Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8613">Srđan Nogo</a>

Srđan Nogo

Srpski pokret Dveri

Govori

Ja ću vam naći taj član u Zakonu o računovodstvu i reviziji. Tako je. Nije se do sada primenjivao član 4. stav 4. Međutim, sada kada vi definišete kao udruženje stambenu zajednicu, Zakon o računovodstvu i reviziji se primenjuje, jer ovde kažete da se pravila Zakona o udruženjima, čitava ta pravna forma udruženja se sada odnosi na stambenu zajednicu i automatski se odnosi Zakon o računovodstvu i reviziji. Nigde niste to stavili, rekli ili precizirali. Morate da uskladite Zakon o računovodstvu i reviziji sa ovim zakonom koji ste doneli.
Tražimo brisanje stava 2. ovoga člana zakona. Znači, stambena zajednica ima status pravnog lica koji stiče trenutkom kada najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela. Smatramo da će veliki broj građana biti bez potrebe opterećen stvaranjem stambene zajednice sa statusom pravnog lica. Zamislite sada situaciju – jedna porodična kuća. Čovek ima dvoje dece i ostavi im ili prepusti tu kući, i oni naprave dve zasebne celine i sada oni moraju da organizuju stambenu zajednicu kao pravno lice. Veliki broj ljudi će potpasti pod udar ovog zakona i to im opet donosi troškove i opet vas vraćam, ministarka, na onu raspravu od malopre. Molim vas da me saslušate. Tačan je taj zakon, uputio sam vas, član 4. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji, to se odnosilo na stambene zgrade kako je bilo do sada u zakonu formulisano. Međutim, u našem prethodnom amandmanu, na član 15, mi smo jasno ukazali da kada vi kažete da vlasnici posebnih delova osnivaju pravno lice u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje osnovanje i pravni položaj udruženja. Vi sada, stambenu zajednicu koju uvodite, znači do sada je bila stambena zgrada, sada ima stambena zajednice, vi nju uvodite i dajete im tretman kao udruženja. Onda se primenjuje član 2. stav 1. tačka 2) Zakona o računovodstvu i reviziji i na te stambene zajednice, s obzirom da oni imaju pravni tretman kao udruženje. Razumem da niste možda primetili to, da niste shvatili da postoji potreba da se uskladi da se precizira, ali ovo je zaista jedna neprecizna pravna situacija, i to ću da prihvatim, i ako obećate da ćete da ispravite i da precizirate dodatno, u što skorijem roku, u redu, mogu da se složim.
Međutim, ukoliko i dalje ostane ovako, to je onda samo želja da se građani Srbije dodatno opterete, jednom dodatnom finansijskom obavezom, jednom dodatnom zavrzlamom, koja ima veliku, veliku štetu.
Zaista ne vidim razlog zašto ne bismo izašli u susret i zašto ne bismo precizirali kada pravila vlasnika ne bi mogla da se primenjuju, odnosno ono što zakon propisuje kao neki obavezni minimum. Kao što je uzimanje kreditne obaveze za stambenu zajednicu ili raspolaganje zajedničkom svojinom. Smatram da nema zaista razloga da se ne prihvate amandmani koje je podnela ova poslanička grupa.
S tim u vezi imamo i mi neke slične amandmane kasnije u daljem tekstu zakona. Ali, ovde, oko pravila vlasnika je jedna druga stvar zanimljiva. Vi dajete jednu slobodu stambenoj zajednici što je izuzetno pohvalno, znači da međusobno uređuje svoje odnose unutar zakona i zakonskog okvira i to pozdravljamo. Međutim, opet bih vas vratio na član 15. o kojem smo ranije vodili dijalog i na koji uporno izbegavate da mi date odgovor. Udruženja građana se osnivaju slobodnom voljom, a vi ovde namećete stambenu zajednicu zakonom. Kako možete da primenjujete propise u udruženju građana na stambenu zajednicu kada ovde namećete zakonom - udruženja građana se osnivaju slobodnom voljom, a pozdravljam da već dva člana kasnije vi ponovo afirmišete tu slobodnu volju. Ali su vam sve te norme, moram priznati, u koliziji.
