Dame i gospodo narodni poslanici, samo u jednom se ne slažem sa gospodinom Perićem, neka snimaju šta hoće, to im je posao, neka rade šta hoće. Za ovo drugo se slažem, ali neka ne brine gospodin Perić, zgazio ga profesor Antić sinoć ko "mače muškatlu", što bi se reklo u našem narodu, u političkom smislu, tako da su prošli kako su hteli.
To zaslužuje nekoliko dodatnih objašnjenja, dozvolićete mi da nekoliko svojih trenutaka, u okviru vremena povodom amandmana, upotrebim da odgovorim na to. Oni su pominjali Trgovište i svaki dan pominju Trgovište. Kažu - poslanik iz Trgovišta uzeo na putne troškove ukupno 20.000 evra. Čovek to uzme za godinu dana zato što putuje na sednicu i nazad. To je najudaljenije mesto u Srbiji. To što oni nemaju poslanika odande, u tome jeste njihov problem. Svejedno, govore o putnim troškovima od 20.000 evra. Oni imaju najvećeg tajkuna u Srbiji koji prijavi državi pet miliona evra profita na godišnjem nivou. Pogledajte razliku.
Dragi poslanici, doneo sam vam nešto, čudi me da sa ovim niko nije upoznat. Reč je o "Glasu Srbije", iz februara 2006. godine. Sa malo pažnje čućete nešto što niste znali. Opštinski menadžer opštine Trgovište Jovica Mihajlović iz, verovali ili ne, Demokratske stranke, žuti, kaže - najavio je da će uskoro da bude raspisan referendum za izdvajanje Trgovišta iz Srbije i pripajanje susednoj Makedoniji, ukoliko Srbija brzo ne odreši kesu i ovaj kraj pod hitno pomogne sa dva miliona evra. Njihova cena je dva miliona evra za uništenje države.
Sada mene interesuje, gospodine predsedniče, šta radi nadležni državni tužilac? Znači, za dva miliona evra, gospodine predsedniče, dostaviću vam kopiju u pauzi, i ovo sam malopre dobio kao dokazni materijal o zločinima Demokratske stranke, pa vas pitam da li je cena od dva miliona evra dovoljna da neko ukine državu, da vam odvaja delove teritorije?
Otvoreno vam kaže, za dva miliona evra odoh iz ove Srbije. Oni imaju neke rezervne otadžbine, oni imaju druge zemlje, poštovani građani Srbije. Da li to pričaju o putnim troškovima, gospodine Periću, oni koji nisu u ovoj sali nikada. Mi smo ovde svaki dan i radimo od ujutru do uveče, a oni ni ne pogledaju na razglednici Narodnu skupštinu, a plate primaju, gospodine Periću, istu koliko i mi, plus paušal, a nijednom se nisu pojavili. Da li je to tačno, gospodine predsedniče? Kažite građanima Srbije da od trenutka otkada nisu ušli u Skupštinu potrošili su ne dva nego 32 miliona para građana Srbije, a da nisu ušli u ovu salu.
Ao ili ne, baš je tako, 32 miliona. Sada pitam, ko su lopovi u ovoj zemlji, ko su lopovi i uništitelji ove države, da li ste vi čuli gospodine ministre za ovo, da li taj mora da odgovara za ovo, mislim da mora po zakonu, mora ex officio da ga goni tužilac. Ako čuje, a sada je čuo, valjda je čuo, a ako nije, pisaćemo mu, ako neće da čita.
To su oni koji ništa drugo i ne rade, nego gledaju kako će da opljačkaju državu Srbiju, kako će da je razore, unište, to su oni koji ne mogu ni poraz pošteno da istrpe, nego moraju da nameštaju. Kako ih je juče i Uroš Šuvaković pregazio, a morali su da nameštaju i da sređuju na drugačiji način, jer ništa drugo ne bi mogli ni da naprave. A nije to zato što su svi iz DS-a, što je to licenca DS-a, nego tako mora da bude.
Da se vratim na ovo, zato da ćute o Trgovištu, neka ga nikada više ne pominju, jer tamo živi sirotinja koja ne može njih da gleda u cipelama od 750 evra. Došo Tadić u cipelama od 750 evra, a onaj drugi u cipelama od 680 evra, Đilas, najveći tajkun u Srbiji. Jedan od 750 evra, a drugi od 680 evra, reći ću vam i prodavnicu, gospodine predsedniče, ako kažete da nije tačno.
Lep ko upisan, a jedne cipele ko tri i po prosečne plate građana Srbije, pa vi gledajte kako to izgleda. A sve fini i pošteni, i sve dobri.
