren sam da će biti neravnomerno raspoređena ta krivica, mnogo veća na vašoj nego na mojoj strani. Hvala vam najlepše.
Znate, samo ću jednu stvar i oduzeću manje od ta dva minuta i 40 sekundi. Ja sam shvatio da je vama u stvari najveći problem to što ja govorim. Vi ste u stvari očekivali da ja ovde dođem na javno streljanje, da imate pravo da radite šta hoćete, ali da ja nemam pravo da govorim.
(Siniša Kovačević: To govorite sedmi put.)
Želim narodu da ukažem na jednu činjenicu. Drago mi je da ste još jedanput pokazali koliku nervozu imate i koliko se sekirate zbog onoga što govorim, ali moraju građani Srbije da znaju jednu reč, koju je važno da čuju, a to je istina. znate li šta je istina? Da ovaj Poslovnik po kojem ja imam pravo da govorim i da odgovaram nisam doneo ja i nisu doneli ovi ljudi, nego vi. Vi ste to pravilo doneli. Vama smetaju vaša pravila, ne moja.
Vi kritikujete ono što ste vi uradili. Sve vreme kritikujete sebe optužujući nas i ne možete da se upristojite. I sve vreme vam ponavljam, po ko zna koji put, nikome od vas nisam dobacio, nisam kritikovao autocitate, naprotiv, pohvalio sam. Ja sam se prisetio toga, znam da sam to čuo i znam da ste to već govorili.
Kritikovao bih danas vaš nastup kao licemeran zbog toga što ste vi napisali najskaradniju dramu o Svetom Savi, o čoveku koji je osnivač i Srpske crkve i svega drugog, ali tada sam branio vaše pravo na umetnički prikaz, na umetničko predstavljanje, iako sam bio običan mlad čovek i ništa više.
Što se izdaje tiče i Potemkinovih sela i onih oko vas, povedite računa o političkoj stranci u kojoj ste danas, a ne brinite o državi Srbiji. Verujte, ona je u mnogo boljim rukama nego što je vaša politička stranka.
(Miroslav Aleksić: Replika, javljam se za reč.)
Znate, ovo je 12 put tačno, pošto mi pomažu ljudi naravno, da su rekli kako ne želim da čujem dva minuta nečija. Izračunajte koliko puta po dva minuta da sam ih sve čuo i koliko puta po dva minuta ništa nisu rekli, osim što su gledali mene da uvrede.
Ima 31 godinu radnog staža, ali moram da vam kažem – ni u jednoj godini radnog staža nisam kao i pljačkao kao neki u lokalnim samoupravama u našoj zemlji.
Drugo, jednu obmanu koju sve vreme provodite, a mogu da prihvatim deo krivice da je trebalo manje da govorim o tome ovde, to je tačno, ne danas, trebalo je inače manje da govorimo, ali svejedno ne bismo promenili suštinu ono što je bilo loše u tome.
Tačno je i to da će konačno biti doneto u Savetu bezbednosti što se podrazumeva i što nije bila posebna odluka tog suda, već se to podrazumevalo i ranije jer imamo Rezoluciju 1244, koja može da bude derogirana samo istim pravnim aktom nekom sledećom rezolucijom i to nije bilo kakvo dostignuće akta ili pismena koje je uputila država Srbija, odnosno gospodin Jeremić. Samo da ne obmanjujete narod po tom pitanju.
Ono što je loše to je upravo ona rečenica koju sam pročitao gde se govori da oni nisu postupali suprotno pravilima međunarodnog prava. To je ono što je problem, a ovo nije nikakvo dostignuće jer se to podrazumeva.
Ono što mi danas radimo i govorimo, da se vratim na temu, pošto mi niste važni vi i vaša dobacivanja, ne ljutite se, već građani Srbije, i opet ću vam reći – ne kriminalizujte Srbe sa Kosova i Metohije, jer se to vama sviđa. Oni helikoptera nisu videli koliko ste vi videli luksuznih hotela i najluksuznijih aviona u vreme i uvek najskuplje uzimali u koje ja nikada nogom nisam kročio i to kao predsednik Republike, a vi kao ministri. Nemojte samo da vam računicu izvodim, a ja predsednik Republike, a vi ministri i samo nemojte da vam tu računicu izvodim i da vam pokazujem ko je bahat i ko je arogantan.