Član 21. vi uvodite obavezu RGZ da vodi jedinstvenu centralnu javnu elektronsku bazu podataka u kojem su objedinjeni podaci o stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Republike Srbije, gde predviđate da će razmena podataka i dokumenata i podnesaka između jedinica lokalnih samouprava i zavoda se obavljati elektronskim putem.
Sada ja vas pitam, kako vi to mislite da u praksi zaživi? Samo Ministarstvo kada je bila uvodan rasprava u načelu o zakonu je rekla da nema podatke koliko ima skupština stanara formiranih do sada u Srbiji. Republički geodetski zavod je već preopterećen. Vi dobro znate da obaveze RGZ ima još uvek nerešene predmete iz 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godine, a za rešavanje svih tih obaveza uzet je kredit od Svetske banke radi angažovanja lica na privremenim i povremenim poslovima.
Tako da zaista ja ne vidim kako vi mislite da RGZ koji ne može da odradi posao koji mu je već do sada bio tekući opis posla, za šta je uzeo kredit od Svetske banke, da bi angažovao dodatna lica u RZG može sada da ispuni ovu dodatnu obavezu. I, ta dodatna obaveza, znači vođenja ovog jedinstvenog registra će ići na teret građana Srbije, odnosno preko budžeta će se plaćati, jer ne vidim kako ćete drugačije podmiriti, jer moraćete sigurno da angažujete ogroman broj novih lica koja bi to radila u RGZ ili ćete imati tek tako jedno mrtvo slovo na papiru. Znači, donosite zakon svesni da se to nikada neće primenjivati.
Voleo bih da čujem odgovor kako ste vi zamislili da RGZ koji ponavlja, već sada je preopterećen i ne može da ispuni ono što je njegova obaveza iako je uzeo kredit za ispunjenje od 2007. godine do 2016. godine ima nerešene predmete, sada će ovu novu obavezu biti u stanju da sprovede. Zaista mislim da to nije moguće i nadam se da ne planirate da se dodatno zadužite da biste ovo sproveli u delo, odnosno da bi opet ostalo mrtvo slovo na papiru, a vi dignete kredit, a efekta nema.
Znači, samo da konstatujemo, mi smo povukli 40 miliona dolara od Svetske banke i evo, imamo deset godina već nerešene predmete RGZ-a. Znači, to što smo mi povukli i što smo krenuli da radimo se nije realizovalo, a sada mislimo da ćemo moći da dodamo još jednu obavezu RGZ i da će se ona realizovati.
Nije sporno šta je uradilo ovo ministarstvo ili šta nije uradilo ovo ministarstvo. Ovde je konkretno pitanje Republičkog geodetskog zavoda, da li kod njih postoje nerešeni predmeti za poslednjih 10 godina ili ne postoje, odnosno šta ste uradili sa tih 40 miliona dolara? Sami, znači, konstatujete da čim postoje ti nerešeni predmeti ovaj kredit do sada nije dao rezultate i efekte.
Recite mi kako mislite da dodatnu obavezu Republički geodetski zavod bude u stanju da izvrši i iznese? Ja zaista ne verujem.
Takođe predlažemo brisanje člana 22. Identično kao i ostali narodni poslanici, pitamo se – ko je to lice koje po službenoj dužnosti pokreće ovaj postupak registracije?
Ministarka bi mogla da nas udostoji odgovora s obzirom da je više opozicionih poslanika iz različitih opozicionih grupa postavljalo identično pitanje. Ponavljamo još jednom i tvrdimo da je ovaj zakon štetan, da je ovaj zakon protivan interesima građana Srbije, da će posledice ovoga zakona osećati skoro svi građani Srbije i da je to dodatno opterećenje na poprilično istrošene budžete koje ima svaka porodica, svaki pojedinac u Srbiji.
