Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Govori

Dakle, samo dve informacije. Dobro sam vas ja razumeo i nisam vas kritikovao uopšte po tom pitanju.
Vidite, oko dualnog obrazovanja niko ne deli moje oduševljenje, ja nemam ništa protiv toga. Jednog dana će ljudi da se sete kako je neko govorio, kao što danas tamo dolaze američki guverneri u Švajcarsku da o tome uče. To je jedino što ima smisla. To je jedino što donosi rezultat.
Što se informatike tiče Nacionalni prosvetni savet je bio u pravu, reći ću vam zašto. Zato što neko napiše u novinama informatika da se uvede od septembra, i razumljiva je želja ministra Verbića. Nacionalni prosvetni savet na to kaže – pa, nemoguće i Nacionalni prosvetni savet je u pravu. Znate li šta je potrebno da se uradi da bismo imali informatiku?
Prvo moramo da imamo obučene profesore, drugo moramo da vidimo šta ćemo sa viškom zaposlenih. Treće imate direktan otpor svih ostalih profesora i nastavnog osoblja. Imate bezbroj problema, za to vam je potrebno godinu, dve ili tri da to uradite, a ne 45 dana. Onaj ko misli da je to lako, pa to nema ni u deset puta bogatijim zemljama nego što je naša. To je nemoguće i oni su na odgovoran način odgovorili. Ali, druga je stvar što u Srbiji to ne možete nikome odgovorno da odgovorite, ljudi misle može za dan nešto da se uradi, da se promeni.
Pogledajte, vi ste juče videli da sam ja govorio nešto suprotno, danas u novinama su napisali „Plaćamo da se ne peva Vučiću pederu“. Pa, ja sam upravo suprotno govorio pevajte to, ali ne vredi. Znate, to je Srbija, to je prosto, sve ste u stanju da izokrenete, ko kog nešto kaže, ko god nešto uradi.
Dopalo mi se ono kad ste rekli - vi morate da završite to do Požege. Znam. Mi moramo da završimo i od Niša preko Proseka, Čiflika, Staničenja do Pirota i Dimitrovgrada i Gradine. Znam, moramo Grabovnicu, Grdelicu smo završili, pa moramo da idemo Grdelica-Han, i dole Levosoje-Srpska kuća, sve to moramo da završimo. Moramo da završimo i do Čačka što znači Surčin-Obrenovac, Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac, Lajkovac-Ljig, Ljig-Preljina i to moramo da završimo, a kako to Nataša da niko pre toga nije mora da završi ništa?
Ja prihvatam, vi ste inače u pravu, i to treba i to znaju i Užičani, potpuno ste u pravu za jednu stvar. Manje je investicija u Užicu upravo zbog puta. Manje je i turista na dobro popunjenom Zlatiboru i na Tari upravo zbog puta, posebno na Tari. Manje je zato što je tiha jeza proći od Čačka krov Ovčarsko-Kablarsku klisuru do Užica. Hajde kad dođete u Uzići i Gorjane onda je nešto lakše, ono pre toga katastrofa. I to moramo da uradimo i to nam je u planu. Da vam obećam da ćemo da uradimo i da ćemo da završimo sve i kad stignemo da napravimo to Beograd-Čačak mnogo ćemo da olakšamo, ali je nama ključna deonica je tačno na putu do Boljara, upravo Čačak-Požega. Od Požege do Užica nije problem, nije ni problem preko Bele zemlje, do Zlatibora, niti ovamo da se skrene za Taru i za Baštu itd, ali ovo je ono što je moguće, što je realno. Da obećam da ćemo sve da završimo jednostavno nisam u stanju, hvala na razumevanju.
Videli ste kako je pomenuti govornik, malopređašnji govornik rekao – tačno je da Vlada tamo gradi, tačno je da Vlada tamo radi, ali to nema mnogo veze. Nije važno da li to Vlada tamo gradi i radi infrastrukturne projekte itd. Pa, to gradi i radi Vlada Republike Srbije, ne gradi i ne radi neka druga vlada. Koliko znam, i vi primate platu od te iste Vlade, i to tamo gde živite, a ne primate od nekog drugog. Ne primate je iz bilo kog drugog sistema. To vam je najbolji dokaz da srpske institucije funkcionišu. I nastavite da primate redovno platu, biće redovna kao što je bila i do sada, a nadamo se i uvećana u budućnosti. Onda pohvalite sve srpske institucije.
Što se tiče Briselskog sporazuma, samo ste jednu stvar preskočili da kažete, da je trebalo da bude, ja oko policije to što ste pročitali mislim da je veliko dostignuće za nas, mislim iz člana 9. ili člana 10. Briselskog sporazuma, oko kojeg smo vodili veliku bitku, pre svega za sever KiM, gde će članovi, odnosno pripadnici policije da budu u skladu sa etničkim sastavom stanovništva. Onda da znate, da bi ljudi znali kako to ide, EU i Albanci, oni su insistirali, posebno Evropljani, da se prihvati ono što je bilo u našem sistemu kao okrug Kosovsko-Mitrovački koji je obuhvatao sedam opština. Na to je trebalo da dodate Srbicu, Vučitrn i Južnu Mitrovicu. Da smo mi prihvatili da se tako nešto dogodi, mi bismo imali negde oko 30% policajaca, a 70% policajaca bi imali Albanci u ove četiri srpske opštine.
To je bilo to veče kada su meni govorili da ne govorim šta sve tamo. Čak su mi i moji savetnici govorili kako me napuštaju, pošto znaju da sam gotov itd. posle različitih pretnji sa kojima smo se suočavali, kojima je prisustvovao i gospodin Dačić. Ja sam to odbio i rekao sam da neću ni da se vraćam u Brisel dok ne dobijemo garancije da će samo da se računa etnički sastav kosovske policije za četiri severnokosovske opštine u skladu sa te četiri severnokosovske opštine, gde je uzgred 99% Srba. Tako danas u kosovskoj policiji imate 99% Srba u ove četiri severnokosovske opštine. Dakle, nije to baš tako strašno.
Uzgred, što se tiče pravnog okvira, ja sam saglasan sa vama, samo ne možemo da dobijemo bolji pravni okvir. Ne možemo da dobijemo posle Rezolucije 1244 i posle svega što smo imali kao problem. Jednostavno ne možemo da dobijemo. Ako možete da nam se izborite za povoljniji pravni okvir, a te pregovore ste počeli vi u Beču, a ne ja, a takođe i da smo mi, neko mora da krene u pregovore i neko mora da krene da razgovara zato što nam je potreban mir sa Albancima, ma koliko to nepopularno u Srbiji zvučalo. Ako možete da nam obezbedite neki bolji pravni okvir, velikim uglednom ili bilo čime drugim, dobro došli, pomozite. Verujte mi da još nisam video. Video sam samo kako svi prihvataju sve što oni kažu i što je mnogo lošije, a još nisam video da je neko ponudio da može da dobije od bilo koje svetske sile ili od bilo koga nešto što bi Srbima bilo povoljnije.
Ponoviću vam, znam ja falinke Briselskog sporazuma, o njima sam govorio mnogo više nego bilo ko od vas i argumentovanije nego bilo ko od vas, i to kada sam vam se obraća u Kosovskoj Mitrovici. I danas možete da vidite da sam bio više ja u pravu nego vi sa različitim prikrivenim strahovima, što je logično da ih imate, posebno ljudi koji žive i u Ibarskom Kolašinu, gde živite vi, kao i ostali naši ljudi iz Leposavića, Zvečana, Mitrovice, ali i oni južno od reke Ibra. Ne zaboravite da mi i danas imamo više stanovništva koje živi južno od reke Ibar. Njima je potrebna zajednica srpskih opština. Potrebna je Srbima i u Pasijanu i u Partešu, u Ranilugu, u Šilovu, u Donjoj Budrigi, u Štrpcu, potrebna je i u Prilužju, u Plemetini, naravno i u Bresju, Kosovu Polju, Čaglavici, Lipljanu i Donjoj i Gornjoj Gušterici, Novom Brdu i svakom drugom srpskom mestu, kao i Babinom Mostu koje sam preskočio govoreći o Plemetini i Prilužju.
Dakle, kao što vidite, za razliku od nekih drugih, ne postoji ni selo na Kosovu i Metohiji koje ne poznajem i u skoro svakom sam bio po više puta. U neke sam dovodio, donosio pomoć, u nekima otvarao bolnice, u nekima otvarao škole i tek planiram da to radim. Nama bi pomogla zajednica srpskih opština. Ako je ne formiramo, radićemo na isti način kao i do sada. Mislim da smo uspeli dobro mnoge stvari da zadržimo. Mislim da to znate i vi, ali ja razumem i tu vrstu politike koja nikada, nikada, Slaviša, neće dobiti ne ovde većinu, neće moći da provede bilo šta u delo na Kosovu i Metohiji.
Ovo je bila najpametnija i najbolja politika za Srbe. Time smo uspeli da ih sačuvamo na Kosovu i Metohiji. Sve ostalo bi značilo proterivanje preko Jarinja i napuštanje naših vekovnih ognjišta. Mi smo ovim uspeli da učinimo da ne izgubimo naš narod na Kosovu i Metohiji, a posebno sam srećan i ponosan što nam je stopa nataliteta, naročito južno od Ibra, najveća na teritoriji, govorim o srpskom življu, ne govorim o albanskom življu, najveća na teritoriji cele Republike. Hala vam najlepše.
(Slaviša Ristić, s mesta: Kratka replika.)
Ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, molim vas.
Naravno, da nije lako odgovoriti na to da imate ljude u zemlji koji i dalje misle da Vlada određuje cenu žita, negde su izgubili dvadeset godina svog života, pa zaboravili da već toliko vremena nema veze sa Vladom. Teško je odgovoriti nekome ko vam kaže da ste vi krivi za FAP, a oni nam ostavili gvožđe i probleme i da rešavamo muke sa radnicima i sve fabrike u Srbiji uništili. A, šta dragi prijatelji da kažete nekome ko kaže da je 133 Hajnikena, 165 Tuborga i 65 Lav piva dao davaocima krvi. Znači, davaoci krvi su popili 165 Tuborga, 133 Hajnikena i 65 Lav piva i to je plaćeno opštinskim novcem. Ako ne verujete, ja ovde imam i račun i primetićete uvek svi davaoci i svi ti sa različitih reprezentacija, prezentacija, kako hoćete, završi u istoj kafani. Uvek je ista kafana, sasvim slučajno. Ali, me interesuje, ali kako popiju 35 kafa? I, da to neko neće da plati iz svog džepa nego i to ide na opštinski račun.
Ali, da ostavimo to po strani, dobili ste i vi novac od države Srbije. Dobili ste šest miliona, ako dobro pamtim, šest ili sedam miliona ako dobro pamtim. Sa druge strane, dobijaju i svi drugi upravo zato što je katastrofalna situacija u gradovima i opštinama. Svi koji traže i trudili smo se da bukvalno svima damo i proporcionalno potrebama i proporcionalno veličinama. Kragujevac se još dugo neće izvući zbog nasleđenih problema, dugo, dugo. Niš ne lako. Postoje gradovi za koje ne znam rešenje, poput Smederevske Palanke, poput Kosjerića i nekih drugih, ali Kosjerić i Smederevska Palanka su svakako u najtežem stanju.
Da budem iskren, vi ste meni beskrajno simpatični. Nikada ne svetu ne bih mogao da vidim da nekome padne na pamet da davaocima krvi plati 300 boca piva. Dakle, za svašta sam čuo, obično davaoci krvi posle toga uzmu sok neki, sok od paradajza ili dobiju neki sok negde, samo kod vas, ili su neka specifična krvna grupa koja pivom to pokriva.
Baš nemam ništa i stvarno mislim da imate i političkog duha i političkog talenta, ali to nema veze sa situacijom u opštini. Da li je opština dužna 2,5 milijarde ili četiri? Znaćemo u roku od sedam dana tačno. Prvi, naši nalozi pokazuju da je četiri milijarde. Ali, neka sam ja kriv. Neka je 2,5 milijarde, katastrofalno je, do juče ste bili predsednik te opštine i pre toga nije vladao niko koga sam ja postavljao nego vi.
Dakle, da li je četiri milijarde ili ne, ili je 2,5 milijarde, samo vas pitam, a odakle će to Smederevska Palanka da vrati. Kad i kako? I kakav to genije treba neko da bude da bi to mogao da vrati? Pitam ljude, kako će Kosjerić da vrati pet miliona evra, jer se genije zadužio, onaj što nam soli pamet u onom tabloidu danas, svake nedelje nam nešto soli pamet, ne znam ni ja šta sve, Vujadinović, tako nešto, Vukadinović, tako neki, nije ni važno i on svaki put nam soli pamet, uništio je budućnost građana Kosjerića, uništio budućnost građana Kosjerića. I, ja vas pitam – kako ćemo to da rešimo?
Nema problema, ja sam najgori na svetu, najgluplji, ekonomija ništa ne valja, vaša ekonomija je izvanredna, super, videli smo dokle ste nas doveli.
Naravno, da ljudi teško žive i ja dobro znam koliko ljudi teško žive. A, sada vas pitam – kako će da žive ljudi u Smederevskoj Palanci sa ovakvim dugovima? Šta će da rade sa takvim dugovima? Od čega će da žive? Na koji način? Ili ćete fabriku piva da otvorite za davaoce krvi i da svi dolaze da daju krv samo u Palanku. Ne znam šta drugo da vas pitam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Dakle, ima samo jedna stvar koja je, uvek sam srećan kada čujem da neko nije uzeo kredit i vidite nikad mi nije teško da o tome govorim, posebno što lokalne samouprave ne mogu da nađu dovoljno prihoda da ga vrate.
Ono što je ozbiljan problem u svemu što ste govorili sem onoga o čemu sam pričao, naravno, to je i novac koji nije predat i nije vraćen Vojsci Srbije.