Dakle, problem je u tome što vi ne razumete, nije to rekao Tači jedanput, nije to rekao Kurti sada na poslednjem, imate i Haradinaja koji vam je rekao – jedan od najvažnijih datuma državljanstva Kosova je 22. jul 2010. godine kada je Međunarodni sud pravde objavio presudu da je nezavisnost Kosova legitimna, pravedna i pustite sada to što on ništa ne razume i što Haradinaj i ovakav i onakav. Samo vam govorim za razliku od drugih – ne slažem se sa njim. Upravo vam objašnjavam da on ništa ne zna, ali vam govorim šta je to što on koristi. Samo vam govorim kako stvari realno stoje i šta je to i kako oni doživljavaju i što ovi iz sveta doživljavaju na isti način.
Ivica Dačić vam juče nije rekao jedan detalj, nije vam rekao jedan detalj da na tom sastanku na kom su gledali prenos iz Haga je jedan od prisutnih saopštio i rekao – dobro, ako ništa, ima jedna dobra stvar, konačno smo skinuli to sa naše grbače, samo vam taj detalja Ivica Dačić nije rekao, reći će vam danas popodne, ne brinite, reći će vam danas popodne, baš pri donošenju te presude. Toliko o vašoj brizi oko Kosova i Metohije i svega drugog.
Ja nemam problem sa tim što se vi prepoznate u tome kada neko govori neke stvari oko kojih se ja nikada ne bih prepoznao, u recimo, govoru gospodina Bakareca, a vi jeste, ali samo nemojte da mi govorite o tome da li mogu da slušam ili ne mogu da slušam, jer vas slušam već dva dana a nikako nešto da čujem. Nadam se da ću da čujem nešto oko Kosova i Metohije šta da uradimo. Nastaviću da vas slušam, jer sam uveren da je vredno da sedim i pet dana još ako je potrebno, samo da bih nešto čuo oko Kosova i Metohije što bi bilo vredno i važno i dobro da uradimo za naš narod i za našu zemlju. Hvala vam najlepše.
Čuli smo mnogo teških optužbi, doduše, za razliku od nekih prethodnika, čovek nije vikao, ali čuli smo najteže optužbe na naš račun, na račun države Srbije i pokušaću da analiziram jednu za drugom.
Kažete: „Jedinstvo u parlamentu je trebalo da se postigne“ i onda saopštavate ono što sam rekao jutros – da smo mi glasali za vaše predloge, pošto ste vi dugo vlast.
(Slaviša Ristić: Možete li malo glasnije?)
Ali nemojte da se sekirate, ovo je samo jedna važna stvar, da se pokaže da nijedan nije izdržao da ne dobaci. I slušao sam ga 21 minut, ni reč nisam rekao, iako je najteže optužbe izgovarao, pre svega na svoj račun, rekavši da je malo krao, kraduckao na glasovima, ali je to kraduckao do 55%, nije išao na 90%, ali kraduckao, ništa strašno, to onako usput.
(Radomir Lazović: Poslanik je samo rekao – možete li glasnije?)
Nisam vas razumeo šta mi dobacujete sad.
Ja sam znao, poštovani narodni poslanici, slušajući inače šta govore u javnom diskursu, znao sam da ne mogu da podnesu da dobiju odgovor. U stanju su da izgovore sve, u stanju su da izgovore da će brat i sin da mi završe u šahtu. U stanju su da izgovore da će da nas biju. U stanju su da izgovore sve to, ali kada treba da dobiju odgovor, i to samo pristojan odgovor na sve to, onda više nisu u stanju ništa da čuju, i ne žele da vas čuju, zato što nisu naučeni da dobiju odgovor. Koriste svoje medije, koriste svoje kanale da mogu da iskažu šta im je volja, a onda čak i sebe više ne slušaju. Samo sam citirao čoveka šta je sam rekao – znate, mi to kada smo bili na vlasti, pa smo to malo koristili, pa smo to nagurali, ali mi to naguramo do 55-60%. Vi stanete i ne verujete šta slušate. A kaže – gde ti do 90% naguraš?
Zamislite, ti ljudi ne razumeju da narod na Kosovu i Metohiji ima svoju pamet i svoju glavu, a da ne moraš da muljaš i da kradeš ništa, da ti ljudi sami donose odluke kako će da glasaju, bilo da imam 9%, 0,9% ili 90%. Puna su vam usta hvale, patriotizma i borbe protiv separatizma, ne prihvatate separatistički režim. Pa kako onda, gospodine Ristiću, prihvatiste 120.960 evra od prištinskog režima, koliko ste podigli u jednom danu 2013. godine? Da vam ponovim, 120.963 evra, koliko ste podigli sa svog računa iz prištinskog režima koje ste dobili.
