Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Govori

Dakle, lepo je da smo čuli, samo želim da u najkraćim, iako ću to na kraju još jedanput da uradim, da sublimiramo. Slušali smo o tome kako vas neko vređa i naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, samo nikako niste mogli da dokažete da se to desilo.
Kukali ste i plakali svi ceo dan danas i juče kako neko vama govori ružne i loše stvari, a na kraju smo zaključili da hoćete da nas bijete, da je neko „doktor smrt“. Vi za to nemate dokaz, ali drugi su mu dali nadimak. Hoćete li da vam odmah kažem kako su vas zvali ili kako vas zovu ? Prećutaću. Biću pristojan, prećutaću.
Dakle, nadimak ne znači da ste počinili najteža krivična dela, na šta ste vi aludirali. Dakle, samo hoću da vam kažem koliko je to neumesno, a o tome da ste vi danas pokazali vrhunac beščašća da u trenutku kada neko pokaže šta je neko lično, svojeručno napisao, da će nečije dete da udavi u šahtu, odnosno da će da prođe kao Gadafi i da će da udavi dete nečije, vi ste na to reagovali tako što ste počeli da vičete, što ste počeli da vičete i da govorite da ja treba da prekinem, a samo sam čitao ono što ste sami izgovorili.
Još da vam dodam – neću vam dati ni jedno dete da ubijete, ne moje, nego ni jedno dete u Srbiji nikada nećete moći da ubijete! Nikada!
Najmanji je problem u tome da li je nekome isteklo vreme ili ne. Mnogo su veći neki drugi problemi i mnogo ozbiljnijih argumenata o tome imamo.
Rekli ste – radili smo sve zbog rejtinga, pa što ste to tako radili? Izgleda da vam je prošlo loše, pa biste sada da se žalite malo, pa vam krivo što ste izgubili na rejtingu. Žao mi je zbog toga, sami ste za to krivi. Ljude da prevarite ne možete, ljudi odlično vide i čuju sve i vas koji dobacujete sve vreme, a i one druge koji strpljivo slušaju pa vam odgovaraju.
Kažete – Oliver Ivanović, pošto mislite da će valjda neko da prećuti ili ima razloga da prećuti. Vi govorite o Oliveru Ivanoviću, verovatno ga nikada niste ni videli ili ako jeste svakako sa njim niste imali nikakav odnos i to govorite, dali ste sebi za pravo, eto palo mi je na pamet. Ovde ste optužili ljude za ubistvo. Pa možda ste vi ubili.
(Nebojša Novaković dobacuje.)
Što dobacujete? Jeste li primetili – nijedan, ali nijedan od svih govornika nije izdržao da ne dobaci? Ali nijedan. I u to uvek u prvom ili drugom minutu mog odgovora. Jednostavno, ne mogu da podnesu da im odgovorite. Oni su u stanju da optužuju ljude za ubistva. Oni su u stanju da izmisle šta god hoće, da ne kažem – lažu. Sve su u stanju. Oni su u stanju da prete deci nečijoj da će da ih ubijaju i to je sve u redu, ali ako ih podsetite da su to u stanju, onda to ne mogu da trpe i onda ste vi krivac za sve to. To je nešto što rade sve vreme.
Da vidimo kako su oni konstruisali priču o „Pinku“ i o spotu. Kaže – ko je pustio spot? U tom spotu ima – on vodi interes, ne o našim nacionalnim interesima, već o albanskim nacionalnim interesima. Uobičajena preterana izborna kampanja. Ljudi, ovo je vaša kampanja – Andrej i Danilo u šahtu kao Gadafi. To je vaša kampanja. To je poziv na ubistvo. Poziv na silovanje. Poziv na mučenje. Vi ćutite i pravite se naivni, nego vam neki spot smeta i nešto vam nije jasno. Sve kao – šta priča ovaj ludi Vučić. Nisam ja lud, nego ste vi bezobzirni i niko ovde nije tako lud kao što biste vi da nas predstavljate nego ste sebi dali pravo da radite sve, da budete i tužilac i sudija, a vama primadonama ne sme niko ništa da kaže. Ma nemojte. Dobijaćete odgovor i još ćete više da se sekirate i da razmišljate koliko vam je rejting ionako mali pao, pa ćete dobro da razmislite sledeći put kada ćete da me zovete u ovu Narodnu skupštinu.
I još nešto, kažete - dogovorio se sa zapadom 2010, 2011. godine. Gde sam, leteo negde, pa se dogovorio sa neki sa zapadom? Dakle, šta je nama ovaj čovek rekao kao član tada vladajuće političke stranke? On nam je rekao da, u stvari izbore koje su oni organizovali, nisu bili pošteni, da na njima naš narod nije glasao, već da su glasali neki sa zapada. Ja sam mislio da bar vi organizujete poštene izbore. Tako ste nas uveravali, tako ste nam objašnjavali godinama i decenijama, sada sam shvatio, sada sam razumeo, vidite šta je nervoza, kada ih uništite argumentima, onda nema, onda moraju da viču, to je vika i dreka i to vam je sve.
Dakle, suština je u tome i kada kažete, pričate o izvesnom gospodinu Lukiju, ja ne znam ko je čovek, jedino što znam, znam da je u DS bio mnogo godina i znam da nas je mnogo mučio na izborima u Pećincima. Toga se sećam, još te iste 2012. godine, tako da je dobro da ste rekli da više neće da bude kod vas.
Što se tiče fašizma, pa vi danas hvalite one koji za Srbiju govore da je fašistička zemlja, na vašim konferencijama za novinare, od Ugljanina do mnogih drugih, danas ste to uradili, napadate ovde naše prijatelje, našu braću Mađare. Napadate Mađare, kažite da to radite, napadate ih zato što su tražili, jer postoje žrtve, ne kod vojnika, ne kod fašista, nego kod onih koji su nevini stradali, postoje takve žrtve, pa vam takav spomenik smeta.
A, onda glavna pretnja, kada mi dođemo na vlast i to slušate već 10 godina. Deset godina, iz godine u godinu slušate kada oni dođu na vlast i svaki put su svi izbori unapred završeni, o onim beogradskim da ne govorim, a o onim drugim, čim dođu na vlast mi ćemo svi u zatvor, moja deca će da budu ubijena, pre toga silovana kao Gadafi, to oni sami kažu, ne ja. Ne samo da kažu, već i napišu, ostave trag za sve to i to je kod njih sve normalno. Ne, zato ne brinite, nećete doći na vlast, a mi ćemo o vama da brinemo, kao o malo vode na dlanu, da uvek imate, tako 5%, 6%, 7%, 8%, ali da narod uvek dobro može da proceni koliko bi štetno bilo da, ne daj Bože, dobijete više glasova.
Na kraju da vas podsetim za još jednu stvar, kada tako frenetično pozdravljate sopstvene pretnje, neistine i laži, samo želim da vam kažem, da morate da pođete od toga da u vaše vreme mnogo ljudi koji su bili i generali i policijski i vojni, ubijeno je iz političkih razloga, na kraju i sam predsednik Vlade. Srećom, pa ste me prisluškivali, inače ne bih mogao da dokažem da sve ovo što ste govorili da ste lagali.
Evo, sada ima i drugi koji je postao heroj albanskih medija. Drugi takođe sa ove strane, danas postao heroj albanskih medija, koji je opet meni nešto rekao, a ja sada ovo ne umem da pročitam, ali imam prevod, rekao je – kažete biračima da ne date Kosovo, a zapadu kažete da date Kosovo. I to je sada glavna stvar. Dakle sve što su mogli da izvuku odavde, citirajući još jednog od ovih divnih ljudi, koji mnogo dobrog žele našem narodu na KiM i KiM u Srbiji.
E, pošto sam ja shvatio da sam vam ja, ne samo najveći, možda čak i jedni problem, i da je najveći problem što govorim i odgovaram, želim da vas obavestim da ću to da nastavim da radim sa istim uspehom i da se još više sekirate. Hvala vam.
Nekoliko važnih stvari. Dogovoriću vam na svako pitanje veoma precizno i bez okolišanja.
Pre toga, želim da ukažem na nešto što nije sasvim tačno, a o čemu ste govorili iz prošlosti. Govorili ste o tome da smo bili ubeđivani tako što biste doveli tim stručnjaka koji bi nama trebalo da objasni kako i na koji način se država bori u vreme kada se država nije izborila ni sa čim. Rekao sam ne slučajno da je to vreme naših najvećih gubitaka, iako i vreme devedesetih svakako nije nimalo dobro za našu zemlju, ali ću sada to da dokažem.
Dakle, ne zaboravite da je od 2000. godine krenuo i raspad naše zajedničke države, a zatim državne zajednice sa Crnom Gorom, da bi 2006. godine zahvaljujući našem javašluku i neradu i svemu drugom Crna Gora donela odluku da postane nezavisna zemlja. Samo to zaboravljamo. Istovremeno, 2004. je bio pogrom, a 2008. godine je Priština jednostrano proglasila sopstvenu nezavisnost.
Kada govorite o našem učešću i o našem patriotizmu i razumevanju obaveza, da, ponosan sam na to. Lično su me više puta pozivali, pre svega Nikitović, jer ja sam bio njegov nivo, a Toma Nikolić je razgovarao sa predsednikom Koštunicom u to vreme. Za sve što su nas pozvali, mi smo učinili. Kada nam je rečeno – treba da pozovete članstvo i narod, mi smo pozvali i članstvo i narod, nije nam bilo teško, misleći da šta god da učinimo za svoju zemlju bolje je da pokušamo da uradimo nešto zajedno, jer nema smisla da idemo protiv vlasti, bez obzira što nismo najlepše mislili o vlastima u tom trenutku. Dovodili smo i ljude, dovodili smo narod i nismo ni mislili da smo vam time učinili neku uslugu, to je bila naša dužnost.
Kada govorite o aktima, mi smo imali dijalog, razgovarao sam više puta, išao sam i na Sabor Srpske crkve da govorim o Kosovu, razgovarao sa sinodom Srpske crkve nedavno, sa patrijarhom jednim i drugim bezbroj puta o tome. Razgovarao sam, bio sam prisutan, za šta su me već optuživali, i na Nacionalnom konventu i sa drugim nevladinim organizacijama. Razgovarao sam i sa predsednikom Akademije nauka i umetnosti. Razgovarali smo sa svima. Naravno, stavovi su potpuno različiti.
Neću sada da govorim, pošto govorite da je u to vreme bila sloboda štampe, nemojte kad vas molim. Nemojte kad vas molim, nije postojala nijedna novina, nijedna televizija, nije postojao srpski N1 ili Nova S ili bilo šta drugo, nijedna televizija na kojoj je mogao bilo ko bilo šta da kaže. O pravosuđu samo ne govorite, jer 2009. godine je najgora reforma, tobož reforma, a u stvari čistka poštenih sudija izvršena i svi sklonjeni i od tada nam je pravosuđe u takvom stanju.
Ali, gore od toga, što je mnogo proverljivije, ovo je stvar političkih ocena koje svako od nas može da meri na jedan ili na drugi način, ali ono što ne može da meri na drugi način, to jeste pitanje životnog standarda i pitanje ekonomije. U to vreme, posebno 2008. godine 400.000 ljudi ostaje bez posla, sve fabrike uništene, zakatančene. Nama danas ljudi dolaze da traže i protestvuju i vaši mediji ih podržavaju u tome, kaže – Vučiću, daj nam pare za ono što nam nisu isplatili 2006. i 2007. godine u uništenim društvenim fabrikama, u Nišu, u Kraljevu i u svim drugim mestima. Pa, mi izdvojimo, pošto nemamo zakonsko pravo da plaćamo to što im niste davali, pa kažemo jedan mesec socijalnu pomoć ćemo da isplatimo, pa ćemo opet da idemo na jednokratno davanje da to isplatimo itd. Tako da, samo da se ne vraćamo u taj životni standard i u to kako je dubinski ekonomija Srbije uništavana.
Da budem sasvim fer, kao što ste vi bili fer sa pitanjima koja ste postavili, na prvo pitanje mi je najteže da vam odgovorim. Nemam ništa protiv, meni je lakše, nama je lakše da uključimo Narodnu skupštinu na bilo koji način. Čak, za mesec ili dva možemo da spremimo i da se ovde glasa o rezoluciji kojom ćemo na neki način da uključimo narodne poslanike. Za mene, da budem iskren, odličan. Mislim da će to da doprinese neefikasnosti. Mislim da će to da doprinese tome da nemamo šansu da napravimo bilo kakav dogovor oko bilo čega ikada i da ćemo da idemo u pravcu daljih sukoba sa Albancima. Meni samo olakšavate time. Nisam vam obećao, ali sam spreman da o tome ozbiljno razmislimo i da gledamo da tako nešto učinimo.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, reč je o potpunoj, želim da kažem, dezinformaciji. Ne verujem da biste vi to izmislili, moguće je da je neko od tih lažova negde napisao. Dakle, ja sam Kurtiju rekao – to što ti pričaš o reciprocitetu, i ne njemu, već Evropljanima, nije on tu važan, već oni koji slušaju, to možeš da pričaš nekom drugom, jer reciprocitet može da postoji samo između država, mene te tvoje gluposti ne zanimaju, ni tvoje ni vaše. Dakle, to je bio moj odgovor koji sam mu ponovio deset puta, kao što sam ponovio to i Kamberiju juče oko reciprociteta kada je govorio o pravima Albanaca u onome što on naziva Preševskom dolinom i pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Dakle, to sam im rekao u lice i to vam ponavljam sada pred celokupnom srpskom javnosti.