Da se vratimo mi, uz poštovanje onoga što je rekao gospodin Perić, stvarno je čovek bio u pravu, ali ne treba nam nikakva zaštita, mislim da se mi najbolje štitimo kada vi pustite da oni govore što je moguće više.
Ovako kada ih pustite da pokažu šta misle, ima tu i fotografija tog koji traži otcepljenje Trgovišta od Srbije, zato što traži dva miliona evra. Nije baš impresivna, da budem iskren, ali šta da očekujete od čoveka koji misli... da, lepši je od Đilasa.
Idemo na diskriminaciju, samo malo, znam da je 45, a poziva se na 43, nego samo da ga nađem, na tužbe drugih lica.
Mi u načelu ne bismo imali ništa protiv da se ovako nešto dešava i da se dozvoli raznim udruženjima, domaćim i stranim organizacijama koje se bave pitanjima invaliditeta da to čine, da to do sada, u dosadašnjim sudskim postupcima po nekim drugim pitanjima i po nekim drugim temama, nije zloupotrebljavano.
Naime, u samom Predlogu zakona se kaže da tužbu za zaštitu osoba od diskriminacije zbog invalidnosti mogu podneti osoba sa invaliditetom ili eventualno njen pratilac.
Ovo što vi radite jeste proširenje takozvane aktivne legitimacije u podnošenju tužbe, ali ono što mi mislimo, to je da postoji mogućnost, to je zakonski moguće, pravno je moguće rešenje, da bi se time stvorile mogućnosti za brojne zloupotrebe da bi sa više novca pojedine organizacije u potpunosti monopolizovale svoj položaj i one bi bile te koje bi određivale šta jeste, a šta nije povreda, a ne bi pojedinac, ne bi individualno niko ni na koji način svoja prava mogao da zaštiti.
Evo vam primera, vi danas imate da vam lažno prava pojedinaca, prava građana Srbije, štite neke nevladine organizacije o kojima ste sami govorili i onda neki znaju kada se kod njih prijave, pa to će da bude rešeno u njihovu korist, a ljudima je mučno zato što znaju koliko ti rade protiv države Srbije, počev od Nataše Kandić, pa nadalje.
Onda ako se dogodi da se pojavi neka nova Nataša Kandić ili nova Sonja Biserko ili nova Biljana Kovačević Vučo i kaže, napravila sam udruženje za zaštitu osoba sa invaliditetom, svi dođite kod mene, ja ću da vam podnosim tako i tako, a za to meni dajte pare spolja, dajte mi pare iznutra, ja ću to da zloupotrebljavam i u političke svrhe i u sve druge, i šta smo onda time dobili. Hoće li ti ljudi zaista biti zaštićeni? Hoće li oni moći svoja prava time da štite, hoćemo li moći da ih obezbedimo od svih diskriminatorskih postupaka; nećemo.
Mislim da je zato, čak u ovom smislu, ako bi se išlo na proširenje aktivne legitimacije u podnošenju tužbi, ovo preširoko postavljeno i ostavlja veliku slobodu i mogućnost za brojne zloupotrebe. Mislim da toga više nije potrebno.
Takođe imam jednu zamerku o kojoj je govorio ovde gospodin Krasić, ne treba više izmena krivičnog postupka, niti ćete da ih menjate, ljudi, imamo sporedno krivično zakonodavstvo, po tri meseca posle donošenja Krivičnog zakona, veće nego sam krivični zakon. Gde god okrenete, u koju god sferu društvenog života da okrenete, mi imamo krivična dela, onda se to procesuira po Zakonu o krivičnom postupku i niko živ ne može da pronađe šta je tačno krivično delo, a šta nije.
Ne piše ti u Krivičnom zakonu, ali ti piše u Zakonu o diskriminaciji, piše ti u Zakonu o saobraćaju, u Zakonu o trgovini, piše ti u Zakonu o privredi, u Zakonu o privatizaciji, ko živ da pohvata sva krivična dela, ni advokati se ne snalaze, niko se živ ne snalazi. Sudije ne mogu više da pohvataju, posebno sa onim novim paketom krivičnih dela koji je došao 2002. godine.
To niko živ ne pohvata. Zato bi bilo dobro da se ne šire mere na sve druge zakone, a naravno, takođe je istina, da nije bilo ovih amandmana G17 plus, ne bi ni bilo forme zakona, nego bi bila forma deklaracije, tako da kako god okrenete, nalazimo se u problemu, ali mislim da ovaj član ne bi trebalo prihvatiti, proširenje aktivne legitimacije na tužilačkoj strani, a u svakom slučaju ne mislim da bi to doprinelo smanjenju, odnosno povećanju mogućnosti diskriminisanih lica da dobiju sudsku zaštitu.
