Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Govori

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želim da vas obavestim da u skladu sa informacijama koje smo pružili domaćoj i međunarodnoj javnosti, predstavnicima EU, još 17. maja ove godine da albanske snage pripremaju hapšenje više desetina lica na severu Kosova i Metohije, pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije da će to uneti dramatično uznemirenje, da će doneti ogroman strah kod pripadnika srpskog naroda na severu Kosova i Metohije.
Ja želim da vas obavestim da je jutros neposredno pre šest sati, u pet sati i 55 minuta krenula akcija jedinica FIT i NjSO. NjSO su doskorašnje jedinice ROSU, FIT su te druge njihove specijalne jedinice. Do sada su upali na teritoriju severa Kosova i Metohije sa 73 vozila, uglavnom oklopna vozila i druga vozila i još 50 vozila čeka u južnoj Mitrovici i još 15 vozila čeka na teritoriji opštine Srbica, od kojih je osam vozila već upućeno preko brda na teritoriju opštine Zubin Potok.
Do sada imamo potvrđeno hapšenje 23 lica srpske nacionalnosti, srpske i bošnjačke nacionalnosti na teritoriji tri opštine Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok, dakle na teritoriji celog Kosova i Metohije. Reč je najviše o pripadnicima policijskih snaga kosovske policije, upravo onako kakva smo saznanja imali i pre 15 dana kada smo alarmirali međunarodnu javnost.
Želim da vas obavestim da je i dalje veoma teško stanje u Zubinom Potoku gde se nenaoružani Srbi suprotstavljaju pripadnicima albanskih ekstremističkih grupa odevenih u policijske uniforme. Najpre do sukoba je došlo u mestu Varage, u klisuri. Tu su tri barikade albanski specijalci probili, a kada o tome govorim želim da znate vi i svi građani Srbije da Srbi nisu raspolagali nikakvim oružjem, da imamo dokaze i snimke na kojima se vidi da Albanci pucaju iz vatrenog oružja bojovom municijom preko glava Srba koji su protestvovali, koji su uzvikivali "ua", i pokušavali da se verbalno suprotstave nasilnom ponašanju jedinica NjSO, odnosno ROSU i FIT.
U ovom trenutku je bukvalno u toku premlaćivanje Srba kod tehničke škole u Zubinom potoku, upadi u kuće. Kad upadnu u kuću i ne pronađu onog kog su hteli da uhapse mi imamo takođe dokaze za to. Sve po kući lome na najbahatiji mogući način pokazuju i dokazuju koliko su veliki, snažni i moćni. Do sada nema poginulih. Naravno, Albanci će za povrede koje su zadobili nekom kamenicom reći da su ranjeni. U Kosovskoj Mitrovici se dogodilo to da su i pucali na ljude u jednoj od sporednih ulica zato što su ih mladići srpske nacionalnosti gađali kamenicama.
Želim takođe da vas upoznam sa onim što smo mi preduzeli od jutros i šta je to što ćemo da preduzimamo. Ja sam malo više puta upozoravao predstavnike EU. Mi smo jutros stupili u kontakt sa njima, sa briselskom administracijom, sa ljudima koji su posrednici ili kako oni to vole da kažu, fasalitatori u dijalogu. Dakle, upoznali smo ih sa situacijom i po ko zna koji put im rekli da sve što smo dogovorili u Briselu se ticalo ne ulaska na sever onih koji tamo nemaju šta da rade sa dugim cevima. Oni su nam saopštili da je u pitanju policijska akcija protiv kriminala i korupcije. Zamislite policijsku akciju protiv kriminala i korupcije koju vodi Ramuš Haradinaj, oksimoron.
Naravno, oni će uhapsiti još pet policajaca albanske nacionalnosti da bi rekli da je to čista borba protiv korupcije i kriminala, u stvari ceo smisao ovog upada na sever, kao što sam i 17-og govorio, jeste da se zaplaši naš narod na severu KiM i naš narod je uznemireniji nego ikada i u Zubinom Potoku i u Kosovskoj Mitrovici i u Leposaviću.
Razgovarali smo sa predstavnicima našeg naroda. To su stari vukovi, to su ljudi koji su naučili na borbu i u nemogućim uslovima i kada su goloruki protiv do zuba naoružanih ljudi. Po prvi put sam osetio, ne mogu da kažem, tu dozu straha, ali dozu veoma visoke uznemirenosti i bojazni da ovakve akcije mogu da se nastave.
Danas, pre nego što vas upoznam sa sadržajem razgovora koji smo obavili, postoje informacije i još su nepotvrđene, da je pretučen i priveden jedan ruski državljanin Mihail Krasnoščenkov, radnik UNMIK administracije i o tome smo upoznali i nadležne organe ruskih državnih vlasti. Pretukli su ga naravno i priveli da bi se najverovatnije dodvorili, ukoliko je informacija pouzdana, onima koji su im celu akciju odobrili, razume se, albanski specijalci.
Zašto se ovo dešava? Već dve godine, a godinu i po dana najvišim mogućim intenzitetom, najžešći mogući napadi na srpski narod, naročito na severu Kosova i Metohije, u toku je pokušaj pune kriminalizacije našeg naroda, godinu i po dana od stravičnih optužbi da država Srbija stoji, ja lično, jedan, drugi, treći od srpskih lidera i za ubistvo Olivera Ivanovića, jer je bilo strahovito važno da se krene protiv Srba na severu. Jedini dokazi koje su imali i koje su koristili protiv Srba bile su izjave srpskih političara koji Kosovo vide na razglednici jednom u tri godine, a lažno se predstavljaju da su sa Kosova i Metohije.
Posle toga j krenula druga vrsta kriminalizacije Srba, a sad ću vam otkriti podatak. Zamislite sva ova lica koja hapse na severu Kosova. U Direkciji kosovske policije u prethodnih pet godina ubedljivo najbolji rezultati i ubedljivo najniži nivo izvršenja krivičnih dela je na severu Kosova. Direkcija, albanska Direkcija policije iz Prištine se hvali time da je najbolje stanje, da je najmanja stopa kriminaliteta na severu Kosova i Metohije. To za vas zvuči čudno, zato što ste slušali i čitali u mnogim zapadnim medijima gde se vodi kampanja, ali i od mnogih srpskih političara koji služe onima koji Srbiju pokušavaju da rasture i unište, koji im direktno služe, dakle, na različite načine, slušali ste o tome da se Srbi plaše Srba. Ne, Srbi se plaše Albanaca. Samo se nečasni Srbi plaše reakcije svoga naroda.
Ta vrsta kriminalizacije išla je dotle da je ona morala da se pokaže i na kvantifikovan način i u broju uhapšenih Srba, da bi se reklo – to je borba protiv korupcije i kriminala. Izabrani su Srbi iz sve četiri opštine. I Srbi koji žive u Zvečanu i u tri opštine koje sam već pomenuo, dakle Zubin Potok, Leposavić, Kosovska Mitrovica. Izabrani su da bi se uterao narodu strah u kosti i da bi se onemogućila bilo kakva odbrana severa Kosova u budućnosti, da nas naviknu na ovo, da to postane normalno i uobičajeno i da mogu da provedu sve ono što su provodili 2004. i 2008. godine završavajući priču o stvaranju nezavisne države Kosovo.
Mi smo jutros, i ministar odbrane i načelnik Generalštaba stupili su u kontakt sa predstavnicima NATO-a. Od NATO-a smo dobili obaveštenje da se oni ne mešaju u to, iako je bio pokušaj mađarskih trupa KFOR-a da krenu i da pokušaju da umire situaciju. Komandant KFOR-a ih je vratio sa lica mesta i saopštio da se oni ne mešaju u te stvari koje su policijske prirode i koje se tiču borbe protiv korupcije i kriminala. Nama je NATO saopštio baš ovo što sam vam rekao. To je borba protiv korupcije, borba protiv kriminala. Oni podržavaju nezavisnu državu Kosovo u borbi protiv korupcije i kriminala i to je to.
Sa predstavnicima EU čuli smo i slušali smo apsolutno isto. To je sve što su mogli da nam kažu i pozivali su nas da se umirimo, da razumemo da je to borba protiv korupcije.
Ja ne moram na to ništa dalje da vam kažem i da dajem političke ocene. Ono što smo mi preduzeli, više puta sam rekao, čuvaćemo mir i stabilnost, gotovo po svaku cenu, ali nam je dovoljno jasno o kakvom je ovde licemerju reč.
Jutros u 6 sati 29 minuta, kao vrhovni komandant oružanih snaga naredio sam punu borbenu i bojevu gotovost naših armijskih jedinica. Naša vojska, ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg ugrožavanja poretka i života ljudi na severu Kosova i Metohije zaštitiće naš narod.
Mi smo svesni svih teških i užasnih posledica, svesni smo svega što se zbiva, zato ćemo nastaviti da radimo na očuvanju mira i stabilnosti. Ali, znate kada vidite da postaje nemoguće i da neko hoće da vam uništi narod i da vam protera narod, ja sam juče rekao, to sam rekao i u Kosovskoj Mitrovici pre godinu dana, mi da dozvolimo novu „Oluju“ u bilo kojem delu gde žive naši ljudi, nećemo.
Želim da vam kažem da su sve policijske jedinice, specijalne i posebne namene u punoj pripravnosti. Ništa ni od koga nećemo da krijemo.
Ne zaboravite da se juče dogodila još jedna stvar, predsednik privremenih institucija u Prištini, Hašim Tači, pozvao je Albaniju na ujedinjenje. To znači da oni žele da uspostave albansku granicu prema Srbiji i na Kopaoniku. Dakle, granica velike Albanije može narednih nekoliko dana da nam se pojavi na Kopaoniku, zahvaljujući i Srbima koji su im u tom poslu pomagali. Moj odgovor njima je – neće biti tako velike albanske granice na Kopaoniku.
Ja to nisam juče govorio i nisam pre nekoliko dana govorio zato što su mi bili potrebni bilo čiji aplauzi ili zato što mi je potreban bilo čiji i bilo kakav politički poen, jer ja znam da će svi ovi junaci koji su me do juče optuživali za izdaju i koji su ovde na fašistički način pokušavali da spreče narodne poslanike da uđu da rade svoj posao, znam da će odjednom da postanu glavni mirotvorci i da mi objašnjavaju kako bi trebalo da ne zaštitimo naš narod i kako bi to oni mnogo pametnije uradili.
Dakle, mi ćemo da se borimo da sačuvamo mir i stabilnost, ali bićemo u potpunosti spremni, ja ne mogu sad da vam otkrivam detalje, da u najkraćem mogućem roku zaštitimo svoj narod.
Ponavljam, potpuno razumem težinu situacije, bolje nego bilo ko u ovoj sali, nažalost, zbog prirode posla koji obavljam, ali želim da imate poverenje i u mene kao predsednika Republike da ćemo svaku vrstu, i naređenje koje budem izdao i sve drugo, mnogo puta promisliti, ali ono što vam garantujem ako dođe do eskalacije sukoba, ako dođe do daljih napada na srpski narod i na srpski živalj, sve što mogu da vam kažem, i time bih završio ovo svoje obraćanje, Srbija će pobediti. Hvala vam najlepše.
Pre svega, nisam odgovarao gospodinu Stošiću, nisam odgovarao gospodinu Mijatoviću, pa ću iskoristiti priliku, nekoliko napomena, nekoliko reči.
Dragi gospodine Stošiću, veoma sam srećan što vidim koliko volite naše Kosovo i Metohiju, koliko dobro poznajete naša sela. Želim da vas obavestim, u međuvremenu sam proverio sve detalje, od onih 40.000 o kojima ste govorili u centralnom Kosovu, govoreći o Kosovu Polju, gde više nemamo ni jednog Srbina, ili svega nekoliko Srba koji ne žive tamo, nego odu, pa se vrate, i Bresje u kojem je ostalo nekoliko desetina Srba, a ne nekoliko hiljada koliko smo imali nekada, na tom području, gde ste rekli da je 40.000, sada je 17.300 Srba. Dakle, više nego dvostruko manje i ovih 17.300 uzmite sa rezervom, jer bi to danas moglo da bude oko šesnaest hiljada i nešto.
U pravu ste za sve što rade oko Novog Brda. U Novom Brdu je posebna akcija njihove tajne službe, naročito vezana za mesto Gornje Kusce, gde su pronašli najveći broj pripadnika ljudi koji su se pridruživali njihovoj vojsci, albanskoj vojsci, gde su to plaćali posebno 700 evra, želeći da im time garantuje sigurnost, a u stvari su samo želeli da razbiju jednu srpsku opštinu koja je veoma važan spoj između centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja, kao što znate.
Veoma sam srećan za vaše konstatacije vezane za veterane i hvala vam što ste to primetili. Drago mi je da imamo drugačiji odnos od mnogih drugih prema onima koji su bili spremni da žrtvuju svoj život i koji su se borili za našu zemlju.
Gospodine Mijatoviću, pažljivo sam slušao ono što ste govorili i samo vama hoću da kažem, a posle ću odgovoriti gospodinu Vukadinoviću na sve priče o spuštanju cena. Neće ni Albanci, ni Amerikanci više da čuju bilo šta bez priznanja. Imajte to u vidu. Evropljani ćute, oni ne govore ništa, ali vam ja kažem šta nam kažu i zato i jesam u Narodnoj skupštini da vam direktno kažem šta je to što nam kažu Amerikanci, šta je to što traže Albanci.
Tačno je da je ekonomski uticaj nekada mnogo važniji nego politički, ali takođe po pitanju imovine koju ste pomenuli, mi smo, čini mi se, stotinu puta pokušali da to nametnemo kao ključnu temu u Briselskom sporazumu. Nikada to nisu želeli i nismo imali partnera ni na evropskoj strani, ni na albanskoj strani.
Evo, kaže general Vladisavljević, bukvalno svaki put, odnosno svih 188 puta. Dakle, ja imam sreću da sam na ovim razgovorima okružen našim generalima, našim oficirima koji su vrlo pedantni po tom pitanju. Oni te detalje znaju bolje nego ja. Dakle, nismo mi ti koji uvek možemo da govorimo o tome i da namećemo svoje teme, iako ne moram da vam govorim i dovoljno vam je jasno koliko se žestoko borimo, čini mi se, svakom racionalnom, razumnom i korektnom čoveku.
Vi ste, gospodine Vukadinoviću, počeli pričom o neophodnoj toleranciji, o tome kako je dobro biti tolerantan. Vi ste dvadeset minuta govorili i neću uopšte da ulazim u političke priče koji poslanički klub predstavljate, da li je taj poslanički klub bio na izborima ili nije, uopšte nije važno. U skladu je sa Poslovnikom koji je donela Demokratska stranka i ja to poštujem.
Kao što ste videli, niko vas nije prekinuo u tih dvadeset minuta. Nisam ni jedno slovo progovorio, čini mi se, možda sam jednu reč, tražeći materijal ovde, ne želeći da vas ometam u svemu što ste izgovorili. Dobićete veoma precizne odgovore. Plašim se da vam se odgovori neće dopasti, posebno za upade ROSU na sever pre Briselskog sporazuma, jer ću vam navesti tačne detalje, tačne podatke, ali to govori da se, na žalost, informišete na pogrešan način, da dezinformišete javnost neretko i da to ne radite slučajno, već to radite sa političkom namerom, a ta politička namera nije ni malo naivna. Upravo zato se i pogoršavao položaj Srbija i upravu zato nam nije bilo omogućeno da se borimo za interese Srba na najbolji mogući način.
Ne morate meni da donosite Ustav, ni Miroslavljevo jevanđelje. Mogu da vas pitam šta piše u Miroslavljevom jevanđelju, pojma nemate, kao ni svi ti koji mi pominju Miroslavljevo jevanđelje. Ne znaju ni iz kog veka je taj dokument, niti šta predstavlja, niti bilo šta slično.
Što se tiče Ustava Republike Srbije, učestvovao sam aktivno i pomagao vama, gospodine Vukadinoviću, kao istaknutom aktivisti u to vreme režima Vojislava Koštunice, da taj Ustav bude donet, dakle, 2006. godine, kao deo jedne druge političke stranke. Pretpostavljam da bez te stranke teško da bi se taj Ustav doneo, ali smo tim Ustavom 2006. godine, čini mi se, obavezali državu da poštuje Ustav i 2006. godine, kada smo doneli Ustav, računali smo da niko nema pravo da proglasi protivpravno otcepljenje na teritoriji naše zemlje i da će država da zaštiti Ustav. Godine 2008. nama Kosovo proglašava nezavisnost od dela teritorije Republike Srbije, protivpravno nam otimaju 10.887 kilometara kvadratnih, a vi ćutite i držite molebane, a Ustav vam služi za to da ga meni danas pokazujete 11 godine pošto su oni svoj posao završili.
Nije to sve. Kažete da atmosfera nije dobra u Skupštini. Kao što vidite, vi ste, gospodine Vukadinoviću, na vešt način umete to, govorili o izdaji. Ja vas nisam optužio za to, ni jednu sličnu reč nisam rekao za bilo koga od vas, ni za vas, ni za mnoge druge. Verujte, imao bih mnogo više prava, ne pada mi na pamet, trudim se da poštujem tuđe mišljenje, da razumem drugačije političke stavove i da se na tolerantan način odnosim. To što ja ne popuštam i to što se borim, to govori nešto drugo, a ne da nema tolerancije.
Ja sam došao ovde da čujem, ne jedanput, već sam to desetinama puta slušao, ne vas, nego sve vas, i desetinama puta ste imali mogućnosti da izgovarate šta god ste hteli. Juče su me vaši koalicioni partneri, oni sa kojima ste valjda bili na listi, dočekivali ovde i jurili za mnom, valjda hoće da me tuku. Na stranu, ne moram da vam govorim, to dobro znate, da to ne mogu, ali nije to važno. Govorim vam o njihovoj nameri. Pitam vas gde je to i kada bilo, kada već govorite o toj atmosferi. Nikada, ovde ima ljudi koji su po 25 godina, kada je to, Veroljube, bilo. Bilo je da se posvađaju poslanici ovako u parlamentu, pa i da se potuku, ali da neko ne da nekome da uđe u parlament, to se nikada nije desilo u istoriji srpskog parlamentarizma. To najgore vreme fašističke tradicije iz 30-tih godina prošlog veka se nije dešavalo. To se nikada u Srbiji nije dešavalo i nemojte da žmurite, nemojte da se pravite da ste vi neko ko je uvređen, kada vi sve vreme nazivate ljude lažovčinama, izdajnicima, i koristite najgore moguće termine. Sve vreme to radite i tu vrstu zamene teza pravite.
Nisam ja juče sprečavao ovde i jurio da tučem Boška Obradovića, nego on svakog od nas. Onda posle toga se žale kada im se neko suprotstavi, iako to nisam bio ja i niko od naših. Mi smo se sklanjali, vidimo čovek je mnogo jak, mnogo je snažan bolje je da se sklonimo, ali, neki drugi nisu. Onda počinju da plaču i da kukaju na sve strane. Pa, čekajte ljudi gde to ima? Jel to ta tolerancija o kojoj govorite? To da okružite Predsedništvo i kažete - ne damo mu da izađe. Ko ste vi da mi ne date da izađem? Šta ste vi da mi ne date da izađem? Ko ste vi da blokirate gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, bilo koga? Ko ste vi da čupate znakove u ovoj zemlji? Ko ste vi da to radite, da razarate imovinu ove zemlje i ovih građana? Ko vam je dao to pravo?