Na treće pitanje oko priznanja Kosova, odnosno oko sveobuhvatne, različite ste stvari pomenuli, pomenuli ste sintagmu sveobuhvatna normalizacija. Pa, to je sintagma koja je upisana u pregovarački okvir. To je upisano u Poglavlje 35, kada smo otvarali pregovore sa EU. Termin koji se koristi je „sveobuhvatna normalizacija“. Uzet je jedan uopšten termin pod kojim, biću sasvim pošten i to neću da krijem od vas, oni smatraju direktnu ili indirektnu formu priznanja, a mi govorimo da to nije to i svi se prave da ne razumeju šta oni drugi pod tim misle. Oni se prave da ne razumeju šta mi mislimo, mi njima kažemo da znamo šta oni misle pod tim, ali to ne piše.
Što se tiče dve Nemačke, to je takođe bez formalnog priznanja, ali samo bez formalnog priznanja naše Vlade, ali sve ostalo tačno je. Oni sasvim sigurno, iako to još nisu rekli, iako takav plan još nisam video, ja sam gotovo ubeđen da oni misle da mi njima dozvolimo ulazak u Ujedinjene nacije, što su probali 2013. godine.
Ne postoji nikakva razlika po tom pitanju, ja sam siguran da oni to hoće i mislim da neće od toga da odustaju. Pa zato smo i tražili sednicu, zato smo to i pričali, i vi i mi i svi ostali zajedno. Uopšte ne mislim da je to sporno. Da, siguran sam da oni to hoće. Da, to je ono što oni traže. Da, i zato nam je bilo potrebno da kažemo da to nećemo. Ja nemam problem sa tim da vam kažem da sasvim sigurno za vreme mog mandata, pošto ste pitali za potpisivanje, ne pada mi na pamet da bilo šta potpisujem ne bez Narodne skupštine, nego bez naroda, jer bilo šta od ovoga da treba da se potpisuje, mora da ide na referendum i mora da se pita narod. A pošto mi je jasno da od tog posla nema ništa, šta god, kome god bi nešto palo na pamet, tako da ne dolazi u obzir.
Dakle, što se mene tiče, i to možete da dobijete i kao obećanje, dakle, posredna ili neposredna, direktna ili indirektna, odlično znam šta se pod tim podrazumeva i ne tražim smokvin list za pokrivanje neke strašne istine da bih spasao sebe, ne pada mi na pamet da u tome učestujem. Ne pada mi na pamet da u ime Republike Srbije potpisujem bilo kakve štetne dokumente, da potpisujem bilo šta što bi moglo da doprinese rušenju integriteta Republike Srbije ili što bi moglo zauvek da ograniči Republiku Srbiju na nešto što nije Republika Srbija, već mnogo manja teritorija. Ne znam šta još.
Ali ja znam da nisam mogao da vas uverim ni ranije, jer ste vi rekli još 5. septembra 2020. godine da će do 5. septembra 2021. godine Kosovo da bude član Ujedinjenih nacija. Kao što vidite, nije se desilo. Tako da, nije se desilo ni 5. septembra ni 2022. godine. Neće se desiti ni 2023, 2024, 2025, 2026. i 2027. godine, a sada posle toga siguran sam da ćete nekog drugog tako unapred optuživati za stvari koje se nikada neće desiti. Mi ćemo umeti da čuvamo Srbiju. Hvala vam.
Nekoliko stvari. Zahvaljujem se na izvinjenju.
Što se ovog drugog tiče, ponašao sam se sve vreme uljudno. Kada govorite o fotografijama sa grčom na licu, znate, to nisu fotografije koje je neko izmišljao, to nisu fotografije koje smo mi proizvodili, to su fotografije kojima su se pojedina lica hvalila i to su reči koje ste vi izgovarali.
Ne postoji stvar koju za mene niste izgovorili sa i bez fotografije ovde u ova dva dana, a ja sam samo citirao vas i vaše poslanike. Je li to nešto neuljudno? Je li to nešto što ne sme da se radi? Je li to bilo nešto nefer? Je li bilo nešto netačno? Može li neko od vas da kaže da ovaj čovek nije rekao da će da mi ubije dete i da ga siluje i da će da završi kao Gadafi? Može li neko od vas to da kaže da nije tačno? On sam kaže da je tačno.
Dakle, što se ovoga tiče, ja sam kažem, kao i vi što kažete, da oni to pokušavaju da urade, ali vi ste već rekli da će to da bude pre godinu dana završeno, pa nije. Ja vam sad kažem – oni to pokušavaju da završe do Nove godine, pokušavaće posle toga do marta, posle toga do septembra, posle toga za još godinu dana. I ja vam sad kažem, pošto znam šta rade i znam šta očekuju, kažem vam – neće uspeti. Jedan papir sam čak odbio i da primim. Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da govorimo na ozbiljan način o argumentaciji. Lepo je i lukavo izneto gotovo sve što se sviđa narodu, tobož, da bi se zaštitila država, a ne stranački interesi, samo to, i govoriću do u detalje o svemu tome.
Naime, dobro je da smo danas zaključili da ne živimo u diktaturi, ne zbog toga što možete da mi se obraćate i da govorite šta hoćete, već zbog toga što ste sami rekli da kada gostujete u medijima, citiram, koji nisu naklonjeni vladajućoj većini, dobro je da znamo da to postoji, pošto, slušajući različite izjave, neko bi rekao da tako nešto u Srbiji ne postoji i da u Srbiji stvarno postoji diktatura. Dobro je da imate pristup na svim medijima, mi baš i nemamo, ali nije loše. Važno je da se to čuje iz vaših usta, a negde i ne želimo, da.
Nisam razumeo tu fasciniranost Markom Đurićem i zašto ga i juče i danas pominjete. Izgleda da vam se Marko zamerio i na vreme je primetio kakvu politiku vodite.
Niste vi bili baš tako ni ljubazni ni fini u toj emisiji, niti ste to uvek, nego je to danas potrebno zbog birača. Citiraću vas. U toj emisiji ste rekli Marku Đuriću da neće biti dovoljno bandera za vas izdajnike i da treba zvati ROSU da zauzda Marka. A to odjednom vi upravljate ROSU-om, ili biste voleli da upravljate ROSU-om, pa ste se radovali kada su ga Albanci uhapsili. To ste srećom, rekli u živom programu, pa postoji video zapis i dan danas. Pa, kad vam je sujeta povređena zato što je neko uspešniji od vas u duelu, tog sekunda pozovete i ROSU, i ROSU je dobar. To kao što su bili albanski teroristi 2001. godine, pa njih 1870 pušteno iz pritvora, računajući sve sa Aljbinom Kurtijem, braćom Mazreku, koji su silovali i ubijali srpsku decu u Klečki. Jel to pustio neko od naprednjaka ili ste to pustili vi na slobodu? Svih 1876. Koristili ste Fljoru Brovinu kao lice koje bi trebalo da nam kaže da je to neka žena nevino optužena i nevino osuđena, a onda ste pustili sve ostale, računajući i onakve zlikovce poput braće Mazreku.
Sve vreme tada, mi volimo Srbiju malo više, pozdravićemo dobre stvari, ono što narod voli i vidi, a to je vojska, a to su još neke stvari, ali ne možemo sa nečim drugim što je loše. Pa, što ste vi vojsku uništavali onda, što ste nam uništili, razorili vojsku? Da nismo imali, kažete, možete iz helikoptera da pucate po, ne znam čemu, da uništite safari vozilo, ne morate iz helikoptera, ali nismo imali ni zolje, ni bacače, pošto ste i to uništavali, i to po 156 i 257 evra po komadu dobijali da uništite.
Danas imamo, ne mogu da vam kažem, ali mnogo hiljada i jednih i drugih, i osa i zolja. Imamo i kornete koje smo kupili u međuvremenu, čekamo i mistrale. Sve ono što nikada nismo imali, danas imamo. Za to niste zaslužni vi, nego neki drugi ljudi. Ali, mnogo je lepo govoriti ono što ljudi vole da čuju, bez ikakve odgovornosti. Dopašću se ljudima, tako mi je najlakše, najlepše, a šta je stvarna istina, pa nije mnogo ni važno.
Govorite o političarenju, baš ono, definisali ste na najbolji način ono što radite. Postavili ste mi pitanje šta je trebalo da radite 2008. godine, kada su proglasili nezavisnost, jednostrano? Ne znam, nisam imao sve podatke, nisam vas napao ni za jedno, ni za drugo, samo sam rekao da je reakcija bila užasna. A reakcija se svodila na izdavanje saopštenja i na to zovite Nikolića i Vučića da nam dovedu ljude na protest i da organizujemo moleban i ništa više od svega toga. A danas imate toliko mudrosti da vidite da je doteralo cara do duvara. Nije tada kada su oni proglašavali nezavisnost doteralo cara do duvara, nego je danas doteralo cara do duvara.
Pa, danas treba da se bijemo, pošto tada nismo morali da se bijemo. Nije trebalo ni 2004. godine da se bijemo kada su nam 35 crkava i manastira uništili, kada su nam proterali više od 4000 ljudi, kada su nas proterali iz više sela i gradova. I tada je trebalo da učinimo na svom međunarodnom imidžu. Jedino što smo činili bilo je spaljivanje džamija i pokušaj spaljivanja džamija, srećom, i pokušaj spaljivanja ambasada. Šta smo time doprineli? Ništa. Pri tome, ne želim da kažem da ste vi to organizovali, kao što mnogi drugi vaši tadašnji koalicioni partneri su to pokvareno radili. Ne. Nije narod znao od besa šta da radi. Ali je to bio rezultat užasno loše politike, sa katastrofalnim rezultatima.
I kada dovedete do takvih rezultata, ne možete ako vi gubite u poluvremenu u košarkaškoj utakmici 50:20, uspeh je ako stignete do 80:80, pa možete da igrate produžetke, ali ne možete da optužujete nekog drugog zašto posle toga nije 100:50, jer treba da bude 80 prema nula u drugom poluvremenu.
Kažete – slabimo našu poziciju kada govorimo. Delimično sam saglasan sa vama o onome iz 2010. godine. Nažalost, to više ne može da se sakrije odavno. Kažete – to je politički akt, nikome nije važan, niko se na taj akt ne poziva.
Ja želim da vam kažem, ne u političkom, evo vam u pravnom smislu. Ja se bavim suštinom, činjenicama. Pogledajte, poštovani građani, ovo je „Conference on accession to the European union“ za Srbiju. Ovo je, dakle, Konferencija za otvaranje evropskog puta Republike Srbije. U tome su neki drugi ljudi učestvovali.
Želim da vam ukažem na to šta nam stoji na naslovnoj strani, tek toliko koliko je to nevažno, samo da imate u vidu. Posle toga nam uvode Poglavlje 35, posle toga nam objašnjavaju zašto moramo na drugačiji način da posmatramo Kosovo.
Pročitaću, citiraću: „This designation is without prejudice to positions on status, but“, i za to smo se borili i izborili, ali ono što nismo mogli, dakle, ovo je 2015. godina, za ovo smo se izborili, pazite, sad: „And is in line with UNSCR 1244/1999“ i za to smo se izborili. A ono što su oni ubacili, to je: „and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence“.
Dakle, nama su, mi smo se za dve stvari izborili 2015. godine prilikom otvaranja pregovora. To su: Rezolucija 1244 i to je bez prejudiciranja pozicija o statusu. Dakle, sedam godina posle proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova, mi se u Briselu izborimo za to. Ono što nam oni ubace i bez čega nisu hteli da nam otvore, da bi mogli da ostave prostor za sve svoje igre oko nezavisnosti Kosova u budućnosti, to je upravo presuda iz 2010. godine. I to radi zvanični Brisel. Dakle, zvanični Brisel, toliko je to nevažno i toliko to nikakve pravne posledice nije proizvelo. Tek toliko o tome što ste rekli, šta ima pravne, a šta nema pravne, i šta ima političke konsekvence.
Kažete, ne mislim da je Koštunica na crvenom tepihu dočekivao Solanu zato što je voleo ili želeo ili zato što mu se mnogo sviđao. Pretpostavljam da je morao. Kad kažem morao, ne mislim da ga je neko terao. Morao je. Morao je i kao predsednik i kao premijer, ne možete da izbegnete takve susrete, niti on može da bira neke zvaničnike i na kraju mu je posao ukoliko može i da promeni njegov stav i njegovo mišljenje. Samo ne mogu da trpim kada slušam primedbe onih koji govore kada se mi trudimo da nečiji stav promenimo, da je to loše i da smo zbog toga postali izdajnici, kao što su nam danas ovde već govorili.
Kažete da se u Skupštini više angažujemo i da Narodna skupština više učestvuje u svim razgovorima i u svemu drugom. Meni lakše, nikada ništa nećemo postići. Mi ne možemo da se dogovorimo ni oko jednog izveštaja, ni oko čega, ne zato što ne možemo da se dogovorimo oko nečega, već zato što nećete da se dogovaramo, zato što ćete uvek naći izgovor. Postoji ono što je Lajbnic nazvao dovoljnim razlogom. Uvek će se pronaći dovoljan razlog da budete protiv. Mogli smo i mi da ih tražimo, milion bismo ih našli. Nikada ih nismo tražili i uvek smo bili uz vas i uz sve druge koji ste bili na vlasti i koji ste donosili rezolucije.
Pronalaženje dovoljnog razloga je uvek izgovor i političarenje i ništa više od toga. Na to imate pravo, legitimno, samo na to. Takođe, i ljudi imaju pravo da donesu svoje zaključke. Lako je lepo govoriti, teško je stvari izvršavati.
Kada govorite o tome da angažujemo Skupštinu, pa čekajte, ljudi, mi oko ovog Izveštaja ne možemo da se dogovorimo, u kojem nema ništa sporno, a zamislite da treba da se dogovorimo oko nečega ozbiljnijeg, zamislite da treba da pričamo o bilo čemu ozbiljnijem? To je apsolutno nemoguće, apsurdne bi scene bile u ovom parlamentu. I onda u stvari nas vi terate da sebi pravite pozornicu, ponovo za medije, a da vežete ruke svoje zemlji da nikada ništa ne može da uradi. Da li vam je to cilj? Pa, nema problema, evo ja ću biti za to i boriću se da Vlada baš tako uradi. Taman da se skine meni sa grbače, a vi ćete svojim genijalnim rešenjima, sasvim sam siguran, da izvedete zemlju na najbolji put.