Samo ste mislili da za to ne postoji trag, činilo vam se da ne postoji trag. Pa postoji trag, u finansijama postoji uvek trag. I napadate ove ljude za ono što ste vi uradili u hiljadama evra mnogo više. Ovo je bilo preko računa. Zato sam znao tačnu cifru. Ali znate šta je uradio? Zašto je mislio da se to ne zna? Zato što je od 2001. do
2013. godine sve vreme, naravno, bio u vlasti, nije podizao za to vreme, a onda je podigao odjedanput i misleći da to jedno podizanje neće da se vidi u sistemu, ali se videlo, naravno. Tako da, šta da vam kažem.
Ali nije fer, nemam ja ništa protiv toga, ja samo imam protiv licemerja da prebacujete drugim ljudima stvari. Imam protiv licemerja da govorite – ne znam, nisam siguran da li se to desilo, ali pitam vas, čuo sam, govorka se i piše na društvenim mrežama da su ovi ljudi podržali izgradnju baze u Zubinom Potoku. Imate li neki ozbiljniji argument, osim da vam je komšija rekao? Pa što niste pitali kuma, brata od strica, sve one koji su posmatrači na izborima, koji bi vam rekli da to nije istina? Koga ste to pitali pa ste to čuli? Od koga? Evo, ja ću da vam pokažem papir ovde, da vidite da su uputili zvaničan zahtev, slučajno ga ovde imam, izvođaču radova, kao i stanici kosovske policije, sa zahtevom da se radovi pod hitno obustave i to su uradili i gradonačelnici Leposavića za Košutovo i gradonačelnik Zubinog Potoka.
Dakle, tek toliko da vidite koliko ste nefer prema tim ljudima, jer vi ste to čuli, izvolite zahtev za pokretanje postupka radi zaštite prava privatne svojine, gradonačelnik opštine Zubin Potok Srđan Vulović, ovde prisutni, izvolite papir sa pečatom, potpisom i sa svim. Izvolite, tek toliko o vašoj istini. Tek toliko o tome sa čim ste došli pred ljude. Zato što vam se sve svelo na to. Jao, i u Vašingtonskom sporazumu Vučić je priznao Kosovo. Kako, bre? Gde to piše? Nema veze, lepo nam da tako lažemo. Ovo se sad ne odnosi na vas, to se odnosi na ove malo veće patriote od vas.
I sve vam je tako i sve je tako. I cela priča je takva. I sve se svodi na rekla-kazala, rekla mi komšinica, a ovo sam čuo kada sam šetao po pijaci. Gde to piše? Pa koga briga gde piše? A kada dođete sa tim gde nešto piše, onda – pa pusti to što piše. Hajde Vučiću, što ti govoriš?
Da se vratim na ono što je važno. Pozvali ste na jedinstvo i rekli da je važno. Pa što ne učestvujete u tom jedinstvu? Pa što ne glasate za usvajanje izveštaja koje vam ni u čemu ne pravi štetu i koje vam ni na koji način ne smeta, nikome od vas ovde? Nijednu primedbu niste dali na taj izveštaj, osim što se u jednoj rečenici kaže – državno rukovodstvo je govorilo o nečemu. Možete misliti primedbe. Zavitlavate narod.
Kažete onda – vlast je kriva. Hoćete da kažete da nismo mi zaslužni što smo u opoziciji podržavali vaše predloge koji su bili svakako ne pametniji, jer smo videli do kojih su rezultata doveli i samoproklamovanja nezavisnosti i progona i pogroma našeg naroda 2004. godine, a mi smo vas bez obzira na to podržavali jer je bilo važno da se iz ovog visokog doma, ma gde on bio smešten, izađe jedinstveno, a sada niste vi krivi, nego smo mi krivi jer vas nismo uspeli da ubedimo da glasate za jedan normalan papir. I opet mi krivi. Vi ste zaslužni što smo mi bili pristojni u opoziciji i glasali državotvorno, a mi smo krivi što vas ne možemo da ubedimo da isto tako postupite. Pa to je vaša logika. To ste nam rekli malopre. Pa kako to mislite? Pa kako to mislite?
Zašto sam govorio, kažete, o poruci ohrabrenja? Pa kakvu smo to poruku ohrabrenja poslali? Kažete – zanima vas broj ljudi danas. Ne možemo svake godine da provodimo popis, posebno što nemamo svoje organe i zahvaljujući i 1999. godini, ali i odluci koja je došla u vreme kada ste bili velika i snažna vlast, iz 2008. godine. Ali kako to, juče ste mi rekli da vas broj ne zanima, iste patriote sa kojima ste nekad bili u nekoj istoj stranci? Rekli su mi: „Što, Vučiću, pričaš o tim brojevima? Pa brojevi me ne zanimaju. Nisu važni brojevi, važna je naša ideologija. To je sveta zemlja, šta će nam brojevi?“ A sad mi kažete: „Vučiću, važni su mi brojevi“. Pa jesu li vam važni brojevi ili vam nisu važni brojevi? Jesi li muzičar ili tetki nosiš lek? Samo mi recite da znam. Da li da se bavimo brojevima ili da se ne bavimo brojevima? Šta je to što hoćete?