Što se investitora tiče, baš je taj investitor došao pre deset dana kada ste vi ostali bez vlasti, a prethodnih koliko godina dok ste bili na vlasti nije se investitor pojavio. Da li vam i to nešto govori?
Sa druge strane, ovo mi je bilo onako da ne verujem šta slušam, da bukvalno ne verujem šta slušam. Vi nama govorite o „Goši“, pa ljudi su prestajali da rade zbog vas, zbog vaše Vlade, zbog vaših Vlada. Vi ste uništili „Gošu“, a ne neko danas da je uništio ili juče ili prekjuče. „Goša“ je uništavana deceniju čitavu koju ste razarali kao i sve druge firme i kompanije u našoj zemlji. I sada vi kažete puj – pike ne važi, to što smo vas uništili hajde da se vratimo ono pre nego što smo je mi uništili, tada je bilo 15 hiljada ljudi, malo smo je uništili u međuvremenu, e sada zato što ima tri hiljade ljudi, hajde Vučiću reši nam taj problem.
Čekajte bre, šta je ovo? „Tvajlajt zon“? Doktor Džekil i Mister Hajd? Šta je ovo? Ceo dan ista priča. O čemu se ovde radi? Ne mislim na vas lično, uopšte, na priču govorim, oprostite nemojte, radostan sam kada sam ovo čuo, radostan, samo mi niste rekli jeste li dobili onaj novac ili ne, pošto ja tvrdim da jeste. Ja tvrdim da jeste.
Nemam ja problem, ja nikada ne bežim od dijaloga, samo mi recite jeste li dobili taj novac ili niste? Zato što ja jesam predsednik Vlade svim gradonačelnicima i svim predsednicima opština. U Šabac sam doveo „Jazaki“. U Svilajnac sam dovodio investitore tamo gde su bili ljudi iz druge političke stranke i nikada neću da pravim razliku zbog pripadnosti političkim strankama između naših opština i naših gradova. Volim kada su Naprednjaci i isto tako volim kada su svi drugi uspešni. Boriću se za svaku opštinu na svaki način.
Neću vam odgovoriti onako kako bih mogao da vam odgovorim, zato što ne rade svi za 200 evra, pogotovo ne radite vi za 200 evra, a radite mnogo manje od ljudi koji rade za 200 evra i to uglavnom na račun države, i neću dalje da nastavljam, možda nekom drugom prilikom.
Ovo ste u pravu delimično. Pošaljite nam predloge, pa da vidimo šta možemo da uradimo i kako da poboljšamo i pristup i kompletan preduzetnički program u okviru IT sektora i kako da zarađujemo neuporedivo više. Samo nemojte da mi kažete - nemojte da dajete subvencije da bi neko plaćao 200 evra, pošto smo davali subvencije nekima od po dva miliona dinara, što nije baš 200 evra, a da nisu radili ni u kakvoj fabrici i da nisu radili ništa, nego samo uništavali fabrike. Prvo se zalažite za to.
Što se brojeva tiče, ne biste bili obradovani brojevima ni od sinoć ni od danas, pošto te brojeve dobijam malo češće nego vi i malo ih bolje gledam i proveravam. Tako da, ako hoćete jedan savet da prihvatite, promenite nešto da bi vam brojevi malko, malko bolje stajali, što se ovoga tiče. Što se mene tiče, nastavite ovako, vašim brojevima biću i te kako zadovoljan.
Ja nemam iluzija oko pitanja Kosova i Metohije, čak neću da tražim izgovore u priči da smo prvo otvorili Poglavlje 32, pa 35, u mnogim drugim pričama, zato što će svakako to biti jedna od najtežih poglavlja i poslednje zatvoreno. To će nam odnos Beograda i Prištine provlačiti svuda i u svemu i tamo gde nemamo direktno  provučeno kroz poglavlje, provlačiće nam kao politički uslov. Nekada će brže reagovati, nekada sporije. Nikada nismo govorili narodu da to nije istina. Nikada niko nije rekao ljudima da to neće da se dogodi.
Prosto, mislim da mi moramo da se borimo da budemo na tom kursu a da sve što možemo da uradimo da svoju teritoriju zaštitimo. To jeste veoma teško. Da nije, bilo bi jednostavno doneti takvo rešenje u kojima odsečete sve i kažete – sad smo našli rešenje koje je za nas podobno i koje je lagodno i posle kojeg više problema nemamo.
Šta god da promenimo taj problem Kosova će da nam ostane, šta god da se desi, ko god da je, uvek ćemo taj problem da imamo. Imamo ga od Prizrenske lige, imamo ga i pre Prizrenske lige. Imamo ga i između dva svetska rata, imamo ga i posle Drugog svetskog rata. Imamo ga i na početku krize u bivšoj Jugoslaviji.Mi moramo to da rešavamo mirnim putem, pre svega da zaštitimo svoj narod na Kosovu i Metohiji, a najugroženiji deo našeg naroda je narod južno od Ibra. Naši ljudi severno od Ibra su ipak kompaktniji i direktno su vezani na teritoriju centralne Srbije.
U svakom slučaju, ja samo mislim da je za nas važno da se ponašamo racionalno, da štitimo naše nacionalne interese, da štitimo našu teritoriju i da nastavljamo evropskim putem, jer ako to ne radimo, možemo da zaključamo, da zatvorimo zemlju, u ovom trenutku mi prosperiteta nećemo da imamo. Nemojte da vam govorim neke druge ekonomske pokazatelje, šta bi bilo i kako bi bilo ukoliko bismo to u ovakvom trenutku promenili.
Što se tiče brige za poljoprivredu, prvi deo onoga što ste govorili, brojke nisu tačne, nemamo mi tri miliona u našoj upravi, u nadležnosti 820.000 hektara, od toga izdajemo između 400 i 450.000 hektara. Ukupna površina zemljišta obradivog u našoj zemlji je oko pet miliona hektara, svejedno. Ovo drugo što nije ovih 450.000 hektara su uglavnom utrine i to je ono čime naša uprava raspolaže.
Postavili ste jedno dobro pitanje, rekli ste da treba da se poveća prinos po hektaru. Sem primene agrotehničkih mera, pre svega, bilo bi važno da ukrupnimo naš posed i na to neće niko da pristane. Niko u ovoj sali neće na to da pristane. Samo da ne budemo mi licemeri, kad god hoćete predložite to, ja ću da prihvatim i bićemo petoro nas u sali koji će to da prihvate. Zato što odmah znate koja će priča da se pojavi, to je ekonomski opravdano, ali odmah će da se pojavi priča – ej, pa ja sam ovde radio 60 godina, sad više ne mogu da radim. Pojaviće se 500 priča. Koliko godina, decenija komasaciju nismo sproveli? Ništa nismo uradili i zato imamo bezbroj problema, zato što to niko neće.
Mi ovde možemo da vodimo teorijske rasprave i da ja kažem - da, to bi bilo idealno da neko hoće i da može da provede, ali to niko neće da provede. Niko u Srbiji to ne želi da provede i za to ne postoji snaga, kao što ne postoji ni za mnoge druge stvari. Da li će to ministar poljoprivrede, a ja mislim da je dobro što nije iz te struke, zato što je potreban neko ko to odlično razume, ali neko ko je i menadžer i pravnik i neko ko tu može da uradi mnogo više posmatrajući šta je prihod za državu i šta je prihod za poljoprivrednika.
I prihodi po hektaru nisu baš tačno navedeni, ali ono što je apsolutno netačno je oko cenovne politike. Ne možemo da vodimo cenovnu politiku. Svet je danas jedno malo mesto, suviše globalizovano u kojem bi država mogla da vodi cenovnu politiku. Nikakvog uticaja država nema. Ako vi imate na berzi u Budimpešti cenu od 16 dinara, ne može ovde da bude cena 20 dinara. Ne možemo to da platimo. Ne može ovde cena da bude ni mnogo niža. Dakle, tržište je to, a tržištem ne upravlja država koja određuje cenu, osim ako nećemo da se vratimo u neku samodovoljnu privredu iz nekih prethodnih perioda, da nemamo nikakvu interakciju sa Evropom i okolnim tržištima, onda bismo mogli da imamo i te kako problema.
Što se tiče Južnog toka, prost je razlog što ga nema u mom ekspozeu. Nema ga zato što je Vladimir Putin rekao sledeće, citiram – Južni tok je mrtav. Zato nema Južnog toka. Ja nisam Vladimir Putin i ne mogu da odredim da Južnog toka ima i nisam Bojko Borisov da mogu da kažem da taj gasovod može da prođe kroz Bugarsku, pošto je to očigledno bio problem i tada je Putin saopštio, posle toga sam se video sa njim i sa Medvedevim i sa svima drugima, oni su rekli da je Južni tok mrtav.
Da li je Južni tok, da li je turski tok, mi danas dobijamo preko Beregova gas. Brine me situacija u Ukrajini. Ne znam da li ste čuli poslednje vesti, ja ih dobijam i ovde, da se gomilaju ukrajinske trupe prema Krimu, da su Rusi pojačali svoje prisustvo i svoju borbenu gotovost, kako se to sada zove, funkcionalnu operabilnost ili kako već. Pitanje je šta ćemo sa gasom da radimo. Zato povećavamo naše rezerve, naša skladišta. Hoćemo da imamo u rezervi dve milijarde kubnih metara. Ako uspemo da imamo dve milijarde kubnih metara gasa, mi smo jednu godinu unapred svoju zemlju obezbedili.
Išao sam kod Ilhana Alijeva. Ja ne bežim od alternativnih izvora, samo što ih nisam našao. Išao sam i sa Amosom u Americi razgovarao i u Azerbejdžanu sa Alijevim. Sa svima sam razgovarao da vidimo odakle možemo da dobijemo gas. Razgovarao sam ovde i sa, Jadranka, Ševčovičem, da li se tako zove, evropski komesar, i sa njim sam razgovarao. Rekao je gradite interkonektor. Mi smo rekli – dajte nam 52 miliona, a mi ćemo 15 miliona da platimo interkonektor prema Bugarskoj, ali mi još niste rekli, u redu interkonektor, odakle će da stigne taj gas. To je ono što jeste tačno. Odakle će da stigne taj gas? Ja taj gas još ne vidim. Pričali su o Krku, pa ćemo da pravimo gasovod preko Mađarske, i to tečni gas, dvostruko skuplji, pa sam ja rekao – nećemo dvostruko skuplji gas, hoćemo jeftiniji gas. Tražili su mi sa one platforme, plutajuće, u Grčkoj, pa su rekli da ne može ni odatle, pa su opet promenili mesto za ovaj LNG i dalje nemamo rešenje. Odmah da vam kažem da nemamo rešenje.
Godinu i po dana naporno radimo na tome da nađemo rešenje i nemamo rešenje. I dalje dobijamo jedno ruski gas preko Beregova. Drugog gasa nemamo. Kada nam se prekine, ako nam se ne daj bože prekine linija preko Beregova, mi gas nemamo.
I da nam ne kažete da nismo brinuli, evo brinemo svaki dan. Svaki dan se time bavimo. Takva je politička konstelacija da ne znamo šta da uradimo. Nema kod koga nisam bio u svetu. Sa svakim ko ima gasa da nam ponudi razgovarao sam. Ne znam ni kuda da ga provedemo, razgovarao sam sa mojim prijateljom Viktorom Pontom da nešto rumunskog gasa iz Crnog mora pokupimo, ali to su male količine. I da napravimo interkonekciju koliko možemo 300 do 400 miliona kubnih metara, ne možemo više.
Ovo što smo imali iz Tapa i Tanapa, dakle sa Alijevim razgovaram, on mi kaže - pa neće moći, to ide za Italiju i Albaniju, neće moći da bude više dok ne otvorimo Šah Deniz dva. Sada čekamo, ne znam ni šta bih vam rekao po tom pitanju. Sve smo preduzeli, sve smo uradili, neko će da kaže neuspešni ste. Evo, super pomozite nam. Neka nam bilo ko pomogne. Neka mi kaže gde ga ima da uzmemo odatle gas, nema ga. Nema ga.
Sada sam već postao nervozan u razgovoru sa nekim drugima koji nisu Rusi, koji su mi govorili uzmi drugi izvor, super, dajte mi bilo koji izvor i odjednom nema više nikakvog izvora. Zavisimo od ulaza Ukrajina Mađarska, zavisimo od Beregova, ne bude li na Beregovu, mi osim onoga što imamo u rezervi, mi gasa nemamo.
Dakle, imamo mi dovoljno rezervi, imamo mi uvek za tri, četiri meseca, nije nikakva panika i zato se staramo i brinemo o narodu u Srbiji. Nego vam govorim da nemamo političko rešenje. Nema toga u ekspozeu zato što nemamo političko rešenje. Uzgred, Zorana se zalagala za Južni tok. Nije se zalagala za neke druge stvari, a za Južni tok se zalagala.
Ono što je važno, to je da samo znate da smo zaista gledali da brinemo o tome koliko možemo, da napravimo sve i to je jedna od naših velikih strateških muka i problema sa kojima se suočavamo.
Sada kada razgovaraju Putin i Erdogan, da li su se dogovorili, ili Erdoan, kako kažu Turci, da li su se dogovorili oko turskog toka, oko nuklearke, ne zanima me nuklearka, da li su se dogovorili oko turskog toka, a i da jesu, jer onda Turci iz Azarbejdžana mogu da povuku manje gasa i opet nekako možemo da ga dovučemo do Srbije. Nama u ovom trenutku treba dve milijarde, biće nam potrebno, računamo za deset godina oko 3,5 milijarde, zbog povećanje industrijske proizvodnje. To su naše procene. Moći ćemo odakle da povučemo. Nemamo odakle da povučemo taj gas. Nema rešenja. Zato to nisam ni pominjao. Inače, mogu celu knjigu da napišem o tome kako se globalni politički rat vodi preko gasa i preko drugih energenata.