Verujte mi lakše mi je i lično ću to da predložim Vladi Republike Srbije, čim bude formirana – evo, uzmite ove stručnjake iz Skupštine oni će da reše te probleme sa zapadnjacima, oni će da reše te probleme sa Albancima i nemojte, ljudi, da brinete u Srbiji biće sve potaman samo da oni uzmu stvari u svoje ruke, pošto smo mi nesposobni da tog trenutka to vodili.
Govorite o Briselskom sporazumu sve vreme, kao ključnom dokumentu, a zaboravljate sve vreme šta je tome prethodilo. Pravite se da ne razumete kontekst i vreme, pravite se da ne razumete situaciju u kojoj se Srbija nalazila, osiromašena i u užasnom stanju, razorena ekonomski, razorena kao vojska, nepostojeća armija, bukvalno nepostojeća. Kada sam postao ministar odbrane imali smo jedan Mig-29 i to sa krpljenim delovima sa Mig-21, a Mig-21 je u to vreme već postao mrtvački sanduk.
Pričate o helikopterima, pa mi tada nismo imali helikoptere iz kojih smo mogli da gađamo. Mogli smo da uzmemo malim topovima protiv avionskim iz Gazele da gađamo i iz jedne 17-ce. I ništa drugo nije postojalo, niti ste kupili jedan helikopter, niti ste proizveli, niti ste išta napravila za ovu zemlju. Sada pošto ih imamo mnogo i imaćemo ih još više, želim da vam kažem da kupujemo još 11 Mig-35 sa Kipra, da i to imate u vidu. Prosto onda možete, pa onda možete da se silite, ali opet preko tuđih leđa i na tuđu grbaču.
Govorite o Briselskom sporazumu sve vreme u nekom negativnom kontekstu, pošto ste vi junaci bili protiv Briselskog sporazuma, a mi izdajnici smo podržavali Briselski sporazum. Ja sam ponosan na Briselski sporazum, jer znamo u kakvim okolnostima smo ga doneli. Vi ne znate i ne morate da znate, imate pravo da donosite sud kakav hoćete. Ništa slatko nema u tom sporazumu, ali je taj sporazum sprečio uništenje Srbije, doneo nam vreme, doneo nam ekonomski oporavak i strahoviti, najveći u istoriji, ekonomski napredak, najveći u istoriji Srbije, od kako postoji Srbija. Ekonomski napredak i u smislu zaposlenosti, odnosno stope nezaposlenosti i u smislu rasta BDP i u svakom drugom smislu. Pre svega, u poređenju sa drugim zemljama uspeli smo da to vreme iskoristimo za velike reforme kojima bismo smanjili stopu javnog duga. Da ponovim za one neznalice koje su i danas, video sam, ponavljali, dakle, nigde se ne računa, apsolutni iznos nivoa javnog duga, jer ako se računa onda Nemačka odmah može da se samoubije sa 2.480 milijardi koji se računa u odnosu na BDP, u odnosu na ekonomsku snagu, ali to nekim ljudima u ovoj zemlji ne može da se objasni.
Sa druge strane, veoma je važno, dakle, kada vodite zemlju, želim ljudima da objasnim jednu stvar koju oni ne moraju da znaju, ne možete da istrgnete iz celine sistema, iz svega što država radi, jednu ili drugu stvar, već morate da vodite računa. To je sistem spojenih sudova. Morate da vodite računa o svemu. Morate da vodite računa o ekonomiji. Morate da vodite računa o socijali. Morate da vodite računa o političkim i pravnim pitanjima. To je međusobno povezano. Nemoguće je svuda ostvariti sve svoje želje.
Ponoviću ono što je Šojgu rekao – prvi randevu sa realnošću je to da vodite državu. Sve ostalo je mnogo lakše. To da kritikujete, verujte bio bih takav majstor, zasmejavao bih pola države na račun svih ostalih samo da to mogu da radim i da ne moram ovo da radim.
Ono što je za mene važno, imate još jedno obećanje, to sam rekao i gospodinu Jankoviću, lično ću se zalagati za to da Skupština uzme ozbiljnije učešće uveren da ćete doneti našem narodu veće blagostanje na Kosovu i Metohiji, jer je moguće da ne vidim sve stvari dobro i da moj tim i naši ljudi iz Vlade ne vide dobro sve stvari. Moguće je da vi te stvari vidite bolje i biću veoma srećan da naš narod na Kosovu već za tri meseca živi neuporedivo bolje zato što ćete vi mudriji, pametniji preuzeti neuporedivo veću odgovornost. Biću srećan da vam to prepustim, pošto ste me ovde optuživali, ne vi, nego neki drugi, da mi je mnogo stalo do toga da upravljam kosovskom situacijom, jer tako se ne govori o zabrani Prajda, jer se tako ne govori o ne znam čemu drugom, trećem, četvrtom itd.
Ja nemam tu želju. Ja ću da radim svoj posao kao predsednik. Mnogo se više radujem otvaranju fabrika. Mnogo se više radujem dovođenju investitora, predstavljanju zemlje i ovde u zemlji i inostranstvu, ono što mi je ustavna obaveza, nego što se radujem bilo kakvim pregovorima vezanim za Kosovo i Metohiju. Sasvim sam siguran, pošto vidim da mnogo čeznete svi da u tome učestvujete, jer mi ne umemo, a vi umete, u potpunosti smo spremni da prihvatimo vašu sve značajniju ulogu, a vi Srbi sa Kosova budite mirni, pošto će ti stručnjaci sada da vam mnogo pomognu i rešiće sve vaše probleme, jer će čvrsto da stanu na branik otadžbine i više niko neće smeti da vas bije i više niko ništa protiv vas neće smeti da uradi.
Ovo nisam rekao nimalo cinično. Ovo ću zaista da uradim zato što šta god da uradite u ovoj zemlji i kako god da uradite uvek će da bude – jeste bolja je vojska ali nešto, jeste bolje ovo ali nešto, jeste dobro je Vučiću što si došao ali što govoriš, jeste dobro što će da dođe ali nisi baš ni morao da dođeš. Dakle, ja nemam potrebu da bilo koga rasturam, niti ću da rasturam, već je moje da odgovaram na pristojan način i odgovaraću na pristojan način.
Moram da vam kažem da u ovome što govorim, naravno, ima i ličnih emocija. Ja sam običan čovek, ništa više od toga. Nalazim se na funkciji predsednika Srbije i mislim da tu dužnost obavljam na dostojanstven, ozbiljan i odgovoran način, ali sam i običan čovek. Dva dana slušam, sada je već to više od 17 sati, uglavnom uvrede na svoj račun i svi sve znaju bolje i sve bi uradili bolje. Ja nemam problem sa tim kada moji prijatelji, ako su prijatelji, čini mi se da me možda ne poštuju dovoljno ako misle da bi moj posao radili mnogo bolje nego ja, članovi porodice takođe, neki drugi, OK, razumem, u politiku se svi razumeju i svi bi je bolje vodili nego što to činim ja, ali da vam kažem da znam jednu stvar.
Sve ovo vreme, ja i ljudi oko mene, primetili ste, i moj šef kabineta, koji se nigde ne pojavljuje u javnosti, a koji sedi sada sa moje desne strane, sedi sve vreme ne pomera se. Mi smo naučili da sedimo desetinama sati i da se ne pomeramo. To su ljudi koji se trude i svaki put kada nas predstavljate kao doktor smrt, ubice, kriminalci, ubićete nam decu, uradićete ovo, uradićete ono, vešaćete nas po banderama, pozvaćete ROSU da nas zauzda i sve ostalo, da li razmišljate da i mi imamo emocije, jel vi stvarno mislite da ste jači, jel vi stvarno mislite da vas se neko plaši ili da je ne znam šta u pitanju? Ne, samo što mi imamo obavezu da uvek budemo pristojni, da vam nikada ništa ne odgovorimo, a vi možete da radite sve šta hoćete, kad god poželite. Nemojte da se ljutite što mi nije jednostavno da to na takav način primam i zato hoću da se borim i zato hoću da odgovaram.
Rekli ste nešto što je legitiman stav. Samo hajde da analiziramo to oko EU. Baš hoću da otvorimo tu temu. Da li obožavam EU? Ne obožavam je. Koliko sam razumeo, govorite sve vreme da treba da siđemo sa evropskog puta, ako sam dobro razumeo, pažljivo sam slušao. Suštinski da idemo u tom smeru. Jel tako? Tako je. Legitimna ideja. Ja ne mislim da je to dobro u ovom trenutku. Ne zato što ih volim. Mnogo bolje, verujte mi, od vas, ne potcenjujući ni vas ni bilo koga drugog u ovoj sali, znam šta nam čine. I ne sanjate šta sam sve izgovorio i na kojim sve sastancima, a o čemu postoje službene beleške, kao i razgovore koje vodio, a koji se, kao što znate, neki snimaju, a neki ne snimaju itd.
Razmislite zašto Orban ne napušta EU, a koji je idol mnogima u Srbiji, iako je uveo sankcije Rusiji, sve do jedne, kao i Bosna i Hercegovina, a svi drugi su idoli samo mi nismo dovoljne patriote koji jedini nismo uveli sankcije Rusiji. Neće da izađe zato što mi Orban uvek kaže, pa evo imam priliku da vam to kažem, kada razgovaram sa njim, Viktor kaže: „Aleksandre, sve znaš šta mislim o njima, ali je bolje biti član kluba, nego ne biti član kluba“. Dakle, najotvorenije vam kažem. To je čovek koji dolazi sutra ili prekosutra, dao sam mu orden za Sretenje prošle godine, pa dolazi sada da primi taj orden, najviši orden Republike Srbije, zbog prijateljstva sa našom zemljom.
Šta je mislim oko toga i hoću ljudima to da kažem? Dakle, naravno da se nalazimo u teškoj poziciji, u teškoj situaciji i mi moramo sada da to sagledamo na sledeći način. Razumemo šta je to što nam rade, ali ne zaboravite da smo uspeli da dobijemo i da posle 40-50 godina dovedemo španskog premijera u Srbiju, koji je u Srbiji dao izjavu koju čak i ja nisam očekivao, jer sam imao prethodno susret sa njim u Madridu i mnogo je jasniji i mnogo je bolji po nas i temeljniji bio u Beogradu nego u Madridu. A, onda je u Tirani bio još bolji posle naših razgovora ovde. Znači nešto smo uspeli da uradimo, nešto smo uspeli da napravimo.
Ali, hoćemo li mi promeniti stav Nemačke, Francuske, Amerike? Nećemo. Imamo li mi snage da u ovom trenutku ulazimo u sukob sa njima? Dakle, sasvim otvoreno govorim, pošto znam da oni ovo slušaju, prate i beleže svaku reč – nemamo, ne zato što smo slabi, mnogo smo jači nego što smo bili, ali smo i dalje mnogo mali i ekonomski i u svakom drugom smislu u odnosu na njih.
Da li to znači da ćemo da se povučemo kada nam budu ugroženi vitalni i nacionalni državni interesi, jer to je bilo vaše pitanje, koliko sam razumeo? Ne, nećemo se povući. Ne, nećemo se povući, ni sa KM tablicama, ako je i to bilo pitanje, pošto na sve odgovaram veoma konkretno kao što vidite. Ne, nećemo se povući ni sa „KM“ tablicama, zato što su „KM“ tablice kao i srpske lične karte na Kosovu i Metohiji i za nas dokaz našeg postojanja na Kosovu i Metohiji ne kao Srba, već kao države Srbije. Dobro je da to ljudi razumeju.
E, zato smo se borili. Zato sam ovo prihvatio bio, zato što smo mi mogli da budemo sa našim dokumentima. Da li mislite da neko od njih misli da u Beogradu i Albanije ili Kosovo - ne misli, ali za nas je to dovoljno vredna stvar da možemo da kažemo da je Kosovo deo Srbije i to je suština, to je ono što smo radili.
Skupo bi nas koštalo u ovom trenutku, ponavljam, to je legitimna ideja, većina ljudi u Srbiji je protiv EU i ta razlika se povećava. Da li mi je teško ili mi je drago, potpuno je nevažno. Kao predsednik Republike, šef države, kako god hoćete da nazovete, moja je dužnost da ne govorim uvek ono što ljudi žele da čuju. Ja mislim da u ovom trenutku niti smemo, niti bi bilo pametno, niti bi bilo dobro da napuštamo evropski put. To je ono što mislim. Ne zbog toga što ih mnogo volim, još manje zbog toga što oni nas vole, već pre svega zbog interesa Republike Srbije.
Nama je potrebno da dalje snažimo i jačamo našu zemlju, da dovodimo investitore, da dalje radimo na vladavini prava, ali i da dalje radimo na uvećanju saradnje sa evropskim zemljama, posebno u trenucima kada smo prilično odsečeni od nekih drugih, a zbog sukoba u Ukrajini i zbog toga što se pojavljuju sukobi svakoga dana koje naravno izazivaju različite svetske službe, od Kirgistana i Tadžikistana po treći put u poslednjih osam meseci, do naravno Ukrajine, Jermenije, Azerbejdžana, gde je samo 105 Jermena poginulo u prethodna dva dana, kao da se ništa nije desilo.