Nisam neko ko misli da je Briselski sporazum nešto posebno lepo, ali ja sam ponosan na njega, jer znam u kakvom trenutku je donet i znam da ćemo se držati Briselskog sporazuma baš, kao što se danas držimo Dejtona. Zato što nisam glup, da mislim da smo pet puta jači od Amerike, EU i svih ostalih zajedno, i ni jednog sekunda, niti im se dodvoravam, niti im se ulizujem i nikada neću to da činim, jer sam predsednik Srbije, moj posao je da vodim računa o interesima Srbije, ako hoćete i srpskog naroda i to radim, ali moram da vodim računa i o realnosti.
Realnost je mnogo važnija za građane Srbije, dobro bi bilo da nam objasnite kako je moguće, kada već govorite o tome i o tim ohrabrenjima, da recimo 2004. godine, kada ste vi sva vlast, prestane da radi i dobije otkaz 240 žena, u fabrici „Javor“, u Zubinom Potoku? Kako je moguće da počnete da vodite pogon „Simpa“, pa posle toga se zatvori i pogon „Simpa“, pa mi onda moramo da otvaramo „Jumko“ da zaposlimo, bar 80 žene, pa i u „Simpu“ da zapošljavamo ljude itd. Što to ne kažete narodu? Što imate tako selektivno pamćenje?
Hoćete ja da vam kažem zašto? Veća je stvar u pitanju. Stvar je u tome, da svi u jednoj zemlji imaju pravo da se iživljavaju na veoma ograničenom broju ljudi i da ih smatraju krivim za sve i sve što su sebi oprostili, drugome nisu. Sve što su sebi oprostili, u saradnji sa Prištinom i sa svim drugim, drugome nisu. Naravno, za sve to uvek je kriv ili ja ili moja porodica, nekada je kriv moj otac, zamislite čoveka od 82 godine, pa treba neko da mu zabrani na koji će skup da ide ili neće, onda morate da pišete tekstove o tome, u vašim medijima, kako je on bio predstavnik države i država je to tako organizovala.
Na sve to, vi nikada ne kažete ništa. Pa, vi ste danas ljudi, mene prekidali kada sam čitao to što je neko pretio ubistvom mom detetu, što je javno izgovorio, samo sam doneo citat, koji je on, ne samo izgovorio, već napisao i vi ste meni dobacivali na to, ne tražeći izvinjenje nekoga i ne rekavši – ej, to stvarno nije uredu da mu ubije dete, odnosno da mi dete završi u šahti, kao Gadafi. Dakle, da bude najgora smrt, ne samo da ga ubije, nego da ga muče, siluju, pre nego što ga ubiju i sve drugo, kako je prošao Gadafi.
O čemu govorite vi ljudi sve vreme? Pričate mi, jao ne liči nam ovo na ovo, a znate kako biste vi bili zadovoljni, kako bi ličilo vam, svima, tako da lepo vi dođete da ispričate sve što vam padne na pamet, da ovde sedi neki tantus koji ne ume da vam odgovori ništa, ćuti i čeka da prođe vreme, da bi mogao da se vrati u svoju kancelariju, da ima šofera ili ne znam šta sve.
Neću da vam prećutim ništa. Neću da vam prećutim ništa, ne zbog sebe, i peti put vam danas ponavljam, ovo mi je poslednji mandat i uopšte ne morate da se borite protiv mene, a ja volim da to radite, zato što me podstičete dodatno da sprečim one koje su loše upravljali ovom zemljom i za one za koje znam da im je jedini cilj vlast i ništa više, da takvi ne dođu na vlast u budućnosti, već da ostavim one naslednike koji će moći da se bore za Srbiju, na najbolji mogući način. To mi je jedini motiv i zato vam to ne dam. Zato što ja znam kad god je u Skupštini svaka vlast jedva čeka da prođe vreme, niko strpljenja nema. Svi samo čekaju, e samo da prođe, pusti, nema veze što je rekao, neću da odgovaram, da prođe još pola sata, sat, idem malo da prošetam, na ćevape, idem malo da popijem nešto, idem malo ovamo, malo onamo.