Da se vratimo, samo malo pažnje, molim vas. Rekli ste Briselski sporazum je izdaja. Vratićemo se na Briselski sporazum. Kažete - zadovoljan sam Stevanovićevim izlaganjem. Ne znam ni iz koje je stranke, ni iz koje poslaničke grupe. Bio sam vrlo nezadovoljan tim izlaganjem. Vidite koliko ne poznajete ni mene ni politiku. Zato što sam odmah prepoznao da bi mogli da uzmu pola posto ili jedan posto glasova na pametan način, a ja se u politici borim da mi imamo više, a da vi imate manje. I to mi, kao što vidite, u borbi sa vama ide veoma dobro, rekao bih, s vremena na vreme i odlično i tako će i da se nastavi, a ovde sam video delimično opasnost i zato sam reagovao.
Što se tiče priča o tome da ROSU nije mogao na sever. Čuli ste to tri puta ponovljeno, kaže gospodin Vukadinović, citiram - ROSU i pored svega toga lošeg do Briselskog sporazuma nije mogao na sever da upada svako malo. A vi znate da sad ROSU upada na sever zato što mi istog sekunda reagujemo i istog sekunda tražimo povlačenje ROSU, jer imamo pravni osnov za to. Sad ćete da vidite detalje i da vidite kakvu je neistinu izneo gospodin Vukadinović.
Naime, 26. jul 2011. godine. Ko je bio na vlasti? Vi ste bili na vlasti, ovi vaši da. Dakle, DOS na vlasti 26. jula 2011. godine, specijalne policijske jedinice ROSU upadaju na sever Kosova sa 19 motornih vozila. Idu da ostvare punu kontrolu nad prelazima Jarinje i Brnjak i da nakon toga obezbede da se na njima pojavi i vrše funkcije carinski granični organi tzv. republike Kosovo. Tokom upada ROSU na sever dolazi do pogibije jednog pripadnika ove jedinice u selu Zubče kod Zubinog Potoka. Ne razumem šta mi sad govorite. Znači, rekli ste da ROSU nije mogao na sever a sad vidimo da je ROSU upao na sever sa 19 motorizovanih vozila. Spašavali su ih navrat na nos? Pa, jel oni nisu mogli da dođu ili su ih spašavali na vrat na nos?
Moj Vukadinoviću, gospodine Vukadinoviću, kakve su to prazne čaršijske i kafanske priče. To ćete sutra da kažete da su njihova četvorica danas ranjena. Zli Srbi su ih ranili, pa ćete da pričate o tome kako zbog toga nisu mogli. Mi smo prvi put Briselskim sporazumom dobili pravni osnov da tražimo da ROSU i naoružane jedinice Albanaca ne budu na severu. Oni se pokrivaju time da to nije vojna operacija. Ranije su mogli da dovedu koga god hoće. Sad imamo pravni okvir po kojem to ne mogu i zbog čega možemo da tražimo njihovo sklanjanje.
Doneo sam vam da vidite taj sporazum iz 2011. godine, na osnovu kojeg je ROSU upao da zaštiti… Ovde vidite, molim i da kamera pokaže, to je bio vaš odgovor. Posle upada ROSU mi smo omogućili formiranje graničnih prelaza Jarinje i Brnjak sa parafom Borka Stefanovića na svakoj stranici ovde. Pogledajte - Borko Stefanović, Borko Stefanović, Borko Stefanović, Borko Stefanović.
U tački 2. kaže, jel ima na srpskom ili moram da čitam na engleskom, dobro - radeći u dobroj veri stranke su se dogovorile da uspostave početak rada zajedničkog integrisanog graničnog upravljanja i graničnih prelaza Jarinje-Rudnica, Tabavije-Brnjak, Bela Zemlja-Končulj, Merdare-Mutivode i Depče-Mučibaba, 2011. godina. Samo da svi građani Srbije to vide i da svima bude jasno i to upravo posle upada ROSU.
Dakle, gospodine Vukadinoviću, nažalost, ne želim da verujem da namerno niste govorili istinu. Želim da verujem da ste zaboravili na ove stvari koje nisu baš detalji, ali verujem da ste zaboravili. To 2011. ili 2013. godina i nije tako daleko.
Vidite, izjavili ste nešto što me je ne samo zabolele, već, rekao bih, zabolelo je svakog Srbina na Kosovu i Metohiji. Vi ste rekli da smo mi danas mnogo nemoćniji nego što smo bili 2004, 2008. godine, sve do 2012. godine. Godine 2004. su nam spalili 29 hramova, lomili krstove na srpskim manastirima i crkvama, ubijali desetine ljudi, progonili hiljade naših porodica, a moćna država je uradila šta - nisu ni šetali, rešili su da im se osvete tako što će da zapale džamiju u Beogradu, pa su se onda setili da jedni druge optužuju ko je kriv za zapaljenu džamiju, a Srbe na Kosovu su istog trenutka zaboravili.
Gde se ta moć države pokazala? Ta moć države i odbrane Ustava, pošto vi zaboravite da postoje ljudi koji znaju sve detalje srpske politike, pošto smo Ustav doneli 2006. godine, i donet je da bi se sprečilo protivpravno otcepljenje dela naše teritorije. O tome smo razgovarali, gospodine Vukadinoviću, i vi i ja. I sa Koštunicom i Nikitovićem sam razgovarao o tome, i sa Borisom Tadićem i Miodragom Rakićem. Sa svima njima sam o tome razgovarao. Gde nam se izgubio taj Ustav? Gde sam se izgubio taj Ustav u februaru 2008. godine? Kako ga se ne setismo nigde, nego se posvađali oko toga ko je slao ljude na Američku ambasadu, a ko će da ide u Rumuniju i ko će više strancima da se dodvori da bi uspešnije vladao. Da budem iskren, Koštunica je bio nešto časniji.
Što se Kosova i Metohije tiče, što se Srba tiče, napamet im nije palo i šta smo preduzeli mi moćni i snažni tada? Ništa, gospodine Vukadinoviću, kao što smo posle prvog upada ROSU na sever 2011. godine doneli odluku da im predamo sve granične prelaze i da ih, što bi deca rekla, brzom brzinom damo na upravljanje Albancima.
Posebno ovo što kaže gospodin Rističević, da ne kažem da su pohapšeni svi Srbi i progonjeni na sve moguće načine posle toga, koji su se drznuli da pokušaju da spale objekte na Jarinju i Brnjaku i da sruše granicu između Srba i Srba.
Da se ja vratim na ono što je najvažnije. Pogrešili ste i u procentu Srba u BiH i procentu onih koji izlaze na izbore. Procenat Srba koji izlaze na izbore je 31,4%. Procenat ukupan Srba je 30.7%. To je zbog generacijske razlike jer Bošnjaci imaju nešto mlađu populaciju nego što imamo mi. Da znate, to je po poslednjem popisu, ali to morate da pogledate. Ništa više. To je dobronamerno, samo da to vidite.
Nekoliko puta ste govorili, zamerate mi nešto, ali to nisam ja rekao, nego je to rekao neko ko se meni sviđa. Otkud vi znate ko se meni sviđa? Šta ste vi postali baba Vanga da pogađate šta se i ko se meni sviđa? To inače slušam i od Bakira Izetbegovića. On kaže - ništa Vučić nije rekao protiv BiH, ali kada on priča o podeli Kosova, on misli na podelu Bosne. Kako on to zna da ja to mislim, a ja to nikada u životu svom nisam rekao, niti bilo šta. Našli ste dobar autoritet i dobrog idola. Svi znaju šta je to što ja mislim. Ljudi ja govorim ono što mislim i govorim ono što želim da kažem, a ne vi da mi određujete šta ću ja da govorim, a ne da nagađate šta je to što ja mislim. Ja razumem da ste vi analitičar, ali niste vračara i kada ste analitičar, onda raspolažete podacima, raspolažete činjenicama i onim što je neko izgovorio ili uradio, a ne da nagađate šta je u mojoj glavi i kakve su moje emocije prema nekome.
Ja sam bio zabrinut posle Stevanovićevog govora juče i to vam sad najozbiljnije kažem. Vrlo zabrinut. Vrlo zabrinut. Mogu da vam dam neke od saveta za neke od sledećih izbora, ako budete učestvovali, ako budete učestvovali na bilo koji način.
Uzgred, da dodam, do polovine 2012. godine Vlada Srbije prihvatila je i pečat sa zvaničnom oznakom „Carina Kosova“, naravno i dogovor o upravljanju prelaza i jurisdikciju Kosova na tome. Samo da i to imate u vidu. Dakle, to je sve nasleđeno.
Što se Briselskog sporazuma tiče, da se vratim na suštinu, mi smo time spasavali što se spasiti može i spasili srpski narod. Da ništa suštinski nismo izgubili, već da imamo policiju na severu koja se trudi da zaštiti Srbe i koja je od Srba sastavljena, a koju nismo imali u to vreme.
Tačno je da ona radi u okviru kosovskog tzv. legalnog sistema, ali mi nismo imali nikakvu policiju tada, već je ROSU i svi ostali su mogli da vršljaju kako hoće. To je suštinska razlika.
Ono što smo se izborili, to je da budemo poštovani od međunarodne zajednice, da sačuvamo ugled Srbije, da ne mogu da nas okrive za bilo šta, a da suštinski ne izgubimo ništa i da ne budemo nemoćni, onako kako smo bili, apsolutno nemoćni u vaše vreme i u vreme vlasti onih koje ste podržavali, a što sam sada, čini mi se, temeljno ispričao.
Takođe, oko tog okrivljavanja i stavljanja krivice na bilo koga, ja nisam rekao da su oni ni blizu najkrivljih. Ovaj problem traje 200 godina. Ja sam samo govorio da su oni bili nesposobni, da su se oni tako ponašali, govorim o ovim vašima iz DOS-a, da su se oni tako ponašali zato što su želeli mnogo više vlasti i pare, nego što ih je interesovalo Kosovo. Kod Miloševića je bio drugi problem, nije to zanimalo Miloševića na takav način. Miloševića je zanimalo nešto sasvim drugo, za šta smatram da je bila pogrešna procena i da je to loše obavljeno. Ali, čini mi se da su to istorijski rezultati.
Što se tiče drugih rezultata ko je za šta kriv, pa čini mi se da u ekonomiji teško da za nešto možemo da budemo krivi, ako već nismo mnogo zaslužni. Od auto-puteva i pruga koji nisu ni postojali, do toga da smo ih ovoliko izgradili, do toga da smo javne finansije uredili, do toga da smo nezaposlenost spustili na pola, do toga da smo javni dug spustili na 50%, dakle, a već 2012. godine je bio 54%, a morao je da se uvećava do 2015. godine zbog svega što nam je ostavljeno, a nije bilo pokriveno realnim finansijskim izvorima, itd.
Dakle, ne vidim za šta neko tu može da govori da je neko kriv, osim kada slušate tajkunske priče u kojima će neko da nas vrati u socijalizam i komunizam, ali da samo on bude bogat, kao onaj ko uzme 500 miliona evra, ali ne da narodu da uzme po 700 evra, jer to je mnogo. A, onda kaže – što plate nisu 1.000 evra? Pa, što ti nisi dao plate 1.000 evra, nego si morao da uzmeš 500 miliona evra, a da narod ima 300 evra platu? Ne govorim o vama, nego o ovom vašem kolegi, ovom vašem šefu.
Drugo, da vam nešto kažem, kad već pričate o tome ko koliko popušta i ko spušta cenu, da vam nešto kažem. Mislim da ona vaša zastava „Jedan od pet miliona“ u Kosovskoj Mitrovici, koju nosi čovek koji kaže da će da glasa za Gonđu Čauši, pa onda ne izađe, naravno, na izbore, da će da glasa za Gonđu Čauši svim srcem, samo da ne glasa za Srpsku listu, ne zato što je ona Albanac, već zato što ona predstavlja da li partiju Kadrija Veselji ili Albina Kurtija, svejedno mi je, obe se zalažu za veliku Albaniju. Čini mi se da to najbolje govori i o „Jedan od pet miliona“ i o vašoj politici.
Baš mi je drago što sam na tolerantan način mogao da vam odgovorim na sve što ste rekli. Osećam se odgovornim za Briselski sporazum, iako ga nisam potpisao. To sam otišao dan pošto je potpisan Briselski sporazum da objasnim srpskom narodu i veoma sam ponosan što posle toga smo imali šest godina mira i da ni na koji način srpski interesi nisu bili ugroženi, a sve nam je bilo uništeno i sve nam je bilo razoreno.
Veoma sam odgovoran, a koliko sam odgovoran pokazuje i činjenica da sam na predsedničkim izborima uspeo da dobijem 86% glasova, kada su svi vaši predsednički kandidati na tim izborima učestvovali. Čini mi se da naš narod na Kosovu i Metohiji je to na najbolji mogući način razumeo. Valjda ti ljudi bolje znaju ko se za njih zalaže i ko se za njih bori, nego neki drugi ljudi.
Da se vratim na ono što je od jutros najvažnije. Veoma mi je važno bilo da odgovorim ovo, da ne biste slušali i ubuduće takve neistine o tome kako ROSU ranije nije upadao i kako je to moguće od Briselskog sporazuma.
Na Saboru Srpske crkve sam, ljudi, čuo, možete da veruje, to su gluposti koje čitate na društvenim mrežama, u njihovim tabloidima, u tajkunskim medijima. Oni su ubedili da mi ne finansiramo više škole srpske na Kosovu i Metohiji južno od Ibra. Oni su te ljude u to ubedili, ti ljudi su počeli u to da veruju. U sve takve neistine su počeli da veruju i zato je važno da imamo ovako otvorenu i ovako tolerantnu raspravu, bar sa naše strane tolerantnu raspravu, da vam ne govorimo da ste izdajnici i sve drugo što vi nama govorite. Ja sa tim nemam problem, kad vidim ko mi takve stvari govori znam da sam veliki rodoljub i patriota i odlično to građani razumeju.
Da se vratimo na ovo danas. Molim vas, samo malo.
Da, evo, Ana mi je dostavila UOEnZ oko energetike, zemlje koje su inače priznale Kosovo po prvi put su sada glasale za nas u poslednjih godinu dana. Dakle, i Mađari i Bugari, neću da vam govorim da je i Japan čak se uzdržao kod Interpola, i mnoge druge zemlje. Ali, dobro. To je već opšte poznato ljudima.
Da govorimo o situaciji na Kosovu i Metohiji. Hašim Tači je upravo potvrdio da su uhapsili ruskog državljanina, zato što oni hoće da budu heroji Amerike i da se pokažu da oni mogu da rade šta hoće i kako hoće. Sa druge strane, da li je istina ili ne, videćemo, ali tako potvrđuje predsednik privremenih institucija.
Sa druge strane, postoji još nešto što je veoma važno. Oni govore kako je to akcija na celoj teritoriji Kosova. Molim vas, saslušajte da vidite kakvo je to licemerje i kakva je to bezobzirnost. Uhapsiće, Verane, samo me saslušajte, uhapsiće 25 lica na severu. Kao što sam rekao i nisam nikakav prorok, nego sam imao obaveštajnu informaciju još pre 20 dana, izašao sam javno, pokušavši da zaštitim te ljude. Izašao sam javno na državnu televiziju, ovde u Beogradu, pozvao sam sve predstavnike EU i međunarodne zajednice da reaguju na to i da to ne rade. Namerno to nisu uradili. Namerno su čekali da mi kažemo da ovde govorimo o kompromisu i o miru, ne bi li pokušali da izazovu našu ishitrenu i nervoznu reakciju.
Naša reakcija biće planirana, biće ozbiljna i biće odgovorna i nimalo nemoćna gospodine Vukadinoviću. To je važno da znaju ljudi ne samo na severu Kosova, gospodine Stošiću, već na celom KiM.
Želim još nešto da vam kažem, oni su danas naše Srbe, da vidite kako su pravili razliku, Srbe i Bošnjake, da budem precizan, vezivali su kao zveri. Bukvalno su ih vezivali kao zveri. A znate kako su uhapšeni ovi Albanci? Dobili ljudi poziv da se jave u stanicu. Naši ljudi su im čak rekli i pre tri dana, pre dva dana, ako je borba protiv korupcije, ako Ramuš Haradinaj vodi veliku borbu protiv korupcije, ma kako to zvučalo, nema problema pošaljite poziv, odazvaće se ljudi. Neće ti ljudi da napuštaju teritoriju KiM, tu žive. Ne, lanci, vezujte ih kao zveri, kao životinje, da Srbi budu poniženi, a svi Albanci da dobiju lepo poziv. To je, kako bih rekao, to je slika i prilika onih koji su nam se postavljali i kao posrednici u razgovorma i nikakvu odgovornost ne osećam za to što EU nije želela, ne da nije sposobna, već nije želela da provede u delo ono za šta je bila garant.
Kao što vidite, za razliku od onih koje ste podržavali, ja sam i juče smeo u lice pred svim strancima da im kažem šta mislim o njihovom radu, dnevni red Vlade ne dobija američka ambasada, kao što ga je dobijala ranije, ne obaveštavamo ih o našim potezima, već se ponašamo kao suverena i nezavisna zemlja.
Da završim, nalazimo se u teškoj poziciji, veoma teškoj poziciji, sa malo naše krivice danas. Svakako ne isključujem deo naše krivice u prošlosti, ali bih rekao da danas ima mnogo više krivice onih koji su mislili da bacanjem Srbije na kolena mogu da završe neke svoje geopolitičke interese i koji misle da su u tome potpuno uspeli.
Da znate kako su gluvi telefoni kada je potrebno nešto da se učini za Srbe. Da li možete da verujete kada mi 15 minuta zadržimo nekoga od njihovih srpskih slugu na granici, ili Albanaca, ili bilo koga drugog, pa 50 njih zove istog sekunda. Evo, odmah da ih obavestim, pošto neće imati priliku, mnogi od njih da me čuju telefonom od raznih tih birokrata, na ovaj ili onaj način, menjam telefon i biće isključen za njih u svakom od sličnih slučajeva.
Ono što je takođe važno, Srbi na KiM, teški su ovo dani za nas, 25 ljudi su oni uhapsili, ne zbog kriminala i korupcije, naći će jednog, dvoje, troje za to, oni su to uradili da bi uterali strah u kosti našem narodu na severu KiM. Njihov cilj jedini, njihova želja jedina je da zauzmu sever Kosova, jer oni smatraju da su zauzeli i ovladali svim drugim prostorima na KiM.