Danas je svet u takvom stanju da 105 ljudi je ubijeno samo sa jedne strane, a ništa, ništa se nije desilo, zato što smo svi oguglali. U tome moramo da nosimo i tu vrstu odgovornosti, da čuvamo mir ovde, da ne bismo imali 105, 1.005, ili 10.500 ubijenih na našoj strani. Pri tome ja vas za tako nešto ne optužujem i ne kažem da to vi tražite, niti bilo koga drugog u ovoj sali za tako nešto optužujem, već govorim o mogućim posledicama koji uopšte nisu tako daleke ukoliko bismo se ponašali tako lagodnije ili koristili ono što ja nazivam nepodnošljivom lakoćom neodgovornosti da odluke na takav način donosimo. Dakle, na obe stvari vam odgovaram pozitivno.
Što se „KM“ tablica tiče, nećemo odustati od „KM“ tablica. I druga stvar koju vam odgovaram, što se tiče veće uloge, govorim o ovome o Srbiji šta će, da li će možda Srbi sa Kosova i Metohije, sumnjam, pošto su oni po tom pitanju mnogo, mnogo žešći nego ja, ali što se tiče učešća Narodne skupštine, pošto vidim da je to najvažnije, imali smo mi stručnjake u ovoj zemlji koji su vladali ovom zemljom, uveli je u bezbroj problema. Uveli je u to da ekonomska kriza bude najveća, da nam 450 hiljada ljudi ostane bez posla, sve fabrike zakatančene, ali su se dobrovoljno prijavljivali da rešavaju sirijske sporove.
Nikada nisam tražio da budemo posrednici za rusko-ukrajinski spor, nikada ništa nisam od toga želeo. Nikada se nisam bavio tuđim problemima, niti sam veliki svetski lider i Bog zna šta. Bavim se samo našom Srbijom, bavim se našim problemima i gledam kako da rešimo naše probleme. To je jedino što možemo da pokušamo da uradimo u ovom trenutku.
Pošto vidim da svi znate da mi to loše radimo i da se loše borimo za našu zemlju, a meni nije potrebno, jer ja sam predsednik svih, sve vaše bilo kakve iole ozbiljne želje što ste pomislili da može zemlji da bude bolje ja sam ispunio u prethodna dva dana. Od pisma Putinu i Siju, do većeg učešća Skupštine, do toga da razgovaramo sa konventom, crkvom, akademijom i svim ostalim, sve sam prihvatio. Evo, prihvatam i ovu ideju dodatno, lepo. Nemam problem sa tim, meni samar manje na leđima.
Izvolite, ljudi, siguran sam, dobro je da cela javnost čuje, imaćemo značajniju ulogu Skupštine ako prihvatite. Ja vas molim da to prihvatite i vi i Vlada Republike Srbije. Super, meni samar manje, sepet na leđima manje. Izvolite, siguran sam da ćete uspešno rešiti i to kažem bez imalo sarkazma, bez imalo cinizma. Želim vam najveći uspeh, jer za mene nije najvažnija moja uloga, za mene je važno šta će ostati posle i kakvo će političko nasleđe ostati i kakvo će ekonomsko nasleđe ostati, ali moram da vam kažem mnogo važnije od toga šta ja mislim o sebi i šta bih želeo da ostane zapisano u istorijskim udžbenicima je to šta će biti sa našom državom, šta će biti sa našom Srbijom.
Super, pošto ne mogu to da izvedem tako dobro, ne mogu to da uradim tako dobro, imaćete priliku, donosićete zaključke ovde u odborima, gde god hoćete i samo ćemo toga da se držimo i imaćemo uvek opravdanje da kažemo – ove fantastične rezultate koje smo postigli, postigli smo zahvaljujući Narodnoj skupštini i predlozima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Ako je neko mislio da mi je vlast draža od Kosova i Metohije, da mi je vlast draža od Srbije – nije. Nisam vam slučajno rekao, ali je problem što mnogi opet nisu želeli da slušaju, nećete pobediti, sam ću se skloniti, a onda sam siguran da će sve da procveta i da ćemo za dan do sedam dana da rešimo sve probleme na Kosovu i Metohiji.
Ovo sam najozbiljniji i nemam nikakvih problema. Uspeli ste da me ubedite svim svojim argumentima i ovo kako ćete dete da mi udavite u šahtu ko Gadafija, do ovog drugog…
(Dragana Rakić: A jao...)
Nisam vas razumeo? Šta vam je to „a jao“? Šta vam je to „a jao“? Jesam li nešto slagao? Šta vam je to „ a jao“?
(Dragana Rakić: Jesi, sve si slagao.)
Sram vas bilo.
Dakle, da vam kažem nešto. Kad god da pomislite da ih je sramota da tako nešto sami napišu o tuđoj deci – nije. Ne zaboravite da od toga da to napišu, do toga da to urade nije predalek put. Nije slučajno kod Čehova u prvom činu kada se pojavi puška da ona mora da opali u trećem činu.
Budite ponosni na to da im nikada ne odgovaramo na takav način, već da uvek budemo uljudni, pristojni, da nikoga na bandere ne vešamo i da ne prizivamo ROSU da dolazi da pomaže Srbima, odnosno u borbi protiv Srba. Hvala vam najlepše.
Samo ću jednu rečenicu ako mi dozvolite.
Samo jednu rečenicu, ovo se koristi i pravno, a ne samo politički zato što je ovo pravni okvir nije samo politički okvir, ali nije važno. To je sitnica.
Nešto suštinski. Ne mislim da zloupotrebljavam i da vam bilo šta govorim u bilo kojoj žustrini takve stvari ne smeju da se izgovore bilo kome, ali razumem, nisam ja neko ko bi mogao o tome da vam govorim. Kada sam bio mnogo mlađi izgovarao sam takve stvari.
Dakle, nisam ROSU, pozivao se i nisam to Srbima na taj način izgovarao, ali moguće je da se dogodi.
Što se ovoga tiče samo suštinski da vam odgovorim. Pa, niko od nas nije rekao da ćemo da se odreknemo dela teritorije da bismo postali deo EU, ali vi morate da razumete da oni u EU ne misle da je moguće da bilo kada budemo njen deo ukoliko na ovaj ili onaj način se ne odreknemo dela teritorije.
Šta je to što ja mislim da bi bilo jasno? Ja mislim da je važno ili da dođe do onog preokreta o kojem sam govorio juče koji je malo verovatan ili gotovo nemoguć, ali uvek postoji neka vrsta male šanse i male nade da se tako nešto dogodi, ili da taktički koristimo vreme da čuvamo te odnose, jer nemojte da imate nikakve sumnje onog trenutka kada bismo rekli da više nismo zainteresovani za evropske integracije tog trenutka ne samo da ne bismo imali podršku i pomoć za brojne projekte, već bismo postali zemlja parija, zemlja označena kao takva sa kojom niko ne želi sa zapada da sarađuje i zemlja koja to ne može da izdrži. Mi to ne možemo danas da izdržimo. Ne možemo da izdržimo zato što zavisimo od brojnih stranih investicija, zato što zavisimo, život nam zavisi od toga, vaše plate, moja plata i sve ostalo zavisi od toga. Neko mora da vas plati. Neko mora da obezbedi za sve ove koji su danas izašli na ručak da mogu jeftino da dobiju ćevape. Ovo je naravno banalizacija, ali to sve mora neko da plati, a to plaćamo iz fabrika. To sve plaćamo iz fabrika.
To je ono što ne smemo da rizikujemo u ovom trenutku i to je ono što je za nas od presudnog značaja.
Što se tiče toga ko je patriota ili ne, interesantno je da to niko iz vlasti nije pokretao u ova dva dana. To smo slušali i od jednih i od drugih, i od levih i od desnih iz opozicije. I jedni i drugi su nam držali predavanja o patriotizmu. Jedni o tzv. novom patriotizmu, a jedni su govorili o patriotskoj opoziciji, valjda podrazumevajući se da neko nije patriota.
Stvarno ne mogu da prihvatim da vi jeste patriote ili ste više patriote, a da mi nismo, jer mi se čini da dela govore drugačije. Možda ne umemo tako i toliko lepo da govorimo. Možda nismo toliko pametni, ali mi se čini da dela ne govore u vašu korist pa neka ljudi sami to procene.
U svakom slučaju, došao sam da danas i pokušao sam da zamolim da glasate za izveštaj da nam ne bi bile novine albanske pune ovakvih tekstova. Nažalost, ništa od toga nismo uspeli da izbegnemo, a neka ljudi u Srbiji procene na kome je odgovornost i ko u državi brine ili ne.
Uskoro ćete imati mnogo veću ulogu u pregovaračkom procesu i potpuno sam siguran da će našem narodu na Kosovu i Metohiji biti bolje i vi nam recite koliko para više treba da izdvojimo, samo ćete nam reći sa kog razdela da skinemo, iz kog dela budžeta da skinemo nekom drugom. Mi smo spremni i mnogo više para da damo za Kosovo i Metohiju i za sve drugo. Sve što više odgovornosti želite svi u Narodnoj skupštini mi smo spremni da vam po tom pitanju izađemo u susret i da preuzmete što je moguće više odgovornosti i da ljudi konačno mogu da žive bolje, pošto vi imate rešenja za sve, a mi smo nesposobni, lenji, glupi, ne umemo da vodimo politiku pa ćete vi to neuporedivo bolje.
Ono što vam ja tu želim to je da nemate opoziciju kakvu mi imamo, jer ćemo mi sve što uspete da uradite za naš narod na Kosovu i Metohiji i šta god da sačuvate u ovako teškim međunarodnim okolnostima, kada je pitanje kako ćemo da preživimo i jesen i zimu zbog svega što se u svetu dešava, mi ćemo vas podržati, mi ćemo vas pohvaliti i uvek biti uz svoju Srbiju nevezano za to ko na vlasti, a ko je u opoziciji. Hvala vam najlepše.
Samo sam želeo…
Ajde strpite se da čujete.
(RADOMIR LAZOVIĆ: Povreda Poslovnika.)
Samo sam želeo da vam kažem, Aleksandre, neki će pogrešno da tumače vaše reči, pa će da kažu da ste pričali da sve teritorije treba da pripadaju Srbiji, jer to jedva čekaju, što naravno da niste rekli, već ste govorili o onima koji glume da su velikosrbi, pa se pitate zašto prave razliku između tih teritorija.
Ali, ono što je važno, ono što mi ne smemo da radimo, i to je moja molba za vas ubuduće, dakle, uz to da sam se i ja podsetio mnogih stvari i naučio mnogo iz vašeg izlaganja i zahvalnost za to što vam je u pameti ono što je meni isčililo.
Dakle, ima jedna stvar koju mi ne smemo da radimo, koju su oni radili.
Dakle, videli ste da sam ja doneo dokumenta koja su javna. Ono što su oni pisali, njihove fotografije koje su oni objavljivali. Ni jednog sekunda nisam zloupotrebio ni tajnu policiju, tajnu policiju, kako se to zove – Bezbednosno informativna agencija, bilo koju informaciju, bilo šta. To su oni radili kada su bili na vlasti, mi to ne smemo da radimo.
Zato vas molim, ako koristite, ja sam danas samo rekao, kada su lagali o tome da sam se radovao Đinđićevoj smrti, rekao sa da, nažalost, zbog toga što sam prisluškivan, imam i dokaz da se nisam radovao. Ali, nikada ne smete da zloupotrebite protiv nekoga razgovor koji je prisluškivan, bez obzira šta u tom razgovoru, to može u krivično – pravnom smislu da koristi tužilac, ali ne možete vi u politici, prosto nije fer, to se ne radi.
Dakle, da li je to sve tačno da su jedan drugom rekli? Tačno je, ali mi to ne smemo da radimo.
Prisluškivani razgovori, protivpravno pribavljene fotografije, to što oni snimaju ili slikaju moje dete po kafiću ili ne znam gde, itd, to mi nikada ne smemo da radimo, te vas molim da im nikada više ne govorite šta je bilo u nekom prisluškivanom razgovoru, bez obzira što je to neko drugi objavio, pa je to postalo javna stvar, a ne mi. Mi moramo da se razlikujemo od njih, moramo da poštujemo i pravo na privatnost i moramo da budemo mnogo ozbiljniji.
Za sve ovo drugo kapa dole i čestitam vam na mnogim stvarima koje sam ja zaboravio. Hvala vam najlepše.
Ne mislim da je bilo posebno zlonamerno. Možda pogrešno osećam. Svejedno.
Dakle, da razjasnimo još jedanput. Razumeo sam ja da ćemo od Kosova doći dotle, pa makar i metaforično, da li sam i koliko sam čaša vina popio na sajmu. Da ponovim svima. Svaku flašu vina koju sam kupio kupio sam je iz svog džepa.
Što se tiče svake čaše vina, za razliku od drugih, da naučim nešto, pošto 30 godina pijem vino, da naučim one koji to ne znaju. Dakle, kada idete na sajmove, obično ljudi uzmu pola gutljaja, tek toliko da mogu da osete i na nosu i na zadnjem nepcu vino, a ostalo proliju. Međutim, ako su vam neki ljudi dragi gosti i ako hoćete da pokažete poštovanje prema njima, onda tog pola gutljaja ili jedan gutljaj popijete i ne bacate i ne pljujete, kako to radi većina drugih.
Niti sam bio pijan, niti sam bio pripit, niti ste mogli da čujete bilo koju reč koja bi uvredila nekoga, niti imam potrebe da vam se pravdam, jer ću to da nastavim i sledeći put ću vam pokazati da nikakav problem nije da popijem mnogo više i uvek se držim veoma disciplinovano, veoma odgovorno i veoma ozbiljno.
Ako možete da mi pronađete još nekoga ko je bio u stanju danas osam sati, a sedeću još tri sata najmanje ovde sa vama, biće 11, juče 10 i po sati, dakle koji bez problema može da izdrži da ne ode ni u toalet, da ne ode ni da ruča. Pojeo sam jednu štanglu „Tviksa“ ovde krišom, da ljudi ne vide i to mi je sve za ceo dan. Onda mi solite pamet o tome kako ću da se ponašam.