Nažalost, do sada nismo stradali, ali možemo da stradamo. Bukvalno možemo da stradamo ni krivi ni dužni. Da se nikome nismo zamerili, da smo sve molili, da smo od svih tražili da platimo, ne da dobijemo na poklon, da platimo tržišnu cenu, ali su uvek neke zemlje okolo koje su u sukobu sa onim drugim velike političke igre i mi to ne možemo da rešimo drugačije. Ne možemo da rešimo.
Ako bilo ko ima predlog pa da nam ukaže na to gde ima tog gasa, jer ja mislim da nema ništa ni od Severnog toka dva i mislim da će biti sve više problema oko toga i da se zato i komplikuju između ostalog stvari i na evropskom kontinentu, ali suviše smo mi mali da bismo mogli na tako nešto da utičemo. Naš je posao da izvučemo što je moguće više za našu zemlju. Zahvaljujem se.
Želim da kažem samo nekoliko stvari pošto se stalno govori o nekim tajnim ugovorima. Ugovor sa „Alva alfredom“ u celini, u celosti vam je objavljen na sajtu Vlade, u celosti. Nema nijednog  tajnog ili sakrivenog elementa.
Uzgred da znate da bi ljudi znali, pošto stalno govore loše stvari, ja sam vam zahvalan na korektnom istupu, na razumevanju ciljeva i na tome što ponekad umete da primetite da je nešto i dobro, ali nikako nisam razumeo sve vreme tu kampanju koja se protiv toga vodi.
Ljudi treba da znaju sledeću stvar, Vlada Republike Srbije, Republika Srbija nijedan jedini dinar nije dala kompaniji „Alva alfred“, nikakve kredite, nikakav dinar im nije dala. Od kupoprodajne cene plaćeni su i za Sivac i za Bačku Palanku svi dugovi koji su ostavili oni koje je prethodna vlast tu dovela. Svi dugovi su plaćeni.
Oni su do sada investirali oko 50 miliona evra, tačne 49,2 miliona evra. Kupljena je nova mehanizacija, novi zalivni sistemi i u toku je izgradnja dva logistička centra i silosi u Sivcu i Bačkoj Palanci biće završeni bukvalno za mesec dana. Možemo da odemo zajedno da ih otvorimo.
Takođe, kompanija trenutno zapošljava 121 radnika. Plate su drastično veće od prosečne, nego inače u ovoj industriji. Mislim da u logističkim centrima takođe odnos prema radnicima u svakom smislu služi za primer. Oni ispoljavaju izuzetno visok nivo društvene odgovornosti zbog mera navodnjavanja i drugih. Vi ovo razumete. Ječam je imao 6,44 tone po hektaru u junu, pšenica 7,8 tona po hektaru u junu.
Upravo zbog uspeha koji su napravili uspeli su da obezbede i dvostruku žetvu i mislim da su ovo zaista odlični prinosi, a sve drugo su bajke i sve drugo su izmišljotine i nemam nikakav problem ne samo da dođete da pogledate sve, već nemam nikakav problem da odemo tamo zajedno.
Uzgred da vam kažem, pošto ste stalno pominjali neke članove moje porodice vezano za to, nikakve veze nemaju uopšte. Nikakve veze ni sa čim, baš nikakve veze, a direktor koji je postavljen je inače bio član DS. Oni su ga birali po stručnosti, sami su ga birali po stručnosti. Ništa drugo ni na koji način.
Mogao bih da kažem da možda ima neko stručniji ili ne, to je njihova stvar, to je njihov biznis. Neću ja da im se mešam u njihove biznise i sve drugo.
Kad god hoćete spreman sam da odemo tamo da to pogledamo i to vidimo.
Što se stranih investitora tiče i onima koje su drugi doveli, mi smo pripremili i omogućili nove subvencije da mogu da prošire svoj posao i u vašem gradu i u mnogim drugim gradovima zato što mislim da je to jedini mogući način rasta srpske privrede i rasta BDP.
Nažalost, plašim se da u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji jedna tiha većina koja to i ne razume i ne želi da razume. Zahvaljujem.
Samo dve reči. Dajemo na licitaciju za razliku od prethodnih perioda. Prvi put da tri opštine nisu dobile naša transferna sredstva zato što to nisu uradili. Prvi put da smo napravili ozbiljne rezultate i to sam očekivao da pozdravite. Prošle godine smo imali problema bukvalno u 33 opštine, zato što to nije rađeno na način na koji treba. To jeste bio izvor korupcije i zato i jesu tajkuni uvek time na takav način najlakše upravljali, što znate i vi, što zna i Nedimović, što znaju mnogi drugi, posebno poslanici iz Vojvodine.
Sad pitamo kako ćemo da napravimo da nam to bude privredna grana, a ne socijalna grana, kad svaki put raspravljamo o tome da li ćemo da damo hiljadu dinara više ili ne. Onda kada dođemo do toga, a nismo dali, ja sa pogrešio, nismo plaćali toliko za mehanizaciju jer smo napravili nekakvu idiotsku birokratsku grešku i to ćemo sada da ispravimo, i to je veliki novac koji izdvajamo. To je ogroman novac koji smo spremni za to da damo.
(Narodni poslanik Goran Ješić dobacuje s mesta.)
Ma, razumeo sam ja, ali ljudi, ako neko ima takve impute da mora svake godine da uloži toliko, ako mu damo, poklonimo 5.000 evra, pa za pet ili šest može da uzme i kredit i od toga će, od proizvodnje koju napravi, od profita koji napravi moći će da finansira kamate i da živi pristojno, ne da bude bogat, ali da živi pristojno. Bez ulaganja u mehanizaciju, bez ulaganja u navodnjavanje, u to što ćemo sa po hiljadu dinara da damo više, ili što ćemo da snizimo cenu goriva za jedan evro centi, ili za ne znam šta, od toga neće velike vajde da bude.
Ali, još jedanput, moj poziv vam stoji otvoren, da se uverite da sve što ste govorili nije uvek bila istina, a ja sam spreman da prihvatim svaku ideju i svaki predlog koji je dovoljno dobar, koji bi išao na to da se naša poljoprivreda uspešno razvija. Zahvaljujem.
Plašim se da vas je malo ko slušao, ali ja sam čuo silne neke uvrede koje ste iznosili i neću da odgovaram. Taj podsmeh mnogo više govori o vama nego o meni. Sada će kamera da vas snima, pa gledajte da se uozbiljite, pošto i onako sve vreme radite i govorite kao za TV spotove i nizašta drugo.
To što se tiče omotača kablova, kada jedan kabl budete doneli u Niš i jednog čoveka na tom kablu zaposlili, onda se javite da mi nešto prebacite, a do tada i omotači kablova i svi drugi neka rade svoje posao i neka nešto zarađuju. Nemojte da nam predlažete modele u IT sektoru kakve ste vi i vaš predsednik u Americi izveli i napravili od toga da odjednom u IT sektoru nedostaje za porez 1.069.000 dolara jer takav model nećemo da primenjujemo u Srbiji.
Što se Niša tiče, u Niš dovodimo veliki broj fabrika, i filipinskih i turskih i mnogih drugih, i dajemo sve od sebe da Niš povratimo, da bude industrijski centar. U tome bi bilo dobro imamo neku vrstu pomoći i podrške, a da budem iskren, pošto vi ne očekujete mnogo, ja bih se uplašio i zabrinuo da vi očekujete mnogo. To znači da biste očekivali mnogo poreske evazije, mnogo pljačke, mnogo svega drugog. Hvala vam na tome što to ne očekujete. Očekujte mnogo rada, očekujte te fabrike. Plate nisu velike, ali je bolje da postoje nego da uopšte ne postoje. Nastavićemo da radimo po tom pitanju.
Što se tiče uvreda koje iznosite svakog dana, jer valjda je to jedini način da nešto kažete i valjda je to jedino sredstvo kojim možete da se obratite onima koji su vas birali, slobodno vi tim putem nastavite, a ja ću da gledam da uradimo, a na kraju će narod i u Nišu i na svakom drugom mestu u Srbiji umeti da proceni ko je radio, a ko je snimao spotove. Što se spotova tiče, nastavite koliko god hoćete, nego brojeve te proverite o kojima ste malo pre govorili, proverite ih i od sinoć i od danas. Nešto vam ne ide najbolje, čini mi se da ako malo ne promenite svoj pristup da će brojevi da vam odu značajno ispod onoga što je bilo dovoljno da se pojavite u ovom parlamentu. Onda gledajte da izbora ne bude što pre, nego da što duže traje ova Vlada kako biste mogli da izlazite i proveravate jelovnik što češće, kao što ste i danas radili. Hvala.
(Saša Radulović, s mesta: Pomenut sam.)
Odgovor je, ako sam video a), b) i v)? Da li je tako? Ili a), b) ili c)? Znači bilo je a), b) i c), da li je tako? To ste mi ponudili kao odgovore. Ja mislim da je odgovor ako ste uzeli tu latiničku a), b) i c), onda ću vam reći da je pod d), ja sam obično mislio a), b), v) i g), odgovor je pod d), stečajni upravnik iz Kalifornije. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mogao da odgovaram na organizovano i horsko snimanje spotova, iako sam se trudio da sve vreme i svakome odgovorim i da svakoga uvažim.
Pogledajte dame i gospodo, krenuću od ovog poslednjeg na završetku ove rasprave i o tome je reč u Srbiji. O tome je reč da oni koji sve vreme nešto rade upravo će druge da optužuju za to. Govorili su prethodnici o uvredama i o omalovažavanju. Naveli su da sam rekao sledeće – vidim da ne znate, citiram, oni se brčkaju, nemate politiku i ovo je besmisleno. To su bile najteže reči koje sam ja izgovorio. Zamislite! Zamislite, to je uvreda, to je nešto što je uvredljivo. Ponavljam, sintagme koje sam koristio a koje su uvredljive su – vidim da ne znate, oni se brčkaju, nemate politiku i ovo je besmisleno.
A malopre niko nije ni prekinuo nekoga ko je za člana Vlade govorio da je Zemunski klan. Kada bih rekao kakav je klan, ovde biste rekli da sam diktator, baš taj koji je govorio i neki drugi. Onda biste rekli da sam diktator, da nikome ne dajem nikakva prava, da sam ovakav ili onakav, zato što je vama sve dozvoljeno, a nama nije dozvoljeno ni da se branimo. Moj najveći greh i video sam to u prethodna tri dana, u vremenu u kojem smo marljivo radili, slušali sve, odgovarali svima, ulazili u rasprave, diskusije, došao sam do zaključka da je taj najveći greh upravo taj što sam se trudio samo da im odgovorim, a što mi je u stvari zabranjeno da odgovorim. Što u stvari istina mora da bude ta da neko kupuje prestižne restorane. A ko kupuje prestižne restorane? A koji restoran?
Misliste na to što ste bezbroj puta lagali po svim društvenim mrežama, obmanjivali javnost, pa vas čekam sve vreme da to kažete, da izađete, nešto ne smet da izađete da to kažete. Zato što mislite da kada jednu laž stotinu puta ponovite, da će da postane istina. I nije vas stid dok to izgovarate, još nam držite pridike o tome kako vas neko omalovažava, a najgore laži ovde iznosite, najgore klevete, najgore uvrede na račun ljudi, na račun nečijih porodica.
Ko kupuje te restorane? Ma ko kupuje te restorane što ste pomenuli prestižne? Da ispitam, da ispitam, e došli ste do toga da ispitam, e toliko o vašoj istini i toliko o vašoj hrabrosti, toliko o vašoj istini.
(Milan Lapčević, s mesta: Što vas to pogađa?)
Pa pogađa me zato što ste hteli da kažete nešto što ne smete, a kukavica ste, hteli ste da kažete da kupuje moj brat. Nije kupio ni jedan i neće. A kukavica ste obična, kao što vidite. A ja nisam kukavica, ja nisam kukavica, ja smem da vam kažem šta pričate po kuloarima, ja smem da vam govorim šta iznosite i kakve neistine. Nikad nije bio u tom restoranu koji pominjete, a kamo li da ga kupujete. E u tome je razlika između ljudi koji imaju čast i obraz i ljudi koji su kukavice koji ne smeju ni ime da pomenu nego čekaju ime da pomenu kada izađu iza ovih vrata.
Zato vas se ne plašim, zato što sam pošten, zato što nemam 1.609.000 evra ili dolara duga poreza, zato što mi brat nije kupio ni jedan restoran, zato što nikoga nisam podmitio nikada i niko mene nije podmitio nikada i zato vas se ne plašim! Nikoga od vas!
Slušao sam vas tri dana. Ni jedan premijer nikada nije slušao svoju opoziciju tri dana i odgovarao, vredno, iskreno i odgovorno! Nikada ni jedan premijer u srpskoj istoriji.
Diktator sam zato što vam ne dam Državnu lutriju Srbije da pljačkate, diktator sam zato što vam ne dam da razarate Srbiju kao što ste je razarali ranije, diktator sam zato što znam koliko ne znate, i to je uvreda. Diktator sam zato što znam da oni koji bi da zabrane strane investicije u Srbiji da bi je uništili u roku od 24 sata. Diktator sam samo zato što sam se drznuo da vam odgovaram i zato što vaše neistine ne mogu da prođu tek tako, ako ništa, ne mogu da prođu bez mog odgovora. To jeste moj najveći problem.
Neko mi je dobacio od kolega odavde, kada su govorili neki, njihov ću rečnik i termine da koristim, da ne bi rekli da su uvređeni - jurili kao Pokemoni po gradu, slučajno se zadesili u Narodnoj skupštini i više ne znaju ni gde su ni šta su, i ti su mi govorili u nekom trenutku stvari, neko je u minut ponovio valjda 14 puta „mandatar“. Takvu vrstu opsesivnog pristupa i mržnje prema nekome samo analizirajte, videćete da je niste nikada videli.
Vama nije bila tema Vlada. Vama niko u Vladi nije bio tema. Vama program Vlade nije bio ni tema ni meta, o ekspozeu niste ni govorili. Govorili ste sve vreme, pokušavali da govorite o meni i da pokazujete tu vrstu mržnje i o predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću. Ni o kakvom programu, ni o čemu niste govorili.