Moja poruka našem narodu je, prvo da im kažem veliko hvala, da kažem veliko hvala naročito junacima u Zubinom Potoku koji su se do zuba naoružanim specijalcima suprotstavljali goloruki, koji nisu pobegli čak i kada su im ovi pucali iznad glava. Da im kažem da će se o tome govoriti u Srbiji, da njihovo junaštvo neće ostati nezabeleženo, jer to nisu nikakvi kriminalci, već obični građani, a da ne moraju da brinu, dobro su čuli juče šta sam rekao, a i danas šta sam rekao.
Ponoviću tu jednu, jedinu, a važnu rečenicu, a vi, i oni koji me poznaju, znaju jesam li ozbiljan ili ne, čuvaćemo mir, čuvaćemo stabilnost, budu li nas primorali da zaštitimo Srbe, sve što imam da kažem, za razliku od mnogo prethodnih decenija, Srbija će pobediti. Hvala.
Izvinjavam se Đorđe, dobra vest. Obaveštavaju me upravo da su velike zapadne sile reagovale na njihovu akciju u Zubinom Potoku i rekli da to nikakve veze sa borbom protiv korupcije nije imalo, već da je to prekoračivanje mera itd. Jedna dobra vest za građane. Rekoh ja, Srbija će pobediti.
Nekoliko reči.
Naravno, sve vam informacije govorim iz prve ruke kako dobijam i koje ne moraju biti uvek stoprocentno tačne. Potvrđeno je za ruskog državljanina. Zvanično je reagovao ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin. Verovatno je i taj Rus, administrativac UNMIK-a, neki švercer, učestvovao u kriminalnim radnjama pa će to sad na nekom novom Štrahe snimku da nam pokažu.
Ono što je važno to je da, prema informacijama koje imamo, samo još četiri vozila NjSO, to je novi ROSU, nalaze se na severu Kosova i oni se povlače. To je dobra vest za očuvanje mira i stabilnosti za naše građane na severu Kosova i Metohije. Prema informacijama, njihov je plan bio tačno 26 lica, 19 lica sa severa su privedeni u južni deo Kosovske Mitrovice. Što se tiče ovih zapadnih sila, one nisu javno izašle sa takvim stavom, već su podržale njihovu akciju, ali su njima rekli da ono što je bilo u Zubinom Potoku je prekoračenje dozvoljene upotrebe sile i da je važno da se brzo povuku. Pretpostavljam da je to ključna stvar zbog koje su se oni tako povukli.
U svakom slučaju, oni će sa tim provokacijama nastaviti. Hašim Tači je rekao – Vučić zna, dakle, to su sve pouzdane informacije, citati, da ne sme na Kosovo jer ga tu čeka NATO. Hašim Tači je u pravu, ja to sve znam i ja znam koliko je teška situacija za nas i veoma sam srećan kada je Hašim Tači miran i kada je siguran da sve dobro zna i da sve dobro razume, a mi ćemo, razume se, gledati da sačuvamo mir, a još jedanput sam zahvalan našem narodu na hrabrosti, na junaštvu i na tome što su još jedanput uspeli da sačuvaju naša ognjišta, srpska ognjišta i što su pokazali kako se čuva, kako goloruki umeju da čuvaju svoju zemlju, svoje kuće i svoje porodice.
Vama samo na jednu stvar želim da ukažem. Dakle, mi nismo reagovali, kao što ste videli, na učešće predstavnika kosovskih trupa u Hrvatskoj na vežbi, ne zato što nismo mogli, to je onako strašna provokacija, to se ne radi. To se ne radi, šta god da je u pitanju. Prosto, to ne činite, naročito ako ste susedna država. Ali sam namerno
želeo da prećutimo, da bismo pokazali da ne moramo da reagujemo u svakom trenutku, a oni koji su to napravili i uradili, napravili su samo da bi videli našu ishitrenu reakciju i ama baš ništa više i ama baš ništa drugo.
Tako da, nek oni rade svoj posao, mi ćemo da radimo svoj posao. Uradićemo ga u skladu sa međunarodnim javnim pravom uvek. Daćemo sve od sebe da obezbedimo ekonomski i socijalni napredak Srbije, a neću da podsećam dalje na moje reči. Nama ostaje i treba nam još mnogo vremena da našu i vojsku osnažimo, dodatno policiju, iako je ona danas bukvalno desetostruko jača nego što je bila, ali stići ćemo mi sve da napravimo i da uradimo, stići ćemo da odgovorimo na sve i da zaštitimo i sačuvamo naš narod. Hvala vam najlepše.
Hvala svim poslanicima, šefovima poslaničkih grupa koji su u ovoj diskusiji učestvovali.
Zahvaljujem se.
Najpre, gospodine Ševarliću, drago mi je što umete da prepoznate prave rodoljube u Vladi, za razliku od onih drugih. Nisam planirao da priznam nešto što su oni sa kojima ste na listi išli im omogućili da se de fakto dogodi ranije. Dakle, to je moj najkraći odgovor, niti ću to da učinim.
Što se tiče svih vaših pitanja, gospodine Čanak, pregovori su u ćorsokaku zato što Albanci ili ako vi hoćete, prištinska administracija, kako bilo, možda sam ja tu pogrešio, ne namerno i ne želeći da izazivam bilo kakav problem ljudima koji su lojalni građani Srbije i koji žive na teritoriji centralne Srbije, dakle prištinska administracija ni jednog sekunda nije želela nikakvu vrstu kompromisa. Očigledno je da je njima jedini cilj – priznajte našu nezavisnost po svaku cenu na celoj teritoriji današnjeg Kosova i Metohije i to je jedino o čemu možemo da razgovaramo. Sve ostalo je bila kupovina vremena i da oni dobiju neku vrstu međunarodne reputacije, međunarodnog priznanja i ništa više.
Nažalost, nikada na suštinski kompromis nisu bili spremni.
Rekli ste da sam ja centralista. Naprotiv, ali ne želim danas da ulazim u tu temu. Voleo bih, pre svega, kada su u pitanju javne finansije, možda u tom smislu jesam više centralista nego neki drugi zato što se to i pokazalo i sa tim imam iskustvo i mnogo boljeg iskustva nego svi drugi koji su bili predsednici Vlade ove zemlje i dobro znam koliko problema smo imali zbog neodgovornih opština i drugih oblika i gradova, lokalnih samouprava u našoj zemlji, zaduživanja, ne solventnosti, ne likvidnosti i svega drugog. U svim drugim oblastima ne vidim nikakav problem da vršimo ozbiljniju decentralizaciju.
Govorili ste o ljudima koji su srpskog porekla na Kosovu i Metohiji, ne znam kakvog su porekla, ti ljudi se zovu Srbi i nema razlike između Srbina koji živi na Kosovu i Metohiji, Srbina koji živi u Vojvodini, Srbina koji živi u centralnoj Srbiji ili bilo gde.
Mi smo svojevremeno čak imali raspravu unutar stranke oko bosanskih Srba, prosto, ljudi koji su iz Bosne i Hercegovine, koji su iz Republike Srpske, bilo kog dela Bosne i Hercegovine, oni su Srbi, oni nisu ničiji Srbi, ni hrvatski Srbi, ni bosanski Srbi, kao što ja Tomi Žigmanovu neću da kažem da je srpski Hrvat, jer on se ne oseća kao srpski Hrvat, već se oseća kao Hrvat, i zato ne želim da prihvatim to da postoje nekakvi hrvatski Srbi ili bosanski Srbi ili ljudi srpskog porekla na Kosovu i Metohiji.
Ja sam skeptičan prema ideji Rambujea 2 ili nekakve velike mirovne konferencije. Možda većina ljudi u Srbiji to bude smatrala da je dobro i možda Vlada bude smatrala da je dobro, možda se to jednog dana i dogodi. Ja ću vam reći zašto sam skeptičan iz ugla naših interesa.
Ne zaboravite, ovo što se danas dogodilo, imaće mnogo teže posledice. To nije bilo pa prošlo. To nije bilo pa prošlo, zato što se sada u najmanju ruku jedna velika sila, Rusija, uključila u to, i zbog građanina koji je ruski državljanin, ali i zbog svih drugih stvari, mislim da će se tu mnoge druge opcije u budućnosti otvarati i da će se ne mali deo stvari promeniti koje za nas mogu da budu dobre, a koje za nas ne moraju da budu dobre, mogu da otvaraju brojne opasnosti za nas.
U svakom slučaju, zašto smatram da Rambuje 2 ili nekakva velika konferencija, skup, gde bi bilo više različitih, pre svega, zapadnih sila, gde bi se odlučilo u jednom danu ili u mesec dana ili u tri meseca, potpuno svejedno, iza zatvorenih vrata kakva je sudbina Kosova i Metohije, plašim se da nas dovodi u nemoguću poziciju i da i ono što nam bude ponuđeno, da će biti veoma malo i da će biti nedovoljno i da nećemo moći ni na koji način da kažemo da to ispunjava najniže zahteve srpske strane.
Ovo vam kažem iz iskustva koje sam imao u razgovorima i sa predstavnicima EU, inače zapadnih zemalja, šta bi, kako i o čemu bi se o tome odlučivalo. U svemu tome njih, sem nezavisnosti Kosova, posebno interesuje i najviše ih interesuje kako da se osigura Bosna i Hercegovina, integritet Bosne i Hercegovine i zato je važno kako i na koji način da se završi situacija oko Kosova i Metohije.
Dakle, zato oni Srbima ne žele da daju gotovo ništa, a razmišljaju šta je to što bi Srbiji mogli da ponude, a da Srbija može da proguta.
Ja sam ih molio bezbroj puta i hoću da to znate, i poslednji put sam od Angele Merkel dobio odgovor u Davosu, rekla mi je pred 20 ljudi, ako se ne varam, pred 20 ljudi mi je rekla: „Aleksandre, razumem šta mi govoriš. Ne možemo da prihvatimo to što ti tražiš. Ja nemam šta u ovom trenutku kao alternativu da ti ponudim.“ Dakle, to sam čuo od nje i sad sam citirao njene reči, žene koja je najmoćnija u Evropi, koja odlučuje o našem evropskom putu o kojem ste govorili i za koji sam se zalagao uprkos svom licemerju, i zalažem uprkos svom licemerju kojem smo izloženi i to vam je licemerje tipa i naših političkih protivnika, dakle, mojih političkih protivnika, verovatno vaši nisu, koji su danas ne znajući kako da objasne sve što se dešava, jer ne mogu da budu uz svoj srpski narod, kažu – hej, ovo je namestio Vučić sa nekim da oni upadaju na sever. Koliko nečija bolest može progresivno da napreduje, koliko nečija patologija može progresivno da napreduje? Ja to nisam u stanju ne da razumem, nego da razumem da čak i da polaze od sebe, da bi oni to možda nekada s nekim radili. Ja nisam u stanju da iko ko je normalan može tako nešto i da pomisli.
Dakle, bićemo na evropskom putu. Nastavićemo svoj evropski put. Ali, to ne znači da neću imati dovoljno hrabrosti da im u lice govorim o njihovom licemerju, da im govorim o svemu onome što rade na Kosovu i Metohiji, da im govorim i o tome kako se odnose prema nama kada ispunimo, prvo, mi danas da uđemo u EU, mi ne bismo bili najsiromašnija zemlja, samo da i to imate u vidu, što je čudesno, imajući u vidu činjenicu da je ta zemlja dobila 40 milijardi podrške EU, a imaju isti broj stanovnika kao mi. Da smo dobili deseti deo toga, nemojte da vam govorim koliko bismo bili ispred. A i danas imamo, i građani žive bolje nego u toj zemlji, imamo značajno niže troškove, imamo više i plate i penzije.
Dakle, sve ekonomske akije smo ispunili, i oni to i ne kriju. Namerno nam se ne otvaraju dodatna poglavlja da bismo se sve vreme držali u Poglavlju 35. Zato ih i ne molimo za ta poglavlja. Jedino što smo ih molili, i to sam gotovo bukvalno klečao oko, a onda Ana i bukvalno, u Briselu, oko EUROFER-a i oko čelika itd. I očigledno je da smo malo šta uspeli da uradimo. Plašim se da će to što rade biti još teže za našu zemlju i za naše kineske prijatelje koji upravljaju tom železarom.
Dakle, nije sporno da je to naš strateški put. Nije sporno da se nalazimo na tom putu, ali ne želim da svim našim građanima vrane posisaju mozak i da ne smemo ni da vidimo šta je to što se dešava i što se događa oko nas.
Ja vam sad najozbiljnije kažem, dok mi dobijamo snimak kako pucaju preko glava naših ljudi, oni se na telefon ne javljaju, zato što je to za njih normalna akcija. Hvala onima za koje čujem, iz nezvaničnih izvora, koji su, kao što vidite, vrlo pouzdani, jer sam znao još 17. maja da će uslediti ovakvo hapšenje, čak sam znao i tačan broj ljudi koje hoće da uhapse, pa znam da su neki od tih zapadnih predstavnika insistirali kod njih da prekinu sa akcijom u Zubinom Potoku, ali to nije dovoljno, to niko neće od njih javno da kaže i zvanično da kaže, nego će reći – podržavamo legalnu i legitimnu akciju policije. To je onda, kako bih vam rekao, nešto što vas dovodi u situaciju da kad govorite o zaštiti našeg naroda, a imate li drugu opciju? Imamo li još nešto na stolu, a da se ne ponašamo jednako neodgovorno kao što su se ponašali svi od 2000. do 2012. godine? A, šta drugo da uradimo? Da pustite da vam nestane narod?
Da li vi mislite da oni mogu još jednu ovakvu akciju da izvedu, sa još 25 ljudi, pa još jednu sa 25 ljudi, i da to tako može da traje i da se zato ništa ne menja? Eto, prošla je još jedna stvar. Ne može, ne može. Oni nisu razumeli ni granice trpljenja našeg naroda, ni granice trpljenja i trpeljivosti i strpljenja srpske države. Pri tome, dobro znate da sam dovoljno odgovoran i dovoljno ozbiljan da sagledavam sve moguće posledice i da ih odlično razumem.
Kada sam govorio o progonu našeg življa, stotinu, hiljadu puta sam razmislio pre nego što sam onakav odgovor sa punom sigurnošću i punim samopouzdanjem saopštio.
Što se tiče Vojvodine, severa Srbije, veoma sam srećan što posle mnogo godina propadanja i stagnacije mi smo uspeli, želim da to, žao mi je što nisam mogao da učestvujem u jednoj skupštinskoj raspravi koju ste vi pokrenuli ovde u ovom visokom domu, što nisam mogao kao neko iz Vlade da učestvujem. Mene pozovu samo na ovako oko Kosova, kada je vanredno, inače nemam drugačije pravo da učestvujem. Dakle, kada je bilo to oko Vojvodine, želeo sam samo, imao sam potrebu da vam sa ponosom kažem nekoliko stvari. Posle decenija propadanja, u Vojvodini se dešava mnogo, mnogo, mnogo dobrih stvari.
Sam sam samo u Sremu otvorio, ne potpisao ugovore, već otvorio 20 fabrika, 20 fabrika i velikih pogona, samo u Sremu. Posebno sam srećan što u Banatu, najsiromašnijem delu Vojvodine, naročito južnom i srednjem Banatu, iako još mnogo toga treba da uradimo u severnom, u Kikindi i drugim opštinama severnog Banata, što ću za nekoliko dana da otvorim fabriku CTF u Pančevu, što ćemo za godinu dana da otvorimo fabriku Ling Long u Zrenjaninu. To su fabrike koje dramatično i drastično to menjaju. Kada MTJ bude otvoren u Sremu ili Banatu, još ne znamo tačno koja je njihova lokacija, najverovatnije će biti Pazova, onda želim da verujem da će to biti jedan novi signal za dalji ubrzani razvoj Vojvodine.
Što se infrastrukture tiče, kao što znate, završavamo ipsilon krak. Neke od stvari o kojima smo nas dvojica razgovarali i neki od puteva koji su od regionalnog značaja, takođe, smo krenuli da radimo, ali verujem da ćemo sa putem Ruma-Šabac-Loznica, odnosno Novi Sad-Ruma-Šabac uraditi ono što je u ovom trenutku najpotrebnije, spojiti sa tom komunikacijom, ne sa Mačvom, već sa autoputem ka Šidu i Zagrebu uspeti da spojimo i centar južnog Bačkog okruga i najveći grad na severu Srbije – Novi Sad.
Istovremeno, mislim da još mnogo toga možemo da uradimo, ali sam zaista zadovoljan onim što smo napravili. Čovek uvek sebi može da zameri i ja to radim na dnevnom nivou i mislim da ono što je radila Vlada Srbije, ono što je radila Ana Brnabić, što su radili svi drugi ministri, u konačnom rezultatu se pokazuje kao dobro, a da li uvek može bolje, da li uvek može više, verujem da može. Mislim da to ljudi u Vojvodini, na severu Srbije i te kako dobro osećaju, mada ja razumem vaše autonomaške primedbe i oko Zakona o finansiranju i mnoge druge, ali ne mislim da građani na bilo koji način posebno osećaju. Mislim da oni vide boljitak, vide napredak, iako sam sasvim siguran da tim napretkom nisu sasvim zadovoljni.
U svakom slučaju vama hvala na diskusiji, a još neke detalje oko mogućeg Rambujea dva želeo bih da vam kažem u četiri oka, a ne pred ovolikim auditorijumom, ne zato što vas smatram na bilo koji način bliskim ili vi mene, nego zato što mislim da je u redu da kao šef jedne političke stranke, ukoliko ste zainteresovani, čujete i dodatne argumente koje ne bih želeo da delim sa sveukupnom javnošću, kako domaćom, tako i stranom. Hvala.
(Vojislav Šešelj: Ako njemu kažeš, to kao da si radio Milevi rekao.)
Gospodine Šešelj, ako budete zainteresovani, spreman sam da to i vama kažem. Hvala vam na pažnji i hvala vam na korektnoj diskusiji.
Zahvaljujem se, poštovani gospodine Lapčeviću.
Nemam nikakve sumnje i čini mi se da sam na takav način govorio da su svi radili ono što su mislili da je najbolje, neki sa više pažnje, neki sa manje, neki sa većom, neki sa manjom posvećenošću, neki marljivije, neki tek da se vide da nešto rade, ali ono o čemu sam govorio, što mislim da je veoma važno, to je da se na kraju vidi rezultat.
Pozicije su nam različite. Milošević je imao najbolju poziciju. DOS je imao nešto lošiju poziciju, ali dalje i dalje je moglo da se igra. Mi smo danas bukvalno u užasno teškoj poziciji, a pri tome želim samo da vam kažem da ni najmanje nisam defetista. Nikada to nisam bio. Oni koji me poznaju znaju samo da sam vrlo oprezan i da ja, i kada recimo, dođu izbori primetili ste da za razliku od drugih koji kažu da će sigurno da pobede, ja uvek kažem da je to nerešeno, a da ćemo da vidimo kakav će rezultat da bude. Onda po rezultatu vidite da to baš i nije nerešeno, već da je naša ubedljiva pobeda.