Pošto ništa nepristojno nisam uradio, ja sam razumeo to kao zavist. Umesto da pozdravite nešto veličanstveno što se dogodilo u našoj zemlji ne samo u političkom smislu, već i čak u tom esnafskom smislu, jer o tome ponešto znam, napravili smo najbolji sajam svih vremena vina u našoj zemlji, čak i hrane. Imali smo master-klasovi kuvara su bili najposećeniji.
Dakle, ceo region smo doveli i mnogo šire od regiona, čak i najbolje italijanske i francuske vinare. Uspeli smo da napravimo Beograd mestom broj jedan u turističkom smislu tih dana. Ja sam ponosan i na našu zemlju, ponosan i na „Otvoreni Balkan“ i dopalo mi se to što vam se sviđa naša inicijativa „Otvoreni Balkan“ i dobro je da to kažete, bez obzira što ćete uvek da pronađete neku zamerku.
A što se tiče svega drugog što ste govorili, jednim delom bih mogao da se saglasim, drugi deo neću da komentarišem, ali sam radostan što kao neko ko je mlad, imate priliku da iznosite svoje stavove sa dosta strasti, to je dobro, određene stavove ćete menjati, ali sam sasvim siguran da bi bilo dobro da možemo da se razumemo i slušamo. Ja nisam učestvovao u toj politici ignorisanja. Sa policijom nisam imao veze, osim kada su me hapsili kada sam bio klinac. Ignorisanje realnosti uglavnom u drugim jugoslovenskim republikama. Ignorisanje realnosti i ignorisanje pravila. Nijedno pravilo nisam pogazio, a ponajmanje sam realnost ignorisao. Naprotiv, čini mi se da smo sve govorili što je bilo važno, a to što nekima ne prija da uvek čuju istinu, ja to ne mogu da promenim.
I samo jedan detalj. Čitao sam vaš program i znam za šta se zalažete, čak i da nas neko primorava da dotle dođemo, do toga da budu deo svih međunarodnih organizacija, osim našeg formalnog priznanja Kosova, mislim da je to 381 program vaš, ako sam dobar materijal dobio. Dakle, sa takvim stvarima na koje bi nas danas primoravali mnogi da pristanemo i da ih prihvatimo može to da bude vaš program, ali oni koji vode državu nikada ne smeju, sve da misle kao vi, to da kažu, jer moraju da traže više za svoju zemlju ne bi li nešto više dobili.
To je jedina stvar koju mogu da vam kažem. Ja naravno mislim drugačije po tom pitanju. Mislim da moramo da dobijemo mnogo, mnogo više, da kao država zaslužujemo mnogo, mnogo više, ali je važno da znate da ne idete sa onim što bi naši protivnici odmah prihvatili.
I samo jedan detalj koji hoću da vam pokažem. Sada mnogo važniji listovi na albanskom jeziku u ovom trenutku su objavili na naslovnoj svojoj stranici, nisu više nekakvi reporteri, već „Blic“ njihov, ono što su preneli, naravno, kaže - u prevodu, autor Budžovi, Skupština Srbije ne odobrava Izveštaj o Kosovu, Vučić uznemiren.
Samo da imate u vidu šta je to što je nekoga obradovalo i šta je to što oni prenose. Ne sekiraju se oni za to šta vi mislite, niti ih zanima. Raduju se mojoj uznemirenosti i raduju se tome što oni misle da ovde ne postoji većina za usvajanje Izveštaja.
Naravno, postoji ogromna većina, značajna većina za usvajanje Izveštaja. Nisam ja zbog toga uznemiren, ali jesam uznemiren zbog toga što svi misle da sve znaju mnogo bolje i potcenjuju svoju državu, dok sve druge precenjuju i zato nisam rekao ono malopre u bilo kakvim afektu. Daću sve od sebe da Skupština ima mnogo veću ulogu, a onda građani Srbije da vidite šta ćemo to da postignemo. Da li znate u šta će to da se pretvori? U to da će svi da negiraju onog drugog. Nikad nikakav zaključak nećemo moći da donesemo, ali samo da imate, građani, u vidu da za to neće biti kriva ni Vlada, niti predsednik Republike, već oni koji su vam predlagali, a to su iz svih poslaničkih grupa gotovo, veću i značajniju ulogu Skupštine, da oni pregovaraju, da oni razgovaraju, da oni određuju platforme, a onda ćete da vidite kakvi će rezultati za naš narod da budu.
Hvala vam najlepše.
(Pavle Grbović: Replika. Sve vreme mi se obraća. Opomenuli ste me.)
Dame i gospodo, sad se obraćam, četiri ili petoro govornika je bilo, priče o pravom patriotizmu i pravi patriotizam bi bio rešavanje problema sa lekovima, receptima i sa svim drugim.
Želim da građani Srbije znaju to, ovi momci, devojke, ljudi i žene sa Kosova i Metohije znaju, od trenutka kada su uveli taksu od 100%, u stvari zabranili bilo kakvu trgovinu na teritoriji Kosova i Metohije, ne samo da smo se borili, već smo pronalazili sve moguće puteve i načine da dostavljamo i lekove i mleko i meso i štampu i sve drugo. To je naš posao.
Vi ne sanjate koliko je tu problema bilo kada vam zatvaraju alternativne puteve glavnim putevima, jer vam ne dozvoljavaju da bilo šta uradite, kada pozovu Amerikance da postave kamere na alternativne puteve da bi posle toga sprovodili istragu i hapsili svakoga ko pokuša tim putem da prenese i preveze bilo kakvu robu, kao što smo i sada slali lekove, slali vakcine, pa su nam hapsili ljude sa vakcinama, pa slali lekove i sada uhapsili čoveka, odveli ga u Prištinu, lično sam ga pozvao kada je pušten iz pritvora da bih pitao kako je i kako se oseća, jer želimo uvek prema svakom od naših ljudi da pokažemo brigu.
Dakle, to je ono što je naš posao, samo što mi ne možemo da kažemo da nećemo da ističemo pa da ističemo. Prosto, to nije naša politika, to je naš posao.
Znam ja koliko je važno i zbog Tutina i zbog blizine Gazivode i zbog blizine Zubinog Potoka, naravno i Rožaja, znam koliko je važno da se čuva mir. Ono što je meni važno, to je da vi Bošnjacima prenesete da sam govorio o sukobima između Srba i Albanaca, zato nisam pomenuo bošnjačke majke, a to se podrazumeva, tako da budu sigurne i budu uverene da ćemo da vodimo računa i o njima i o njihovoj deci.
Poštovana gospođo Paunović, čestitam vam na mnogim stvarima koje ste izgovorili. Imao bih samo jednu malu primedbu i zbog toga se ne ljutite na mene - pustite Šaipa Kamberija da govori šta hoće. Parlament je mesto gde uvek moramo da pokažemo i viši nivo tolerancije, bez obzira na to šta neko želi da kaže i kako želi da kaže. To ne smemo da sankcionišemo, to su stvari koje lepše govore o nama nego o onima koji nama zabranjuju i vama i svim našim ljudima i život, a kamoli smeju li nešto da govore ili ne. Kad bi vam govorili naši poslanici iz prištinskog parlamenta kako i na koji način se odnose prema njima kad god bi pomenuli Srbiju ili kad god bi pomenuli nešto što je važno za srpski nacionalni interes, onda biste videli i bili biste ponosni i na sebe i na naš parlament što se drugačije odnosimo prema Albancima koji smeju da iznose svaku vrstu ideje i svaku vrstu želje. Za sve ostalo, hvala vama.
Ja ne mislim da je to pitanje ima li alternative ili nema, to nije pitanje za vas, uvek možete da budete protiv jer ovde imate alternativu, u nekim drugim stvarima mi nemamo alternativu, posebno teškim, nacionalnim. Ne moram ja da budem taj, ja nisam čuo alternativna rešenja, nije pitanje ljudi, nisam čuo, sem lekcija o demokratiji i o tome kako mi ništa ne valjamo a oni su zlato nebesko, ništa ozbiljnije nisam čuo.
Gospođo Rašković Ivić, uz zahvalnost za korektan istup, želim na nekoliko stvari da ukažem. Znam da ste bili i razgovarali ste sa dvojicom ljudi iz opštine Štrpce, gospodinom Đorđevićem i gospodinom Staletovićem. Gospodin Staletović je kao i onaj čovek iz Parteša zadužen u stvari da bude posrednik u prodaji srpske zemlje u Štrpcu. Samo to da znate. Sledeći put promenite društvo, što se toga tiče. Naravno da to ne možete da znate i naravno da to nije vaša krivica i ništa vam posebno po tom pitanju ne prebacujem. Samo želim da vam kažem da nismo predali Albancima ništa, ali naravno tamo postoje stravični pritisci, jer kosovska agencija smatra, ne samo hotel "Narcis" već ceo Brezovica ski centar i sve drugo nečim što je u njenoj nadležnosti.
Da bi ste razumeli koliki se pritisci vrše, oni vode istragu protiv 98 Srba iz opštine Štrpce koji pripadaju privremenom organu, dakle onom što je pod kontrolom Republike Srbije. Protiv svih 98 lica albanske vlasti vode istragu. Niko od tih ljudi se nije povukao, trpe te pritiske, trpe i sprovođenje istrage i moguće sudske kazne.
Dakle, što se tiče hotela "Narcis", tamo i dalje radi 170 ljudi koje smo mi zaposlili. To je važna činjenica. Uz naše dopuštenje, oni su morali da se prijave i prijavili Srbina za direktora preko kosovske agencije da bi mogli da rade, da bi mogli da upravljaju i da sačuvaju radna mesta tim ljudima. Istovremeno, uložili smo 15 miliona dinara za žičare, poslali novu opremu. "Moliku" hotel obnovili, uložili smo 45 miliona za pijaću vodu. Govorim sve o Sirinićkoj župi, o Štrpcu. Dali smo 20 miliona za subvencije za ski centar i istovremeno smo obnovili, uradili vrtić u Jažincu, opština Štrpce. Dakle, to je ono što smo uradili u poslednje vreme.
U Štrpcu je posebno teška situacija. Kada idete do Štrpca, ja sam rekao to i Daliboru i Braci, koga su uhapsili zato što žele da svakog jakog čoveka koji može da drži na okupu srpski narod kriminalizuju. Braca je bio snažan čovek i snažan predstavnik srpskog naroda sa juga Kosova i Metohije i Sirinićke župe. To je jedan od razloga zašto je uhapšen. Potpuno je svejedno šta će da izmišljaju i stavljaju u optužnice itd. Tako da, to su problemi.
Prvo, ti ljudi zaslužuju divljenje da svaki put prođu kroz onaj podvožnjak ili ispod nadvožnjaka, kako god hoćete, gde imate sve one grafite UČK i svakojaka čuda. Prosto, u najtežim uslovima žive, ali se tvrdo i čvrsto drže, koliko je moguće. Da li će se njihov broj povećavati? Pa, teško. Lakši je život na nekim drugim mestima, i to ne treba sebe da lažemo. Zato i moramo da im obezbedimo mir, jer ako im to ne obezbedimo neće niko ostati. Tako da, ovo je moja informacija za vas. To je ono što je, čini mi se, važno da ljudi znaju.
Još bih jedan detalj na osnovu današnje rasprave istakao i smatram ga veoma važnim. Žao mi što niste vodili računa o tome, žao mi je što niste vodili računa o tome šta činimo za svoju zemlju, šta činimo za svoju državu danas. To je jedino što ću vam ponavljati. Dva dana, sada je već 20.00 časova skoro, kako slušam argumente o tome zašto ne glasate za Izveštaj. Ne ljutite se, možda sam subjektivan, ali neka gledaoci ocene, nisam čuo nijedan. Mi smo glasali, da oprostite, i za gluposti. I za gluposti, jer je bilo bolje glasati za gluposti, nego da pokažemo nejedinstvo prema Kosovu i Metohiji, kada smo bili u opoziciji.
Nažalost, kao što sam vam i rekao, i Albanci, njihove političke strukture i njihovi mediji jedva su dočekali to. To je stvar u kojoj smo pokazali svoju nezrelost, svoju neodgovornost i nesposobnost da prevaziđemo lične i stranačke odnose i da postupimo onako kako bi bilo prirodno.
Još jedanput, vama, poštovana Snežana, da se zahvalim na energiji i na svemu tome što ste pokazali.
Danijela, vama nisam se obratio posle vašeg govora. Dakle, uz zahvalnost za to što ste čvrsto i tvrdo držali Republiku Srbiju u svom srcu, i pored tragedije koja vam se dogodila i pored svega toga, nemojte da se ljutite na sve one koji to ne mogu da razumeju. Nemojte da se ljutite. Ti ljudi, danas ste to mogli da vidite, i ovo sad više nije zato što je tu u pitanju moje dete ili bilo čije, mogu da vam se smeju u lice i mogu da vam govore – ućuti majmune, ućuti magarče, i da vam kažu da je nešto izvučeno iz konteksta, a u tome konteksta i nema, ima samo jedna rečenica – da će mi dete završiti kao Gadafi u šahtu, i brat, uzgred. On mu dođe pride, kao tri na karte. Dakle, nema nikakvog konteksta, sami pisali. Na sve to njihova reakcija je bila – ućuti majmune, ućuti magarče. Možete da mislite šta bi bilo, možete da mislite šta bi bilo da smo mi to uradili.