Hoću da se zahvalim i onim opozicionim poslanicima koji su govorili o programu i od kojih sam nešto naučio i sa kojima sam razmenjivao i informacije znanja i saznanja. Hoću da se zahvalim vama, narodni poslanici, većini u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što ste se borili, što ste bili dostojanstveni, što niste napuštali ovu Skupštinu, što niste koristili ni lažne argumente i što ste imali dovoljno snage da istrpite sve ono što ste znali da niti je istina, niti priliči Narodnoj skupštini, u ovom visokom domu se to iznosilo.
Kao predsednik Vlade Republike Srbije u prošlom mandatu, kao mandatar danas, ja pozivam narodne poslanike da danas glasaju po svojoj savesti, da glasaju za Srbiju, Srbiju budućnosti, Srbiju rasterećenu onakvih vrsta političkih, ideoloških podela u koje bi mnogi da je vrate, a to bi za Srbiju značilo blato sukoba, blato svađa i blato problema iz kojih bismo se teško izvukli.
Nama je potrebno da radimo, ne da ne radimo i naši građani su vredni. To što neki od vas nisu vredni, pa vam se to ne sviđa, nemojte da prebacujete na građane. To je samo projekcija. To što ja poznajem neke od vas i znam koliko niste vredni, to ne znači da građani nisu vredni. Sistem nas je napravio takvima i zato sistem danas i menjamo.
Govorite o nekakvoj ružičastoj situaciji u Srbiji da sam pričao. Ni jednog sekunda o tome nisam pričao. Sve vreme sam govorio, obraćao se narodu, znajući dobro koliko ljudi teško žive i znajući koliko je neophodno da napravimo neuporedivo bržu vlast, neuporedivo višu stopu rasta od one koju smo imali do juče. I uspevamo polako u tome. Ovo je do sada najbolja godina, kao što smo uspeli da uredimo i javne finansije.
Govorite da novinari meni ne smeju da postave pitanje, ja sam jedini kojem novinari postavljaju svako pitanje u ovoj zemlji i na svako pitanje odgovaram, a vi kada vam novinari priđu, neki od vas kažu – sklanjajte se od mene, vi niste novinari. Vređate ih svakoga dana, ali je to vama dozvoljeno, zato što kada vi kažete da neko nije novinar, onda taj valjda i ne sme da bude novinar.
Moj posao je da odgovorim svakom novinaru i svakom novinaru odgovaram. Moj posao je da odgovorim svakom čoveku i svakom čoveku sam odgovorio. Nemojte da mi oduzimate samo jedno pravo, samo jedno pravo koje ja vama nisam uskratio, nego sam ga poštovao više nego bilo koji drugi premijer u srpskoj istoriji od uspostavljanja višestranačkog sistema. Više nego bilo ko drugi. Nikada, ni Zoran Đinđić, ni Vojislav Koštunica, ni Mirko Marjanović nisu sedeli i odgovarali dva ili tri dana. Nisu sedeli i odgovarali ni dva sata, da vam ja to pošteno kažem. A ja sam sedeo ovde strpljivo i trpeljivo i sve vreme odgovarao.
Nemojte da nam uskraćujete pravo da odgovaramo i nećete me tom vrstom pritiska naterati da ućutim, neću da ućutim zato što mi je savest čista, zato što znam šta radimo, koliko radimo, ali i više od toga, znam kakav smo plan napravili, kakav program imamo i ljudi vide da rezultati postoje. A uniziti i urušiti sve, pa to je uvek najlakše.
Što se tiče tima ljudi, danas ste govorili loše i o Dušanu Vujoviću. Dušanu Vujoviću tražio sam samo jedan odgovor, pokažite mi većeg finansijskog stručnjaka u Srbiji. Nisam dobio taj odgovor ni od koga.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Krstić.)
Krstić nije u zemlji. Krstić je veliki stručnjak i Krstić je izvanredan čovek, ali je on neiskusan u odnosu na Vujovića. Izvanredan čovek i izvanredan ministar finansija. Malo je takvih. Samo što nisam video kakav ste vi predlog dali što sve znate i što sve umete.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kada budem mandatar.)
To znači nikad gospodine Šešelj.
Slušao sam priču o Narodnom muzeju. Tačno je da radovi kasne, ali su počeli. Očekivao sam da će mandat da traje tri ili četiri godine, za to vreme bi bilo završeno. Biće završeno za 540 dana, nešto manje 537 dana. Biće završeno tačno posle decenija propadanja.
Ono što nisam razumeo pričali ste o razgradnji građevinske industrije. Upravo se podigla građevinska industrija i ona je nosilac našeg rasta u prvih šest meseci ove godine. Građevinsku industriju smo počeli da podižemo i to mi govori koliko o tome takođe niste želeli da saznate.
Govorili ste o RTB-u, niste rekli narodu da u prvih šest meseci konačno posle ne znam koliko godina velikih neuspeha imamo EBD od šest miliona. Prvi put da imamo nešto pozitivno, ali ne vredi razgovarati sa onim ko to ne želi da čuje i da vidi, koji želi da čuje samo negativno. Ja vidim mnogo negativnih stvari, više negativnih nego što ste ih vi naveli u vašem izlaganju.
Sa druge strane, ono što je obeležilo ovu raspravu rekao bih to je, pre svega, priča o radnicima, o zaposlenima u Srbiji i o investitorima. Slušao sam kako strani investitori nisu dobro došli i kako nam nisu potrebni. Samo nisam čuo jednu stvar - kako bismo obezbedili rast bruto domaćeg proizvoda. Samo to nisam uspeo da čujem ni od koga. Nekoliko puta sam to pitanje postavljao, kao i pitanje o kupovini tih prestižnih restorana, kao i pitanje o tome u kojoj sam zemlji bio, a da nisam posetio Srbe, bezbroj sam pitanja postavio, odgovor niste ni pokušali da mi date.
Naravno moje je da pružam odgovore zato sam se ja potrudio da dam odgovor na svako vaše pitanje i ono koje je imalo smisla posebno, a čak i na ona koja nisu imala uvek smisla.
Moj posao kao predsednika Vlade je da sve to istrpim, da sve saslušam i da na sve odgovorim. Tako ću se ponašati i ubuduće. Odmah da znate, ako su neki mislili da ću da bežim od rasprave te na mesečnom nivou, poslaničkih pitanja, neću da bežim. Posećivaću vas često i čini mi se argumentima uvek ubediti i većinu u parlamentu i mnogo važnije, većinu građana Srbije da je politika koju vidimo ispravna i u ovom trenutku svakako najbolja, a uvek spremna da prihvati sugestije i predloge svih drugih koji žele takvu politiku da podrže.
Posebno sam ponosan na činjenicu i zahvalan vama gospodine Hasani, zahvalan brojnim predstavnicima nacionalnih manjina što će podržati izbor nove Vlade Republike Srbije, zato što mi nismo pregovarali o trgovini bilo kakvoj, ni o čemu. To pokazuje da neki novi vetrovi duvaju u Republici Srbiji i ja želim i to danas da kažem da ne samo Srbi, već i svi drugi građani Srbije, Mađar, Bošnjak, Albanac, Rom, pripadnik bilo koje druge slovačke, rumunske, bilo koje druge nacionalne zajednice u Srbiji treba da se oseća jednako pravno sa potpuno istim obavezama i pravima kao i svi drugi građani Srbije i nikakvu razliku Vlada Republike Srbije po tom pitanju neće praviti prema našim građanima.
Jedino što molim sve poslanike, mi ćemo da se pobrinemo za ekonomiju i biće rezultati mnogo bolji, postoji jedan veliki problem sa kojim možemo da se suočimo, a to su globalna politička kriza i regionalna politička kriza, molio bi sve narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da brinu o svojoj državi, da budu na strani svoje države, a mi ćemo gledati da izbegavamo strane i da budemo samo svoji na svome i da se izmaknemo iz svih problema.
Danas vam kažem da nisam siguran da će to biti sasvim moguće.
Na kraju ono što obećavam i vama i ono što obećavam i građanima Srbije, a videli ste da sam to možda u najtežim okolnostima uspevao da kažem, čista obraza svaki put, ne znam da li će biti promena u Vladi, moguće je da će biti. To ništa nije strašno. U svakom najboljem timu na svetu se ljudi menjaju. Moguće je da će da se menja i premijer. Nikada ni to ne znate.
Ono što je veoma važno to je da dok radimo zajedno i dok smo u Nemanjinoj 11 uveren sam da ćemo da radimo pošteno, da ćemo da radimo odgovorno i da ćemo da radimo u interesu građana Srbije. Građani Srbije mogu da očekuju požrtvovanost, mogu da očekuju posvećenost, mogu da očekuju marljivost, a ukoliko dobijemo vaše poverenje koliko sutra već u 6,30 časova biće prva sednica Vlade, pošto posle toga idem u posetu austrijskom kancelaru.
Želim još jedanput da vam se zahvalim na dobroj raspravi.
Kao što vidite, najviše problema je izabralo to što sam za 6,30 časova zakazao Vladu. Nijednom ministru se ne dolazi.
U svakom slučaju, želim vam da u ovom sazivu usvojite što više dobrih zakona zbog građana Srbije, a Vlada Republike Srbije odgovaraće Narodnoj skupštini Republike Srbije i učiniće sve da građani Srbije osete i uživaju u nešto boljem životnom standardu, ali Srbija u svakom slučaju je na dobrom putu i imaćemo u najvećem delu, pre svega oko ekonomije pozitivne trendove i uveren sam da će ljudi u Srbiji to morati da cene.
Hvala građanima Srbije na podršci. Hvala vama poštovani narodni poslanici na podršci.
Želeo bih na nekoliko pitanja da odgovorim.
Prvo, gospodine Pastoru, očekujem i verujem da ćemo i ovaj sporazum da potpišemo, kao što smo to učinili svaki put i od obaveza i od reči koje smo dali ne bežimo. Vi ste pomenuli šta je započeto, ipsilon krak je važna stvar, ne samo za Mađare na severu Vojvodine i na severu Bačke, važan je za celu Srbiju. Važan je i za naše investitore, ako hoćete, posebno za ljude iz industrijske zone, jer su gotovo svi oni od Kontinentala do Svarovskog mi rekli da imaju probleme zbog prolaska kroz centar grada, a posebno oni koji imaju veće količine robe, zato što gube mnogo vremena, gube i na gorivu i na svemu drugom. Tako da, to je jedna od stvari, iako nam je teško zbog mnogo projekata da izdvojimo novac.
Obično lepo zvuči, što vi i vaši ljudi koji su u Vladi Srbije dobro znate, obično svi kažu – stavi, napiši da se to uradi, a onda novac nedostaje. Toga smo bili svedoci. Mi smo nekada imali zakazanih projekata za 25 milijardi. To Srbija ne može da ispuni, to Srbija ne može da obavi. Mi u ovom trenutku, ako se ne varam, Vujoviću, imamo 3,6 milijardi i u problemu smo zbog toga. Naravno, mi znamo da to neće da bude gotovo za godinu dana, da neće da bude gotovo ni za dve godine, ali vam govorimo da, uz sva smanjenja koja smo radili, opet imamo nepokriveno sve o čemu smo govorili.
Reći ću vam, jutros sam pogledao izveštaj iz poreske uprave. Nažalost, svi u Srbiji, svi koji se bave politikom, ali i oni koji se ne bave politikom, čekaju da Srbija završi puteve, da država završi škole, da država plati nastavnike. Mi više izdvajamo za prosvetu nego mnoge druge zemlje. Ali, u stvari ne izdvajamo za prosvetu, izdvajamo samo za plate, jer imamo veći broj izvršilaca nego što imaju zemlje, čak dvostruko više nego zemlje sa sličnim brojem stanovnika. To vam govorim i za puteve. Gledao sam radost domaćina, seljaka, baš, gospodine Stanojeviću, u Dragačevu, u Goračićima, gde smo put napravili, i na mnogo takvih mesta. Ali, ljudi misle da država to može da uradi bukvalno u svakom zaseoku, što nije realno, iako smo u prethodne dve godine zaista uradili više nego ikada. Za to nije kriv i zaslužan ne znam ko od ranije ili od danas, nego prosto uredile se finansije, pa smo mogli. Ja sam od Mrkonjića svojevremeno slušao o Europolisu itd, kada smo svi sanjali i maštali o tome kako da spustimo Beograd na vodu itd.
Tako da, hoću da vam kažem da mnoge ideje postoje od ranije, ali je nedostajao novac. E, tako sada i oko ovoga. Dakle, samo ljudi moraju da vode računa, koridori 10 i 11 su apsolutni prioritet. Da, mogli smo mnogo ranije i da radimo i da završavamo, ali nismo. Svaki put smo pričali da ćemo to da napravimo. Veoma komplikovana je gradnja kroz Sićevačku klisuru, veoma je komplikovana gradnja kroz Grdeličku klisuru. Znate da imamo sada problema u dva tunela na putu Preljina – Ljig. Dakle, otvorili bismo mi to 25. avgusta, ali možemo da otvorimo jednu cev, ne možemo obe cevi da otvorimo, i zato nećemo ni da otvaramo nešto što je nepotpuno, makar bilo nepotpuno samo na tih hiljadu metara koliko su ti tuneli. Ali, obećanje nije ispunjeno, da će biti 25. avgusta.