Molim vas još jednom, nemojte dodatne namete nametati građanima, jer ovo ne može da se izdrži, ni akcize na struju, ni porezi na imovinu, ni razne druge sitne dažbine koje masovno povećavate, a pri tome smanjujete plate, smanjujete penzije. Na kraju, od te vaše uspešne reforme neće moći niko da preživi. Ovim uvodite jedan dodatni namet. Znači, opterećujete i po službenoj dužnosti podnošenje te prijave za registraciju, postojaće jedna taksa, terate stambenu zajednicu da se organizuje kao udruženje građana, što je suprotno samoj svrsi udruženja građana. Udruženja građana se osnivaju slobodnom voljom, a vi ovde osnivate stambenu zajednicu samim ovim zakonom, a na nju primenjujete pravila koja se odnose na udruženja, što mislim da je sporno i površ svega namećete neku prinudnu obavezu, registraciju po službenoj dužnosti.
Da ste hteli da uredite ove odnose, ali da ste ostavili ipak jednu veću dozu slobode građanima, da oni sami mogu da pokrenu postupak, a da ih podstičete nekim podsticajima da oni budu podnosioci, da imaju interes, da imaju inicijativu da podnesu odgovarajuću prijavu, da se registruju na jedan takav način, to bi bilo u redu, ali tako restriktivno tumačenje zakona, tolike imperativne norme kojima se uređuje ozbiljna sfera privatnosti, jer ne zaboravite stambena zajednica je mesto stanovanja, to je naša poslednja oaza i brana privatnosti i mislim da je to nedopustivo.
Mislim da je predlagač zakona propustio da definiše ovaj stav zakona na valjan način, jer dokumentacija koju overi skupština stanara na svojoj sednici ne može biti overena ni pred javnim beležnikom ni pred drugim organom koji se bavi overom potpisa. Kako oni mogu da predaju overenu dokumentaciju? To bi podrazumevalo da ono što su usvojili na skupštini stanara, da svi zajedno, sva ta lica koja su bila prisutna na sednici stambene zajednice, da odu zajedno do nekog notara ili zajedno u opštinu i da tamo overavaju potpise, pa da se to preda.
Mislim da je ovde omaška napravljena i prosto bih voleo da se to ispravi.
Poštovani predsedavajući, mislim da su povređeni čl. 104. i 106.
Naime, član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, a član 104. ukazuje na pravo na repliku. Mislim da je prethodni govornik izvrdao javljanje po amandmanu i nastavio raspravu koja je započeta pre nego što smo imali prekid sednice, što je opet suprotno i nameri, jer ste vi mislili da izbegnete tu raspravu dalje i zato ste i odredili prekid. Mislim da se bez potrebe vraćamo na tu istu temu, ali, svakako, pošto ga niste opomenuli i vratili na amandman o kome je bilo reči, mislim da ste prekršili Poslovnik.
Da se nadovežem na ovu raspravu koja je trajala po prethodnom amandmanu, zaista bih voleo da saznam kakva je to papirna odnosno analogna forma, odnosno oblik prijave, jer srpsko pravo i srpski pravni poredak poznaje pisanu prijavu a ne poznaje papirnu prijavu. Papir kao sredstvo je jedna stvar, ali zna se kakva može biti prijava i isključivo do sada u srpskom pravnom poretku, pred svim organima, postojala je pisana forma. Papirna može biti maramica, papirna može biti novina itd. itd, ali zna se da je forma pisana.
Da se nadovežem na celokupnu raspravu, očigledno da ni predstavnici vlasti ne čitaju ove amandmane jer mi je prosto neshvatljivo malopređašnja opaska kako je mogao da zahteva da se pročita jedno ovakvo obrazloženje, jer je zaista bilo potrebno sačuvati ugled i dostojanstvo ministarstva.