Zato nemojte da se sekirate što ih vaša muka, vaša patnja, vaš lični bol, ne samo briga za Srbiju i za Kosovo i Metohiju ne dotiču. Prosto, videli smo da ih ne dotiče ni to da glasaju za jedan izveštaj koji bi samo pokazao da razumeju šta je to što država Srbija pokušava, šta je to što država Srbija radi, a pri tome mi ni pedlja srpske teritorije nismo izgubili. Ni pedlja. Mi nismo dopustili da nam ubijaju 10 i 20 ljudi i da ćutimo po tom pitanju. Nijednu nam crkvu ni manastir nisu srušili, kao što su u njihovo vreme, a i dalje su oni veliki rodoljubi, a mi to nismo. Zato se, Danijela, ne sekirajte. Ja znam da i srpski narod, ali ne samo srpski narod…
Izvinjavam se, Balint, što niste mogli da čujete, pokušao sam da odbranim i vašu i našu poziciju, ali šta ćete, valjda neki ljudi misle da bi trebalo da dokažete da ste dovoljno veliki Mađar samo ukoliko biste govorili loše o meni, a ako ne govorite loše o meni onda niste ni dobar Mađar.
Tako da, mi ćemo nastaviti i da se trudimo i da se borimo da zemlju vodimo na odgovoran način. Bez obzira na moju rezigniranost, neću to da krijem, na moju rezigniranost zbog činjenice da sem uvreda i toga da ne žele da glasaju za nešto što ne možete da pronađete razlog zašto da ne glasate i dajete ovakvu municiju, ne želim da kažem neprijateljima, već našim protivnicima, ne moraju da brinu. I tako rezignirani, pomalo razočarani, uvek ćemo se boriti i uvek ćemo imati i dovoljno snage i dovoljno energije da zaštitimo i sačuvamo Srbiju, makar to sami uradili. Jer i kad smo izlazili na referendum, znate, ljudi su, svi oni veliki evropejci koji su nam govorili: „Potrebno nam je nezavisno pravosuđe“, koji su na svim skupovima, na svim okruglim stolovim govorili kako je to veoma važno, nijedan nije izašao da pozove i da kaže – izađite i glasajte „za“.
Na kraju, sve se svelo na našu stranku, sve se svelo na nas. I uvek je tako. Nije problem, preuzećemo na sebe najveću odgovornost, ali im po pitanju Kosova nećemo to dozvoliti. Po pitanju Kosova sad će da budu odgovorni jer ćemo sve da ih pitamo. Da vidite samo kakva će to genijalna rešenja da budu i koliko će narodu da pomognu. Ali, kada dođe stani-pani i kada budemo, ili ako, ne daj bože, budete ugroženi, a do tada njihovu genijalnu politiku i njihova genijalna rešenja ćemo moći da sagledamo i vidimo, pa ta genijalna rešenja ne budu pomogla, ne brinite, uzećemo stvari u svoje ruke i sačuvaćemo i zaštititi naš narod onako kako oni to nisu uradili.
Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što niste ni pogledali ovaj izveštaj. Možete da kažete da sam ja to izmislio ili bilo šta, ja znam da ga niste ni pogledali, jer takve stvari ne biste mogli da izgovorite da ste pogledali Izveštaj. Eto, postoji jedan čovek koga ne možete da prevarite, ja vidim da ga niste ni pogledali, a kamoli pročitali.
U ovom izveštaju, inače hoću građanima da kažem, jer ja nisam bio dovoljno precizan, sve što smo radili smo pobrojali, sve. Angažovanje u pregovaračkom procesu, aktivnosti u okviru pripreme i realizacije pregovora, Zajednica srpskih opština, policija, pravosuđe, energetika, telekomunikacije, evropske-integracije, katastar, matične knjige, carinski pečat, diplome, sloboda kretanja, regionalno predstavljanje, IBM, zvanične posete, oficiri za vezu, naplata carine, Razvojni fond za Kosovo, osiguranje vozila, slobodna trgovina, most i park Mira u Mitrovici, civilna zaštita, sporazum i dijalog privrednih komora, transport opasnog tereta, nestala lica.
Sve što smo radili, sve smo pobrojali. Onda vam je ključni argument da kažete krivi smo zato što, slušajte sad, nismo mi krivi što je prešao dijalog iz UN u EU, pošto su za to oni krivi. Oni tražili. Oni to menjali, čak nisu ni obavestili Ruse za to. I uradili se to potpuno netransparentno, iz aviona. Vratili u EU, a onda kažu, pa ti si Vučiću kriv zato što si ti u kampanji rekao da verujem EU. I, vi to slušate kao ozbiljnu diskusiju. Ne, ja kažem da je Srbija na evropskom putu.
A da li im verujem, bilo šta po ovom pitanju? Pa, ne, ne verujem im ništa i nikada to nisam rekao. Nego nekako biste da opravdate da smo za nešto krivi, samo vam teško ide sa argumentima. I svi su nekoga optuživali za izdajstvo, a nisam nikoga optuživao za izdajstvo. To kao ima dve strane. Nema dve strane. Vi o tome govorite, ja o tome nisam govorio. Nijednog sekunda taj termin, ni imenicu niti sam govorio da je neko izdao, glagol niti bilo šta nisam upotrebio ovde. Nijednog sekunda, ni za koga. Ni za sve vas koji ste ćutali kao zaliveni kada su ubijali članove Danijeline porodice i sve druge. Ni za šta od toga vam nisam rekao.
Čuj, mi krivi zbog toga što verujemo EU. Ne verujem im ništa po pitanju Kosova i Metohije. Pa, šta da radim zbog toga? Da pucamo sebi u nogu, kao što su oni sebi pucali u nogu u sankcijama prema Rusiji. Da pucamo sebi u nogu, pa ako možemo sebi da uvedemo sankcije neke dodatne. Da li je to smisao svega, da se junačimo, da idem da tamo opsujem nekoga ili da ošamarim nekoga. Šta je smisao? Ili da nekome kažem da će dete da mu završi u šahti kao što to neki meni govore ovde.
Šta u stvari hoćete? Da li ima neki zahtev koji ste uspostavili a da vam nisam izašao u susret? Svaki zahtev koji ikakve veze ima sa pristojnošću imao, sve sam vam prihvatio. Hoćete veću ulogu, evo očekujem sad, poslaćemo pregovarače da dođu sa vama da razgovaraju. Siguran sa da ćete da ih uništite rasturite i da im objasnite kako se rešavaju problemi na Kosovu, a ovi ljudi će biti zaštićeni, a što će Srbija da nam procveta, da ne govorim, baš kao što je cvetala od 2000. godine. Samo gledajte da nam ne ugasite sve fabrike kao tada.
Da vam kažem nešto, ne postoji opravdanje za neglasanje za ovaj izveštaj. Jednostavno, ne postoji. Ne postoji, mi smo glasali, koliko Martinoviću, 12 Rezolucija kada smo bili u opoziciji. Za svih 12 Rezolucija smo glasali. Što, to su bila genijalna dokumenta? Pa, svaki put se išlo na rezolucije kad ne znate šta da radite, da tražite opravdanje za to što ne znate da radite. Pa, svi to znamo. I, za svaku smo glasali zato što, bez obzira na to što sve znamo, uvek je bila manja šteta nego da albanski mediji to kažu.
Kad kažete šta kažu jedni drugima? Ne kažu albanski mediji šta kažu jedni drugima, ne kažu oni šta sam ja rekao vama, oni nepogrešivo znaju šta je njihov interes i zato oni samo puštaju vas koji govorite protiv mene, a ne puštaju mene koji govorim protiv vas. Postoji jedna stvar koja se nikada neće dogoditi u njihovim medijima, a to je da nešto lepo kažu o Aleksandru Vučiću, a vi dobro razmislite zašto je to tako. Hvala vam najlepše.
Sada pogledajte, poštovani prijatelji, džabe je bilo što smo na neke od ovih stvari već odgovorili. Ne mogu u ovom trenutku bolju imenicu od imenice bolest da upotrebim, koja je zahvatila dubinski naše društvo. To je kada izgovore jednu laž, onda je ponavljaju u nedogled.
Juče sam o tome govorio i odgovorio na to. Nije vredelo. Nisu slušali. Došli su da kažu svoje, ne želeći da čuju. Da je neko zainteresovan za Kosovo i Metohiju danas bi me pitao – pa šta si predsedniče, šta si Vučiću, šta si Aleksandre razgovarao jutros sa Manuelom Zaracinom? Videli ste u vestima da sam razgovarao sa njim, nemačkim izaslanikom. Da je ikoga interesovalo Kosovo, kao što ste primetili, niko to pitanje nije postavio, ni privatno, ni zvanično, jer ih to ne zanima. To je jedna od stvari zbog kojih možemo i da stradamo i da napredujemo i kako god okrenete ili iz kog ugla da gledate.
Naime, uvažena gospođa je tražila ostavku Petra Petkovića zbog nerada. Valjda se oni ubiše od marljivosti, a on je neradnik, a onda je rekla zašto, pa zašto ne date Srbima sa Kosova i Metohije pasoše. Zato što su oni koje ste podržavali to zabranili. I to sam vam juče objasnio već. Dakle, kada smo dobijali i viznu liberalizaciju, odnosno pre toga stabilizaciju i pridruživanje sporazum, prihvatili su oni koji ste podržavali to da ne mogu Srbi sa Kosova i Metohije da dobijaju viznu liberalizaciju, jer pripadaju po EU nekoj drugoj teritoriji i nekoj drugoj državi.
Kakve to veze ima sa nama? Ne znate ni sami, ali eto pročitali ste na društvenim mrežama. Baš vas je bilo briga da slušate juče šta govorimo ovde, nisam samo ja o tome govorio, jer vi imate svoju listu izmišljotina na kojima morate da insistirate i to ćete u nedogled da ponavljate, kao i to da sam se radovao Đinđićevoj smrti, kao i to da sam snajperom pucao po Sarajevu, kao i ne znam ni ja šta sve. Vi možete tako da izmišljate šta god vam padne napamet do mile volje. E tako i ovo.
Vi kažete minimalac 11.000 dinara. Nema minimalca od 11.000 dinara. To je novčana naknada od 11.000 dinara i to privremena naknada. Da bi ljudi razumeli o čemu se radi, a 8.000 je za centralnu Srbiju. Što biste to ljudi znali? Time se bavimo mi. Naravno da nije dovoljno, ali morate da znate o čemu se radi. To je za ljude koji su radili u fabrikama, na raznim mestima na Kosovu i Metohiji, koji više nemaju posao. Ovo nije nikakav minimalac, jer mi ono što radimo u srpskom sistemu od prosvete, zdravstva, svega, sve postupamo i biće uskoro 40.000 dinara minimalac. Kao što znate, nikakvih 11.000 dinara, a na platu koja ide ide još 50% kao kosovski dodatak. Ovo dajemo pomoć kao novčanu naknadu.
Gle čuda, interesantne li stvari, ni tu novčanu nadoknadu nije izmislio Aleksandar Vučić, niti mi, već neki mnogo, mnogo pre nas. Mi samo dodavali malo para i to 15 godina ranije, 20. Koga briga? Što vas se to tiče? Najlakše je tako. Što manje ima veze s istinom to će lakše da prođe u narodu. To se radi preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Rekli ste još jednu neistinu oko ličnih karata. Kažete – pa moglo je sve tako i Srbi sa juga su mogli. Nisu mogli, pa naše vladike su uzele lične karte albanske, zato što nisu mogli, a sada mogu. Sada posle ovog sporazuma koji smo postigli mogu da se kreću sa srpskim ličnim kartama po Kosovu i Metohiji i na jugu jednako, kao i na severu. Veoma sam srećan zbog toga i to je velika razlika. Ovde ima ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, pa neka vam kažu.
Pitanje je da li će i danas ti naši ljudi sa juga da koriste srpske lične karte, iz straha, ali sada mogu da ih koriste. Do juče nisu mogli da ih koriste. To je velika razlika, ogromna razlika. Verujte mi da je njima važnije bilo. Oni su ovo prihvatili, samo što ne mogu da vam se pravdam, stvarno ne mogu da se pravdam, kada sve što ste rekli je neistina. Uopšte ne mogu da vam se pravdam, ali reći ću zbog javnosti. Teško su ovo prihvatili Albanci, pa su onda počeli da izmišljaju nekakav reciprocitet da bi opravdali to, a prvo im je bilo kao i oko KM tablica, samo da se ne dozvoli Srbima da mogu da koriste svoja dokumenta tj. dokumenta izdata sa područnih uprava Republike Srbije i Peći, i Uroševca, i Gnjilana, i svega drugog što je u našem sistemu. Sada moraju to da priznaju, a ti ljudi žive na Kosovu i Metohiji za koje oni kažu da je njihova država, a dokumenta o prebivalištu za tu njihovu državu izdala Republika Srbija. Kakva im je to pobeda? Ja ne volim da govorim na takav način. Jel to neka naša pobeda? Nije. Nije, ali nešto je lakše tim ljudima. To je ono što smo mogli da uradimo.
Kažete – ne glasamo mi ovde o nekoj platformi, valjda da biste objasnili narodu zašto vi nećete da glasate, nego glasamo za nekakav Izveštaj koji je neradnik Petković sastavio za razliku od vas mnogo vrednih i marljivih, pa upravo zato. Da glasamo o nekoj platformi mogli bi sa njom i da se ne slažete. Sa čim se to ne slažete u Izveštaju?
Kažete da to radimo zbog podele odgovornosti. Jel vi stvarno verujete u to? Jel vi stvarno mislite da neko traži od vas da glasate za Izveštaj da bih ja rekao – vi ste zaslužni ili vi ste krivi onoliko koliko sam ja? Nikada nisam tražio podelu odgovornosti, uvek sam preuzimao odgovornost na sebe, čak i kada nije bila moja puna odgovornost. Po tome se ljudi razlikuju. Uvek sam teret prebacivao na sebe i sad ću ja da prebacujem teret na vas, za to mi je to potrebno – eto, Vučić se setio pa će da prebaci odgovornost na nekog drugog, pa ću baš na vas da prebacim odgovornost. Jeste li ozbiljni kada to govorite?