Znam da je to mala razlika, da li će biti u mesec i po ili dva, i da to ljudima koji su čekali 50, 60 i 70 godina nije strašno, ali se meni postavlja pitanje samo to – zašto mi niste rekli istinu pre mesec i po dana kada ste to znali i tada? Dakle, to je pitanje. Znam ja da oni rade više nego što je rađeno ranije i dobro su i Azerbejdžanci radili, mnogo bolje nego mnogi drugi. Kinezi su sada naročito pojačali rad na deonici Lajkovac – Ljig, da bi mogli posebno Beograđani koji idu u centralnu i zapadnu Srbiju kod Ćelija da uđu na auto put u Lajkovcu i da iskoriste sve do Čačka da idu auto putem što je moguće pre. Dakle, nešto nam je važnije to nego deonica Ub – Obrenovac, koju takođe rade Kinezi u ovom trenutku, tako da smo ih i zamolili da ubrzaju ovu deonicu zato što znamo da ako nam naprave Ub – Obrenovac, i uz sve ono što smo mi uradili Ub – Lajkovac, mali je protok putnika i mali je saobraćaj na deonici od Obrenovca do Lajkovca.
U svakom slučaju, ono što sam želeo vama da kažem oko finansiranja sporta, prvo oko gradonačelnika, ja sam juče rekao da ima sjajnih ljudi i sjajnih gradonačelnika. Nažalost, da se ne naljute svi drugi, to nije većina ni gradonačelnika ni predsednika opština. Da bih bio veoma korektan, Čačak je retko tražio i malo dobijao podršku i pomoć iz republičkog budžeta. Ja sam na tome zahvalan. Mnogi drugi su tražili mnogo više, ja sam neke primere rekao.
Videćete danas u raspravi, biće vas, kao građane Srbije, sramota kada budete videli šta smo kao predsednici opština radili, šta smo plaćali i šta smo od pojedinih opština napravili. Verujte mi, biće vas stid i sramota. Ja sam to doneo danas samo da vidite zato što to normalnom čoveku ne bi palo na pamet da može da uradi, normalnom, ne pažljivom, ne savesnom, ne nekome ko je razuman i racionalan, normalnom čoveku to ne bi palo na pamet. Pa ćete da vidite da neko uzima fiktivne račune da je popio u jednom trenutku 165 „tuborg“ piva u istoj kafani, u istom trenutku, 165 „tuborg“ piva, 132 kafe i onda mu se taj „tuborg“ nije svideo pa je popio još 19 drugih piva. I to je sve platila opština.
Hteo sam samo da vam kažem, da, naša je namera da menjamo Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pre svega zato što smatramo da je to veoma važan uslov za dobijanje podrške MMF-a i odobravanje i pete i šeste revizije MMF-a, što je važno za ekonomski napredak Srbije i sa druge strane zato što mislimo da se jedan deo novca neracionalno troši, a mi smo spremni, videćete i po tome, naravno, mi o tome tek treba da razgovaramo i sa novom ministarkom, ukoliko dobije vaše poverenje ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, treba da vidimo, i mi ćemo uvek za investiciona ulaganja da izdvojimo značajno više od toga što bi pojedinim opštinama, ali će Beogradu biti uzeto najviše, da znate. Beograd je proporcionalno 23% po broju stanovnika, mi ćemo uzeti 30-35% od novca koji se bude uzimao, jer Beogradu i mi dajemo najviše. Dakle, mi dajemo Beogradu najviše u svakom pogledu i mi smo spremni da to vratimo kroz investiciona ulaganja, ali nemojte samo da bacate pare na način na koji su do danas bacane.
Jedna veoma važna stvar i oko termalnih izvora. Mi u Srbiji imamo u ovom trenutku oko 1.000 termalnih izvora. Mi tek treba da se pozabavimo time da nađemo privatnike, da to damo u koncesije, javnoprivatna partnerstva, da vidimo šta po tom pitanju da napravimo jer nismo ništa uradili, a plašim se čim bismo krenuli u to da, znate i Srbiju, znate i kakve bi se sve priče rodile i dali smo naša prirodna bogatstva, kao da oni mogu da ponesu termalnu vodu negde ili ne znam šta sve, ali to ćemo svakako da radimo.
Što se tiče Zakona o finansiranju sporta, ja se tu, poštovani gospodine Stanojeviću, ne slažem sa vama ili se delimično ne slažem. To sam pitanje čuo od mnogih sportskih radnika. Šta je njihova ideja? Ja prvo ne mislim da Zvezda i Partizan mogu da nađu sponzora, ne mogu da nađu sponzore. Oni ne mogu da nađu sponzore, oni uzimaju od države zato što je svima nama negde – ajde, reši problem da nekome ne viču: „spasi Srbiju i ubi se“, da nekome ne kažu: „pederu“, da nekome ne kažu ovo ili ono i onda tu svi urlaju i svi su srećni zbog toga, a da vam iskreno kažem, mi kao država plaćamo reket. Dajemo pare, ne znam na osnovu čega ih dajemo. Super, svi ovde navijaju za Zvezdu i Partizan, jedni imaju pedeset i koliko, drugi ovoliko i onoliko posto navijača i cela Srbija navija za njih, ali je problem u tome što nismo fer prema ostalima. Jer, ima pravo da se naljuti i Vojvodina, ima pravo da se naljuti i OFK Beograd i Borac Čačak i Lučani i Milanovac i Kruševac i Ivanjica i svako drugi ima pravo da se naljuti, ali ima nešto drugo.
Naša ideja, zato to nismo doneli, gospodine Stanojeviću, zato što mi hoćemo od njih da uzimamo pare a ne oni od nas, a nemate šta da uzmete od nekoga ko potroši vaše ugovore do 2018. godine, zato što ih je eskontovao, uzeo od banke, banka uzela veliku proviziju i tako svaki put. Sad mi daj da potpišem ugovor ako je to moguće, sa Telekomom, sa NIS-om, sa EPS-om, sa bilo kim do 2020. godine, eskontovaćemo do 2019, da bi obični ljudi razumeli, unapred ćemo da potrošimo pare koje je trebalo da primamo u 2018. i 2019. godini, zato što nismo sposobni da novac zarađujemo na tržištu. Ako nisi sposoban da zarađuješ novac na tržištu, kani se ćorava posla. Najlakše je državnim parama upravljati, a biti veliki direktor i veliki predsednik i veliki ne znam šta. Mislim da je to teška bolest našeg društva od koje se nećemo skoro izlečiti i ja o tome namerno juče nisam govorio zato što znam da nemam dovoljno snage, kao predsednik Vlade, a verujem da nemaju ni drugi da to provedu u delo.
Dakle, nama je potrebna privatizacija u sportu. Pogledajte kad vi kažete –a što bi država platila za bilo koji klub i za Brajkovac i za Čibutkovicu? Ako ima ljudi koji su zainteresovani, neka plate. Državi je obaveza da obezbedi fizičko vaspitanje, da naša deca budu zdrava, onaj ko hoće da pravi klub, neka plati. To je njegova stvar. Onoliko koliko možemo da izdvojimo za sve i to nije veliki novac. Pogledajte Nemanju Matića, našeg slavnog fudbalera, mislim da u Engleskoj igra, on je sada uzeo klub na Ubu. On se, momak koji još igra, svako drugo veče uključuje „Skajpom“ i deci objašnjava gde da trče, kako da trče. Uložio je svoje pare. On hoće na toj deci da zaradi novac. Ponaša se tržišno, video je šta je biznis u Evropi, video je šta je biznis u svetu i niko mu ne smeta da to uradi i želim mu svu sreću ovoga sveta. Ali, on od nas nije dobio ni dinara, on od države nije dobio ni dinara. Eno, uređuje tribine tamo na stadionu „Jedinstvo“ u Ubu, ako je „Jedinstvo“, možda sam i pogrešio i računa čovek – napraviću privatni biznis. Kada treba klinca da motiviše, pusti ovog drugog fudbalera Azara, da se javi, da se uključi, da kaže, jer on brine o njima, hoće novac, hoće da zaradi. Kod nas je problem što će glavu da vam otkinu i reći će vam – može 49% neko da bude vlasnik, ali mi hoćemo da budemo 51%, da mi donosimo odluke, ali ovaj da daje pare. To nema nigde na svetu.
Zamislite Berluskonija koji proda Kinezima ili ovaj koji proda Tajlanđanima ili ne znam kome i da kaže – ja sam ti to prodao, ali ja hoću da mi zajedno sa navijačima odlučujemo o svemu, a ti upravljaj pa tamo zarađuj pare ako možeš, a ako ne zarađuješ mi ćemo da te smenimo. To je veliki, veliki problem kod nas i ja ne vidim u ovom trenutku rešenje, a svako ko mi kaže drugi da bi to rešio, nemojte da vam govorim šta su radili i kako su ih Antiću odvodili u Zvezdu da bi prestalo navijanje: „Spasi Srbiju!“, pa plati šest miliona ovamo, pa plati pet miliona onamo, pa plati ovako, pa plati onako. Ja bar nikome ne plaćam da ne viče: „Vučiću, pederu!“. Vičite koliko hoćete. Neću da plaćam ništa za to. Ali, da li smo uradili neke druge stvari loše? Jesmo. I sam sam za to kriv.
Što se tiče poljoprivrede, sve ste vi u pravu, i oko vodoprivrednih objekata. Više smo uložili u prethodne dve godine nego ikada ranije, ali nije dovoljno. Potrebno nam je još deset puta toliko. Što se poljoprivrede tiče, tu postoji već 30 godina, možda i više, i nisu za to ministri krivi, nisu za to ministri krivi uopšte, postoje u veterini i u Vladi Srbije i u pokrajini i na drugim nivoima i svi su oni uvezani, niko neće ništa da menja nikada. Ne možemo svinjetinu da prodamo nigde, zato se nikome i ne isplati da ima tovljenike, zato što mi nećemo da odustanemo od vakcinacije za svinjsku kugu, ono što je svuda u svetu. Ne možete da prodate nigde u svetu nijednu polutku ukoliko ne vakcinišete od svinjske kuge, ali ne možete to u Srbiji da progurate zato što će istog trenutka da vam kažu da ste uništili kompletnu stočarsku proizvodnju i to tako ide godinama, decenijama i verujem da ćemo nešto od toga moći da promenimo u narednom periodu. Vama sam zahvalan na podršci.
Što se tiče autoputa i zahvalnosti kada ljudi budu mogli da dođu i do Čačka, kasnije i do Požege, pa i do Zlatibora, Zlatara, Mokre Gore za sat vremena brže nego što je danas i neuporedivo sigurnije i neuporedivo bezbednije, siguran sam da će biti zahvalni i da će znati da je država jedan posao dobro obavila. Da to ide lako, ne ide lako. Nije izgradnja puteva lak posao, pogotovo ne autoputeva, to je veoma komplikovana gradnja, skupa gradnja. Da bi ljudi znali, najjeftiniji kilometar autoputa je pet miliona evra, najjeftiniji, a negde vas kilometar autoputa košta i po 25 miliona evra.
U Sićevačkoj klisuri nas prosečno košta oko 17 do 18 miliona evra. Samo vodite računa koliko je to novca. Treba pet kilometara, to vam je već 100 miliona evra. To je ogroman novac i za državu Srbiju, a ljudi kažu – ej, šta si išao tamo da otvaraš šest kilometara puta, auto-puta Grabovnica-Grdelica? A kako da vam objasnim da to košta 100 miliona evra i koliko je to para za državu Srbiju.
U svakom slučaju hvala, a ovo ćemo gledati da ispravljamo. Ako budete imali ideje posebno oko finansiranja sporta dobro došle su, ali koje možemo da provedemo u delo, pošto šta da vam kažem, svi sve znamo, samo što to niko u Srbiji neće. To je sve što mogu da vam kažem. Hvala najlepše.
Pre svega, poštovani gospodine Čanak, vaš zdrav humor sam uvek podržavao, na moju žalost bio je sažetak izlaganja, uglavnom zbog mojih nedovoljnih fizičkih mogućnosti, ali svejedno mislim da su građani mogli da steknu uvid u jedan sveobuhvatan i ozbiljan plan i program.
Naime, podsetiću vas da je najduži pre mog ekspozea iz 2014. godine ekspoze imao Vojislav Koštunica od 90 minuta, da su neki imali, verovali ili ne, zamislite, iznosili su svoj program i plan rada Vlade u 20 minuta. Dakle, pročitali četiri strane, četiri šlajfne teksta i to je bio plan i program za Vladu.
Ja se time hvalim, ja se time ponosim, za razliku od onih koji bi, ja nisam rekao da to vi činite, koji se sprdaju i koji govore da je to nešto loše ili strašno. Možete da mislite koliko je rada nekome potrebno, koliko sati i koliko dana kada je morao da čita ili imao da čita za devet ili deset sati, koliko je rada, koliko truda i koliko energije morao da uloži da bi to napisao i koliko puta to da iščita. To mislim da pokazuje i odnos prema građanima, pokazuje i marljivost i posvećenost.
Nažalost, u Srbiji je postao neki trend da se ljudi šale, da se ljudi ismevaju sa onima koji su vredni i koji bi mogli da rade. Valjda je najbolje da budeš lenčuga i da po ceo dan sediš u kafiću i da kritikuješ sve one koji nešto rade.
Kada kažete - nije tako nova; Vlada je nova, svaka Vlada posle izbora je nova, Vlada je i drugačija, a logično je da ima ljudi koji su bili u Vladi iz prostog razloga što smo tako izašli na izbore i tako tražili poverenje. Bilo bi prevara građana Srbije da smo doveli sve druge.
Da budem iskren, da nisam išao u kampanje sa pričom da ću biti premijer, teško da bih bio premijer, iz nekih potpuno drugih razloga, ali bi bila prevara građana da to nismo učinili na takav način, jer sam išao, govorio građanima – glasajte za našu listu ukoliko želite da budem predsednik Vlade Srbije.
Naravno da su tu ministri, i drugi ministri su radili dobro posao, ali potrebna je uvek neka svežina, neka nova krv, kao što to radi „Koka-kola“ u Atlanti, oni svake godine 15% ljudi promene da bi se pokazalo da dođe nova energija, nova ambicija.