Da li vi mislite da ja mogu tek onako, odlučio sam u jednom danu, pa sedim deset sati i 15 minuta i pre toga sam sa dva sastanka došao i juče i danas, da to može onako. Ne, za to morate da imate radne navike, za to morate da radite godinama mnogo da biste to mogli da izdržite.
E, da vam sad kažem, zato hoću da se borim u svakom trenutku za istinu i za sve drugo. Dakle, Briselski sporazum, sad da kažem, da potvrdim deo vaših reči, u mnogim svojim segmentima nametnuo obaveze Srbima koje niko od nas ne voli, nametnuo je i Albancima. Vi mene okrivljujete što oni nisu ispunili nešto što je trebalo da ispune, zato što im Evropljani to nisu hteli da sprovedu. Zato sam vam rekao da smo saterani u ćošak jer sam Evropljanima rekao da od nas sad ne traže ništa dok ne ispune sve ono što moraju da ispune. Ja ne razumem da je moguće da nešto, da na nešto stave paraf i potpis EU a da to ne sprovede. Ako je krivica u lakovernosti, u redu ja prihvatam to, ali ću vam takođe reći da bih opet isto uradio zajedno sa Dačićem, da ne budem da prihvatam zasluge za sebe pošto je on potpisao, ali prihvatam deo krivice za sebe, isto bih to uradio zato što znam u kakvom trenutku je to bilo rađeno.
Znate li u kakvom trenutku? Kada ste nam sve Javore i sva Simpa pogasili po Srbiji, kada ste nam sve fabrike ukinuli, kada smo imali strahovito narastajuću stopu javnog duga koja je došla do 79% zbog ispunjenja obaveza u trenutku kada sam ja postao predsednik Vlade, pa smo morali da preduzimamo i mere fiskalne konsolidacije i sve drugo, kada ne bismo preživeli da nema Evrope. Morate da sagledate državu u tom trenutku, ne van konteksta i vremena i da vidite šta je to što morate da uradite da najmanje izgubite, a da najviše dobijete. Da vratite i da Srbija počne ekonomski da napreduje i da to sve napravite. Opet bih isto uradio. Apsolutno, isto.
U detaljima odmah da vam kažem, nešto što vi niste spomenuli, ponašao bih se drugačije, ali u ovome ne. Pred nas je bilo stavljeno da idemo, tačka 15. da ide u UN i trebalo je da regionalna policija ne bude sastavljena od Srba. Da li sam ja kriv što zloupotrebljavaju to i danas šalju specijalnce na sever, prave baze za koje nemaju nikakvu dozvolu i za koje nemaju nikakvo pravo i za koje Evropljani i danas kažu da na to nemaju pravo. Oni mi kažu da nemaju pravo.
To neko od nas kriv? Hajde da vas ja zamolim, nije problem u tome da li postoji samo Srpska lista ili ne. Naravno da ne postoji samo Srpska lista, postoji koliko hoćete ljudi, dva Srbina tri partije. I to nije nikakav problem. Dva Srbina, tri partije. Ja sam jednu partiju promenio, pogledajte koliko ovde ima ljudi što su po šest partija promenili, sedam.
Hoću samo da vam kažem i kao Boga vas molim, dajte ono što sebi oprostite, oprostite i drugom. Dajte nekada kažite, možda smo i mi mogli da donesemo drugačiju odluku oko glasanja, jer da vi znate, ja jedino što ću da kažem na kraju današnje rasprave, kao zaključak, da mi je žao što niste glasali za izveštaj, za sve vas. Narod neka zaključi šta je čuo. A čuće uvek odgovor od mene jer neću da dozvolim da nas bijete, bijete i bijete, a da mi ne to samo ne zaslužujemo, već da vi nemate pravo da to radite, a sa druge strane znam koliko se borimo, znam koliko truda, rada i energije ulažemo da bismo se izborili za nešto za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju.
Prosto neću to da vam dozvolim. Drugačiji sam od drugih. Meni ne treba da prođe vreme, ne žuri mi se nigde. Milion obaveza imam, nema problema, ostaću ovde, jer mislim da je važno da se odgovori na sve besmislice i laži, od Olivera Ivanovića, do Cvijana, do ne znam čega sve. Nema gadosti koju niste izgovarali danas. Ne postoji gadost koju niste izgovori, osim što danas niste rekli da ćete da mi ubijete dete, to ste pre nekog vremena rekli i ovo se ne odnosi na vas.