Ono što je jako zanimljivo jeste da predstavnici ministarstva nemaju odgovor ni na jedno pitanje. Meni je žao kolege iz opozicije koji uporno ponavljaju, međutim, nažalost, ja sam jedan od njih koji uporno ponavljaju pitanja i ukazuju na loše stvari ovoga zakona, iako smo svesni da ministarstvo nam neće ništa odgovoriti. Zašto? Zato što ne postoji argumentacija da bi nam odgovorili.
Ovaj zakon je loš. Ovaj zakon, u onim delovima u kojima nije loš je nestručno napisan i najbolje bi bilo da se povuče. Zato što nažalost, neki od poslanika vladajuće većine, ne može se popraviti, iako smo se mi trudili da predložimo određene amandmane, možda jeste bilo najpametnije napisati na sve članove - briše se, jer ovakav jedan zakon je na štetu građana Srbije i ovo građani Srbije ne mogu da isprate.
Samo mi recite ako ministarka kaže, ako govorim neistine i da ne govorim o predlogu zakona, ja mislim da imam pravo da na osnovu replike odgovorim na takve kvalifikacije.
Ali, dobro da vam dokažem da vi ne govorite istinu, gospođo ministarka. Uzećemo jedan, da nazovem, banala primer. Znači, upravo primer ovoga člana, gde u malopređašnjem amandmanu kažete da kao vreme podnošenja prijave uzimate datum i vreme prijema prijave u registar.
U celokupno ostalom zakonodavstvu srpskom, znači, u svim drugim postupcima, pred drugim državnim organima momenta predaje na poštu i zavođenja, znači, delolovodnog tog broja, jer se uzima kao momenat slanja prijave, ali vi u ovom slučaju uzimate vreme prijema u registar. Sa druge strane, dajete vrlo kratke rokove, recimo, rok od 15 dana da se prijavi svaka promena, a u kasnijim kaznenim odredbama uvodite vrlo visoke kazne od 5.000 do 150.000, odnosno od 50 hiljada do dva miliona za stambenu zajednicu, propisujete visoke kazne. Zato što, ili želite da izbijete kaznama novac iz džepa građana ili želite da ih naterate da uzmu profesionalne upravnike jer koji čovek će da se bavi svim tim ako ima tako kratke rokove, nepovoljne uslove, a preti mu velika kazna.
Ovo je pitanje za kolegu Orlića, da li je ovo njegovo obraćanje bilo analogno ili digitalno.
Poštovana gospođo ministarka, apsolutno je netačno da vi ovo donosite zbog baka i deka, jer da zaista donosite zbog ljudi koji su pravno neuke stranke i koji jedva sastavljaju kraj sa krajem zbog smanjenja penzija i zbog vrlo teških okolnosti za život, vi im ne biste nametali obaveze koje namećete ovim zakonom. Znači, obavezu da imaju knjigovodstvo, da podnose završni račun…
Ovaj amandman nije prihvaćen i ono što je najzanimljivije jeste obrazloženje. E, pazite sad, citiram obrazloženje: Amandman se ne prihvata, pa na kraju kaže – zato što se ne donosi posebna odluka o formiranju stambene zajednice, već se stambena zajednica formira ex lege, znači samim ovim zakonom. I mi ovde uporno ponavljamo i tvrdimo, ovaj zakon je loš, ovaj zakon uvodi brojne obaveze i materijalne, ali i proceduralne za građane Srbije. Ministarka na to ili ćuti ili ignoriše zato što nema argumentaciju, ili ponavlja da to nije tačno. Ali, pogledajte sada, vi sami kažete – da se po sili zakona formira stambena zajednica, a prethodno u zakonu kažete da će se na stambenu zajednicu primeniti pravila o udruženjima, a ponavljam da se udruženja osnivaju slobodnom voljom, i onda Zakon o računovodstvu i reviziji stav 2. jasno pokazuje da uvodite dodatnu obavezu, vođenja knjiga i podnošenja završnog računa. Evo, samo na jednom malom primeru pokazatelj da se uvode dodatne obaveze.