Mislim da je napravljen dobar balans između iskustva, znanja, svežine. Vi ste pohvalili dvojicu novih članova Vlade i verovali ili ne, to im neće smetati u njihovoj karijeri, iako sam video da ste se zabrinuli obojica kada ste ih pohvalili, ali želim da vam kažem da smo to uradili na taj način da čini mi se postavimo ljude koji su iskusni, ne ljude koji ne znaju ništa o tom poslu i kada ste pomenuli Zrenjanin i rekli kako danas Zrenjanin tavori, tačno je, zato što neki koji su došli na vlas 2000. godine pre toga nije bilo mnogo dobro od 1990. godine do 2000. godine. Počelo je urušavanje.
Oni koji su došli 2000. godine na vlast, rešili su da rasprodaju sve što im je palo na pamet i od veoma uspešnih preduzeća u Zrenjaninu, od industrije mesa koja je bila poznatija od Mitrosa, Sremsko Mitrovački kakva je „Bek“, do mnogih drugih kompanija. Sve je razoreno, uništeno, rasprodano i ne postoji ništa.
Goran Knežević je doveo Drekslmajer kao gradonačelnik u Zrenjanin, to ga je između ostalog preporučilo, jer je znao kako se sa investitorima na najbolji način postupa. Ti ljudi iz Drekslmajera su došli pre nekoliko dana kod mene, želim da vas obavestim, oni sada uvećavaju svoj biznis, uvećavaće broj zaposlenih i očekujemo da taj broj zaposlenih bude uvećan u naredne dve, dve i po godine u Zrenjaninu, što će dodatno značiti i Skupštini grada Zrenjanina i Zrenjanincima, ali to nije dovoljno, biće potrebno još investitora da bi Zrenjanin mogao da bude onakav industrijski centar kakav je bio.
Može okolina Zrenjanina, možete od Mužlje do Jankovog Mosta da živite od poljoprivrede, ali ne možete da imate stotinu hiljada ljudi, od tih stotinu hiljada ljudi da vam 70.000 živi u gradu Zrenjaninu ako nemate snažnu industriju. Radićemo na tome. Menjaćemo stvari, popravljaćemo ih i mislim da će biti bolje nego što je bilo pre nekoliko godina.
Što se tiče rezultata, i ja sam se osvrtao na taj rad i veoma sam ponosan na rad. Naravno da uvek stvari možete da učinite boljim i da ih napravite da budu bolje. Sam imam bezbroj primedbi. Čini mi se da sam i najoštriji kritičar, ne kritičar iz kreveta u 10.15 kad ustanem , pa mogu da objavim jedan tvit i da kažem: „Au, al sam mu rekao“, već kritikujem ono što gde nismo pokazali dovoljno energije, dovoljno rada i dovoljno truda. Ali, uradili smo velike stvari i mnogo dobrih stvari i zato mislim da je važno da to uradimo i u narednom periodu.
Da vas obradujem oko promene političkog sistema. Upravo zbog te, rekao bih, krizne političke situacije i globalno i regionalno, pa i u našoj zemlji, ako hoćete, u kojoj nismo mogli da se bavimo tim suštinskim političkim pitanjima, vreme je da od jeseni krenemo u te razgovore i, ne kao premijer, već kao u ovom trenutku predsednik važne stranke u Srbiji, spreman sam da prihvatimo taj dijalog i da razgovaramo o tome, da bi i regionalne stranke mogle da budu zastupljene u parlamentu, da vidimo da li ćemo da imamo četiri, pet, šest, sedam, da sami razgovaramo, da otvorimo dijalog, potpuno sam spreman. Nemam nikakav papir na kojem je nešto napisano. Sa praznim papirom doći ćemo i pred vas i pred svakog drugog u Narodnoj skupštini i da sednemo da razgovaramo o tome. Spremni smo da o tome pričamo zato što bismo u tom slučaju imali i bolju reprezentativnost u Narodnoj skupštini, nego što imamo danas, a razume se, i u svim drugim izvršnim organima vlasti. Dakle, na to smo apsolutno spremni.
Ne znam da nisam izgovorio ime Vojvodine, ali sam govorio o Vojvodini, govorio o pokrajini. Možda je, kako vi kažete, semantička greška što nisam, jer sam posebno govorio o Kosovu i Metohiji, dakle, bez ikakve namere. Vojvodinu volim jednako kao vi. Ne dozvoljavam da je vi volite nimalo više, kao što se ne bih usudio da kažem da je volite manje od mene. Koliko su vaši koreni iz Vojvodine, slučajno su i moji i zbog toga ne mislim da sam bolji od bilo koga iz Kraljeva, Užica, Čačka, Niša, Leskovca ili bilo kojeg drugog mesta u Srbiji, ali zbog toga sasvim sigurno nisam ni gori.
Posao je naš da jednako tretiramo svaki deo Republike Srbije. Mislim da sam da se tako ponašao. Mislim da sam posetio svaki deo Republike Srbije. Ako hoćete, gospodine Čanak, nisam siguran da mi ljudi u centralnoj Srbiji to ne bi zamerili, jer smo mi subvencionisali dolazak najvećeg broja investitora upravo na teritoriju AP Vojvodine. Dakle, i u prethodne dve godine, a ja sam doneo ovde kompletan spisak, videćete da je najviše investitora stiglo na teritoriju opština Ruma, Sremska Mitrovica, Pećinci, u Srem, ali bogami i u severnu Bačku, naročito na teritoriju grada Subotice, ali i u Zapadnobački okrug i u Sombor i u Apatin i u Odžake, gde je Vlada Republike Srbije to subvencionisala mnogo više, a imamo čak mislim tri okruga, tri okruga cela u centralnoj Srbiji u kojoj ni jedan od investitora koje je subvencionisala Vlada Srbije nije stigao. Tako da, i ta priča ne stoji.
Što se tiče priče o prihodima i rashodima AP Vojvodine, mi smo spremni da tu priču otvorimo, kao što sam rekao, što je moguće pre. Ali, vi govorite samo o pravima i o prihodima, ali ne govorite o rashodima i ne govorite o obavezama. Ja ću vam reći da u nekom ranijem mandatu, mislim 2008. ili 2007. godine, Antiću, su preuzeli drugokategorisane puteve ljudi iz AP Vojvodine. Znate li šta su uradili? Nisu uradili ništa. Onda su rekli – mi nemamo pare za ovo, hajde Republiko, hajde Srbijo radi nam te puteve. I Srbija je radila i te puteve, toliko da znate. Nemojte da mi govorite o tome da nije bilo para, pošto je bilo para za sve funkcionere i predsednike opštinskih odbora koji su iznenada osnovali, i potpredsednike, koji su osnovali nevladine organizacije pojedinih političkih stranaka i umesto da se grade putevi ljudima u Vojvodini, pare su se bacale u bunar. Nemojte da vam govorim o nekim drugim stvarima.
Ja sam, čini mi se, i sa vama, pominjali smo Nenada Pagonisa, i ja sam i neke poruke ostavio i voleo bih da vidim u čemu je problem, ako postoji, iako kikboks nije olimpijski sport, mislim da smo dužni gospodinu Pagonisu sve što možemo kao država da učinimo. Mislim da bolji odnos prema sportistima, posebno prema vrhunskim imamo i to možete sve njih da pitate. Svi će vam to potvrditi, svaki čovek, i ovi naši divni veslači i kajakaši, svi će vam reći da nikada veću podršku države Srbije nisu imali, nikada veću podršku. Reći ću vam zašto. Zato što kod nas ne morate da čekate na novac u trezoru, zato što ministar da nalog i on dobija novac odmah, zato što je finansijska situacija bolja, zato što mi ne ostajemo dužni ni dana. Kada dobijete nalog, tog dana se isplati.
Mislim da je Vanja, kao složićemo se jedan, ja mislim, najveći, ali jedan od trojice ili četvorice najvećih vaterpolista svih vremena, čekao po godinu dana.
(Radoslav Milojčić, s mesta: Posle Šapića.)
Molim?
Mislim da je čekao po godinu, godinu i po dana da dobije obećani novac koji je bio neuporedivo manji nego što je danas, za zlatne medalje koje je osvajao. Danas njegovi drugari, njegove kolege ne čekaju ni dan. Onog dana kad nam dostave papire, za to im je potrebno tri ili četiri dana, petog dana taj novac dobijaju.
Što se tiče gospođe ili gospođice Keljmendi, vidite, ja mislim da ste tu vi preterali, gospodine Čanak, a ne neko drugi, a ne Marko Đurić, iako sam se trudio da ćutim i da ništa o tome ne govorim u javnosti, upravo zbog olimpijskih načela, upravo zbog sporta i upravo zbog toga što nam ta mlada žena ama baš ništa nije skrivila i niko nam ništa nije skrivio. I bežao sam od toga da komentarišem gluposti lažnih analitičara, lažnih novinara koji govore da je to potpisano u Briselu itd, kao da ne znaju ljudi kako i na koji način je Kosovo postalo članica Međunarodnog olimpijskog komiteta i razne te polupismene stručnjake koji su u stanju i veru i naciju da promene da bi dobili nekakvu funkciju, koji nam drže predavanja po tom pitanju, sve sam prećutao. Ni reč nisam rekao o njoj. Samo sam rekao da mi je interesantno bilo da su u roku od minut ili dva posle toga VVS i SNN objavili informaciju istorijsku o tome itd, kao da su samo čekali na to, ništa više od toga.
Vi ste rekli Marku Đuriću da je to tako Hitler radio. A šta to? Time što je rekao da je neko izdvojio deo teritorije Republike Srbije, što je njegova ustavna obaveza, kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao svaki član Vlade? Mi se ovde zaklinjemo na Ustav Republike Srbije. U Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija je deo Republike Srbije. Možda će ga jednog dana neko promeniti. Možda će ne znam šta prekosutra da se dogodi. Možda ja ne budem predsednik Vlade, možda neko drugi pobedi na izborima za mesec dana, ako se dogode. Nikakav to problem nije, ali to u ovom trenutku nije moguće.
Vi ste njega optužili da je Hitler zato što je poštovao Ustav Republike Srbije. Zato što je poštovao Ustav Republike Srbije nekome ste rekli da je Hitler. Nemojte da se ljutite, gospodine Čanak, to je ono što je bilo neprimereno. Ni na koji način nismo uvredili tu očigledno veoma uspešnu i vrednu sportistkinju, njen trud, njene napore, marljiv rad, kapa dole. Kakve to veze ima sa tim što je neko primio Kosovo kao nezavisnu zemlju, jer po statutu možete da ih primate samo kao nezavisnu zemlju? Prekršili su statut, kao članicu Međunarodnog olimpijskog komiteta. Kao što je to uradila UEFA, direktno kršeći sopstveni statut, jer samo članice UN UEFA ima pravo da primi. I UEFA ih je primila iako nisu članice UN. Sad ako neko sutradan kaže da se ne radujemo pobedi fudbalskog tima Kosovo, vi ćete da mu kažete da je Hitler, Hitler zato što štiti Ustav svoje zemlje, zakone svoje zemlje, zato što štiti svoj narod. Pa, valjda je to njihov posao da rade.
Pri tom, nemojte da mi kažete da sam nešto radio protiv Albanaca, jer smatram da je strukturni i strateški dogovor Srba i Albanaca od ključnog značaja. To su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu. Prvi put sam se video sa albanskim premijerom posle Envera Hodže i Tita od 1946. godine.
Oni koje ste podržavali, koji su bili mnogo hrabri, nisu imali hrabrosti da to urade, zato što znam da nam je važan mir sa Albancima, ali to što nam je važan mir sa Albancima ne znači da ću da se odreknem Ustava svoje zemlje, zastave svoje zemlje i da kažem da teritorija naše zemlje po Ustavu Republike pripada nekom drugom i sada se radujem njihovim medaljama. Zato ću da budem Hitler? Da li je to glavna karakteristika Hitlera? Primer sa Džesi Ovensom nikakve veze nema. Da li je neko njoj govorio da je ovakva ili onakva, da je druge boje, druge rase, druge nacije? Niko joj nije zamerio koje je nacije. Samo smo pričali o tome kojoj državi pripada i ničemu drugom. Ja mislim da je to bila njegova obaveza. Da je drugačije postupio, mislim da bi to bila katastrofa.
Nemam ja ništa protiv vašeg stava, samo imam protiv toga da nekoga nazovete Hitlerom, posle miliona i miliona ubijenih ljudi u svetu, ko nije ubio nikoga, nekoga kome to nije ni namera. Malo je bilo preoštro i bilo je štetno za našu zemlju, bilo je štetno za našu zemlju. Nemojte da vam govorim da ste bili glavna zvezda u prištinskim medijima, a to nije zato što su vam bili zatvoreni ovdašnji, jer ste i ovde svuda citirani, već zato što su Albanci pomislili kako to njima odgovara u borbi protiv Srba. Samo to hoću da vam kažem i zato mislim da je to bila greška.
Što se tiče imovine javnih preduzeća i što se tiče onoga o čemu ste govorili, železnicama, Elektrovojvodini, da, došle su promene u EPS za koje mislim da su dobre. Da biste vi znali šta se nama dešavalo, nikada to ne bismo promenili i to nije imalo veze sa Elektrovojvodinom ili Elektroistokom ili bilo kojim drugim delom, Elektrošumadija. Svako od njih je bio potpuno nezavistan od svoje centrale i oni bi naručivali brojila, transformatore i mi imamo po 1.500 komada u Elektroistoku, Elektrovojvodina ih nema i ona pravi tender, i troše nam državne pare i obrnuto. Troše nam državne pare u istom preduzeću, ali oni ne razgovaraju jedni sa drugima. U istom preduzeću imamo višak, ali ovaj pravi tender i troši naše pare. To danas ne može. To nema nikakve veze sa autonomijom Vojvodine, već ima veze sa dobrim funkcionisanjem EPS, čijim funkcionisanjem i dalje nismo zadovoljni, ali je bolje i značajno bolje nego što je to bio slučaj ranije, a što potvrđuju i MMF i Svetska banka i svi ostali koji zajedno sa nama po tom pitanju rade. To nije političko pitanje, već je to ekonomsko pitanje.