Dakle, uvek je bolje biti oprezan, smanjivati očekivanja, a onda napraviti veći posao, nego raditi obrnuto. To je moj životni pristup. To je moja taktika i ja mislim da je u politici to mnogo bolji pristup, nego onaj koji imaju neki drugi , jer, onaj drugi pristup govori - lako ćemo, a to - lako ćemo ima samo kod neozbiljnih i neodgovornih ljudi. Ne govorim o vama, već govorim o onima koji su sa sličnim poslom kao ja bavili.
Da na to dodam, naprotiv, borićemo se snažno, borićemo se svom svojom energijom sa mnogo entuzijazma, iako mnogo manje prostora ili ako smem to na takav način da kažem, ne samo da se borimo u ringu protiv borca koji je u tri kategorije iznad nas, već nam je jedna ruka vezana. I bez obzira na to, mi to konstatujemo, ali to ne znači da ćemo da predamo borbu ili da ćemo lako da odustanemo čak i od pobede.
Ono što je važno, rekli ste da sam govorio o katastrofi. Katastrofa za nas je pre svega dugoročna i dugoročno, a ne kratkoročnog karaktera. Nisam govorio o danu D, o sudbinskom danu, o tome da će sve da propadne u tom jednom prepodnevu ili popodnevu, već sam govorio o tome da suštinski gubimo svoje šanse za ubrzani ekonomski i socijalni oporavak. Da je to ono što pre svega generiše napredak jedne zemlje i opstanak jedne nacije i da je to suštinska stvar. Mislim da tu nisam ništa pogrešio.
Što se tiče formiranja vojske Kosova, reagovali smo veoma oštro. Lično sam pozvao i generalnog sekretara NATO, Jensa Stoltenberga, sa njim razgovarao o tome i podsetiću vas generalni sekretar NATO je osudio formiranje vojske i rekao da nije vreme za formiranje vojske Kosova. Ali, to nije vredelo. Čak smo im govorili - ljudi, oni krše i sopstveni i pravni poredak, krše svoj ustav koji su sami doneli, ali to nikoga nije interesovalo zato što su zemlje kvinte bez izuzetka to podržale. Kada to podrže Amerika, Engleska, odnosno Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, podržavaju i sve druge zapadne zemlje, ne zanima njih više ništa. Kojim drugim načinom smo mogli to da sprečimo? Na koji drugi način smo mogli tako nešto da uradimo? Šta da napravimo?
Dakle, doneo sam nešto što radeći, pripremajući se za ovu sednicu nekoliko dana i ne želeći bilo koga da kritikujem, samo da vidite kako je to izgledalo 2003. godine. Godine 2003. Đinđić je, to je ponedeljak 3. februar, pogledajte… 12. marta je ubijen Zoran Đinđić.
Dakle, Đinđić tada kaže u svom obraćanju Savetu bezbednosti - spremni smo, tražite od nas da vratimo do hiljadu vojnika i policajaca. Naravno, nikada mu niko nije ni odgovorio, jer ih to nije zanimalo, jer su oni ulaskom svojim na teritoriju Kosova i Metohije završili svoj posao.
Tog dana saopštenje DSS, pročitaću vam ga - Demokratska stranka Srbije ocenila je da poziv srpskog premijera komandantu snaga NATO da omogući povratak pripadnika jugoslovenskih snaga na Kosovu predstavlja dvostruki promašaj, upućen nenadležnom licu, ali je to i jedan od trikova, čiji je cilj da premijer zaradi neki nacionalistički poen, uopšte ne vodeći računa kolike štete može naneti neodgovorno raspirivanje strasti i buđenje lažnih nada. Stranka jugoslovenskog predsednika, Vojislava Koštunice je takav potez u poredila sa politikom koju je prethodni režim vodio prema bivšoj Republici Srpskoj Krajini i prema Kosovu, odnosno sa bezočnim junačenjem čoveka u čijim je rukama bila praktično sva vlast. Nisu sazreli uslovi ni za kakva ozbiljna pregovaranja o konačnom statusu Kosova. Zveckanje oružje i spremnost da uludo žrtvujemo sopstvenu vojsku i policiju, tu može samo da odmogne.
Ovo sam vam pročitao samo da vidite, poštovani Milane, jednu stvar. Od tada je prošlo 16 godina. Od ovog saopštenja vašeg 16 godina je prošlo. U tih 16 godina mi smo doživeli progrom na Kosovu i Metohiji. Za 50% je manje Srba na Kosovu i Metohiji. Godine 2008. je proglašena nezavisnost Kosova. Godine 2009. smo izmestili stvari iz UN i dali ovlašćenja Euleksu. Godine 2010. presuda Međunarodnog suda pravde da je protivpravno otcepljenje Prištine u stvari legitimno i legalno u skladu sa pozitivnim propisima. Godine 2011. smo postavili granicu na Jarinju i Brnjaku, a pri svemu tome očekujete od mene, i ja vas razumem, razumem vašu emociju, da 16 godina kasnije, uprkos stostruko gorim i težim uslovima, reagujem onako kako vi niste reagovali, ne vi lično, niste vi odlučivali, već partija kojoj pripadate kako nije reagovala pre 16 godina. Pri svemu tome vam ja kažem - ne brinite, reagovaću značajno snažnije.
Jel vi stvarno mislite da bi se on tom brzinom povukli da im je bilo sasvim jasno šta će Beograd da radi ili ne? Želim da vam kažem ono što sam rekao malopre gospodinu Čanku. To što je danas završena drama, to, ljudi, nije kraj ničega. Imaćemo sedam dana dobrih. Opet će oni to da urade, ali naše reakcija više ne može da bude ista i samo pozivanje i NATO i EU i svih drugih da nas saslušaju, da nam pomognu i da nam ne tuku narod.
Naša reakcija će biti odgovorna. Uvek ćemo se truditi da čuvamo mir, ali ćemo sačuvati i određene rezerve u sopstvenom ponašanju i u sopstvenoj reakciji i različite vrste iznenađenja za one koji misle da mogu da maltretiraju i da progone srpski narod. Ako to nije dovoljno, ako to nije fer, a sad sam vam pokazao kako je to izgledalo pre 16 i po godina, onda ja stvarno ne znam šta je fer.
Pomenuli ste još jednu stvar koju slušam neretko. To sam slušao od mnogih dobronamernih ljudi koji kažu da im damo punu autonomiju. Gospodine Lapčeviću, to neće niko od Albanaca na Kosovu. To nisu hteli ni 1990. godine da prihvate. Trudio se to Milošević da im nudi. Trudili su se svi to da im ponude. Trudili su se Koštunica i Tadić to da im nude. Oni to neće od 1990. godine, a ne danas kada ih je, kako oni smatraju, ceo civilizovani i moderni svet priznao. Ne smatram ja. To je ljudi ključni argument. Molim vas kao Boga, nemojte da obmanjujemo svoj narod. Molim vas kao Boga da ne obmanjujemo svoj narod da je moguće da to neko prihvati. Neće nikada to da prihvati. Oni su po njima stekli nezavisnost. To je završeno, a mi smo ti koji ih ometamo u provođenju efekata pune nezavisnosti i zato se bore protiv nas. Zato se bore protiv nas.
U našim rukama tu nije prevelika moć, ali sa ono malo što imamo i ono malo što zavisi od nas, verujte mi da bolje time upravljamo nego što smo upravljali ranije. Samo neću da lažemo narod i da obmanjujemo narod i da govorimo da je u našim rukama prevelika moć, prevelika sila i zato ih toliko molim da nas ne dovedu u situaciju da moramo da štitimo sopstveni narod, samo da vode računa o tome i to je sve što mogu da vam kažem.
Hvala vama još jedanput. U njihovoj zvaničnoj platformi, poslednju koju su usvojili, general mi je sada dodao taj papir, za koju sam molio EU, šest meseci sam ih molio da tu platformu ne usvajaju, šest meseci su mi govorili - neće im to doći na dnevni red i slagali su me, usvojili su da mi treba da priznamo nezavisno Kosovo pa onda da može da se razgovara o svemu drugom.
Ne morate da dobacujete ništa, odgovorio sam vam na sve što sam mogao, gospodine Vukadinoviću. Dakle, ja vam govorim kakva je stvarna situacija, ali ako mislite da se Srbija razvija, hoćete li da odustanemo od nemačkih fabrika, od francuskih fabrika, od italijanskih fabrika? Ja ne mogu. Ne mogu kao predsednik države, neće ni ova žena kao predsednica Vlade. Nemoguće je da to uradimo, jer ćete sutra da nas pitate kolike su plate, kolike su penzije, hoćemo li da gradimo mostove i auto puteve?
Znate li koliko puta sam takve, ne lake, razgovore imao sa generalima Vasom Vujićem i sa Vladisavljevićem? Sto puta u Briselu, dok lupamo glavu i ne možemo nikoga da dobijemo ko će da nam se javi, ni iz Srbije da nam pomogne u rešavanju određenih problema, pa razmišljamo kako i na koji način da reagujemo. Mi moramo, kad govorimo o težini naše poziciji, moramo istovremeno da guramo zemlju da ekonomski ide brže od svih drugih, a da politički opstajemo i da čuvamo bezbednost našeg naroda.
Ovo sam govorio, gospodine Lapčeviću, zato što i ja sam, bezbroj puta mi se učini lakšim ono što je nekome teško. Samo vas molim, postavite se po nekad u našu poziciju i razmislite šta biste mogli da uradite i šta vam je mogući repertoar i šta je to što možete da napravite i onda ćete da vidite kako biste se mnogo puta češće složili sa mnom, nego što ste to mogli danas da učinite.
U svakom slučaju, hvala vam što ste došli na raspravu. To smatram veoma odgovornom stvari. Jer, da vam kažem, ja nisam popuštao onima koji su me ucenjivali na ulicama gradova Srbije. Nisam popuštao ni strancima pod mnogo težim pritiscima i ucenama. Nisam popuštao ni kada su mi pretili ni karijerom, ni mnogim drugim težim stvarima, za šta imam mnoge svedoke.
Ja ne znam šta da razgovaram sa nekim o nekakvom REM-u, ako taj neko nije želeo da razgovara o Kosovu i Metohiji na jedinom mogućem mestu gde se razgovara, to je parlament, ali ću zato uvek pokazivati poštovanje prema ljudima koji su bili spremni da razgovaraju o važnoj temi, koji su bili spremni da iznesu sasvim drugačiji stav, da kritikuju, da napadnu, da kažu bilo šta, ali bar znam da im je to bilo važno i bar znam da tu imaju nekakve emocije. Bar znam da im je koliko toliko ili mnogo stalo do Kosova i Metohije i to je stvar koju ću uvek i te kako umeti da poštujem. Zato hvala još jedan put.
Pošto sam dobio pitanje od gospodina Šešelja, prema našoj informaciji u ovom trenutku 19 Srba, Bošnjaka i jedan Albanac sa severa se nalaze u Južnoj Mitrovici.
Dakle, to je naša informacija da je 19 njih u Južnoj Mitrovici, videćemo. Imali smo prvu dojavu za više lica, ali očigledno više lica pretresene kuće i stanovi, a za sada imamo potvrdu za 19, što ne znači da je konačan broj.
Zamislite, sa celoj juga, koliko smo dobili informaciju, dobilo je poziv, znate, on je dobio papirče da se jave. Sa celog juga, a srpskih policajaca je ukupno 6,8%, 6,9%. Sad vidite, isti broj je Srba koliko i Albanaca, što će reći 13 prema jedan. Tako vam to ide u demokratiji, ili su Srbi 13 puta veći kriminalci nego Albanci.
Ali, rekao je malopre i Fatmir Ljimaj i kaže – ovo je strašan udarac kriminalu na severu i ne znam gde i sada, kako da reagujete? A šta da kažete kada Fatmir Ljimaj kaže da je nešto udarac kriminalu?
Fatmir Ljimaj, pa zna Drecun, iz Klečke, iz svega drugog on govori o borbi protiv korupcije i kriminala. Šta da radite? To je legitimni predstavnik njihov kojeg Evropa prima, kojeg Amerikanci primaju i svi ostali.
Ako budemo imali nove informacije o uhapšenima, odmah ću vam ih saopštiti, gospodine Šešelj.
Samo ću na jednu stvar da odgovorim, neću na druge.
Razmatrali smo mi mnogo mera. Jedna od mera je zabrana prelaska administrativne linije Kosova sa centralnom Srbijom. A kako to da izvedemo Milane? Da puštamo Srbe, a da ne puštamo Albance? Šta ćemo sa Romima, sa Gorancima, šta ćemo? Da pogađamo da li je onaj iz gore nama lojalan građanin ili je lojalan građanin nekom drugom? Kako ćemo to da napravimo?
Mnogo je to teško. Nemojte da vam kažem, kada tako delite građane jedne u jednu, druge u drugu kolonu, na koga i na šta to podseća. Razumem šta ste hteli da kažete, to je emocionalna reakcija i to govori koliko ste zabrinuti, koliko volite svoj narod i svoju zemlju, ali kada donosite odluke kojih država mora da se pridržava i da opstane u pravnom prometu i da dobiju podršku međunarodne zajednice, onda tu stvari stoje potpuno drugačije.
Razmišljali smo mi i o drugim odlukama i moguće je da ćemo neke od tih stvari da primenimo, ali mislim da smo se do sada svojim odgovornim ponašanjem upravo pokazali na međunarodnoj sceni kao neko ko ume civilizovano da reaguje i razumno da reaguje.
Ovo što su oni uradili danas, bez obzira da li će NATO to da pravda kako je to borba protiv korupcije i kriminala, čekam samo da se uključi i Rada sa Savskog venca i svi ostali Srbi koji su uvek govorili samo protiv Srba na severu, pa da mi objasne kako je to moguće da 13 puta više kriminalaca ima među Srbima, nego među Albancima, ali kako bih vam rekao, mislim da je to njihova do sada najveća greška. Uradili su to u veoma pogrešnom trenutku, rade to i zbog svojih unutrašnjih prilika, rade to i po nalogu spolja, jer su neki nervozni pa bi Srbiji da očitaju bukvicu i da nas stave u red kako misle da mogu.
Kada vam ovo kažem, potpuno sam svestan stvarnosti i težine svega, ali mislim da su napravili i političku i svaku drugu vrstu greške, jer mislim da nikada više i snažnije nisu ujedinili Srbe na KiM i od sutra će Srbi imati svoja okupljanja i Srbima više ne morate da objašnjavate ništa.
Mi smo se nekada trudili i pokušavali da im kažemo da su ugroženi onoliko koliko jesu, oni su to nekada osećali, nekada nisu. Sada ne morate da im govorite ništa, sada i te kako dobro znaju na čemu su i sa Albancima i na čemu su sa predstavnicima međunarodne zajednice. Kad kažem predstavnicima međunarodne zajednice, eufemizam za NATO, Ameriku i EU.
Vama hvala još jedanput. Dakle, kad god imate i dobru nameru samo znajte, nismo mi to da ne provodimo ili ne provodimo to zbog toga što nam je neko zabranio. Nema tog spolja koji će da upravlja odlukama Srbije, već to radimo zato što imamo neki, svakako ne drugi cilj, već imamo neki drugi metod kako da dođemo do najboljeg rezultata za naš narod i za našu zemlju. Hvala još jednom.
Što se tiče promene Ustava o kojoj ste govorili i predstavili kao glavnu prepreku i u garniturama koje su izabrane, mislim da smo izabrani voljom naroda, a ne bilo kakvih zapadnih sila. Da je drugačije, uveren sam da se niko od ovih ljudi ne bi nalazio na ovom mestu, ja svakako ne bih. Malopre sam zaboravio da to kažem gospodinu Lapčeviću, ali ću reći, Milorade, vama sada.
Pravo prati fakte, a ne obrnuto, i to je jedno od osnovnih pravila koje se uči, na žalost, činjenice nam ne idu u prilog. A, što se tiče Ustava, a kakva nam je brana, kakva nam je ustava bio, kakva nam je prepreka bio, za sve ono što se dogodilo 2008. godine? Nikakva. Ostalo nam je da se mi zanosimo i da uživamo u tome, ponekad čak za mene začuđujuće, sladostrasno, što se pravimo da ne znamo šta se sve dogodilo na Kosovu i Metohiji, što kažemo da je potpuno isto kao što je bilo pre 11 godina, i da je potpuno isto kao što je bilo pre 19 godina. Nije, mnogo je teže, mnogo je lošije za nas. Pri tome, nisam nikakav defetista i nikome ne želim da govorim i da tražim izgovore zbog čega će neko da im prizna Kosova ili zbog čega će neko nešto da im da, već vam to govorim, zato što ne može Ustav već mnogo veća snaga Srbije, mnogo veće naše jedinstvo, mnogo bolja naša ekonomija da bude razlog našeg napretka i uvećavanju šansi da sačuvamo ono što se sačuvati može i na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Američke ambasade i drugih ambasada, vi naravno znate da ja ne mogu da govorim sve stvari koje znam i trudio sam se da informacije koje imam nikada ni na koji način ne zloupotrebljavam. Ono gde jesam zahvalan službama bezbednosti našim, tj. što su se trudili uvek i na svaki način da sačuvaju i zaštite nezavisnost Srbije. U skladu sa tim razume se da imam mnogo i različitih saznanja o uticaju različitih faktora i na našoj političkoj sceni i na političkoj sceni regiona.
U skladu sa tim trudio sam se i kao predsednik stranke, a ne samo kao predsednik Republike koja je osvojila većinu glasova u Republici Srbiji, da predlažem ljude koji će imati svoj integritet i autoritet i koji neće zavisiti od volje bilo koje ambasade. To se odnosi i na pomenutu gospođu Mihailović, kao i na sve druge. Bilo šta, ili bilo kada, a imao sam različite vrste sumnje u neke ljude ukoliko bi mi se pokazalo da neko je u agenturnom odnosu sa bilo kojom stranom zemljom, ne samo sa SAD, već i sa Rusijom, Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, bilo kojom drugom, ti ljudi nikada više ne bi imali moju podršku. I to je stvar koju vam garantujem, ali da to ne bude zasnovano na rekla kazala, i na čapraz-divanima zato što ne možete da radite za dve zemlje. Možete da radite samo za jednu zemlju. Možete da volite zemalja koliko hoćete, ali da radite možete da radite samo za jednu zemlju. Ne možete da radite za više zemalja.
(Vojislav Šešelj: Da li je Zorana sada proverena?)
Ja imam poverenje u Zoranu Mihailović, a one u koje nemam poverenje videćete posle sledećih izbora i čini mi se da ću vam tada to biti jasnije. Još jedanput vama hvala, a što se tiče…
(Vojislav Šešelj: Znači, nema novih izbora?)
Izbori su brzo. Izbori su uskoro gospodine Šešelj. Svakako, ušli smo u izbornu godinu odavno. Još jednu stvar koju sam rekao, ako Ana predloži rekonstrukciju imaće moju podršku, ovo je bilo samo moje razmišljanje.