Dakle, mislim da ljudi na kraju, jasno je da ovde ne možemo da postignemo ni elementarnu saglasnost ni oko toga da Kosovo i Metohija Srbija, ni oko izveštaja koji je faktografski i nikome ništa ne smeta. Nažalost, većina ljudi u Narodnoj skupštini moraće da pokažu odgovornost da to izglasaju.
Sa druge strane, neki kažu, dobro je da si došao, a onda vam smeta što sam došao. Pa, onda kažu, pa što govoriš. Pa, šta treba da ćutim, kao zid. A onda kažete, držite danas, pa što je došao. Neki drže konferenciju za novinare ovde, el tako Orliću, drže konferenciju za novinare i kažu pa što je Vučić došao u Skupštinu. Pa, vi ste me zvali. Vi ste tražili da dođem, ali izgleda niste očekivali da ću da se borim. Izgleda niste očekivali da mogu da se borim i da imamo mnogo više argumenata nego što ste mislili.
Boriću se. Boriću se dok sam živ i za Srbiju i boriću se za pristojnu i normalnu Srbiju i za Kosovo i Metohiju u Srbiji, a oprostiću i vama sve što sam oprostio sebi.
840 evra puta 12 meseci puta 12 godina u jednom komadu.
Da, da, ne brinite, pokazaću, ali samo još jedno pitanje na sve to. Hoću. I još jedno pitanje da mi kažete, jel to imate nešto protiv privatnih investitora, jel to ne treba da bude, nemate ništa, to ste onako rekli. Dobro. Hvala vam. Izvinite.
Najpre, gospodine Milićeviću, kada je reč o povlačenju priznanja, da bi ljudi razumeli, to nije fudbalska utakmica u kojoj uspevate nešto da izgurate, već time pokušavate da očvrsnete i ojačate našu pregovaračku poziciju, jer je jasno da onim najvažnijim zapadnim zemljama nećemo moći da promenimo stav i da promenimo mišljenje.
Albanci su tražili od Amerikanaca posebno Vijetnam i Keniju i veliki je pritisak u ovom trenutku da im se pomogne oko te dve zemlje. Sad vam to i otkrivam po prvi put. Ja ću pokušati da stupim u kontakt sa novim predsednikom Kenije, da razgovaram sa njim. Nadam se da sa našim prijateljima možemo da razgovaramo i sa ljudima iz Vijetnama.
Ali, tačno je, tu smo uradili velike i važne stvari i verujem da možemo da nastavimo da održavamo našu poziciju.
Nažalost, i po tom pitanju smo bili napadani, zato što su rekli – to je lepo, ali onda su se setili da pitaju a kako je ta operacija izvedena, a zašto ste davali oružje, čak i da ne znaju da smo davali, i kada ne znaju, a zašto ste davali nešto drugo itd. tako da, uobičajeno. To smo radili i to ćemo nastaviti da radimo.
Tačno je, gospođo Jefić Branković, da želimo normalizaciju bez priznanja, iako je teško definisati tu normalizaciju. Na jedan način je vidimo mi, na drugi način je vide Albanci.
Dakle, mi ovde sve vreme govorimo o onome šta se nama sviđa, ceo dan juče i ceo dan danas, razmišljajući o tome to što mi kažemo da li će se dopasti onima koji nas gledaju ili ne, a ne da li je to stvarno, da li je to realno.
Ja samo hoću i vama da kažem, da znate svi, to je mnogo teža situacija nego što mi mislimo. Albanci ne samo da neće da razgovaraju, neće ni da čuju. O svemu onome o čemu vi pričate danas neće da čuju ni Albanci, ni Evropljani, ni Amerikanci. Samo da to svi imate u vidu. To, kao, svejedno, super, nema problema, ako je svejedno, kako mislite, da živite u svetu i bez Evrope i bez Amerikanaca i bez svih drugih? Dobro, nema problema, ako oni nisu faktor, nego ćemo da živimo samo sa jednom stranom, lepo vodite zemlju, pošto ja ne mislim tako. Niti ih volim, niti su mi potrebni za bilo šta, ali su potrebni ovoj zemlji. Ovoj zemlji su potrebne investicije, ovoj zemlji je potrebna da ne bude zatvorena, da bude otvorena, da može da sarađuje sa svima i da može da živi normalno. A sve ostalo, ne znam šta bih vam rekao.
Nažalost, uvaženi gospodine, sve vreme koje ste iskoristili iskoristili ste ne za to da govorite o Kosovu i Metohiji, što sam siguran da su građani Srbije čuli, govorili ste o svim drugim temama. Ne bih se ni javio da komentarišem litijum, zato što litijum jeste budućnost, nažalost, ne naše zemlje, već Čilea, Bolivije i nekih drugih. Nažalost, mi smo svoju šansu propustili, zahvaljujući neodgovornoj politici. Inače, to je budućnost i Nemačke, to je budućnost i Amerike i mnogih drugih. Samo nije naša, zato što smo imali neodgovorne ljude koji su govorili nešto o čemu ništa nisu znali. Ali, da to ostavim po strani.