Nisam ja hteo nikakvu podelu odgovornosti. Imaćete je. Ne zato što ja želim, nego zato što je vi želite, pa ste mi danas ukazali na to kako je potrebno da se Skupština mnogo više pita, pa će Srbi sad da vide kako će to blagorodno da utiče na njihov položaj, kako ćete mnogo da im pomognete. Ja to nisam tražio. To ste vi tražili, ali samo nemojte da mi kažete da je to Vučić predložio pa zato imamo loše rezultate za naš narod. Ne, ne, to ste svi vi tražili. Tražili ste da ja dođem u Skupštinu. Kada sam došao u Skupštinu, rekli ste – što si došao. Tražili ste da govorim ovde. Kada sam počeo da govorim, rekli ste – pa što govoriš, skrati malo. Onda ste se setili da treba da bude duplo vreme, da nas iznenadite pošto ne smemo da učestvujemo u toj raspravi, iako se toga niste setili dan ranije na redovnim konsultacijama, pa su vam rekli – evo vam duplo vreme, nema problema, imam obaveze ujutru u sedam, letim da bih stigao do Bijeljine, pošto ne mogu automobilom na vreme na proslavu nacionalnog praznika i svega drugog. Nema problema, može do ponoći, sve može. Zbog čega kada raspravljamo samo o glupom izveštaju? Što tražiste? Govorili ste da je strašno važna tema, da je strašno važan dokument i sve drugo, pa sada više ni dokument nije važan.
Što ste tražili duplo vreme? Dali smo vam duplo vreme zato što nismo hteli da nasedamo na demagoške trikove. Nije vama nikakvo duplo vreme bilo potrebno. Mogli ste i pet puta manje vremena da imate i isto biste rekli kao i sa pet puta više vremena. Ništa ili ovakve besmislice.
Izvinite što nisam u stanju da budem ljubazan posle današnjih 10 sati i 15 minuta u kojima sam svašta čuo, samo nisam čuo nijedan predlog i ne razlikovanje novčane naknade i minimalca i ko je za šta odgovoran itd. Da li ima naših ljudi na Kosovu koji su bogati, siromašni? Ima, ali ih imamo u svakom delu Srbije. Da li ima mnogo nepravilnosti, da ljudi imaju po dve, tri plate? Ima. Ja ću Nobelovu nagradu da dam onome ko to raščivija, Nobelovu nagradu, zato što je to apsolutno nemoguće i zato što ćete time da ugrozite većinu Srba koji se snalaze na različite načine, gledaju kako da obezbede nešto sebi i porodici.
Dakle, nisam ja tražio ono što je za mene najvažnije, nisam ja tražio od vas pomoć, već za sebe. Nikada je neću tražiti. I onima koji su govorili da ću da pakujem prnje i da bežim iz zemlje, ponoviću još jednom, neću nikada.
Neću nikada da se sklanjam ni od koga, jer sam radio pošteno i odgovorno i borio se za našu zemlju i za naš narod. Samo što to vi niste nikada mogli da čujete, jer niste želeli da čujete. Nikada niste hteli ni da pitate narod, jer imate svoj zatvoreni sistem i svoje izmišljotine na koje ste navikli i zato ne možete da čujete drugačije mišljenje i drugačiji stav. Zato vam i smeta kada neko drugi govori. Zato morate da držite konferencije za novinare dok ja sedim ovde, da biste objasnili kakav sam diktator, jer ne možete da me pobedite ovde u ovoj sali. A ja ne moram da idem na konferencije za novinare.
Nije meni potrebna nikakva vaša pomoć i podrška, nikakva, ama baš nikakva. Imam ja ove neradnike koji su 20 puta marljiviji od vas. Nikakva mi podrška nije potrebna. Potrebno je Srbiji bilo da pokažemo da imamo jedinstven pristup u ovome.
Niste to razumeli? Nikakav problem.
Sve najbolje vam želim. Napravili ste super stvar za svoje političke stranke ili mislite da ste napravili najbolju moguću stvar za svoje političke stranke, a narod će to umeti da proceni, i to ne sa konferencije za novinare, nego tamo gde jedini drugima možemo da odgovaramo, a negde možemo sami da govorimo, a neko drugi ne može da kaže ni jednu jedinu reč.
Nažalost, ja ne mogu ni da napustim, jer ja da napustim na sekund, vi biste ovde revoluciju podigli, a vi možete da stignete i za konferencije i za ručkove i za sve drugo. Ali, mi neradnici ćemo još malo da ostanemo, da istrpimo to sve što imate da nam saopštite, strašne i teške istine o svim našim zločinima protiv našeg naroda, o strašnim nedelima koje smo proizveli protiv našeg naroda, istrpećemo i to. Od sutra na posao, a za koji dan donosimo odluku da se vi ozbiljnije uključite. E, tad će srpski narod na Kosovu i Metohiji da procveta. Hvala vam najlepše.
(Boško Obradović: Replika.)
Zahvaljujem se na načinu na koji ste izneli svoje ideje. Samo hoću da vam kažem da ja nisam izvrtao ništa. Citirao sam sve što su malopre rekli i samo na to odgovorio. Ni jednu reč, ni jedno slovo nisam izvrnuo, ni jednu činjenicu. Samo sam odgovorio činjenicama.
Vi ste ovde pomenuli da ste posumnjali zato što je MOK, odnosno Međunarodni olimpijski komitet prošao bez našeg glasa protiv. Što niste rekli ljudima? Što kažete ljudima – za to je kriv Vučić ili naša vlast, a što ne kažete ljudima o čemu se radi? Zato što ne smete i nećete, zato što se sve krije.
Moj je problem taj što ja, nažalost, kao starac u politici, kao neko ko je u sve ovo umešan i ko ovo prati svaki dan po ceo dan, jer je ovo moj život, znam svaki taj detalj i meni ne može da promakne ni jedan trik.
Što ne kažete da je bio u pitanju Vlade Divac? Pa kakve veze ima Vlade Divac sa Vučićem ili sa bilo kim, a pitanje je da li je taj čovek išta mogao da uradi? I ne mislim da je mogao da uradi. Ali, pošto ne smete da napadnete Vladu Divca, napašćemo Vučića, ni krivog ni dužnog.
Što - da ga nisam ja postavljao, a pri tome ne mislim da je kriv. Ali je to tako lako i sve ovo… Važno mi je ovo zbog građana Srbije da čuju i da vide kako ovo izgleda u našoj zemlji, onako usput, an pasan sam rekao, pa ako prođe, prođe. Ako ne odgovori, onda ćemo to jedno milion put. Ja ne mogu ni da se setim svega što izgovorite na taj način.
Čestitam i ja vama na tom prazniku našem velikom, sutrašnjem. Samo, priliku da jedinstvo pokažete imali ste na nečemu gde vas ništa nije bolelo, jer sam vam ja 50 puta ponovio u toku ove rasprave da ću čuvati integritet Srbije i da neću da priznam Kosovo, a rekli ste – to kaži, imaćeš našu podršku. Pedeset puta sam ponovio i nije vredelo.
Sve sam vam predloge prihvatio. Sve, svih. Ko god je nešto tražio to sam prihvatio.
Kažete – sa više simpatija sam gledao one koji su za nezavisno Kosovo, sa više simpatija sam gledao onoga ko bi mi ubio dete kao Gadafija u šahtu. Jel mi to govorite? Ako verujete da sam sa više simpatija to radio, onda ne znam šta bih vam rekao.
Trudio sam se da govorim ono što mislim i da govorim o onome što smo uradili i o onome što ćemo da radimo.
Ja vama želim srećan praznik, želim vam mnogo uspeha. Veliku smo priliku propustili, koja ne bi rešila Bog zna šta, ali bi pokazala našu odgovornost i ozbiljnost. Ovako, pokazali smo još jedanput da nismo dovoljno zreli, pokazali smo još jedanput da nismo dovoljno odgovorni, ne prvi, a plašim se meni poslednji put.
Tako da radostan sam zbog vaših ideja. Sve ću ih ispuniti. Ove ljude ću da obavestim kada sam uputio pismo. Poslušaću i ovu drugu stranu, pa ću uputiti pismo i Amerikancima i Evropljanima, jer su jedni tražili da uputim pismo Putinu i Siju, drugi tražili da uputim pismo Amerikancima i Evropljanima. Sve želje ispunjavam. Sve ću da uradim pošto će to da reši naše probleme, a posebno značajnije skupštinsko učešće u pregovorima. Tu ste me naročito obradovali, tu ću vam pružiti posebnu podršku. Mogu da mislim kako će to da izgleda i kakve će odluke to telo da donosi, ali meni samar manje na leđima i veoma sam srećan i zadovoljan zbog toga.
Vama srećan praznik i svim građanima Srbije, Srpske i svim Srbima srećan praznik nacionalnog jedinstva, zastave, sloge i našem narodu na Kosovu i Metohiji.
(Ivan Kostić: Replika.)
Meni je važno da, osim reči koje lepo zvuče, malo zagrebemo i da vidimo šta je suština, šta su posledice i da vidimo šta su stvarne namere i šta to stvarno neko radi i šta to neko stvarno čini.
Kao na političkom mitingu, političke stranke, a ne u najvažnijem državnom organu, govorili ste o tome – mi smo predstavnici državotvorne politike. Ko je to rekao? Ko je to zaključio? Pa niko. U mogućnosti smo sami sebe da predstavimo na takav način, jer smo odlučili da se predstavimo kao takvi. Odlučili smo sebe da predstavimo kao opoziciju koja pomaže, koja je dobra, pametna i fina i patriotska, za razliku od neke druge koja je valjda tupava, glupa i antipatriotska i za razliku od zlog režima koji ništa nije dobro uradio.
Kažete – kritika je argumentovana i dobronamerna. Kritika vam nije bila nimalo argumentovana, nisam siguran koliko je dobronamerna, to je subjektivni stav. Kažete, kao juče – ne bih da ističem naše humanitarne aktivnosti i naše druge zasluge, ali ipak da ih malo istaknem.
Ne bih da vam govorim šta sve drugi ljudi rade odavde, ne iz partije kojoj ja pripadam, već iz mnogih partija, pa niko nije želeo po tom pitanju da se ističe. Hvala vam što ste nam rekli ime velikog stručnjaka za Međunarodno pravo i za to koji će da pomogne položaju Srba na Kosovu i Metohiji. Molim vas, da odmah dođe da nam saopšti šta su njegove ideje i kako i na koji način da to učinimo. Siguran sam da će nam mnogo pomoći po tom pitanju i time ćemo dodatno osvežiti naše ideje i računati kako da zemlju izvučemo iz ovako teške krize.
Vidite, vi ste rekli ovde podržaćete nas, pa pod sledećim uslovima. Ja ću da počnem od poslednjeg. Kada budemo, podržaćete nas, podržaćete svoju zemlju, svoju Vladu, svoju državu, kada budemo doneli odluku o obnovi suvereniteta. Odluka o obnovi suvereniteta, onog sekunda kada bismo je doneli znači direktan sukob sa NATO paktom, dakle samo da to imate u vidu. To nije suprotstavljanje ili reakcija na nešto što je NATO uradio. Hoću da to ljudi znaju. Dakle, baš tako da je nazovete i samo tako da je nazovete, jer ovde ne pričamo o teritorijalnom integritetu, već pričamo o obnovi suvereniteta, to je direktan sukob sa NATO paktom. I to ljudi u Srbiji treba da znaju.
Meni nije problem, nisam uplašen za sebe, dovoljno sam mator i sa druge strane sasvim sigurno ima još dvojica u mojoj užoj porodici koji će uvek biti uz svoju zemlju. Vi radite šta god je potrebno i na šta god ih zemlja pozove. A, mislite li da je vreme i da imamo snage za to. Mislite li da je to odgovorno. Ja ću vam reći da nije.
Nemojte da pričate one prazne priče, ne, ne, to ne podrazumeva rat, obnova suvereniteta, mi ćemo to na fini način, nosićemo im visibabe, a onima u Pomoravlju ljubičice, pa će oni da nas puste da uđemo sa našom vojskom i policijom i tako ćemo mi da obnovimo suverenitet, jer potrebno je držati još jedan politički miting i još jednom viknuti nešto što ljudi vole da čuju. To je suština svega.
Kažete, državotvorna stranka, pa tražili ste, kažete da učestvuju Srbi na referendumu i na izborima, a ko nije? Bezmalo sam došao u fizički sukob u Briselu, bio je prisutan i Petar Petković, sa onima koji to nisu dozvoljavali. Ne razumem? Šta ste time hteli da kažete? Vi ste se za nešto borili, zašta se neko ovde nije borio. Pa, svi su to tražili i svi smo se za to borili i nisu dali. +
A, onda ste izašli kao velika državotvorna stranka i slagali narod da smo pokrali referendum i nije samo što ste slagali naš narod nego nam time naneli štetu i u međunarodnoj zajednici i na svakom drugom mestu. Izmislili, slagali iz čista mira, niste imali posmatrača na 5% mesta. Pojma nemate, da je neko hteo da krade, mogao je, a naravno, nikome napamet nije palo da to radi, niti će ikada da mu padne napamet, možda vama, pa to iz podsvesti. Meni nije. I niko nije ukrao ništa, a lepo vam je, mnogo vam je teško kada to slušate, a nije vam teško kada izađete pred RIK i kažete, pokrali su nam referendum. A, ko je pokrao referendum? Pa, nije niko. Ali, šta ima veze, lepo nam je to došlo, jer mi čuvamo svetu srpsku zemlju, a lopovi su ukrali referendum.
A, onda ste rekli narodu, pa to sa referendumom, to nije za nezavisno sudstvo, pa to je zavera. Vučić je smislio tu zaveru zato što hoće da promeni Ustav Srbije i da proglasi da Kosovo nije deo teritorije Srbije. Tako ste vodili kampanju sa raznim lažovima iz svih sfera društvenog života. Ubijao sam se u drugim poslovima da nisam u tu sredu otišao na neku televiziju i objasnio, mi bismo izgubili na tom referendumu i onda bi rekli, ovo je jedina luda zemlja na svetu koja je protiv nezavisnog sudstva. Mi bismo bili jedina zemlja na svetu koja se izjasnila protiv nezavisnog pravosuđa. Jedina zemlja na svetu.