Dakle, mi imamo ustavnu kategoriju da su svi građani jednaki i da uživaju jednako pravo na sudsku zaštitu, apsolutno svi, ali tu nema nikakve diskriminacije, niti se izdvajaju invalidna lica. Ako ste hteli u deklaraciji to da navedete, u redu je, navela su se i invalidna lica i eventualno njihovi pratioci supsidijarni imaju pravo na to, ali mislim da organizacije koje nisu ničim pogođene, ali eto osnovane su zbog toga, te organizacije su osnovane i reći ću vam zašto, uglavnom zbog profita i ličnog bogatstva, a vrlo retko iz zaista altruističkih razloga.
Mi tu imamo primere, navešću sada jedan za koji ćete se svi složiti, bez obzira na partijsku pripadnost, u našu zemlju koji god prevarant da dođe, ne govorim sada o biznismenima i investitorima, prva rečenica kada sleti na naš aerodrom ili prva rečenica u medijima domaćim, gde prvo naprave dobru podršku za svoje tobožnje istupe i za preotimanje nekih preduzeća, firmi, bilo medijskih kuća, nije i bitno, dakle, prvo što urade, kažu – hoću da ulažem u ovu zemlju, vi meni ne date da ulažem u ovu zemlju, a hoću da ulažem. Tačno je, nekima se ne da, zato što se ostavljaju monopoli za neke druge, i kriminalce, i tajkune, Đilasa, Hamovića pa nadalje, ali da ostavimo to po strani.
Mnogi od tih varaju narod, nije njihov motiv to što žele i što mnogo vole ovu zemlju, pa će ovde da u lažu. Njihov je motiv da zarađuju, more. Rekao mi je jedan biznismen pre neki dan, hoću da ulažem ovde, ali nemojte da se lažemo, hoću da ulažem zato što hoću profit da pravim. Rekao sam, znam, ne morate to meni da pričate, to je nešto normalno, to se podrazumeva.
Zato nemojte da nam pričate priču o humanitarnim radovima. Evo, mi smo humanitarci, spreman sam da uložim 100 miliona evra u ovu zemlju. Ma, nisi ti spreman da uložiš 100 miliona, nego si spreman da zaradiš još 100 miliona evra. E, tako vam je i sa ovim organizacijama i udruženjima, koja se nažalost najčešće ponašaju na takav način, ne mogu da kažem sve i ne pada mi na pamet da generalizujem, ali mislim da ovde niko niti može da zna niti može na takav način da zaštiti ta lica koja bi bila ugrožena bilo kojim diskriminatorskim merama nego što to sam pojedinac može da učini. Mislim da je ta norma u predloženom zakonu sasvim korektna.
A očekujem, gospodine ministre, vašu reakciju na ovaj strašni zločin Demokratske stranka koja traži da se Trgovište otcepi od Srbije. Tražim to od vas, ako mi ne verujete, ovo ću vam odmah dostaviti, gospodine ministre, da možete da pročitate, dostaviću i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, šokiran sam, iskreno sam šokiran i ne mogu da verujem da je nekome ovako nešto palo na pamet. Cena za ovu državu im je dva miliona evra. Nisam sumnjao da za njih naša Srbija ima cenu, ali nisam se nadao, nisam mogao ni da razmislim, znam da za njih sve ima cenu, ali nisam ni sanjao da će cena države da bude ovako mala. To im je ono što Đilas za četiri meseca ima profit. Za četvoromesečni Đilasov profit oni bi državu prodali. Evo vam dokaz, jeste, je l' to čista računica, matematiku sam nekada dobro znao. Četiri i po meseca, izvinite, za četiri i po meseca Đilasovog profita oni bi državu prodali.
E, gospodine ministre, da vidimo mi hoće li država da reaguje ili će tužioci samo da apse one koji na neki drugi način smetaju političkoj eliti, a neće da razmišljaju o tome kako i ko ugrožava zemlju Srbiju i kako i na koji način će da ruše našu Srbiju. Mi rezervnu otadžbinu nemamo, oni koji imaju rezervnu otadžbinu oni ne smeju da budu na najvišim funkcijama u ovoj zemlji. Ovo je čovek na funkciji, ovo nije običan član rekao. Ovo je menadžer opštine Trgovište izgovorio. Ti ljudi moraju da odgovaraju, a mi Srbiju moramo da čuvamo, jer sto puta sam to ponovio i još 1000 puta sa ove govornice ću da ponovim - rezervnu otadžbinu nemamo. Oni koji je imaju ne moraju u Srbiji ni da budu, ali nećemo im dozvoliti da nam Srbiju otimaju, Srbiju rasparčavaju, Srbiju cepaju, pa makar i za dva miliona evra u njihove džepove.