A što se saveza koje Srbija treba da pravi, Srbija ima veoma dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom i Belorusijom, iskrene, dobre. Imao sam više susreta sa predsednikom Putinom i predsednikom Lukašenkom nego svi srpski lideri rekao bih zajedno, ali Srbija je nezavisna zemlja. Nastaviće da gradi, da učvršćuje te odnose, da ih čini još bližim. Možemo još toga da uradimo da budemo bliži i Rusima i Belorusima, ali se Srbija nalazi na evropskom putu. To je stvar koju govorim na svakom mestu od koje ne želim da odustanem. Ukoliko bi se dogodilo da od takve politike moramo da odustanemo bilo bi vreme da istog sekunda idemo i na izbore i da ponudimo i Vladu i vlast nekim drugim ljudima sa nekom drugom politikom.
A, vama hvala na tome što ste došli u parlament, što poštujete parlament i što poštujete temu o kojoj razgovaramo. To govori i o vašem odnosu, ne samo prema Kosovu i Metohiji, već i u odnosu prema najvažnijim srpskim pitanjima a koje ne moraju čak i kad govorimo o Kosovu i Metohiji da se tiču samo Kosova i Metohije. Hvala još jedanput.
Samo nekoliko reči.
Rekli ste da nijednoj vlasti nije padalo na pamet da se odrekne KiM. Nije. Mnogi su, upravo zaklinjući se u to, da je KiM srce Srbije doprineli tome da KiM, u dobrom svom delu, i de fakto ne bude pod našom kontrolom.
Više puta ste postavili pitanje u čemu je smisao pregovora? Ja mislim da i kada sa bilo kim ratujete da uvek morate stvari da završavate pregovorima, razgovorima, da je bolje 1000 dana razgovarati, nego jedan dan ratovati. Ne znam šta bismo drugo radili nego pregovarali. To je valjda suština našeg posla. Suština da omogućimo normalan život i da ne bude sukoba i nikako nisam razumeo, sve sam shvatio, ovi bi svaki čovek voleo da izgovori, a lepo i zvuči, jedino što nema mnogo veze sa realnošću, ali moje pitanje je – a, šta je alternativa? Nemamo pregovore. Šta radimo onda? Šta radimo? Da li vi mislite da se neko povukao zato što je želeo da se povuče, nije hteo da ostane danas na severu Kosova. Mnogo razgovora i mnogo diplomatije, mnogo toga što smo radili je bilo potrebno, da bismo se i za tu sitnicu izborili. Sitnicu, a time nismo zadovoljni.
Ono o čemu smo govorili nekada, promenile su se okolnosti, nemamo problema ni u Vojvodini, ni u Raškoj oblasti, Sandžaku, kako god hoćete to da nazovete. Nema tih problema. Nema kapaciteta za izazivanje problema. Ti problemi mogu da budu kratkoročni na nivou incidenata i ništa više od toga.
(Vojislava Šešelj: Rastu kod Rasima kapaciteti.)
Ono što mislim da jeste važno to je da pokušamo da, to je moj apel za obične ljude, ja znam da vi dobro računate, i kao što rekoh da smo u izbornoj godini, a da Srbi vole da čuju to što kažete. Ja apelujem samo na ljude da razumeju da je politika veština mogućeg, a ne nemogućeg i ja ne želim ni danas, ni u budućnosti da govorim da ćemo da pravimo stvari koje je nemoguće da uradimo.
Dakle, ti o kojima ste rekli da nikada se, valjda prebacujući nama da mi želimo da predamo Kosovo, za razliku od onih pre nas, koji to nisu hteli da urade, pa to se desilo za njihovo vreme, za njihovog akta, a nije se to desilo danas. To se konačno dogodilo 2008. godine, a dogodilo se u vreme kada smo i mi učestvovali 1999. godine da budemo poraženi od velike NATO sile.
Da li vi mislite stvarno da je moguće da to sve izgubite i da ne platite cenu? Da li mislite da je bilo moguće da Mađarska ne plati cenu posle Prvog svetskog rata? Oni koji su bili najmoćniji smatraju, i evidentno je da smo izgubili u tom sukobu. Nije bilo šanse da im se suprotstavimo ozbiljnije.
Kako mislite da je moguće da sve ostane isto? Kako mislite da se ništa nije promenilo? To je prosto neistina, to je nemoguće. Ne zato što navijam za njih, naprotiv, ja sam ta koji je prvi uveo obeležavanje NATO agresije, koji je to nazvao NATO agresijom, a ne NATO kampanjom i NATO bombardovanjem, koji to obeležava svake godine. Ali, kako da vam kažem, ljudi, samo vas molim uz poštovanje i za dobru volju i patriotska osećanja, za samo malo, možda malo više relanosti ništa više.
Hoće li prestati pritisci na Republiku Srpsku? Neće. Biće još teži i na Srbiju i na Srpsku. Ali, šta sad? Izbor je da se borimo ili da odustanemo od svega?
(Vojislav Šešelj: Da odustanemo od EU, to sve menja.)
Odustajanje, sad ću da uđem u to, pošto je gospodin Šešelj dobacio odustajanje od EU je ključno. Samo imajte u vidu jednu stvar, da sad razgovaramo kao ljudi bez emocija, kao ljudi koji su mogli, jesu ili koji bi mogli da vode državu jednog dana. Da li vi stvarno mislite da je to moguće? Da li vi stvarno mislite…
(Vojislav Šešelj: Bez emocija može biti samo zombi, to čovek ne može.)
… ja sam govorio o temi gospodine Šešelj, a nisam govorio o ljudima bez emocija.
Da li vi stvarno mislite da je moguće da mi imamo 3,5 milijarde investicija, to nam nije dovoljno bilo prošle godine i nismo bili time zadovoljni, a da nismo na evropskom putu. Mislite li da je to moguće? Ja ću vam reći nije moguće taj koji kaže da jeste, taj ne govori istinu. I najveći deo tih investicija je upravo došao iz EU. Dakle, da li su mi prijatni uvek razgovori sa njima, naravno da nisu.
Da li mi se dopada ovo njihovo licemerje oko borbe protiv kriminala i korupcije na severu. Naravno da mi se ne dopada. Ali, kada budemo mogli da imamo neuporedivo bogatiju zemlju, kada budemo mogli drugačije da upravljamo sopstvenim resursima, kada naše javne finansije budu mogle da ostanu uređene i netaknute, onda ćemo moći na ozbiljniji način da razgovaramo i o takvom pitanju.
U ovom trenutku mi toliko zavisimo od nekoliko investitora za kupovinu obveznica za „rolover“, tako da li Frenklin Templton američki ili je dojče bank, nemački dakle, ljudi, oni su to pokušali jedanput pred izbore, kad Siniša? Godine 2017. ja mislim. Godine 2017. su pokušali krizu da nam izazovu deo tih investitora koji se povukao i nije hteo da učestvuje u kupovini obveznica.
Jedva smo zahvaljujući svim reformama i čvrstini i snazi javnih finansija, koje su već oporavljene bile u tom trenutku, uspeli da izbegnemo veliku inflaciju i sve drugo. Mnogo zavisimo od njih. Nemoguće je da se to dogodi. To bi bilo loše za našu zemlju.
Naša zemlja mora da živi, moramo da razmišljamo i o budućnosti, a pri tome neću da govorim da li sam, ne znam na Svetskom prvenstvu u fudbalu, da li su mi emocije na strani Rusije ili Hrvatske, jer to ni tad nisam krio. Da li su mi emocije na ovoj ili onoj strani? Od koga kupujemo oružje, sa kim sarađujemo, sa kim imamo ovako prisan odnos, a sa kim manje prisan odnos.
Ali, ljudi pustite da postoji, dozvolite da postoji racionalno promišljanje, racionalan pristup, koji vam kaže da morate tako da se ponašate i ponašate po toj tankoj žici, idete jedinom mogućoj da bi Srbija postojala i da bi Srbija mogla da opstane.
Različiti su nam stavovi po pitanju izbornih rezultata u EU i drugačije analize. Moguće da ste vi u pravu, ja sam te rezultate video na drugačiji način.
Za mene nije iznenađenje rezultat evroskeptičnih stranaka koje se bore, u stvari, za bolju poziciju svojih zemalja u EU, a ne van EU. To mogu da kažem i za Matea Salvinija, sa kojim sam dugo razgovarao u Rimu pre samo 15 dana, to mogu da kažem čak i za Marin Le Pen i za mnoge druge ljude koje u Evropi poznajem.
Za mene je iznenađene na tim evropskim izborima činjenica da je veliki broj ne desno orijentisanih ili anti evropskih, već anti sistemskih stranaka iz pojedinih država dobio i stranaka koje su baštinile čudne teme i dobijale polet na osnovu tema koje su podizale šesnaestogodišnjaci verovali ili ne, dakle, od klimatskih promena pa nadalje, da „zeleni“ dobiju toliko glasova u Nemačkoj, da partija „pirata“ dobije toliko glasova u Češkoj, da u Rumuniji liberali dobiju preko 20%, gotovo pa neverovatne su se stvari dešavale.
Ovo drugo manje-više nije bilo velikih iznenađenja. Ne mislim da će EU da propadne. Čini mi se da imamo dobre analize, ali će donošenje odluka u EU biti u mnogome otežano i sve komplikovanije, posebno donošenje odluka koje se tiču Srbije, koje se tiču Balkana i koje se tiču onog dela Evrope koji nije pod njihovom direktnom jurisdikcijom.
Želim takođe da kažem da smatram da ste vi rekli da sam možda prespavao Berlinski zid, prihvatam, ali da ćemo i sada da prespavamo ovaj deo, ja mislim ako neko nije prespavao onda nije prespavala Srbija. Srbija se okrenula na vreme i dobro razumevajući narastajuću snagu NRK, najbliže odnose od svih evropskih zemalja imamo sa NRK, apsolutno najbliže i to je jedna od stvari koja nam se neretko zamera i u Briselu i u drugim centrima evropske moći.
(Vojislav Šešelj: Kad te ucene pa kažu ili Kina ili mi?)
Sa mnom se ne razgovara, gospodine Šešelj, kao što znate jezikom ucena i neće da me ucene na taj način, jer ja sam ovo, kada me pitaju…
(Vojislav Šešelj: Ovi koji aplaudiraju nisu razumeli pitanje.)
Razumeo sam ja, zato sam vam tako i odgovorio, gospodine Šešelj, jer i kada su me ucenjivali ili Šešelj u Hag i sankcije, ja sam znao šta će da bude moj odgovor bez obzira na to da li ste politički protivnik ili niste.
Takođe, rekli ste, znate vi koliko sam ja pažljiv, obazriv i koliko se trudim da čuvam naše nacionalne i državne interese, ali ja razumem politiku i ne zameram ništa.
Što se tiče vojske Kosova, nismo mi tolerisali ništa što se tiče vojske Kosova, oni su je napravili uz pomoć pet država, uz pomoć članica Kvinte. A šta smo mogli da uradimo? Šta da uradimo? Šta da napravimo na to, osim da mi pravimo svoju snažniju vojsku i da ne dozvolimo da njihova vojska može da ugrozi Srbe bilo kada. Šta drugo da napravimo? To je ono što je u našim rukama i to radimo bolje nego što su svi drugi uradili u prethodnih ne znam koliko decenija.
Ja znam da to znaju ljudi, ovde su mnogi ljudi iz SPS i neće oni da, poštujući njihovu emociju i znajući kako je to bilo i s početka devedesetih i sredinom devedesetih, znate li koliko danas imamo stvari koje tada nismo imali, a samo smo ih nabavili u poslednje tri godine. Ali, za to je potreban novac, za to su potrebne stabilne javne finansije, za to vam je potrebna stabilnost u zemlji, za to vam je potrebno mnogo teških ekonomskih mera. To je ono što smo radili i za to nam je bio potreban evropski put.
Između ostalog, što se tiče odnosa prema Rusiji, samo hoću jednu stvar da vam kažem, ja stvarno nemam nameru bilo kome da se pravdam za bilo šta. Ja sam jedini čovek u ovoj zemlji koji je posle 105 godina i to ne od Borisa Jeljcina već od Vladimira Putina dobio orden Aleksandra Nevskog. Dakle, posle 105. godina.
Nije mi Putin lično stavio taj orden na rever zato što ne razumem Rusiju ili ne volim Ruse. Ja samo ispred svega uvek, čak i ispred veoma mi drage Rusije, stavljam Srbiju, izabran sam za predsednika Srbija, rukovodim se srpskim interesima, interesima naše zemlje, građana Srbije i to je ono za šta sam izabran i to je moja ne samo ustavna zakletva, to je moja suštinska obaveza.
S druge strane, rekli ste da sam rekao – ako se rešimo dela teritorije, počeće da cveta cveće. Ja sam tako razumeo. Dakle, neće da cveta cveće, neće. Ja čak kada smo pravili ove analize, najstručniji ljudi su radili analize, mogu vam navesti među njima, pa čak i šef Republičkog zavoda za statistiku, radili smo sa više elemenata, i nivoom radne snage i stopom fertiliteta, stopom mortaliteta, očekivanom radnom snagom, emigracionim kretanjima, imigracionim kretanjima, svim drugim, kako se to u statistici izračunava. Sa očekivanja smo pravili, ponderaciju smo pravili, vrlo smo ozbiljno uradili i ogradili se, pravili smo brojeve od do. I, ni jednog sekunda nismo rekli da će da cveta cveće. Naprotiv, rekli smo – u najboljoj situaciji za nas, izgubićemo 1.200.000 stanovnika, 1.217.000 stanovnika do 2060. godine. To je u najboljoj situaciji za nas.
(Vojislav Šešelj: Ali sve su te procene neubedljive. Statistika nema veze sa realnošću.)
Pa, ja mislim da su te stvari veoma realne, zato što mi na takav način i korišćenjem tzv. kohort kvantitativnog metoda obračunavamo i mnoge druge stvari u srpskoj ekonomiji, pa se pokazalo da smo to uspešno radili.
Ovde, pre svega, pratite trend da li ćete da promašite za 0,01, da li će sa 1,46 da nam skoči na 1,85 ili neće, nego će biti 1,83, više od toga promašiti nećemo. To je kao kada procenjujete rast. Može da iznenadi nešto. Nas iznenadi, ne radi rafinerija i ona nam spusti 0,3%. Iznenade nas Albanci taksama, spuste nam 0,3% rast BDP. Ali, mi uvek posle tri meseca procenjujemo na svakom kvartalu šta su mere koje treba da napravimo, šta je to što možemo, šta je to što ne možemo i u plus-minus 0,2, plus-minus 0,3 uvek možemo to da procenimo.
Ovde nam je još lakše. Navike ljudi se najsporije menjaju. Mnogo nam je lakše da procenimo, imamo danas bazu fertiliteta koja se smanjuje zato što nam ljudi odlaze iz zemlje. I to je jedan od razloga političkih zašto je bolje da imamo kompromisno rešenje nego da ga nemamo.
Ali, ja znam da mi ne volimo i nikoga za to ne optužujem, ne volimo da gledamo 100 godina unapred, kao što gledaju Kinezi, jer nama je, i razumljivo je, naš život, šta će biti posle toga, nije ni važno. Suštinski, mnogo toga gubimo i u mnogo teškoj smo situaciji.
Da li je lakše reći da jedan hegemon ne postoji više? Tačno je, i mi smo to prvi primetili, to je sasvim tačno. Nije više svet unipolaran, kao što je bio, on je danas multipolaran. Ja bih ga podelio na četiri velesile u različitim oblastima. To su: SAD, Narodna Republika Kina, zatim, EU, i kao najmoćnija, najdominantnija zemlja EU Nemačka, možete da koristite i kao eufemizam i ne morate, svejedno mi je, i četvrta je Ruska Federacija. Ruska Federacija ima veoma snažnu vojnu silu, ima strohovito snažnog političkog lidera, mnogo snažnije nego što je ekonomska snaga same zemlje. Evropska unija ima najviši životni standard, snažnu ekonomiju, ali ne potentnu kao što su i kineska i američka i zaostaje u razvoju veštačke inteligencije i robotičke industrije u odnosu na Narodnu Republiku Kinu i na SAD, ali EU je dobila nešto što Amerika u međuvremenu nije u potpunosti izgubila, a to je, kako oni to nazivaju, svetionik demokratije, da svi ljudi gledaju kako se živi u Evropi, da bi voleli da tako žive, u tom tipu društva itd. To je snaga Evrope.
Snaga Amerike je i dalje snažna, rastuća ekonomija, i dalje najsnažnija ekonomija sveta. Ono što im je danas problem i što je Tramp odlučio da napadne, da li je ispravno ili nije, videćemo, ja mislim da će tu teško da pobedi, mnogo teško, ali on je genije za detektovanje problema, mnogi ga ljudi potcenjuju, on generalnog detektuje probleme. Da li ih na najbolji način napada, to je druga stvar. Shvatio je da je Kina u prednosti u razvoju veštačke inteligencije i on ukoliko to sada ne spreči, neće moći nikada da spreči u budućnosti. I oni to zato danas pokušavaju. Naravno, Amerika je i dalje najveća i najsnažnija vojna sila, ali u tom odnosu sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, to su vam iste snage armije, jer svaka može da uništi onu drugu i tu dobrog rezultata nema.
Što se tiče Narodne Republike Kine, to je sila koja je u najvećem narastanju, sila koja će 27. godine biti svakako zemlja sa najvećim BDP, ne po glavi stanovnika, već ukupnim BDP, zemlja koja prednja u razvoju veštačke inteligencije, zemlja koja je gladna, ne u smislu glasi, već gladna uspeha i gladna da se vrati na mesto broj jedan svetske sile. Kina nije svetska sila broj jedan samo zato što je propustila prvu industrijsku revoluciju. Do tada je Kina bila sila broj jedan u svetu, nesumnjiva sila broj jedan u svetu. Propustili su prvu industrijsku revoluciju. Sada su rešili da sve pobede i da četvrtu industrijsku revoluciju završe ponovni preuzimanjem vođstva u svetu.
Sve je to tačno, samo je pitanje za sve nas, osim toga što mi treba da koristimo prijateljstva i dobre odnose sa svima njima, da ovo sve znamo i da izvlačimo korist i da ih molimo za podršku i pomoć Srbiji, a šta mi možemo drugačije i više od ovoga da uradimo? Hoće li se nešto po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Srbije promeniti za nas? Plašim se ne mnogo i plašim se da time sebe stavljamo u poziciju nekoga ko čeka nešto što nikada dočekati neće.
Ja mislim da smo se zaista ponašali odgovorno i poštujem vaš stav da ste apsolutno protiv EU, ali se, evo, trudim da vam pokažem da je naš stav racionalniji, da je odgovoran, da je ozbiljan i da je zasnovan na činjenicama, a ne sporim vama pravo da imate drugačiji stav, da imate drugačije mišljenje i da imate drugačiju politiku.
Izvinjavam se ako sam govor odužio. Čini mi se da je i to dobar način da pokažemo kako možemo u demokratskom dijalogu da iznosimo drugačije stavove. Hvala vam najlepše.
Poštovani narodni poslanici, pokušaću da govorim na nešto drugačiji način i ne samo da odgovaram uvaženoj narodnoj poslanici.