Vi ste ovde rekli, valjda misleći da možete da uvredite, i niko nije ni čuo, jer vas, nažalost, moje kolege nisu ni slušale, nije vas čuo čak ni predsednik Skupštine, ovde ste izneli ne najteže uvrede i klevete, već nešto mnogo gore od toga, ovde ste govorili o predstavniku vlasti nazvavši ga "doktor smrt". Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi. Nekog drugog ste nazvali "dilerom droge". Mogao bih da govorim o dilerima droge, ali taj čovek nije diler droge. A ne bi vam se dopalo kada bih govorio o dilerima droge, uopšte vam se ne bi dopalo kada bih govorio o tome, a o uživaocima droge još manje bi vam se dopalo, verujte mi. Ali, po zakonu, ne mogu o tome da govorim.
Što se tiče "doktora smrt", optužili ste ministra Lončara na osnovu pisanja tabloida i društvenih mreža. Znate li koliko života je doktor Lončar spasao? Znate li koliko je ljudi spasao? Znate li koliko je požrtvovan da uvek ode u bolnicu, da uvek ode u operacionu salu da pomogne svakome, i kao ministar? Dakle, nije zaboravio svoj posao kao hirurg. A zašto je "doktor smrt"? Ko ste vi da ga nazovete "doktor smrt"? Zašto vi niste "doktor smrt"?
Zašto je Aleksandar Vulin diler drogom? Zašto vi niste? Zato što ste vi tužilac i sudija. Vama je to palo napamet ili ste čuli, rekla vam komšinica, tetka? Ko vam je to rekao? Izmislili tek onako. Ali, to ću da kažem onako brzo i usput, pa će da prođe i neće imati ko da mi odgovori. Kao što vidite, niko vas nije ni čuo, niko nije ni slušao, nažalost. Ja jesam, veoma pažljivo i zato neću da dozvolim da takve laži prođu bez odgovora. To što ste naučili da to ponavljate svaki dan u komšiluku i na svakom drugom mestu, jednu laž stotinu puta ponovite, pa je milion puta ponovite i ne naiđe na odgovor, ali mislite da je ona postala istina. Nije postala istina. Postoji neko ko hoće da vam odgovori i zato sam vam rekao.
Ja znam, bićete najsrećniji kada večeras kad god da završimo odem iz ove Skupštine, jer se neću skoro pojavljivati, pa onda onaj što je lud i što nam odgovara na sve biće ga jedan manje pa ćemo moći da pričamo gluposti kakve smo pričali inače.
Sada bih vam pokazao kako reaguju prištinski mediji, pošto nisam mogao da odem na tajne večere i tajne ručkove jer sam bio ovde, nisam izašao iz sale, ovo je albanski medij danas, zove se "Reporteri", albanski, na albanskom jeziku, pogledajte, piše nešto na albanskom jeziku što ja nisam, sa slikom jednog od poslanika ovde opozicionih, i šta kažu - srpski poslanik Vučiću: "Napio si se od sreće kada je Đinđić ubijen". Dakle, to je njihova vest od danas. Ja se nikada nisam ni napio, niti sam se radovao tome…
Pustite ih da dobacuju. Ja za ovo imam dokaz. Prisluškivan sam u vreme ove aristokratije ovde i baš taj moj razgovor sa tadašnjim predsednikom partije kojoj sam pripadao Vojislavom Šešeljom je prisluškivan.
Želim samo da vas obavestim da me je on pozvao iz Haga i rekao je - šta se to desilo, kako se desilo, čuo sam. Ja mu kažem šta se desilo i on mi kaže - šta si ti nadrndan, tužan itd, pa ne znam šta me pitaš, čovek je mrtav, hajde Vučiću itd. Sve to ima zabeleženo i sačuvano u spisima naše UDBA. Srećom pa imam i dokaz kakvi su lažovi. Prisluškivali su me naravno zato što su Vojislava Šešelja i razgovore iz Haga vodili kao razgovore sa ekstremistom, tako da me tobož nisu prisluškivali direktno, nego su me pecali. Dakle, i taj razgovor stoji u arhivama naše službe državne bezbednosti, odnosno BIA, tako da znate da opet lažete.
Nije bitno to što lažete. Ja sam nešto drugo. To smo znali i to smo ustanovili mnogo puta. Bitno je nešto drugo.