Što se tiče predloga sistemskih promena, mislim da je bilo mnogo predloga sistemskih promena. Što se tiče mađarskog modela, govorio sam i o mađarskom i o poljskom, ne znam da li ćemo i koliko ćemo imati snage, ali borićemo se, borićemo se zajedno sa vama i super ako budemo podržani za to, da sačuvamo da to bude naša zemlja suprotno odredbama i direktivama EU. Ukoliko to bude moguće, mi ćemo dati sve od sebe. Izdržali smo i neke teže stvari i tako ćemo se ponašati. To nema veze sa tim što bih ja da podržim nekog ili što bi neko drugi da podržava tajkuna, a da mi priča o ugroženosti malih poljoprivrednika, a sve ih drži jedan te isti tajkun u jednom mestu i onda ih izvede na ulicu kada to njemu odgovara.
Gledaćemo da pomognemo stvarnim poljoprivrednim proizvođačima, koliko god je moguće, ali moraće i oni da menjaju svoje navike, kao što ćemo i mi da se menjamo, ali to nema veze sa poljoprivrednim zemljištem i ne pada nam napamet da donosimo zakone po kojima ćemo dati dozvolu da se prodaje poljoprivredno zemljište. Da li će za pet, šest, sedam, osam godina, kada neka nova Vlada bude ovde, neko donositi drugačije odluke? To pitajte njih, za naredne tri, četiri godine, za mandata ove Vlade o tom pitanju nemojte da brinete. Hvala najlepše.
U pravu ste, gospodine Čanak, ali ste zaboravili da kažete da je išlo tačno iza nacionalne bezbednosti. Da, Kosovo i Metohija je ključno pitanje nacionalne bezbednosti i tako stoji u ekspozeu, a sada ćete da mi kažete šta je išlo pre nacionalne bezbednosti. Kakve veze ima? Išao je moj uvod o tome kakav je to politički okvir u kojem se nalazimo. Kosovo i Metohiju možete da vezujete za šta hoćete. Govorio sam u okviru nacionalne bezbednosti, vezao za nacionalnu bezbednost, gde mislim da je najprimerenije. Mislim da sve što sam rekao je tačno. Nisam samo shvatio, sem formalne primedbe, jer ste napravili bućkuriš, unoseći nešto što je ispred i iza, a u meritum stvari niste ušli, ali o.k.
Što se tiče diskvalifikacija zbog porekla, nije Marko Đurić komentarisao njeno poreklo, ni jednom rečju nije bilo ko pokušao da diskvalifikuje znanje, posvećenost, rad i marljivost gospođe ili gospođice Kiljmendi. Dakle, alal vera, kapa dole za veliki uspeh. Kakve to veze ima sa tim što je MOK dao dozvolu nečemu što nije država da bude predstavljen na Olimpijskim igrama? Da, uložili smo protest MOK. Kakav im je odgovor? Ne znam. Znam da smo uložili protest UEFA, i to je uradio Fudbalski savez. Nisu ni odgovorili, evo kaže mi ministar. Dakle, nisu ni odgovorili, a šta će UEFA da vam odgovori koja je direktno prekršila svoje statute? Šta će da vam odgovori? Na najdirektniji način, vrlo precizan član ima koji to reguliše, da prekrši i baš ih briga. I ništa, šta da radite? Očigledno je da je u pitanju politička odluka. Ne možete tu da se suprotstavite.
Imaćemo, pretpostavljam, jednu zatvorenu da vam kažemo šta se danas dešava po tom pitanju i da postoje trenutno pritisci na devet zemalja, veliki pritisci, da priznaju nezavisnost Kosova, a kojim rukovodi jedna zemlja, važna zemlja i sada tu postoje različite finansijske stvari i mnogi drugi problemi, a o čemu ne bih da govorim u ovom trenutku, ali naravno da Vlada brine i to je naš posao.
Nisam vam odgovorio u prvom delu na nešto što je veoma važno, a to su putevi kroz Vojvodinu. Da, kroz Vojvodinu imate, od Beograda do Horgoša, oko 190 km auto puta, imate od Šida do Beograda takođe auto put. Kreće izgradnja puta Novi Sad – Ruma – Šabac. Takođe razgovaramo o tome i sa Rumunima, da vidimo da li postoje tu dve ideje kako da spojimo Zrenjanin, ali i Vršac sa Temišvarom. Razgovaramo o tome kako da napravimo brze puteve, odnosno šnel štrase za Beograd, Zrenjanin, posebno posle izgradnje Pupinovog mosta koji je skratio taj put i, čini mi se, u mnogome pomogao ljudima koji žive u srednjem i tom delu južnog Banata.
O tome i te kako razmišljamo, radimo, kao što mislim da smo u otvaranju graničnih prelaza pomogli građanima Kikinde, kao što mislim da smo pomogli građanima Kikinde tako što smo zajedno sa rukovodstvom MSK, posle četiri i po, pet godina, zatvorene, ključne, najvažnije fabrike u Kikindi … danas ta fabrika radi i ponovo vidite dim na ulazu u Kikindu, u sedište severnog Banata. Dakle, mislim da smo uradili dosta i mislim da su ljudi u Vojvodini to videli i da to umeju da poštuju i da to umeju da cene, a za sva ova druga pitanja, mi smo otvoreni za razgovore sa vama i nikada nećete imati problem, da dođemo da pričamo i mislim da smo spremni da neke od vaših ideja prihvatimo po pitanju političkog sistema i određenih promena o kojima govorite. Hvala još jedanput.
Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, razmišljao sam i zbog činjenice što sam juče izrazio naročitu zahvalnost ljudima koji ne pripadaju većini, a koji su bili u sali i koji su slušali ono što govorim, da li da uopšte odgovaram onima koji nisu želeli da slušaju, a to im je obaveza, ono što govorim, da li da im uopšte odgovaram. Odgovoriću, ne zbog vas, jer vidim da zaista niste slušali ono što sam govorio. Očigledno vam je bilo naporno da pratite čak i televizijski prenos. Rešio sam zbog građana Srbije i ozbiljnosti tema da vam ipak odgovorim, uz zahvalnost što ste, pogrešno razumevajući ili ne slušajući ono što sam juče govorio, potvrdili neke od teza koje sam izneo.
Naime, da ste slušali šta sam govorio o poljoprivredi, upravo sam govorio o promeni učešća u BDP i o tome kako je u Americi danas 2% onih koji daju doprinos poljoprivredi, a bilo je 47% 1905. godine. Promenila se struktura privrede. Govorio sam o neophodnosti reindustrijalizacije, pre svega pametnoj industriji. Sve što ste rekli bila je potpuna izmišljotina. Citirali ste sebe od nekud, ne mene. Ništa o onome o čemu ste vi govorili ja nisam govorio, pogotovo ne na takav način. Poljoprivreda mora da se modernizuje. U poljoprivredi mora da se urade mnoge druge stvari.
Ne zaboravite, tačno je, nisu smanjivane subvencije, pošto vidim, verovatno ste lapsus napravili, nema to veze samo sa hektarima, to ima veze sa novcem. Dakle, u pitanju je 4.000, od 4.000 do 9.000 ili 11.000. Dakle, u dinarima je reč, a ne o hektarima. Tačno je to, samo je to razlika, dinari i hektari, nije mnogo važno, ali ste brojeve pogodili.
Dakle, suština je u sledećem. Mi smo napravili jednu grešku oko kombajna i traktora. Iako sam juče rekao da smo to uradili, to ćemo da ispravimo u najkraćem mogućem roku. To su nam službenici napravili grešku u ruralnom razvoju oko podzakonskih akata i to ćemo najbrže da ispravimo. Lično ću da razgovaram sa seljacima o tome da takvu priliku koju će ima Vlada Srbije ponuditi apsolutno iskoriste. Dajemo, naravno, subvencije za sitnu mehanizaciju u voćarstvu i ne zaboravite da smo isplatili ono malo što smo obećali, da smo sve isplatili bez dana kašnjenja i da smo isplatili preko 10 milijardi starih dugova. Dakle, mi smo čistili sve ono što je zaostalo i što je napravljeno. Nikada neću nikome da se dodvoravam, pa ni seljacima, niti bilo kome drugome. Mislim da je važno da vidimo šta je to, koliko i na koji način možemo da pomognemo, a naravno da to bude usklađeno sa našim finansijskim mogućnostima.
Postavili ste pitanje i govorili ste o tome da je strašno što smo čekali Vladu. Dakle, ne znam šta je to toliko strašno, jer smo sve vaše vlade čekali mnogo više i mnogo duže, do poslednjeg trenutka. Čekali smo ih dotle i do tih granica, podsetiću neke ovde, da su dolazili i molili i iz neke druge stranke i iz vaše stranke, molili nas još kada smo bili u onoj zgradi Narodne skupštine da vam pustimo da izglasate Vladu do ponoći pošto će država morati da ide na privremeno finansiranje, jer ste čekali poslednji dan zakonskog roka u ponoć da formirate Vladu. Vi danas kada mi imamo vremena koliko hoćete, nigde ne žurimo, mesec dana pre isteka bilo kakvog roka, vi mi prebacujete što Vlada nije formirana. Vlada je radila, aktuelna Vlada je radila. Nismo se ni kupali, ni brčkali. Nismo ni lenčarili, niti bilo šta drugo. Radili smo i nijedan posao nismo propustili. Sve što je trebalo za državu da se uradi, mi smo uradili, mi smo napravili.
Vi ste rekli ovde – nova obećanja, plate i penzije. Da, plate će im biti, pre svega za prosvetne radnika i za zdravstvene radnike, mislim pre kraja ove godine onakve, ali na zdravim nogama, kakve su imali nekada kada govorimo o javnom sektoru. Već danas mi imamo ukupno plate veće nego što smo imali, zato što je porastao privatni sektor. Valjda se i za to zalažete. Valjda sve zakone koje donosimo i sve što smo radili donosili smo zbog toga. Situacija je potpuno drugačija, nije uporediva.
Kada govorite o trendovima, svi trendovi su dobri, pogotovo ekonomski. Ne postoji nijedan loš ekonomski trend. O tome govori i MMF i Svetska banka. O tome govore svi. Da li Srbi žive bogato? Ne žive. A kada su živeli? Što, da nismo između dva svetska rata živeli bolje nego Hrvati i Slovenci? Pa, pogledajte analize, nismo. Pogledajte šta piše o tom periodu i Milan Stojadinović, pogledajte šta je govorio. I tada smo bili neuporedivo slabiji ekonomski, neuporedivo bedniji. Danas ćemo polako da ih stižemo i ubrzano ćemo da ih stižemo. Neke od njih ne možemo, a neke od njih ćemo i da prestignemo u roku od pet-šest godina ukoliko se baš ovakav trend nastavi, posle decenija i decenija.
Nisam razumeo, pošto nisam nikakva posebna nova obećanja davao, ali vi niste razumeli kako funkcioniše socijalni dijalog. Ne mislim da vam je bila loša namera. Ja bih juče rekao šta će Vlada da prihvati i koliko povećanje minimalne zarade, bili biste zadovoljni, ali ja ne bih imao pravo da to kažem, jer to mora da bude rezultat socijalnog dijaloga sindikata i poslodavaca. Mi hoćemo da čujemo šta će oni da kažu, i jedni i drugi. Čuli smo sindikate koji traže povećanje sa 121 na 140 dinara. Poslodavci kažu – spremni smo na 123-124. Naravno da zavisi dobrim delom od Vlade. Vlada hoće da vidimo dokle i koliko oni mogu da se dogovore. Onda ćemo mi izaći sa našim predlogom.
Da sam vam ja juče rekao tačno u dinar koliko smo mi spremni da prihvatimo, vi biste mi rekli – uzeo si nadležnosti poslodavaca i sindikata. Onda dođemo do toga da u Srbiji u stvari šta god da uradite to nije dobro i ne valja. Da sam to rekao bio bih kriv za ovo, a danas sam kriv zato što nisam rekao precizno. Šta god da napravite krivi ste. To jeste prokletstvo posla kojim se bavim. Nemam nikakav problem sa tim, samo budite pošteni, pa recite da je to tačno. Tačno je da je to tako. Da sam rekao, vi biste mi rekli – kako ste to mogli da kažete, a niste održali socijalnoekonomski savet, nije bilo socijalnog dijaloga između poslodavaca i sindikata? Iako sam nedvosmisleno najavio, i to kao dobru vest za građane – e, ići ćemo na povećanje minimalne zarade, a to nije laka odluka. Nije laka odluka i reći ću vam zbog čega. Ne zbog državnih finansija, ne zbog javnih finansija, nemamo problem sa tim, za nas sitnica, za državni sektor, apsolutno sitnica. Kao da smo dobili dve medalje više, ništa više od toga. Bukvalno sitnica. Nemamo mnogo njih na minimalnoj zaradi u javnom sektoru.
Dakle, reći ću vam ja gde je problem. Ako često povećavate, zato je bila pametna odluka da se to ne povećava u 2014. godini i zato imamo uvećan broj novih investitora u prethodne dve godine, posebno autokomponentaša ovde, zato što su videli sigurnost i stabilnost, zato što su između ostalog mogli da računaju kolika je njihova zarada ukoliko imaju ovakvu minimalnu zaradu. Da toga nismo imali ne bi došli ovde. Sada smo spremni to da menjamo, ali moramo da razgovaramo i sa njima, jer nećemo da nam odu i oni koje ste vi doveli, a koje danas vidim da je vrlo moderno da kritikuju svi, kao što je „Jura“ itd. Ja ih ne kritikujem. Ja branim i ono što ste vi uradili, zato što mislim da je to dobro za Srbiju. Zato što oni hrane šest i po hiljada usta. To što je zavladao nekakav ludački, tačnije ludistički pokret u Srbiji, znate, po Nedu Ludu iz istorije, kada su uništavali mašine radnici, kada nisu znali šta da rade nezadovoljni uslovima rada, ja sam apsolutno protiv toga i mislim da je to katastrofa i boriću se protiv toga.