Ne danima, nedeljama i godinama, već slušam, iako smo zemlju oporavili, zemlju podigli iz bankrotstva, iako ne mogu da mi kažu da sam bilo gde, bilo šta ukrao i ovde ne govorim o vama, jer nisam, lagali su to za članove moje porodice, pa su ućutali, jer valjda možete da slažete jedanput ili 100 puta, ali ne možete posle godinu ili dve se vidi da li ste govorili istinu ili ne. U poslednje vreme jedino što slušam, to je od jednih, završi to sa Kosovom, da nam skineš muku s leđa i krivi ste ako to ne učinite, jer im se ne sviđa deo u kojem govorite da ćete da pomažete našem narodu i da ga štitite i imate druge ljude koji, kad vam to ne kažu direktno, pokušavaju da vam crtaju kako ste nečasni, kako ćete da izdate naše Kosovo i Metohiju, naš narod na Kosovu i Metohiji, kako ćete time da upišete sebe u istoriju najgorih, jer valjda ni oni pre toga, koji su doprineli da situaciju imamo de fakto, na to nisu pristali, ne znam na šta su onda pristali.
Pozivate mene danas na Ustav, svi, čak i oni koji su bili na vlasti u to vreme pozivaju me na poštovanje Ustava, a 2008. godine, kada je trebalo da Ustav sprovedu u delo, Ustava se nisu ni setili i pustili su da formiraju nezavisno Kosovo, takozvano.
Juče sam dolazeći u Narodnu skupštinu po prvi put imao priliku da vidim kako izgleda to kada vas neko sprečava da dođete i da se obratite narodnim predstavnicima, kada neko pokušava da vas juri, hoće da se tuče, hoće ne znam šta već. Ja sam pročitao mnogo knjiga o fašizmu, nacizmu i nigde nisam pročitao za slične slučajeve, da su postojali, nigde. Mnogo sam knjiga pročitao. Možda nekoliko ljudi u ovoj sali ima da je iz te oblasti toliko knjiga pročitalo. Svašta sam razumeo da u svetu može da se desi, ali taj vid fašističkog divljanja nisam doživeo. Sve sam to trpeo i uvek sam na pristojan i civilizovan način odgovarao.
Sve ovo vreme, svih ovih sedam godina, ni jedne godine nisam bio duže od četiri dana na nekom odmoru, ni jedne godine. Borio sam se i trudio sam se da zemlju izvučemo iz teškog stanja i trudio sam se da verno i marljivo radim. Ja sam jedan od onih koji ne ustaje sa ove stolice kad sedne, za mene ne postoji ni toalet, ni krevet, niti odmor, niti telefonski razgovor sa bilo kim iz sveta da bih vas napustio. Sedim od ujutru do uveče, dok se ne završi. I juče, i danas, i svaki put, i svaki dan na radnom mestu.
Sve vreme sam se borio za Srbiju kojoj sam se zakleo na vernost, ne ni jednoj drugoj zemlji. Bio sam jedini, ostao sam jedini koji je smeo da se suprotstavi strancima kada bi donosili rešenja protiv interesa Republike Srbije. Bio sam jedini, Vjerice, i danas sam jedini koji nije isporučio ni jednog Srbina Haškom tribunalu, pa ni tebe, ni Jojića, ni Šešelja, ni bilo koga drugog. (Aplauz.)
Meni za to ne treba zahvalnost i, da me niko od vas pogrešno ne razume, to sam radio zbog Srbije. To što rade vama, ne rade protiv vas, nego rade da bi unizili celu Srbiju i da bi pokazali da mogu da rade šta hoće u svakom trenutku, šta im padne napamet i kako im padne napamet.
Ima još nešto. Rekli ste, slučajno ste pomenuli, nismo ćutali. Nismo ćutali. Tačno je. Ćutali su oni koji su bili na vlasti. Ja ni danas ne ćutim, nego se borim sa ono malo mogućnosti koje imamo, sa onom jednom rukom u ringu dok je druga vezana i dok ne možemo da se pomeramo. I tako, dok vas neko udara, dok krvarite, na pada mi na pamet da se predam, nego mislim da se borimo.
Kao što vidite, za ovih sedam godina do sada, nepunih sedam godina, nije bilo katastrofe kao što je i od devedesetih, prvih sedam godina, i kao što je bilo od 2000, prvih sedam godina, ni pogroma nad našim narodom na Kosovu i Metohiji, ni priznanja nezavisnost Kosova. Ne može to nezavisno Kosovo tri puta da bude nezavisno. Oni su ga proglasili 2008. godine i sve velike sile sa zapada su ga prihvatile, kao nezavisnu državu 2008. godine.
Pomenuli ste Hram Svetog Save. Nama Hram Svetog Save stoji ko razglednica. Da mi nismo uložili 30 miliona evra, ne bi se završio nikada. Tek danas kada imamo novac, kada imamo uspešnu ekonomiju, pa možemo da uložimo novac, završiće se i taj Hram koji je i simbol i za Srbe pravoslavne, ali važan i kulturni i turistički objekat za sve nas.
Govorili ste o potrebi da se zaštite ljudi. To je u redu, kažete, ali najvažnije je da se sačuva teritorijalna celovitost Srbije. Saglasan.
Kakvu to vlast imamo u Kačaniku? Vlast se sastoji iz tri osnovna elementa. Ni jedan od ta tri elementa nemamo pod svojom kontrolom. Ni teritoriju, ni narod, ni monopol fizičke prinude. Ni jedan od tri osnovna elementa koji predstavljaju nekakvu vlast mi nemamo.
U Kačaniku znate li koliko Srba živi trenutno? Nula. Nula kao i u Glogovcu, kao i u Suvoj Reci. Nula. To ne znači da svako mesto gde živi nula Srba ne treba da pripada našoj zemlji, nego vam samo govorim da nećete naći ni jednog čoveka koji će reći da živi u Srbiji.
Danas kada ljudi slušaju Sulejmana Ugljanina, njih je sramota dok ga slušaju i oni koji moraju da mu tapšu zbog stranačke pripadnosti, njih je sramota dok ga slušaju. Oni znaju da žive u Srbiji i oni čekaju podršku i pomoć svoje države Srbije.
Meni su zviždali u Novom Pazaru kada je bio Erdogan. Erdoganu tapšu, meni zvižde. Kada sam počeo da govorim i kada sam rekao, uprkos zvižducima - ljudi, ja ne znam šta da vam kažem, ali poštujem ja našeg prijatelja Erdogana, ali taj autoput dovde će država Srbija da vam dovede. Ljudi su počeli da tapšu. Ljudi razumeju šta je život.
Prosto mislim da kada govorite o defetizmu, a dobro me poznajete, znate da nikada nisam bio defetista, da neću da budem, nego ću da se borim za našu zemlju. I nisam vam ja sve ovo govorio zato što sam nešto spremio, zato što postoje tajni dogovori, zato što postoji nešto što će da se desi.
Ja sam vam danas rekao – mnogo teže će biti da se razgovara sa Srbijom od danas, nego što je bilo do danas. Mnogo teže u svakom pogledu. Nisam zbog toga srećan. I nimalo zbog toga nisam srećan. Ništa od ovoga ne planiram da uradim, samo vam ukazujem na ono što jeste stvarno stanje na Kosovu i Metohiji i ništa više od toga. Nemojte da živite u teorijama zavere kako se neko dogovorio sa nekim, pa samo čeka dan kad će to nekome da obelodani. Nema ničega od toga.
Doneo sam ovde da vam pokažem, samo da vidite, ljudi. Imam prepunu fasciklu. Jedina osoba koju napadaju u svim prištinskim medijima, danas, juče, prekjuče, pre deset dana, jedan jedini čovek, sam ja. Niko drugi nije. Što im ja smetam kad sam se ja sa njima sve dogovorio, kad sam im ja predao sve u njihove ruke? Jel može to neko da mi objasni racionalno i logično? Izgleda da ne može to niko da mi objasni. Nikog drugog. Ma ne pominju nikog drugog.
Kad je bio naš, svakako, najveći skup u poslednjih 20 godina na teritoriji cele Srbije, u Beogradu ni jedna vest, a kad se skupi njih 1.000 ili 1.500 pune novine. Gotov je Vučić. Raduju se tome više nego bilo ko drugi. A zbog čega to? Kako to oni, izgleda ni oni, kao ni Srbi na Kosovu ne znaju ko radi za ili protiv njihovih interesa. Ja mislim da dobro znaju i jedni i drugi, i Srbi i Albanci i zato razumem i albansku reakciju i zato posebno dobro razumem zašto Srbi sa preko 85% podržavaju politiku koju vodimo, koja je ozbiljna, odgovorna, koja nije štetočinska, koja nije nečasna. Naprotiv, hrabra je, časna, ali ozbiljna i odgovorna i štiti naše i nacionalne i naše državne interese. Hvala vam najlepše.
Pokušaću, uz zahvalnost gospodinu Jojiću, da sada na nekoliko stvari odgovorim.
Ne mislim da je rukovodstvo Srbije danas manje srpsko nego što su bili gospodin Ranković i mnogi drugi u srpskoj istoriji, naprotiv, ali vreme i budućnost daće svoju ocenu na najbolji mogući način i generacije koje dolaze. Nikada savremenici nikada nisu dovoljno poštovali. Siguran sam da će budućnost i istorija dati svoj najbolji sud.
Što se tiče vaših primedbi, postoji nekoliko stvari na koje sam veoma ponosan. Cenim strast sa kojom pristupate ovom problemu, jer to govori koliku emociju ulažete u sve, ali želim da vam kažem da u članu 14. da biste razumeli, nisu oni definisali ko, kako i u kojim granicama ulazi, jer potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju to je domet dokle mogu da dođu. Oni nisu otvorili pregovore kao mi, pa da oni mogu da budu primljeni kao država. Upravo zato smo prihvatili da tačka 14. ne sadrži prijem u UN.
I da vam kažem, samo o toj večeri mogu celu knjigu da napišem, pod kakvim smo pritiscima bili i šta se sve dešavalo. Dakle, dva su problema bila te večeri sa Briselskim sporazumom. Jedan je bio taj da pustimo nesmetano ulaz u sve međunarodne organizacije, uključujući i UN. Druga tačka je bila da region severa Kosova za policiju bude sastavljen od sedam opština. Ove četiri naše, plus Južna Mitrovica, Vučitrn ili Vuštrik kako Albanci kažu i Srbica ili Skenderaj kako Albanci kažu.
Iako potpredsednik Vlade, u tom trenutku to sam odbio, mene su izbacili napolje. Pokušavali su da vrše pritiske na sve druge, a drugi su im rekli da se mene plaše i da zbog mene neće takve stvari da prihvate. Valjda sam služio kao poseban ludak i strašilo za sve to. Onda su deset dana vršili taj pritisak na mene ovde. Rekli su mi onda jednu – stvar ćemo da ti prihvatimo, a ti prihvati drugu i da idemo na potpisivanje Briselskog sporazuma.
Ja sam još deset dana rekao da neću da prihvatim nijednu od te dve stvari, pa mogu da me ubiju. Nisam prihvatio nijednu od te dve stvari i onda smo potpisali Briselski sporazum.
Dakle, u tački 14. za nas nema nikakve opasnosti u Briselskom sporazumu. Baš nikakve. On i Jadranka to znaju bolje, može i ona to detaljnije da vam objasni. Oni mogu da dođu do nivoa SSP. Mi njima o razlozima neću ni da govorim zašto sve podržavamo viznu liberalizaciju, ali pametan ste, mlad čovek, pa dobro razumete zašto to radimo. Tako da nije to nešto što je nekome nerazumljivo.
Želeo sam nešto drugo da vam ukažem. Želim da ukažem na nekoliko stvari, pošto sada imamo više dokumenata, oko Rezolucije 1244. Vi ste pročitali ono i ja ću vam pokazati ovde da vidite kako to izgleda, ovo su obeležene pozitivne norme na koje se mi pozivamo. Nešto više imamo negativnih normi na koje se u Rezoluciji 1244 pozivaju Albanci. Želim samo da vam ih pročitam. Mislim da je važno da to ljudi znaju, mislim da je važno da ljudi znaju da Rezolucija 1244 nimalo nije jednoznačna i nimalo nije akt koji nama ne pravi mnogo problema.
Naime, ključna negativna posledica te Rezolucije je ta što se njom suspenduje pravo naše zemlje na vršenje suvereniteta nad teritorijom Pokrajine KiM i u njoj ono što je mnogo opasnije za nas, a pročitaću vam kompletan član, dakle SRJ se optužuju za izbijanje krize i nasilja i represije u Pokrajini. Dakle, u članu 3. kaže se – naročito traži da SRJ odmah obustavi nasilje i represiju na Kosovu, na način koji se može verifikovati, da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga. Dakle, oni konstatuju da mi svakako imamo i paravojne snage. Dakle, u skladu sa hitnim rasporedom sa čime će biti sinhronizovano raspoređivanje međunarodnog bezbednosnog pristupa na Kosovu.
Vi ste odmah iza toga pročitali tačku 4. pozivajući se na nju, na koju se i mi pozivamo. I samo jedan problem su oni nama napravili u skladu sa tom tačkom. Znate li ko odobrava ulazak snaga SRJ? Komandant KFOR-a. Dakle, bez dozvole komandanta KFOR-a mi ne možemo da uđemo na teritoriju KiM.
Komandant KFOR-a posle napuštanja, u zavisnosti od njegove procene, posle napuštanja ruskog kontingenta 2003. godine, je komandant NATO-a. NATO nama da pusti da uđemo na Kosovo i Metohiju dok je odluke zemalja Kvinte, pre svega SAD, neće nikada i zato sam se i celo jutro lomio, kao mnogo jutara i kao mnogo noći, kako i na koji način da reagujemo, a da efektivno i efikasno zaštitimo naš narod.
Oni takođe konstatuju da se na Kosovu ta Rezolucija, na koju se mi uvek pozivamo, konstatuju da se događa humanitarna tragedija i osuđuju se svi činovi nasilja protiv stanovništva Kosova, kao i svi teroristički akti bilo koje strane, što indirektno utvrđuje pretežnu odgovornost Savezne Republike Jugoslavije za kosovsku krizu. Konstatuje se i da situacija u regionu i dalje predstavlja opasnost po međunarodni mir i bezbednost što konstituiše osnov za korišćenje mandata Saveta bezbednosti da odlučuje o dodatnoj upotrebi sile.
U članu 3, u članu 9a Rezolucije 1244, Savet bezbednosti se pod pretnjom upotrebe sile zahteva sprečavanje obnavljanja neprijateljstava održavanjem i gde bude potrebno nametanjem prekida vatre i omogućavanjem povlačenja i sprečavanjem povratka na Kosovo saveznih i republičkih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, osim kako je propisano u tački 6. aneksa 2.
Dakle, samo želim da vam ukažem na to, razumevajući vašu dobru nameru, ja se mučim i ne mogu da razgovaram sa onima, da vam iskreno kažem, koji bi se lako odrekli svega što je srpsko, a nemam problem da razgovaram i da vam pokažem, jer nemoguće je da to sve znate. To ja moram da znam zato što se time bavim sedam godina, sa tim živim sedam godina. To ne zna niko drugi u Srbiji, sve moguće akte. Svim razgovorima sam prisustvovao. Ljudi, ja sam se 150 puta sa njima sastajao, da sam najgluplji na svetu morao bih da znam najviše, da nema nijedan gluplji na celom svetu od mene morao bi da znam najviše.
Na Rezoluciju 1244 u početku su se Albanci mnogo češće pozivali na nju nego mi, a onda su kao po komandi negde od 2014, 2015. godine, kao da im je neko rekao – ništa drugo ne radite, pozivajte se na odluku Međunarodnog suda pravde. Evo, tu su pored mene i generalni Vladisavljević i Vujić, pa mogu to da vam kažu ovde, ali kao pijani plota ništa drugo ne rade, samo se toga drže. E, Vučići ne može to tako, uostalom tvoja zemlja, tvoj ministar spoljnih poslova je tražio, tvoja zemlja je tražila, dobili ste mišljenje Međunarodnog suda pravde i to nije ad hok Tribunal, nego pravi Međunarodni sud pravde. Šta sad još hoćeš?
To što je rekao UN me ne interesuje, nego što to nama kaže na svakim pregovorima i onda vas pogleda prethodno Ešton, posle toga vas gleda Mogerini, pogleda vas i Merkel. Šta je moj odgovor na to? Borim se, ne brinite, ne ostanem ja da ne kažem ništa. Pozivam se na hiljade drugih dokumenata, ali vam samo kažem da su oni promenili i odjednom su se u potpunosti orijentisali na taj dokument i to im je postao ključni argument.
U članu 11a Rezolucije, se navodi da će glavne odgovornosti međunarodnog civilnog prisustva uključivati promovisanje, uspostavljanje značajne autonomije i samouprave na Kosovu, slušajte me sada molim vas Miljane, to je najteži član za nas, do konačnog rešenja uz potpuno uzimanje u obzir aneksa 2 i sporazuma iz Rambujea. Zašto? Zašto sporazuma iz Rambujea? Zato što u sporazumu iz Rambujea oni vam stave jedan stav koji se nama sviđa, a onda vam samo napišu Rambuje, a Rambuje je da posle tri godine imaju pravo da se izjasne i donesu odluku o nezavisnosti.
To su nam stavili u Rezoluciju 1244, samo što mi to nikada nismo hteli da čitamo, nikada sa našim narodom nismo hteli da čitamo. Sve su nam trikove prodali, sve. Sve su to uradili protiv našeg naroda. Imali smo ljude koji to nisu hteli ni da čitaju, koji to nisu hteli da pročitaju, koji nisu hteli ni da ih pitaju – a, gde vam je referendum njihov? Ono gde su Albanci pravili greške i suprotno Rezoluciji 1244, oni nikakav ni referendum nisu obavili. Pozvali se na Kačanički referendum iz 1991. godine, pozvali se na Kačanički Ustav iz 1991. godine potpuno protivpravno proveden, u tri šatora se sastajali i njih 25 je nešto zaokruživalo.
U članu 11d se propisuje da će nakon osnivanja privremenih institucija samouprave na Kosovu, ovlašćenja međunarodnog civilnog prisustva uključivati prenošenje svojih administrativnih odgovornosti na te institucije uz nadgledanje i podršku njihovom konsolidovanju. Dakle, oni su sve vreme programirali jačanje prištinskih institucija prema Beogradu i prema svetu, „er gaumnes“. Sve vreme su to planirali, to su nam nacrtali u papiru, a mi smo uzeli jednu rečenicu na koju smo se hvatali i bezbroj puta ponavljajući na televiziji sami poverovali u to.
Samo želim da vam kažem da razumete koliko je teška pozicija Srbije, a ne zato što mi to treba da kukam. Ja sam ovo čuo 500 puta od njih i sad mi to više ni ne pominju, zato što ja nađem jednu normu koja je u koliziji sa tim i oni onda o tome ćute. Šta ću da odgovorim na ovo iz 2010. godine? Samo mi kažite šta da odgovorim? Da to nije obavezujuće mišljenje, presuda Međunarodnog suda pravde? Šta da kažem? Mišljenje? Šta da kažem?