Šta rade albanski mediji? Nisu oni uzeli šta je Vučić rekao bilo kome od njih zato što je njihov protivnik samo jedan, slučajno je to onaj koji danas predstavlja državu Srbiju, a trebala je da im bude cela Skupština, trebalo je da im budemo svi zajedno, a onda su našli oni koji će svojim izmišljotinama da hrane i pune njihove medije.
Ovo sam rekao samo da vidite kako to izgleda, a vas bih zamolio da kada govorite o prenaseljenosti kao problemu, lepo je što brinete o svetu, mnogo je lepo što brinete o čovečanstvu, ja to strašno cenim kod vaše političke skupine, mnogo je važna ta briga za čovečanstvo, ali se plašim da kod nas prenaseljenost neće biti problem. Kod nas može da bude nenaseljenost, a znate zašto? Zato što ćete da insistirate na tome da je jedino važno kako ćemo da imamo zdravu hranu, a pri tome vas baš mnogo briga za zdravu hranu, kao i za zdrav život, jer možete 100 cigareta dnevno da popušite ili bilo ko. Ne mislim na vas lično, razumeli ste me o čemu govorim. Dakle, čak i o vašim liderima govorim. Nije problem u tome.
Problem je u tome što želite da zaustavite brži napredak Srbije rastom njene industrije, a poljoprivredu smo koja je fenomenalno važna za našu zemlju, što se tiče i izvoza i ukupne vrednosti naše proizvodnje, odavno pretekli sa softverskom industrijom zato što je zemlja napredovala u prethodnih 10 godina mnogo. Ranije je poljoprivreda bila 10%, softver 4%, a danas softver 10%, a poljoprivreda 6%. Poljoprivreda se uvećala i osnažila. Tačno je da po tom pitanju moramo da radimo. Tačno je da moramo da uložimo mnogo u ekologiju. Tačno je da moramo da prihvatimo tu temu, ali je to takođe tačno da ne smemo da se služimo demagoškim metodama, već da moramo da omogućimo industrijski rast zemlje, da moramo da razmišljamo šta je to što donosi profit našoj zemlji i šta je to što može da donese blagostanje delovima naše zemlje i našoj zemlji u celini. To je već jedno drugo pitanje i to je nešto što nisam u stanju i ne želim dalje da komentarišem.
Što se tiče Kosova i Metohije, samo imajte u vidu, svaka reč izgovorena na bilo koji pogrešan način biće tumačena od onih koji ne žele dobro Srbiji, a mnogo je onih koji ne žele dobro Srbiji iz geopolitičkih, i iz svih drugih razloga. Povedite samo o tome računa.
Što se tiče onih koji kažu da ne mogu da glasaju zato što je u pitanju samo Izveštaj, a ne to šta ćemo da radimo, ko Boga vas molim, predložite nešto šta ćemo da radimo, ali da ne bude šta ćemo da radimo - da šaljem pisma. Obavezao sam se da ću da šaljem pisma. Obavezao sam se da ću da primim predstavnike viših institucija. Obavezao sam se da ću da idem gde god je potrebno u Srbiji, gde god je nešto zagađeno, da razgovaram sa ljudima i da vidim da rešavamo te probleme.
Hajde da ja vas zamolim, da vas obavežem samo na jednu stvar. Hajde razmišljajte, izađite iz svojih predizbornih cipela u kojima ste morali da vičete - ua Vučiću ili Vučiću dete ćemo ti u šaht, a ti si ovakav i onakav. Dakle, izađite iz toga i samo uđite u to šta je to što želite svojoj zemlji, pošto nije samo pitanje jeste li za vlast ili niste za vlast, već šta je to što možete da uradite za svoju zemlju. To je moja molba za vas.
A to što ste nekoga nazvali „doktor smrt“, a nekog „diler droge“, ono treće nisam mogao da čujem zato što je tada nastupio žamor, nažalost, i za to krivim desnu stranu, moju desnu stranu, ali pretpostavljam da je nešto bilo jednako odvratno kao i ova prava dva što ste izgovorili i jednako neistinito.
Te vas molim da se sad lepo izvinite Zlatiboru Lončaru za te najstrašnije neistine i uvrede, a ako to nisu najstrašnije neistine i uvrede ja vam molim da odete istog sekunda u Tužilaštvo i da kažete da je on ubica i da je nekoga kao lekar ubijao. Nema problema, ja verujem da će Tužilaštvo odmah po tom pitanju da postupa.
Hvala vam najlepše.
(Đorđe Miketić: Javljam se za reč.)