Sve te besmislene laži koje ste iznosili o tome kako će time da bude ugroženo Kosovo. A, kako smo ugrozili Kosovo? Kako smo referendumom ugrozili Kosovo, što ste sve lagali naš narod? Nikako, naravno. I šta se vas to tiče, šta vas to briga za sve to što ste govorili, za sve to što ste izgovarali. To je sve normalno i to je sve fino i to je sve uobičajeno, ali ako im to odgovorite i kažete – izvinite, a što ste to radili. Pa, nemoj tako, što si tako oštar, pa što to baš govoriš. To da ste pokrali, znači da ste kriminalac, da ste uradili najteža krivična dela protiv svoje zemlje i protiv bezbednosti svoje zemlje, a zbog čega, zamislite zločina, hteli ste da obezbedite da vaša zemlja ima nezavisno pravosuđe.
I zamislite vi tu reakciju u svetu, da je neko objavio rezultate da se mi nismo pobrinuli za to, a na kraju samo smo mi na tome insistirali. Zamislite da neko objavi u celom savremenom svetu u svim civilizovanim zemljama, ima jedna zemlja na kojoj se ljudi izjasnili da su protiv nezavisnog pravosuđa. To bi bio jedinstven slučaj u svetu. Srećom, pa niste pobedili sa izmišljotinama i zaverama o ugroženosti Kosova i Metohije i o tome kako prodajemo Kosovo ispod žita i ne znam šta sve radimo. I svi znate da govorim istini i svi znate da je tako. Takve sam priče malo na drugu stranu slušao od naših ljudi i na predsedništvu stranke, svi potpali pod teorije zavere, najbesmislenije, najgluplje. Jel bilo tako Milenko, da smo takve ludosti slušali u našoj stranci? I to koliko hoćete smo ih slušali. I sve te ludosti slušali i izmišljotine i šta da radite, vi ne možete na takve laži, prosto ne možete, nemojte da mi dobacujete, nijednu vam reč nisam izgovorio, dok ste govorili.
Kažete ovo je administrativni dokument, nevažan. Čekali ste dalje smernice. Pa što ne glasate za nevažni administrativni dokument. Pa, kažete treba da zajednički osudimo nasilje nad Srbima. Pa, vi niste pročitali ovaj dokument. U ovom dokumentu se govori o nasilju nad Srbima. I zato i ne možete da glasate za taj dokument jer ga niste ni pročitali, jer vas nije ni interesovalo da ga pročitate.
Kažite vi ovde nama u dokumentu da neće biti predaje, a onda pazite opet ista tehnika, an-pasan, da znamo šta je, da li je razgraničenje ili nije. Da ponovim, da budem sasvim jasan, dakle, ja se ne krijem iza bilo koga, ono što kažem ja to uvek ponovim. Dakle, jesam li ja govorio o razgraničenju? Da, jesam. Zgazili ste me, pregazili ste me. Postao sam nacionalni veleizdajnik. Svi vi, a i mnogi u mojoj stranci. Svi, cela javnost. Povukao sam se, rekao sam ljudi, Srbima nije dovoljno ono što smo ponudili, Srbi će izvući mnogo bolje i mnogo više.
Evo, živi bili, pa videli, ovo je važno pošto će ući u istorijske udžbenike, da vidimo ko je bio u pravu. Ja sa idejom koju smo možda mogli da sprovedemo, pitanje je i to nikakav Preševo i Bujanovac ne bi pripadali njima, pošto ste i to izmišljali. Dakle, da li sam bio u pravu ja i kakav će rezultat na kraju biti. Ali, to ne znači da se neću boriti svim srcem i svom snagom, iako sam poražen, poražen lažima i neistinom, kao što je bila i ta za referendum, kao što je bila tada nezavisnim pravosuđem u stvari donosimo nezavisnost Kosovu. Dakle, i takav poražen prihvatio sam poraz i rekao sam, nema problema, boriću se svom snagom za Srbiju i za srpski narod iako znam koliko ćemo više muka, problema i koliko ćemo teško da ostvarimo bilo šta od onoga o čemu sanjamo i za čim čeznemo. Mnogo je lako i mnogo je lepo govoriti ono što narod voli da čuje. A mnogo je teško u delo provoditi ono što je relanost i ono što je ozbiljno.
Kažete, nismo čuli koja je vaša vizija. Pa, sva ste pitanja postavili ovde. Deset puta ste ih retorski ponovili, samo nam ni na jedno to pitanje čak i kad ste rekli, postavljam ga i sebi, jedino tada nismo čuli odgovor a koji je to plan. Sva ste pitanja postavili i ni na jedno od tih pitanja niste dali odgovor. Samo nam ne rekoste šta to treba da radimo, kao što nam niko nije rekao, osim što sam čuo da treba da podnesem ostavku, da treba da se saglasim sa tim da je mnogo fino da mi ubiju dete u šahtu. To sam sve prihvatio. To je sve u redu, samo mi recite šta je vaš plan. Ja sam govorio, naše je da izdržimo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji, da brinemo o njihovoj bezbednosti, da ne ugrozimo ekonomski rast Srbije koji je najveći u njenoj istoriji, da ne ugrozimo strane direktne investicije koje su najveće u njenoj istoriji, da obezbedimo napredak Srbije i veće bogatstvo ljudi u celoj Srbiji uključujući i naš narod na Kosovu i Metohiji. A da mogu da nađem genijalna rešenja, ja nisam taj genije.
Ali, sam siguran, pošto ćete sada imati mnogo veću ulogu u razgovorima o Kosovu i Metohiji, da ćete sa svojim genijalnim stručnjacima nam doneti ta genijalna rešenja i vi narode sa Kosova i Metohije nemojte da brinete uopšte. Sada ste sve svoje probleme rešili, oni sada kada uđu u taj tim više ni o čemu ne treba da vodite računa, sve će to da reše mnogo lakše i mnogo jednostavnije. Samo ne znam da li ćemo moći da se dogovorimo da li je Peć južno od Beograda ili je severna od Beograda? Pošto neki neće znati tačno gde se nalazi, a drugi neće biti zainteresovani gde se nalazi. Pa, ne znamo oko čega ćemo tačno da se dogovorimo, ali nije važno pokušaćemo da ih čujemo, da vidimo koja su to genijalna rešenja, a danas ih nijednom nismo čuli.
Kažete, zanima vas poruka Zaracina ne zanima vas, jer ste iza toga odmah rekli „ali“, mnogo me više zanima šta je naša poruka njima, a možete misliti koliko njih zanima šta je vaša poruka njima? Ne mogu da spavaju od toga kakva je vaša poruka njima? Dobili su poruku da smo se posvađali ovde i to je to. Ali, kažete ko je dao mandate Eskobaru, verovatno čeka da mu ja dam mandat.
Kako da vam kažem, zamislite najveću silu sveta SAD, ko je njemu dao mandat, ili zamislite mene koji ću da dođem da kažem, zamislite mene koji treba da kažem, ej ti Bajden što si poslao tog Eskobara, pošalji nekog drugog, ili nemoj da šalješ nikog, jer ja neću da primam nikog iz SAD i da ja kažem neću da primam nikog iz SAD, pošto vi iz SAD ste nevažni što vi imate pravo da se mešate i zamislite da onda imamo i Ameriku za neprijatelja, da imamo dovoljno ovako tešku situaciju u Evropi kakvu imamo, pa šta je onda rezultat toga, osim katastrofe za Srbiju i potpunu izolaciju Srbije i apsolutnu ekonomsku katastrofu.
Govorite o tome da je neko rekao da ste državni neprijatelj. Niko vam nije rekao da ste državni neprijatelji. Nijednog sekunda vam to nisam rekao. Ja sam rekao zbog takvog pristupa da biste uništili poziciju zemlje u roku od nekoliko dana i ja vam to kažem sa punom odgovornošću, zato što ja znam šta je država.
Država nije da vičete, država, država i država, već država, da naučite da se ponašate odgovorno i ozbiljno i to vam govorim u najboljoj veri, verujući u to da postoje i dobre namere.
Dakle, što se Jasenovca tiče i da sa tim završim. U pravu ste, šta vas briga za Jasenovac, dobaci još nešto. Što se Jasenovca tiče nešto ste nama prebacili oko Jasenovca? Nama ste prebacili nešto jedinima koji su napravili nešto oko Jasenovca, koji su organizovali da se napravi više filmova i serija o Jasenovcu, o „Oluji“, pošto niko pre nas to nije želeo. Jedini koji smo se dosetili, pošto niko drugi nikada nije hteo da damo ime Keju jasenovačkih žrtava. Pošto, verovali ili ne, nismo imali ulicu u Beogradu i Jasenovačku iako smo imali Zadarsku, Šibeničku, ne znam ni ja kakvu sve. To smo mi uradili, a ne vi.
Kada govorimo o Jasenovcu, ja sam užasnut onim što su uradili vama, ali to iskreno mislim, ali vi ste tamo otišli, meni jedino nisu dali. Pustili su i patrijarha, pustili su i Dodika, pustili su sve, samo meni nisu dali i ja razumem zašto mi nisu dali, razumem sve njihove traume zbog slučaja Aleksandra Vučića, jer sam ja sve ono što oni ne bi želeli da bude predsednik Srbije i neko ko ih podseća na ono šta je bilo u Drugom svetskom ratu zbog tragedije moje porodice, a i neko kome su u ovom poslednjem ratu spalili sve kuće Vučića, svih sedam kuća Vučića, u istom tom selu u Čipuljiću.
Ja ih razumem. Šta ste vi našli da nam zamerite oko Jasenovca? Kažete u rezoluciji o genocidu, da ja mislim da je važno da se izjašnjavam o tome, da o tome mi biramo trenutak, jer takođe morate da kažete narodu da ne smete da vodite politiku, ni ja ne smem, niko ne sme da vodi politiku na osnovu emocija koje imamo.
Kada to budemo uradili onda znajte 10 narednih godina, skoro pa nikakva odnose sa Hrvatskom. Samo to kažite narodu i kažite narodu za sve to, jesmo li mi u poziciji u ovom trenutku da sve to postignemo.
Dali smo ime i ulici i Ljubanu Jednaku, našem velikom mučeniku iz Gline, niko se pre toga nije setio. Samo što znate, stvari morate da posmatrate realno, racionalno, objektivno, emocije možemo da iskazujemo ovde, ali u političkom delovanju to ne smemo da uradimo, jer to je suština.
Što se tiče hronologije preduzetih aktivnosti na Kosovu oko referenduma izbora, svaku vrstu poverenja u sve posrednike, u sve dobronamerne iz Kvinte sam izgubio upravo oko izbora, ako me to već pitate.
Dakle, mi smo ih blagovremeno obavestili u skladu sa dogovorenim procedurama, sve Međunarodne organizacije za referendum o potvrđivanju akta o promeni Ustava koji se ticao nezavisnog pravosuđa, a ne Kosova, kao što ste obmanjivali javnost.
Tako i za 3. april 2022. godine, šef misije OEBS na Kosovu obavestio organe Srbije da su oni odbili sprovođenje, da su Albanci odbili sprovođenje referenduma, a posle toga su obavešteni i Kvinta, Kvinta je verbalno osudila postupanje privremenih institucija, tražili su od nas da ponovo proceduru izvršimo kako bi mogli još jednom da to traže, uradili smo to još jedanput. I opet nije vredelo.
Šta je još trebalo da uradimo? Zbog toga što sam ja izgubio 50 hiljada glasova i umesto dva miliona i 260 hiljada glasova, dobio bih dva miliona i 310 hiljada glasova, trebalo je šta da uradimo? Da rizikujemo živote ovih ljudi, šta da uradimo'
Ili da izađem i da kažem da je neko pokrao izbore, zato što mi se ne sviđa rezultat, ili mi narod nije bio dovoljno dobar jer nije glasao za mene?
Ja sam priznavao rezultate kada sam ih izgubio sa statističkom greškom u Beogradu, i to u 21.30 uveče, a ne u pola deset, a mnogo ljudi i sa ove strane i sa te strane su bili moji protivnici tada. Tako rade časni ljudi.
Priznaj, tog dana ti počinje kampanja za sledeće izbore, bori se i pobedićeš sledeći put, a ne, izašli smo i pokrali ste izbore i to je državotvorno i državno odgovorno. Nije, to je državno neodgovorno. Posebno što je reč o laži.
Za nas je i za mene je važna jedna stvar, da smo mi danas, ponoviću još jedanput, doneli odluku da uputim pismo u skladu sa molbom koju ste mi uputili predsedniku Siju, predsedniku Putinu. Zamolili ste me da uputim pismo i zapadnim čelnicima, učiniću i jedno i drugo. Zamolili ste me danas da Skupština ima veću ulogu i to iz više poslaničkih grupa, tražeći to u pregovorima o KiM, ja to sa oduševljenjem prihvatam, moraću da zamolim i Vladu, koja vodi politiku da prihvati to i da se onda uključe ljudi iz Parlamenta i da nam donesu blagostanje, pošto smo mi glupi i nesposobni, neradnici, ne borimo se dovoljno, pa ćete vi koji ste izlazili po 5, 6 sati danas, nama koji nismo izašli ni na jedan jedini minut, a tako radimo svakog dana i malo više i malo jače, da održite lekciju iz marljivosti, posvećenosti i velikog rada i truda, i onda ćemo imati sigurno neuporedivo bolje rezultate.
Verujte mi, bude li tako, biću najsrećniji na svetu, apsolutno najsrećniji na svetu, jer mi je naša Srbija i naša država mnogo važnija od bilo kakve vlasti i bilo kakve pozicije.