Znači, stambena zajednica sama po sebi će biti dodatna obaveza. Samo komplikuje život građanima Srbije i daje dodatne namete. Mi smo ovde pokušali da dobijemo odgovor na jedno jednostavno pitanje – koliko očekujete da će se formirati stambenih zajednica? Ne znate da nam kažete, a mislim da ne želite da nam kažete koliko ima nepokretnosti u Srbiji. Pa, računajte da je većina njih, velika većina minimum dva lica imaju vlasnički deo, pa to vam je broj stambenih zajednica koje će biti formirane, pa puta taksa za registraciju, pa puta koliko profesionalnih upravnika, pa puta zaprećene kazne, a profesionalni upravnici, možete da odmahujete rukom, ali profesionalni upravnici će zaista biti zato što niko normalan neće hteti da se prihvati upravljanja zgradom po ovom zakonu. Opet vam kažem ovo su sve pravno neuke stranke. Da nisam narodni poslanik, ne bih se bavio ovim zakonom, ne bih ga čitao i baš bi me bilo briga. Znači, morate da shvatite kome se obraćate. Građani ovo sigurno neće dobro proanalizirati.
Zahvaljujem.
Član 40, ja bih se skoncentrisao ovde na stav 4. Malopre smo započeli taj dijalog, pa bih se nadovezao. Rok od 15 dana u kojem moraju da se dostave registru sve promene koje nastupe je izuzetno kratak. Mi smo tu predložili da se zameni rokom od 90 dana. Naravno, vi nama u odgovoru kažete da je taj rok sasvim dovoljan.
Međutim, ja bih vas podsetio da smo pre par sati imali identičnu situaciju i raspravu oko roka, kada je u pitanju bilo donošenje određenih podzakonskih akata, gde profesionalna lica u Ministarstvu zahtevaju 90 dana roka, ne prihvataju manji rok, a ovde imamo neka lica koja su laici, neuke stranke, neuke u smislu pravnog poretka. Kada na sud dođete, pa kada niste pravnik, vi ste neuka stranka, misli se na pravno neuke stranke koje ne poznaju zakonske norme i ne poznaju ovaj zakon. Čovek koji je, recimo, izabran za upravnika, nisu želeli da plaćaju profesionalnog upravnika, želeli su da redukuju troškove u samoj zgradi, pa se neko lice prihvatilo da bude upravnik, i ima svojih drugih obaveza, ima porodične obaveze, ima poslovne obaveze i eventualno je zakasnilo i propustilo taj rok od 15 dana. Ne vidim šta bi to promenilo i šta bi toliko bilo bitno za zakonodavca ukoliko bi ostavio tri meseca, odnosno 90 dana rok za registraciju bilo kakve promene, pogotovo što se vraćam na vođenje tog registra i na RGZ, koji ima 10 godina da nije u stanju da obavi već ono što do sada radi.
Sada, kada imate toliku zagušenost, imali smo i poslanicu Čomić koja vam je ukazala koliko bi vam vremena trebalo da obradite sve te prijave, ja ne vidim zašto insistirate na kratkim rokovima, a ponavljam, imate kasnije u zakonu vrlo visoke kazne. To mislim da nije u redu i ne govori o dobroj nameri.
Naravno, zadovoljni smo što je prihvaćen ovaj amandman. Zadovoljni smo što je prihvaćen jedan lep broj, da se tako izrazim, amandmana opozicije, ali to opet ne umanjuje činjenicu da je ovaj zakon loš, da je na štetu građana Srbije, da će im nametnuti dodatne obaveze i da treba glasati protiv njega. Tako da pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini da učinimo ono što je naša dužnost, kao zastupnika građana, i da u interesu građana odbacimo jedan ovakav zakon.