Dakle, naša pozicija svakako nije laka, ali moram da kažem da ni pozicija svih onih koji su protiv Srbije više nije onako i onoliko laka koliko je bila do pre nekoliko godina. Ta pozicija im svakako neće biti mnogo lakša ni u budućnosti. Borićemo se za svoju zemlju, borićemo se za svoj narod i gledaćemo na svaki mogući način da, kao što sam rekao, u budućnosti gubimo najmanje što moramo, a dobijemo najviše što možemo. Da ja govorim ljudima kako teče med i mleko i kako smo mi najjači na svetu, ja to stvarno ne mogu, ne bi bilo fer i ne bi bilo istina.
Vama hvala na tome što ste želeli da me saslušate i samo jedna važna informacija, izvinite. Pošto ste govorili o dijalogu o Briselskom sporazumu, svi, to je glavna tema, samo da čujete jedan važan podatak. Dobili smo zvanični podatak iz MUP Srbije. Dakle, od 1999. godina do danas na KiM tačno 9.000 etnički motivisanih napada, 9.000 etnički motivisanih napada. U periodu od 2014. godine do danas, nešto manje od 500 napada. Samo hoću da vam pokažem da ti rezultati nisu tako mali kako izgledaju. Kada pogledate proporcije, videćete da je ovo višestruko manje nego što je bilo u prethodnom periodu kada su govorili da je sve mnogo bolje nego što je danas.
Taj dijalog nam je doneo i mir i stabilnost i iako svakako nedovoljna prava za Srbe, nešto veću bezbednost za naš narod i za naše građane. To je stvar zbog koje sam zadovoljan.
Evo, da vam pročitam sad precizne podatke oko današnjeg hapšenja. Uhapsili su 28 lica, 19 policajaca, devet građana. Od tih 19 policajaca 11 je Srba, sedam Albanaca i jedan Bošnjak. Od toga je 12 sa severa, sedam sa juga, a svih devet građana su ljudi iz Zubinog Potoka Srbi, obični građani, koji su im se suprotstavili kod mesta Varage. Sad, samo da mi kažu ovi iz međunarodne zajednice kako je to dva meseca, tri meseca planirana akcija protiv kriminala i korupcije i onda me pitajte – a, šta posle toga možete i da im kažete. Osmehnete se i kažete – da, da u pravu ste i čestitam vam na vladavini prava za koju se zalažete, pošto će da dođe neki stručnjak da me pita preksutra – što ste zadržali na granici nekoga 17 minuta? Za ovo će da nam kažu – ovo je izvanredna akcija u borbi pravnu državu i vladavinu prava.
Šta da radimo, to je situacija sa kojom moramo da se suočimo i u kojoj moramo da se borimo za najbolje interese našeg naroda i za to ćemo da se borimo i od toga nećemo da odustajemo nikada. Hvala još jedanput.
Nemam nikakvo naivno verovanje u zapadne sile, nemam naivno verovanje u bilo koje sile. Sve sile imaju svoje interese. Ono u šta imam veru to je Srbija, to su građani ove zemlje i posvećen sam napretku naše zemlje.
Nekoliko ste stvari tačno primetili. Nemam nikakvih iluzija i nemam nikakve sumnje da će postojati i drugi uslovi za prijem u Evropsku uniju, i pored Poglavlja 35, bilateralni, da će neko reći da je to granica na Dunavu, da će moći da imaju šest različitih aršina za svoje različite granične sporove sa svim susedima, od Slovenaca, Bosne i Hercegovine, Srbije, pa i Crne Gore ako hoćete, svih drugih, dakle, negde morskih, negde kopnenih, negde su im reke problem, kao što je to sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Moguće. Samo nisam razumeo šta to suštinski menja. Ja nisam opijen ni podrškom ni aplauzima.
Mislim da smo više puta pobedili na najubedljiviji način u savremenoj srpskoj istoriji upravo zbog toga što nisam dozvolio da budemo time opijeni, niti da to doživljavamo na sladostrastan način. U svakom trenutku smo se ponašali ozbiljno, nismo, ni radovali se previše, ni seirili, ni napadali naše protivnike, već se okretali radu, okretali se napornom radu.
Što se rezultata tiče na njih sam ponosan. Gde god da krenete videćete da fabrike koje smo otvarali. Kada krenete prema Zrenjaninu i Kikindi, kad krenete prema Šidu i Zagrebu, kad krenete prema Novom Sadu, kad krenete prema Nišu ili u samom Nišu, uskoro i šest ili sedam fabrika, kad krenete prema jugu Srbije i u Leskovcu, i u Vranju, i u Lebanu, i u Vladičinom Hanu prve fabrike posle desetina godina, prve fabrike u Kraljevu i to dve, u Kruševcu i „Kromberšubertu“, Čačku „Forverk“ veličanstveno izgleda. Molim vas da odete da vidite, uskoro otvaraju tu prelepu i veoma dobru fabriku, dve u Loznici, u Šabac je „Jazaki“, za koji smo 10 miliona evra samo platili, iako tamo nismo na vlasti. U Kragujevcu smo napravili „Simensovu“ i „Milanović“ fabriku, nešto van Kragujevca, uskoro će imati više hiljada zaposlenih, ali nije dovoljno i u Kragujevac ćemo morati da pojačamo, ali to su stvari koje će ostati i mnogo toga ćemo morati da uradimo u Kragujevcu i u Šumadiji.
Još nisam time zadovoljan, nisam sobom zadovoljan pre svega. I, to je ono čime se ponosim kao i merama fiskalne konsolidacije i uređivanjem javnih finansija domaćinskim odnosima i poslovanjem i onim što Vlada Srbije danas ima mnogo više snage, pa čak i da ima tu vojsku i da ima tu policiju o kojoj ste vi govorili, što sve gotovo da nismo imali u prethodnom periodu, osim formalno i samo na papiru.
Kada govorite da li želim da učinim nešto veliko? Tačno je. Želim da učinim što više velikih stvari i žuri mi se. Ja ne mislim da sam neko ko ima mnogo vremena. Hoću da sprintom trčim koliko dugo mogu, a ne da kilavim i da idem klaj-klaj i da se borim samo za to da ostanem što duže na vlasti, a da iza mene ne ostane ništa. Ali, za mene je jedna stvar neverovatna. Dakle, ja već 10 put slušam danas, kao da sam došao sa nekim dokumentom koji priznaje nezavisnost Kosova, ili ne znam šta, niti sam sa tim došao, niti mi je to ideja.
(Nemanja Šarović: Strah postoji.)
Strah postoji? Aha? Sad smo opet došli u fazu iracionalnog gde nečiji strah postoji, gde se neko plaši, zato što je to čuo od komšije ili od komšinice i ništa više. Ako taj strah postoji, ne treba da postoji, ali nas to neće spasiti, to nas neće sačuvati, neće nam dati više od KiM nego što imamo danas.
Vi ste za jednu stvar u pravu. Šta god uradio jedan od vladika u Srpskoj crkvi je to tačno primetio. Šta god uradiš, kajaćeš se, i šta god da uradiš, bićeš svima kriv. Ja to znam. I to znam već duže vreme. Zato sam, i kada smo donosili Briselski sporazum bio jedini koji je otišao u Kosovsku Mitrovicu, suočio se ne samo sa zvižducima, već i sa fizičkim napadima, iako sam se trudio i mislio da sam uradio, i danas vidim da smo uradili svi zajedno najbolji i najveći mogući posao za Srbe, pošto da budem iskren nisam mnogo brinuo za Albance u Kačaniku, Glogovcu, Srbici, čitavoj Drenici, brinuo sam o Srbima. I danas vidim te rezultate.
Njihova nervoza mi posebno ukazuje koliko smo bili u pravu i ne bi slučajno Kadri Veselji danas išao u Čabru, to je jedino selo albansko u opštini Zubin Potok. Da vas podsetim zbog Čabre i incidenta u Čabri, više lažnog, nego stvarnog, oni su započeli pogrom nad Srbima 2004. godine.
Ja mislim da smo napravili veliki i dobar posao. Trudim se, jer na kraju kada prođe vreme laži, ispiranja mozga, priča o nameštenim događajima, priča o izmišljenim stvarima… ja sam doneo ovde punu kesu najgorih gadosti koje sam o sebi čuo samo u poslednjih mesec dana. To normalna čovek ne može lako da podnese, kod nas se ljudi uzbude kad mu komšija nešto kaže teško, pa obično reaguju zlovoljno. Da ponovim, juče sam doživeo to da jedan narodni poslanik pokušavao da me omete da uđem u Narodnu skupštinu Republike Srbije
(Nemanja Šarović: Zato je dobio od nas.)
Nisam vas razumeo. Ne, hteli su da kažu da pošto su njih sprečavali oni su zato reagovali, ali ja ne mogu da reagujem na taj način. Ja sam predsednik Republike. Ja ne mogu i ne smem da reagujem. A pošto me dobro poznajete, da li mislite da mi je bilo lako da ne reagujem? Mislite li da mi je bilo lepo da ne reagujem? Mislite li da mi je lepo da gledam nekoga ko se zaleće na mene, a trese se od straha dok se zaleće i da moram da ćutim i da gledam? Da moram da ćutim, da budem pristojan i gledam dok nešto psuje, nešto vreči, vrišti, a bukvalno mu se celo telo trese od straha? Ali, šta da radite. I ne razumete da li je moguće da je to nekome palo na pamet da to radi.
Pored svega toga nisam reagovao ni na šta od svega. Danas mi pridike ljudi, eno ga u Njujorku je taj Jeremić. On je u Njujorku, ja sam ovde i borim se svojim narodom da gledam kako da ga izvučemo od napada Albanaca. On je veliki rodoljub, on koji im je dao mišljenje Međunarodnog suda pravde 2010. godine, eno ga sedi u nekoj kafani u Njujorku, radi šta hoće, dok se ja borim ovde sa našim naroda. E, ja sam izdajnik. Po kojoj to ljudi logici? Po kojoj to pravdi? Po čijoj? Šta sam uradi? Šta sam to potpisao? Šta smo to napravili loše za naš narod? Da li ima neko da mi kaže konačno sem čapraz-divana koje slušam svo vreme. Sve vreme slušam šta mi ko kaže šta će da bude, pa sa tim nisam došao u Narodnu skupštinu. I pri tome vam ne krijem kada budem imao bilo šta doći ću u Narodnu skupštinu, predočiću vam šta i to ću hrabro da uradim i boriću se za to. Nemam ništa u rukama. Nemam nikakav plan. Nemamo ništa, nemamo ni razgovore. Borimo se za život i opstanak našeg naroda. Nemamo mi dokaz, nisi ti ništa Vučiću uradio, ali postoji strah u narodu da hoćeš.
Ne znam šta na to da kažem, ljudi. Ne znam, najbolje je što ovaj u Njujorku neće. Najbolje je ovaj što svaka tri dana u Londonu, kupio svoje apartmane, najbolje je da on neće. Svi su sve svoje sklonili, svi su svoje milijarde sklonili, ja što ih nemam i što sedim i stojim sa svojim narodom i borim se svakog dana i radim svakog dana, kriv sam, za šta više ljudi? Za bratovu kafanu „Franš“ koji nikad ušao nije. Nikada ušao nije. To slušam dve godine. A šta biste radili da to slušate svaki dan i za milion drugih stvari. A ono mu je kuća na moru. Kakvo more, nisam video more četiri dana ukupno u prethodnih sedam godina. I to je sve tako, to je svaki dan neko mora da kaže. I, priznaćeš nezavisno Kosovo. Ja ima kažem – neću. A ne, ne, to što ti kažeš neću, to u stvari znači hoćeš. A da sam rekao – hoću, oni bi rekli, eto da li ste videli priznao je da hoće. Pa, šta ljudi hoćete da kažete. Šta ljudi želite da kažem? Vi dobro znate da se borim za Srbiju, samo vas pitam da li je fer, da li je to uvek fer? Samo to razmislite ljudi, jesam li vas nečim uvredio? Šta možete da kažete po pitanju ekonomske snage Srbije? Znam da se radujete većoj vojnoj snazi Srbije, i imate čemu. Šta je to što je lošije? Da li je sve idealno? Naravno da nije, neće nikad biti, dok smo živi neće biti. A kad je pa to bilo dobro u Srbiji? A u kom smo to periodu mi bili zadovoljni? Evo, sada vam kažem, sada je bolje i ide na to da će biti najbolje vreme.
Imamo problem Kosova i Metohije. I šta sada? Da li sam ja za taj problem kriv? Da li sam ga doneo, na bilo koji način jesam li ga generisao, stvorio, napravio, bilo šta uradio? Nisam.
Nemam nikakav plan.
Boriću se za kompromis, zato što mislim da je bolje da čuvamo živote ljudi, zato što mislim da je bolje da čuvamo budućnost Srbije. Ako je to pogrešna politika, nemam ništa protiv da to bude pogrešna politika, ali to takođe znači, kada kažem da ću se boriti za živote ljudi, da ću se boriti za živote Srba na Kosovu i Metohiji, za naš narod na Kosovu i Metohiji. Ne potcenjujte naše ljude na Kosovu i Metohiji, znate da tamo nisu pokradeni izbori, kao što nigde nisu pokradeni izbori. Znam da to dobro znate i zato nisam hteo da razgovaram sa onima koji su 2017. godine protestovali zbog lažne krađe na izborima, a znali su da nikakve krađe nije bilo, jer su imali po 16 kontrolora na biračkim mestima, a mi nismo imali ni po četiri, mi i socijalisti zajedno. Oni su imali po 16. Kako smo ukrali pored 16 vaših kontrolora? Znali su sve to, nego je to lakše da se objasni.
Ja samo vas molim, poštujući vaš patriotizam, poštujući vaše rodoljublje, vašu brigu za otadžbinu, samo vas molim, molim vas kao Boga, probajte samo s vremena na vreme da malo budete fer. Nemojte da mi kažete, e hvala za ovo ili ono što ste uradili. Evo, ovo je dobro što ste uradili, ovo je loše.
Ne tražim to. Kritikujte sve, samo kažite i ono što je loše, ali o tome što je loše, bazirajte na činjenicama, a ne na tome, postoji strah u narodu ili rekla je baba Vanga da će to da se desi, jer ja svake godine slušam Nemanja, svake godine, e, Vučić je obećao, zato su ga doveli na vlast 2012. godine, obećao je, potpisaće do 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019. godine. I evo, sedam godina ja ne potpisah to što sam obećao. Šta sam ja? Hudini?
Izvinjavam se, poštovana predsednice Narodne skupštine i vama narodnim poslanicima na višku strasti u ovom odgovoru.
Hvala na pažnji još jedanput.
Dame i gospodo narodni poslanici
Niste vi poštovani, gospodine Vukadinoviću, ni jednog trenutka pokušali da budete tolerantni, osim što biste želeli da se pravite da jeste. Želim da prevedem građanima Republike Srbije i vama, narodni poslanici, šta je to što je gospodin Vukadinović rekao. Molim vas za samo malo pažnje.
Dakle, gospodin Vukadinović je jutros rekao da smo mi potpisali dogovor o integrisanom upravljanju granica i da smo mi krivi za postavljanje granica na Jarinju i Brnjaku. Odmah posle toga sam izneo dokument sa parafima Borka Stefanovića iz 2011. godine. Na svakoj stranici se vidi da je pet prelaza postavio kolega iz „jedan od 300 miliona“ ili kako se već zovu gospodina Vukadinovića, iz partije njihovog glavnog gazde Dragana Đilasa. Tako se levičari udružuju sa tajkunima. Toliko o njihovoj ideji i ideologiji. Dakle, na svakoj stranici piše Borko Stefanović, na svakoj stranici. I došao je Đorđe Vukadinović, ručao je, svratio u salu i rekao je sledeću stvar – vi, gospodine Vučiću, niste rekli istinu, kaže - jeste on to potpisao, jeste to tada prihvaćeno, ali krivi ste vi i Ivica Dačić, vi ste to implementirali.
Pa šta da radimo? Znate, Srbija je država i tako rade sve normalne i ozbiljne države u svetu. U tome se država razlikuje od nekih drugih vidova zajednica, što država poštuje sporazum i što država ne prekida svoj kontinuitet kada dođe do promene vlasti, a ovo ima snagu međunarodno pravnog ugovora. Mi ćemo da srušimo međunarodno pravni ugovor?
Šta ste vi to tačno nama zamerili, što smo poštovali domaće zakonodavstvo i međunarodno pravo? Što smo se ponašali jedino kako smo mogli? Ivica Dačić je kriv što se ponašao jedino kako je mogao u tom trenutku? Što je proveo u delo ono što ste nam nametnuli kao obavezu? Jel vi razumete na šta moram danas da odgovaram, ljudi?
Čovek je rekao jutros, podsećam vas, citiram – nikada ROSU nije ušao na sever pre Briselskog sporazuma. Onda smo ustanovili da je to neistina. Onda smo ustanovili da su ušli tamo 26. jula 2011. godine i to je bio najveći i nateži incident kada je ROSU upao. Svi ovi posle toga su bile neuporedivo manji incidenti. On kaže - to je bio jedan jedini slučaj. Znači, malo sam izmislio da toga nije bilo, pa sam se onda setio da je to bio jedan jedini slučaj. Baš zbog tog jednog jedinog slučaja su ove granice na Jarinju i Brnjaku između Srba i Srba uspostavili. Baš zbog toga i samo jednog jedinog slučaja i nije im bio potreban drugi i treći. Evo nama se to dešava peti put kako to rade i ni jednom nismo postavili novu granicu između Srba i Srba. I ni jednom ništa slično nismo prihvatili i potpisali.
Vi kažete da priznam da je greška Briselski sporazum. Fascinirani ste i opsednuti ste Briselskim sporazumom. Ne znate šta biste rekli o Briselskom sporazumu. Sve vreme sam se trudio da čujem bilo koju primedbu. Briselskim sporazumom dobili smo četiri gradonačelnika na severu Kosova, međunarodno priznata po prvi put jer do tada nisu bili međunarodno priznati. Možda je to vama smešno. Meni nije nimalo smešno.
Vi ste nešto drugo uradili međunarodno priznato, nešto što mi nikada nismo uradili. Ovde je Republika Srbija. Ovo Jojić dobro zna. Ministarstvo pravde i državne uprave, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a inače je sve potpisano pod odlukom predsednika Savezne Republike Jugoslavije, najpre za Fljoru Brovinu koja se oslobađa 2000. godine. Da pokažem i taj papir, da ne bude da čitam nešto sa izmišljenog papir.
Ovo je potpis predsednika Savezne Republike Jugoslavije, u to vreme, ali je ono o čemu smo mi zaboravili da govorimo i nikada nije rekao –izvinite. Nikada nije rekao – pogrešio sam zbog toga ili pogrešili su ovi moji. Predmet – Izvršenje kazne za osuđene, molim vas, slušajte me, ne za one protiv kojih se vodi postupak, već za osuđene, Mazreku Ljuana, Mazreku Bekima i Aljbina Kurtija. Zaboravili ste i vi i mi svi da je tada i Aljbin Kurti kao osuđeni terorista bio u našim rukama, ali je odlukom njihove vlasti sva trojica, braća Mazreku, osuđeni za krivično delo silovanja, a za silovanje, Nela, ako se ne varam, nikada nismo davali bilo kakve akte milosrđa, milostinje, nikada niko nije davao, ali su zato doneli odluku o puštanju na slobodu pravosnažnim presudama osuđenim Mazreku Ljuana, Mazreku Bekima i Kurti Aljbina.