To kao – ej, strašno je što imam produženo radno vreme. Pa šta ako imaš produženo radno vreme? Plaćeno je. Ima mnogih koji imaju neplaćeno produženo radno vreme, pa šta? Da li je to najstrašnije? Pa nije, pa nije. Šta treba? Da uništimo sve, da razorimo sve, da oteramo sve iz Srbije, da sklonimo sve iz Srbije, da takav signal pošaljemo nekome. Apsolutno sam protiv toga i zato ću da štitim takve investitore, zato što oni izdržavaju veliki broj porodica u našoj zemlji. Šest i po hiljada zaposlenih ima „Jura“ u ovom trenutku, od Rače do Leskovca. Malo li je za nama siromašan kraj u kojem nismo imali fabrike? Kao što treba da kažem isto za „Kromberg i Šubert“ koji dolazi u Kruševac, koji treba da ima dve i po, pa četiri hiljade posle toga.
Rekli ste da nisam pomenuo, to mi je bilo onako najinteresantnije, kažete – nisi pomenuo „Ruma“ Šabac. Pa, nisam jer sam preskakao određene stranice juče. Prvo me kritikujete zašto mi je ekspoze dug, a onda me kritikujete što baš nisam sve izgovorio u tom ekspozeu. Trebalo je onda da govorim 12 sati. Šta god da sam uradio, vi biste našli razlog da napadnete. Vama sam potvrdio za „Ruma“ Šabac danas, pre nego što ste se vi javili govorio sam o tome i ni to vam nije bilo dovoljno. Bio sam kriv što nešto nisam izgovorio, iako sam govorio šest sati stojeći, poštujući Narodnu skupštinu, a vi ste izašli napolje i teško vam je bilo i da sedite i da slušate to što sam govorio.
Kažete – veći broj siromašnih nego ikada. Pa upravo u toj studiji Svetske banke o kojoj ste govorili, upravo u toj studiji Svetske banke koju ste pomenuli govori se da je u Srbiji smanjeno siromaštvo za 1,6% u prošloj godini. Pa nije dovoljno, naravno da nije dovoljno. Naravno da imamo veliki broj siromašnih, ali baš studiju koju ste citirali i o kojoj ste govorili, baš u njoj o tome piše, a posebno piše da je odlično targetirano, da su srpski zakoni odlično targetirali lica kojima je potrebna socijalna zaštita posebno siromašnima. Naravno da ima nedostataka, ali ne zaboravite da mi svakog isplaćujemo za 3,3 miliona lica, kada pričamo o socijalnoj zaštiti, 166 milijardi dinara i ni jedan dinar nikada ne kasni, ni 10 ni 15 ni mesec dana i bez smanjenja je bilo, bez smanjenja. Sve vreme smo brinuli o najsiromašnijima. Bez smanjenja, kada su svi ostali građani morali da plate cenu katastrofalne vladavine iz prethodnog perioda, razaranja javnih finansija i bez inflacije.
Kada kažem – oni koji su radno sposobnosti, pa za to što dobijate 11.000 dinara, 8.000 dinara, ovoliko ili onoliko, pa izađi pa ponekad počisti lišće, pomozi svojoj državi koja ti to daje. Onda je glavna kritika – ej, pa sada će morati da rade oni koji primaju socijalnu pomoć. Stvarno? To kao da je rad postala neka otprilike najstrašnija stvar na svetu. Zamisli, moraće i da rade nešto za pare koje dobijaju od države. Super, ako ti je lepo bez države, nemoj da dobijaš pare od države. Onda ne moraš da radiš ništa. Nikakav problem nemamo. Mi želimo da niko ne dobija pare od države, pa neka radi privatno, to je naš ideal, za to se zalažemo, za to se borimo. Nego što smo ovde u Srbiji godinama i decenijama lagani svi i svi su lagali govoreći samo – dajte da pričamo, narode, evo pare, ima ovde, daćemo ti pare. E, ja ne mogu da rešim pitanje privatizacije srpskih klubova i to vam priznam, a vi mi kažete – možete li i što niste? Ne mogu da rešim. Jači ljudi, jači. Mali sam i nedovoljno snažan da to izguram i priznajem – katastrofa. Šta da radim?
Vi kažete – šta da promenimo oko godine preduzetništva? Kažete, rekao sam – ovo je godina. Ne, ja sam rekao – svaka je godina preduzetništva. Sve suprotno od onoga što ste vi rekli. Zato što je razvijanje preduzetničkog duha koji smo izgubili negde 60-ih, 70-ih još u samoupravnom socijalizmu, a onda u 90-im i radne navike, gde je „kombinacija“ postala reč koja zamenjuje rad, od 2000. lopovluk, pljačka i korupcija zamenila je i tu reč. Posle toga se postavlja pitanje – a šta da radimo? Moramo da objašnjavamo ljudima. Ja sam upravo juče govorio o onome o čemu ste vi govorili da nisam govorio, o našim majstorima, o našim vodoinstalaterima, o variocima, kojih nemamo više, nemamo ih više. Zato što je postojao ideal da doneseš diplomu i da kažeš – meni država mora da da posao. Za to smo svi krivi. Za to niste krivi ni vi ni ja i znate da sam u pravu. Za to smo svi krivi, zato što je tako bilo lakše. E, ne može više da bude lakše. Neko je to morao da kaže našem narodu – ne može da bude lakše. Bolje je da bude teže da bi nečeg uopšte bilo. Da smo nastavili po tome da bude lakše i da kupujemo i koalicione partnere i da kupujemo biračku volju, mi danas ne bismo imali da isplatimo ni penzije ni plate, niti bilo šta drugo. To takođe dobro znate. Sve što ja govorim ja znam da vi dobro znate i znate da govorim istinu. Super je prihvatam kada to radite iz političkih razloga, to je politika, sve razumem. Samo ne mogu da razumem da govorite da sam nešto rekao što nisam rekao ili da nešto nisam rekao što jesam rekao.
O dualnom obrazovanju, hvala na tome što ste rekli da hoćete da učestvujete, to je ogroman pomak. Ne možemo bez toga. To nam razvija preduzetnički duh. Govoriće vam neko drugi to i za 20 godina u Srbiji, biće nerazvijeno, to je u kolevci, to je bukvalno u kolevci. Mi to nećemo moći za četiri godine gotovo da pomerimo, da bude možda dva puta bolje nego danas, što će takođe kolevka da bude. To su teške promene. Svi su protiv toga, Marko. Pokažite mi tog u našem prosvetnom, obrazovnom sistemu koji nije protiv toga. Hoćete li sad da vam pričam zbog čega su sve protiv toga? Svi su protiv toga. Jesu li zbog toga u pravu? Ne, nisu, pokazuju rezultati. Tačno je, kriv sam zato što hoću da izguramo nešto protiv čega su svi. Samo što, znate, dva puta u mesecu dobijam izveštaj iz Trezora koliko smo platili za penzije, pa gledate koliko ste platili za plate i kakvo je stanje na računu. Neko mora da odgovara za 1.760.000 penzija i neko mora da odgovara za još 800.000 plata u javnom sektoru. To morate da isplatite bez sata kašnjenja svakog meseca, pa onda morate da vodite računa kako će to da bude i za mesec dana i za godinu dana. A onome ko misli da sve s neba pada, tu mislim na mnoge ljude u našoj zemlji, njima je lako, šta ih briga, mogu kako hoće.
Što se puteva tiče i poreskih rešenja, da time pokušam da odgovorim na sve, nekoliko činjenica. Nesumnjivo je ubedljivo najviše izgrađeno u ovom mandatu, nesumnjivo. Kada poredite godine, to nije bukvalno za poređenje, to je u najmanju ruku tri, četiri, pa čak i pet prema jedan. Da li sam ja zadovoljan? Ne, nisam. Bilo bi loše kada bih bio zadovoljan. Da, ove godine će biti, umesto 25. avgusta, u oktobru. Bilo bi i 25. avgusta, da sam ja pristao na prevaru da u dva tunela otvorimo jednu cev. Nisam hteo da pristanem na tu vrstu prevare i da kažem narodu: „evo vam, gledajte kako je lep put“, a dva tunela, mogli smo samo s jedne strane pa da idete u jednoj traci kroz ta dva tunela. Na to nisam hteo da pristanem.
Završićemo sledeće godine Koridor 10, koji je najvažniji za Srbiju i koji će nam povećati broj turista, koji će pored naših usluga dramatično da poveća potencijal, dakle, završićemo i jedan i drugi. Da li kasni? Hoćete li da vam pričam kakvih problema ima i u jednom i u drugom tunelu, kakvih problema ima u Bancarevu, kakvih problema imamo oko vašeg ponavljanja tendera u Dimitrovgradu, oko loše dokumentacije, ali to će svako da vam priča, svaki put će to da vam govori. Zato to i ne tražim kao izgovor i ne tražim da vam pričam šta nam se u Malajnama dogodi i gde vam voda iscuri i šta vam se desi. Šta ćete, to je život, time se bavite. Ali, da li je bolje? Pa jeste bolje, mnogo je bolje, neuporedivo je bolje. Neuporedivo je bolja i razvijenija infrastruktura nego što je bila, to ljudi mogu da vide, i to na najtežem području geografskom u Republici Srbiji.
Što se tiče poreskih rešenja, to ste u pravu. Upravo to završavamo i sada će biti uredba usvojena. Međutim, tu imamo jedan problem, a to je otpor advokata. Zašto smo se inače mučili? Mučili smo se zbog taksista. Imali smo borbu višemesečnu da pomognemo taksistima koji nisu plaćali porez, pa smo gledali kako da rešimo pitanje reprograma, pa nas je MMF pritiskao, pa nam je to stavio u prior action. Ne damo vam reviziju samo zbog taksista itd.
Borili smo se bukvalno šest meseci svakoga dana za taksiste, svakoga dana. To je bio razlog zašto smo se tako ponašali. A danas zašto kasni, kasni zbog toga što advokati to ne žele. Da vam to otvoreno kažem i da to ljudi u Srbiji znaju. Dakle, nisu to stvari tako jednostavne. Ja znam da i vi to znate i mnogi drugi to znaju, samo što je najlakše da ide preko leđa – ej, Vučiću, kako god da uradiš, kad ne uradiš, ja ću da te kritikujem, a kad uradiš onda ću da kažem - advokati su u pravu. Jel tako? Pa tako je.
Nažalost, to je problem u Srbiji. Zato što svi znate probleme sa kojima se suočavamo, samo niko to neće da kaže. Kada viknu „Vučiću pederu“, na stadionu, vi još kažete – nisu samo te grupice, svi su vikali, kao treba da budete ponosni što su vikali „Vučiću pederu“. I, to je vaša izjava zvanična, super majstore! Zašto tako niste izjavljivali kada su govorili „Spasi Srbiju i ubi se“, jedan, drugi, treći, peti, deseti.
Vidite, meni ne smeta da o tome govorim, mrtav hladan i baš me briga.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ipak je teže ovo da se ubije. )
Dakle, i prihvatam našu krivicu za još jednu stvar, oko onog dijaloga za koji je Maja rekla. Zato ćemo to da nastavimo i da donesemo konkretne rezultate do kraja godine, jer to je važno da o tome razgovaramo.
Neću da vam odgovaram oko tabloida i svega drugog, to mi pokazuje da to ne posmatrate i baš ne pratite sve, nego samo gledate ono što vas boli. Onaj drugi deo ne vidite. Jer, neke novine koje vam se sviđaju, koje glume da su ozbiljne, su mnogo gore od tabloida i po uvredama na račun pojedinih porodica i po uvredama najtežim, najglupljim, a lažima i izmišljotinama, da ne pričam. Tako da je bolje da to ne merimo, to su privatni vlasnici, njihova stvar, neka rade šta hoće. Bolje je to, a svako ima pravo da pravdu zatraži pred nadležnim sudskim organima i čini mi se da je to normalno.
Ono što se promenilo gospodine Đurišiću, to je da od problema niko ne beži i što, kad kažemo da postoji problem, to zaista doživljavamo kao izazov i to hoćemo da rešimo i te stvari rešavamo. Ja znam da možete da navedete bezbroj problema, naveo bih ja ako bi to bilo moguće, a nije, i više od bezbroj, ali bar neke od tih problema smo rešavali jer rešavamo i neke smo rešili. Ako ništa, i na današnji dan imamo suficit u budžetu Republike Srbije, a deveti je, ili 10. avgust, ne znam tačno.
Kažite mi, molim vas, kada se to dogodilo, ali nemojte da mi pominjete onu jednu godinu, koja je to bila Đorđeviću, kada je Dinkić zatvorio Trezor i nije dao da se isplaćuje bilo šta da bi mogao da kaže, uprkos svim velikim privatizacionim prihodima, da bi mogao da kaže da je bilo suficita? Nema toga u našoj savremenoj istoriji.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Godina 2007. )
Nije, to je mogla da bude šesta ili sedma Čedo, ne moguće osma, osma je bila katastrofa. To je moglo da bude šeste ili sedme, kada smo imali velike privatizacije koje su vam se računale kao budžetski prihod, a mi sada bez ikakve privatizacije, bez prodaje aerodroma, bez bilo čega vam govorimo da imamo suficit. Govorimo vam o čistim, zdravim, trajnim merama koje su dale rezultate. E to je velika promena. Zato vam govorim, ljudi to mogu da vide, da osete.
Da su neki bili na vlasti, oni bi navijali da naši ne osvoje nigde ni jednu medalju, jer ne bi mogli da plate nikad. Mi navijamo da naši osvoje 100 medalja, sve možemo da platimo. Nikakav problem nema, i to istog dana.
(Vojislav Šešelj, s mesta: E, da nisi Tomu poslao tamo.)
Gledajte gospodine Šešelj, koliko od subote, kad naši počnu da nižu medalje i ne brinite, za sve to ćemo moći da platimo i to istog dana. Hvala.