Taj Aljbin Kurti, od oca Zaima, rođene 1975. godine, prebačen je na izdržavanje kazne u Okružni zatvor u Nišu. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina zbog krivičnog dela iz člana 125. KZ SRJ. Kazna je trebala da mu istekne 2009. godine, 27.1. Međutim, zbog odluke o pomilovanju predsednika Savezne Republike Jugoslavije, broj 112-03005/2001. od 7.12.2001. godine imenovani je oslobođen daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, te je istog dana i otpušten iz Kazneno-popravnog zavoda u Nišu.
Sada da vam kažem, sada razumem, ljudi, zašto oni po ceo dan i zašto se Ramuš Haradinaj i Hašim Tači se danas onoliko iživljavaju na meni. Što da napadaju nekoga drugog? Vi ljude teroriste koji su 15 godina osuđeni za najteža krivična dela protiv našeg naroda puštali ste na slobodu, osuđene, ne one protiv kojih se vodi postupak. Bili su u našem zatvoru na izdržavanju kazne i pušteni su sa izdržavanja kazne i taj danas se zalaže za veliku Albaniju i soli nam pamet. Sada su glavni koalicioni partneri sa ovima ili onima.
Kažete – ima neki tajni plan. Ima neki tajni plan. Nema nikakav tajni plan. Kod vas je bio tajni plan dok je narod mislio da se borite za Kosovo, dok je narod mislio da poštujete Ustav iz 2006. godine, a 2008. godine se niste ni setili Ustava. Proglasili su nezavisnu državu Kosovo dok ste vi ćutali i nijedan tekst niste napisali, a kamoli šta drugo po tom pitanju zato što je bilo važno tada da li će Koštunica da pobedi Tadića ili Tadić Koštunicu, a ne da li će od Kosova i Metohije nešto da ostane.
Da vam nešto kažem, u pravu ste za jednu stvar – Kosovo brani nas, ne čak u teritorijalnom i u geografskom smislu, ne ni u smislu naše istorijske baštine. Na Kosovu se vidi, tačno je, sve ono što smo radili i sve ono što ćemo da radimo. Vidi se i poštenje i čast, ali se vidi i sve ono suprotno od toga baš kod onih koji se na to najviše i najčešće pozivaju. Sve ste vi to lepo sastavili, pričali o tajnim planovima, o stolicama u UN.
Što mašete rukama? Jel to nešto pretite ili vam je prešlo u naviku da mašete ili imate neki drugi problem? Nemojte da mašete rukama. Nemojte da mašete rukama, odgovoriću vam ja precizno.
Ja sam, za razliku od vas, koji ste im dali nezavisnost u ruke 2008. godine i ćutali kao zaliveni, pogazili Ustav Srbije, koji ste doneli, bio protiv toga i nisam dozvolio da stolica u UN uđe u Briselski sporazum, i neću to dozvoliti ni ubuduće.
Ali, zamislite ljudi da nas kritikuju što smo implementirali međunarodno pravni ugovor koji su oni doneli. Ljudi, jeste li čuli nekada za takvo nešto? Jeste čuli u nekoj zemlji da se to dogodilo? Pokažite mi, molim vas, u kojoj se zemlji to dogodilo, da vas neko napadne za tako nešto što poštujete međunarodno pravne ugovore koje su prethodne vlasti prihvatile i potpisale. Ja jesam sve u životu video, pa mi sad ne možemo da vratimo ni ove u zatvor, zato što moramo da poštujemo njihovu odluku da su to danas slobodni građani, teroristi koje su puštali iz zatvora. Ne iz pritvora, već iz zatvora. Nisu oni obustavljali postupak protiv njih, nego osuđene teroriste puštali, pravosnažnim presudama osuđene.
Da odgovorim i drugim ljudima. Što se tiče Republike Srpske, da ne zaboravim, da sve narod vidi za šta ste u pravu zašta niste. Za Republiku Srpsku, a poštujući istovremeno integritet BiH, kako kaže predsednik Dodik i kako kažu drugi zvaničnici Republike Srpske, i lično i Vlada Republike Srbije, uradili smo više nego svi prethodni predsednici i sve prethodne Vlade zajedno.
Zato što to nije bio rad u busanju u prsa i o argumentima kojima se vi služite, da li ćemo da poštujemo međunarodno pravne ugovore, koje je neka ranija vlast potpisala ili ne, već u tome koliko smo im stvarno pomogli. Pa kad Republika Srpska ima krizu, a čudo bi bilo da nema finansijsku krizu, jer ne može da ima zbog političke situacije, veliki broj investitora, tu je Srbija da pomogne. A što to Srbija nije uradila u ranijim godinama? A što Srbija u ranijim godinama nije finansirala projekte u svim opštinama Republike Srpske, kao što danas može?
Što nije Republika Srpska ranije sa Republikom Srbijom obeležavala sve značajne datume iz naše istorije, kao što danas radimo? A što nisu ranije vlasti radile sa Republikom Srpskom na stvaranju Memorijalnog centra u Donjoj Gradini, da bismo napravili mesto Hodočašće za sve Srbe da znaju kako smo stradali u Jasenovcu? Pa, što ništa od toga nisu uradili, što ništa od toga niste napravili, nego je to ostalo za mene izdajnika da na tome radim?
Ako je to mera izdaje pristajem da sam sve što vi kažete, pa puta 10, jer to znači da Srbiju mnogo više volim i da cenim slobodu, koju su neki pomenuli više nego bilo šta, jer od slobode nema veće i važnije vrednosti za naš narod.
General Vladisavljević bi hteo da im još odgovaram, imam ja još ovih papira iz 2008. i 2009. godine generale, biće prilike za to.
Dame i gospodo, gospodin Dubravko Bojić je postavio jedno pitanje. Nisam Dubravko pogrešio u imenu?
(Dubravko Bojić: Ne.)
Izvinjavam se, u redu je.
Rekli ste - zašto sam pristajao i da li sam razočaran međunarodnim prijateljima? Ne, za onih malo za koje znam da su prijatelji. Za ove druge znam da imaju interese kao što i mi imamo interese.
Što se tiče vašeg ključnog pitanja - zašto stalno igramo crnim figurama? Pa, primorani smo i ne samo crnim figurama Dubravko. Pošto vidim da poznajete šah, naterali su nas da damo i damu, ali nam pešaka ne mrdaju napred, nego samo stopa na H liniji jednog napred i to je to i crnim figurama i dama i top manje. I ne možete drugačije.
Ako vi mislite da mi možemo da igramo belim figurama i posle Kumanovskog sporazuma i posle 2004. i posle 2008. godine i u ovakvoj konstalaciji snaga u svetu, to Dubravko nije realno. To nije ni moguće, to prosto nije stvarno.
Veroljub Stefanović, bilo bi Veroljube veoma važno kada bismo mogli da realno govorimo o problemima sa kojima se suočavamo, to bi nas dovelo do toga da budemo mnogo složniji. Nažalost, vidite da i u ovoj situaciji za koju jedino što ne mogu da se saglasim jeste da podseća na ono vreme iz 1999. godine, ali tačno je da nam je možda sloga i jedinstvo potrebnije, ali uvek je najvažnije da čuvamo demokratiju i da svakome bude dozvoljeno da izgovori šta hoće, kako hoće, koliko hoće. Zato sam srećan što su neki danas mogli da govore i duže od pola sata i da govore sve što misle i kako misle i da dobiju adekvatan odgovor.
(Vjerica Radeta: I ja što nisam dobila repliku.)
To mi je posebno žao.
A što se ovoga tiče…
(Vjerica Radeta: I treba da bude. Napisala sam na Tviteru.)
Dobio sam još jednu repliku na Tviteru, inače ih nemam dovoljno.
Samo da Veroljubu Stevanoviću nešto kažem.
Ukoliko bismo mi uspeli da razumemo da imamo zajedničku budućnost i da imamo zajednički cilj i zajednički interes, pa makar drugačije videli politička sredstva kojima do toga treba da dođemo, siguran sam da bi smo lako postigli to jedinstvo. Ovako, plašim se da ga još dugo nećemo postići i to će biti još jedna slaba karika u lancu odbrane naših nacionalnih i državnih interesa. Nažalost, ne mogu to da promenim, nisam u stanju i nemam tu vrstu snage da to mogu da uradim.
Neko je rekao da sam 2015. godine počinje da se formira ZSO. Ljudi, ja sam to rekao. Mi završili dogovore, potpisali principe o formiranju ZSO, avgust 25. 2015. godine. Noćne more od razgovora i pregovora sa Albancima i EU. Izašao napolje srećan da objavim narodu, da kažem ljudi dobili smo principe, krećemo u formiranje ZSO. I vi meni kažete da sam kriv zbog toga što Albanci i Evropljani nisu hteli da provedu u delo to što je potpisano. Moja krivica je u tome što sam bio lakoveran, što sam pomislio da međunarodno pravni ugovori važe za sve druge kao i za nas. U tome je moja krivica i odgovornost.
Hvala vam na tome, uvek ću tako da se ponašam, jer ono što potpiše Srbija, Srbija će to da ispunjava. Tako se ponašaju ozbiljne zemlje, tako se ponašaju ozbiljne države. Izvinjavam se i kriv sam, što sam verovao u ozbiljnost EU da će to da provede, ali nisam šef ni Evropske komisije, ni šef Evropskog saveta, niti bilo šta drugo, da sam o tome mogao da odlučujem.
Ja to njima svakog dana kažem, pa šta sada, da se ubijem zbog toga što oni neću da ispune svoju obavezu? Brojimo dane od tada kada to nisu ispunili. Koliko je to 2200 dana već, u dan znamo. Ne razumem samo šta je tu naša krivica? Za šta smo mi tu odgovorni? Na kraju celog dana i ceo dan juče nisam dobio odgovor na to pitanje. Da, borimo se, pravili najbolji mogući papir, ja srećan izašao, radostan.
Sećam se, imam Pavlovljev refleks kada idem u Brisel, nikad me nešto lepo ne vodi tamo. Ana je dva puta išla i nešto lepo da se desi, a mene nikad, tamo me vode samo da me muče oko Kosova, ni oko čega drugog. Imam bukvalno Pavlovljev refleks kad god idem tamo i to mi je bilo jedino lepo veče. Izašao napolje i još srećan sav što sam postigao nešto, što mogu da obradujem Srbe. I sada sam kriv zbog toga što oni to nisu ispunili.
(Ana Brnabić: Predsedniče, kada su oni dogovarali, to su tamo svi trčali da ispune. Kada su oni dogovarali, Priština je trčala da ispuni.)
Ana bi bila mnogo oštrija od mene.
Dakle, samo jednu stvar da vam kažem ljudi, hoću građanima Srbije da kažem. Ljudi, sedam godina, dakle u sedam godina od devedesete pa nadalje došli smo do Kumanovskog sporazuma, u sedam godina posle 2000. godine od svih priča da je to demokratsko pitanje, samo da smenimo Slobodana Miloševića. Kad se smeni Slobodan Milošević lako ćemo da rešimo kosovski problem. Koliko ste puta to čuli? Koliko puta Steviću ste to čuli? Milion puta smo to čuli od svih njih. Onda su ga tako demokratski rešili, da smo 2008. godine dobili nezavisno Kosovo, a tako smo ga rešili Ustavom iz 2006. godine da nam preambula i dalje stoji, a ne što nas nisu slušali 2008. godine. Te 2008. godine nismo poštovali ni preambulu, ni duh Ustava, ni slovo Ustava, ništa nismo poštovali. Zato ti Vučiću 11 godina posle toga si kriv za to. Gde to ima ljudi? Gde to ima?
Da vidim šta imam još u papirima zapisano.
Govorio je Filip Stojanović, koji je sam svakako stradao i porodica cela, ugledna srpska porodica iz Gnjilana, kao i dobar deo našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Mi ne prećutkujemo stradanja Filipe, naprotiv, mi govorimo o stradanju našeg naroda. Ne prećutkujemo stradanja ni drugih naroda, ali prvi put da neko otvoreno i nedvosmisleno sme da govori o stradanju našeg naroda, kao što znate. Prvi put, nikada ranije to nije bio slučaj. Zbog toga se i vi, ma koliko da vam je teško zbog svega kroz šta ste prošli, sasvim sam siguran, osećate ponosnim, zato što neko konačno sme da kaže šta su Srbi preživali i kroz šta su Srbi prošli, i da se ne plaši da će neko da ga lupi po glavi. Mogu da me lupaju koliko god hoće, nastaviću da govorim istinu i nastaviću da se borim da se zna istina o našem narodu.
Nećemo da ćutimo ni o Košarama, ni o Paštriku, nećemo da ćutimo ni o svim našim junacima koji su položili svoje živote na oltar otadžbine, ni o nesreći našeg naroda proteranog iz Hrvatske, ni o nesreći našeg naroda iz mnogih delova Bosne i Hercegovine, kao što nećemo da se pravimo da nije bilo zločina i na drugoj strani i gonićemo naše zločince koji su to počinili nad pripadnicima drugih naroda. Mislim da je to toliko fer odnos, toliko otvoreniji, iskreniji, bolji i pošteniji odnos nego što su sve prethodne vlasti imale.
Ja znam da se vi sa tim slažete, znam ja šta je politika, nećete vi to da kažete, ali ja znam da se kao čovek sa tim slažete. Znam ja, osećam ja puls srpskog naroda koji to vidi, koji to zna. Znate šta su mi rekli veterani, još smo napravili tu neke greške u proceduri, neke smo ljude ostavljali van kolone, zato što se neko plašio ne znam čijih reakcija. Ti ljudi su mi rekli - ovo nama niko nije uradio, mi smo ostajali bez ruku i nogu pre 20 godina, niko nam nije rekao ni hvala, a kamoli da nas neko pozove ne neku manifestaciju, da vam ništa ne pruži, da vam ništa ne da, samo da pokaže poštovanje i da skine kapu za te heroje koji su naš narod branili širom prostora bivše Jugoslavije. Nemam problem sa tim, ja sam ponosan na to.
Onda su me napali, pomešali dvojicu Lazarevića.
Nataša, rekli ste za odluku oko promene i vraćanja iz UN na EU, odnosno na Euleks. Ja sam dobio slike razbijenih automobila, uništenih kamiona, potpuno uništenih kamiona danas iz Zubinog potoka. Pretpostavljam da ćete i vi moći da ih vidite. Sve što su ti NjSO, FIT, kako god da se zovu, taj novi ROSU, sve što su uradili danas. Dakle, ja samo hoću da vam kažem da smo i ovde morali da poštujemo ono što je Rezolucija UN i ono što je pismo odobrenja predsednika Tadića iz 2008. godine, 26. novembra 2008. godine. Dakle, tu nema promena, nema to sad vi hoćete ili nećete, to je za vas zakon i to morate da poštujete.
Dakle, predsednik Tadić je odgovorio na pismo generalnog sekretara UN, prema kojima inače je na to trebalo da odgovori Vlada Srbije, nije ni važno, a Savet bezbednosti je i bez njegovog pisma mogao da donese odluku o rekonfiguraciji UNMIK-a i raspoređivanju Euleksa, ali bi bez njegovog pristanka je to faktički bilo neizvodljivo zbog najavljenog veta Ruske Federacije na sve odluke sa kojima se ne saglasi Srbija. To je učinjeno, dakle, tim saopštenjem njegovim zapravo je usvojen izveštaj generalnog sekretara o radu UNMIK-a od 24. novembra 2008. godine.
Mi posle toga nemamo šta da radimo i šta da tražimo. Ja ne mogu da vam kažem da se žalim na ponašanje ni Federike Mogerini ili Ketrin Ešton. One su vodile na korektan način, koliko je to moguće, pri čemu smo naravno uvek mi pod većim pritiskom nego što je druga strana. To ko hoće da vam kaže da je drugačije, nije drugačije. To je nešto što je potpuno jasno.
Dakle, situacija za nas je, da se vratim na rezultat. Rezultat je da smo sačuvali mir, da ništa strateški u sedam godina nismo izgubili, a u sedam najtežih godina koje nisu za poređenje sa onim od dvehiljaditih ili onim od devedesetih, jer smo tad nešto imali, tad nije bilo nezavisno Kosovo ni iz ugla Albanaca, ni iz ugla Amerikanaca i Evropljana, danas jeste. U takvim nemogućim uslovima izborili smo najviše za srpski narod, investirali najviše na KiM, investiraćemo najviše na KiM i ni jedno od ključnih prava nismo izgubili u međuvremenu, ni jednu od poluga moći nismo izgubili.
Šta mislite, zašto, ponavljam pitanje, zašto i danas i Haradinaj i Tači i svi albanski mediji sa takvom sladostrašću napadaju mene, a ne napadaju druge? Zašto podržavaju moje političke protivnike u Beogradu? Šta mislite zašto? Zašto im oni odgovaraju više nego ja? Možete li da razmislite samo zašto? Kažite to i sebi, pa ponekad bi bilo fer da se to kaže javnosti, nema tu slučajnosti ljudi. Perfektno oni prepoznaju ko je taj ko štiti naše nacionalne i državne interese, kao što to prepoznaju i Srbi na KiM. Mogu da ih teraju koliko god hoće da glasaju za neke druge, uvek oni dobro znaju kako i za koga da glasaju.
Neću da se javljam više, ako ima samo još jedan govornik. Hoću da se zahvalim svim narodnim poslanicima na veoma korektnoj i na veoma ozbiljnoj i odgovornoj diskusiji. Danas je bio užasno težak dan zbog onoga što se zbiva na KiM i imaćemo još mnogo teških dana, ali sam siguran da razgovorima, da dijalogom, pa zašto da ne otvorenim neslaganjem, možemo da se približimo nekakvim zajedničkim stavovima, da budemo složniji, da budemo jedinstveniji i da možemo još jače da štitimo naše nacionalne i državne interese.
Završiću današnji dan onako kako sam počeo. Povukli su se sa severa Kosova, ne mislim da zbog toga treba da budemo mnogo srećniji nego jutros, jer će oni to ponovo pokušati, ne još jednom, nego još mnogo puta zato što im je to san, nedosanjani san i taj san će ostati nedosanjani.
Završiću time što ću reći da ćemo se svi zajedno boriti za Srbiju, za interese našeg naroda na KiM, za interese naše države i kao što sam rekao, ja sam čovek poznat po karakteru koji ne zrači optimizmom, već upravo obrnuto, ali sam potpuno siguran da ćemo mudrijom, ozbiljnijom i odgovornijom politikom stvoriti uslove da iz nemogućeg ostvario najviše što možemo za našu zemlju i za naš narod, a izgubimo najmanje što moramo. To znači da će Srbija da pobedi.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija.