čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 25 dana
Поштовани, Дана 31. Маја 2020. у Београду на Тргу Републике, са почетком у 12 часова одржаће се протест против, готово кришом, донетог Правилника о програму обавезне и п...
čeka se odgovor 6 godina i 11 meseci i 19 dana
Poštovani g.Nogo, Ova forma komunikacije nije adekvatna pitanju ili predmetu u kome želimo da nam pomognete. Treba pokrenuti postupak za reviziju sudske odluke iz 1996. godine, kojom je MZ sela Komarice opština Vlasotince neosnovano oglobljena sa 11.000.
čeka se odgovor 7 godina i 7 meseci i 9 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...
Čim pogledate budžet, jasno je, svaki budžet liči jedan na drugog i nema 17-18 godina već promena u ovoj zemlji, tako nema ni sa ovim budžetom.
Kojom mi ekonomijom i privredom da se hvalimo, kada, recimo, naravno, budžet pune građani porezima i akcizama, vidite da PDV iz uvoza iznosi 466.400.000.000, a PDV u zemlji 69.800.000.000. Toliko o snazi naše ekonomije. Jasno je da mi imamo privredu koja služi kao protočni bojler. Nešto uđe kao komponenta, ovde se sklopi, kod tih stranih famoznih investitora izvese se napolje. Taj novac fiktivno u bilaNsima prođe kroz zemlju, ne zadržava se, sem za te bedne plate koje ti radnici primaju i izađe napolje, ali vi na osnovu toga se zadužujete, pa planirate 630 milijardi dinara primanja od zaduživanja, a za otplatu glavnica 559 milijardi, a 103 milijarde i nešto preko za otplatu kamate.
Kod toga bih hteo, gospodine Mali, da vam dam jedan predlog, kojim biste mogli da se proslavite i prosto, da obezbedite milijarde u državnom budžetu.
Ilustrovaću kroz tačke 23. i 24. Drago mi je da je tu gospodin Bajatović iz „Srbijagasa“. Znači, ovde imamo dva predloga za zaduživanje „Srbijagasa“, jer „Srbijagas“, to je i praksa, kod poslovnih banaka uzima kredite i to se otplaćuje. I to nije ništa sporno.
Šta je sporno? Kao što znate, banka ima pravo na glavnicu i na kamatu. Vrhovni kasacioni sud i presude pravosnažne, znači, pred sudovima Srbije, kazale su da banke nemaju pravo na trošak obrade kredita. Kod svih kredita koje mi uzimamo postoji trošak obrade kredita. Ranije u ugovorima koje je „Srbijagas“ zaključivao, taj trošak je bio 1%. Mi sada samo vidimo da je navedeno da postoji trošak i naknada za uzimanje kredita, ne vidimo da li je trošak obrade kredita 1%. S obzirom da „Srbijagas“ sada uzima 90 miliona evra, 1% od toga je 900.000 evra.
Sada pomnožite sve kredite koje su uzimala javna preduzeća ili Republika Srbija od 2002, 2003. godine pa do danas, pa taj trošak koji je nezakonit i koji pada pred sudovima Srbije, sa kamatama to su desetine miliona evra samo za tu stavku.
Šta čeka Republičko javno pravobranilaštvo? Evo, vi kao ministar finansije biste mogli da napunite budžet, da inicirate da Republičko javno pravobranilaštvo pokrene takve postupke, ali to nije sve. Kada vidite da, recimo, „Srbijagas“ uzima kredite u dinarima kod poslovnih banaka, znači naših „Sosijete“, „Komercijalna banka“, OTP banka itd, znači, kredite u dinarima sa indeksiranom klauzulom u evrima. To je praksa i ranije bila, ne samo kod „Srbijagasa“, ali u svim ugovorima „Srbijagasa“, ali i kod drugih preduzeća i to možda sad nije problematično kada je stabilan kurs evra. Ali, setite se 2006, 2007, 2008. godine, kada je posle četiri godine u 2012. godini evro skočio sa nekih 65 na 120 dinara, koliko je to uvećano u dinarima otplate. To su tek milijarde, a nezakonito je. Vi ako ste uzeli kredit u evrima, logično je, vraćate ga u evrima, ali ako ste ga uzeli u dinarima, vi ga vraćate u dinarima. Kakva indeksna klauzula u evrima? Pa, to je potpuno neverovatno.
Treća stvar, postoji euribor u svim ugovorima. Znači, euribor plus kamatna stopa, tako i u ovoj tački 24. koja se pominje. Znači, 2016. godine, mi smo to više puta govorili i u Narodnoj skupštini, predavali smo Aleksandru Vučiću, dok je bio predsednik Vlade, taj materijal. Evropska komisija i sud u Londonu sa 12,5 milijardi su kaznili određene poslovne banke zbog nameštanja euribora. Opet se vratimo u neki prethodni period, kad vi niste ni bili ministar, čak ni ova vlast nije bila aktuelna vlast. Svugde je bio ugovaran euribor. Pošto je u Evropi dokazano da su banke napravile nelegalne kartele kojim su nameštali euribor i pošto su oni tamo kažnjeni, mi možemo da iniciramo sudske postupke i da tražimo da i mi ovde naplatimo tu razliku kojom su oni veštački dizali kamatnu stopu.
Zašto mi ne želimo naš novac? Zašto ne želimo da napunimo budžet? Milijardama biste napunili budžet, gospodine Mali, i to vam je jedan vrlo dobar predlog. Ja ne znam zašto ga ne biste prihvatili. Voleo bih da čujem odgovor od vas. Možda i gospodin Bajatović da kaže zašto postoji trošak obrade kredita i zašto je indeksna klauzula za dinarski kredit koji uzimamo kod domaće banke?
Još jedan način kako da napunite budžet, pošto zbog ograničenog vremena ne mogu ni više da govorim, niti da kritikujem sa pravom ovaj predlog, a to je, takse, odnosno kazne koje mi plaćamo za neosnovane i nezakonite pritvore i za troškove advokatskih odbrana. Milijarde se izdvajaju svake godine. Sudovi nam na kraju svake godine budu u blokadama. Nikada se nije pokrenuo postupak regresa protiv nekog sudije i tužioca zbog takvih stvari. Ako neće Ministarstvo pravde, pa vi koji vodite računa o budžetu Republike Srbije, vi bi trebali da inicirate, jer postoji zakonska mogućnost, pa kada tako olako odrede 5.000 pritvora godišnje, i moraju da plaćaju neosnovan pritvor, pa onda neka gospoda sudije plate iz svog džepa.
Isto tako, kad olako hoće da vode montirane postupke, pa dižu krivične optužnice, pa izgube kasnije, onda neka plate i ti tužioci iz svog džepa. Tražite regres, imate tu zakonsku mogućnost, napunite budžet. Ja mislim da sam bio vrlo konstruktivan.
Posle održanih predsedničkih izbora 2017. godine u Srbiji su se desile najveće demonstracije za šest godina koliko je na vlasti SNS.
Studenti i omladina počeli su te demonstracije, njima su se približile desetine hiljada građana koji su iz dana u dan izlazili na ulice Beograda i u povorkama se kretale prestoničkim ulicama. Sve se to završilo jednim velikim mitingom koji su predvodili vojno-policijski sindikat kada su desetine hiljada ljudi izašli, iskazali svoje nezadovoljstvo i vlašću SNS i vlašću Aleksandra Vučića, ali i celokupnim stanjem u državi, izbornim sistemom sa kojim se suočava. Čitav taj izborni proces pratio je veliki broj sumnjivih radnji.
Na kraju smo mi podneli krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što je ona kao nadležni ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu na nezakonit način izdavala izvode iz biračkih spiskova, što niko pre nje nije uradio, da je neverovatno da žena ne zna šta kao ministar mora da uradi. Generalno smo optuživali, kao i celokupna javnost i opozicija, SNS za malverzacije na tim izborima i da ta pobeda ne da nije čista, nego da se lopovu ne čestita na krađi. I, evo, zbog toga mi ovde predlažemo osnivanje jednog anketnog odbora koji bi trebao da utvrdi činjenice i okolnosti.
Pozivam SNS da ako ona smatra da je ceo taj izborni rezultat iz 2017. godine čist da oni pristupe osnivanju tog anketnog odbora, jer će svakako imati većinu u anketnom odboru i prosto moći će sa sebe da skinu jedan ozbiljan prst sumnje, jer ne zaboravite da građani nemaju poverenja ni u političare, i na vlast i na opoziciju, ali ni ovaj izborni sistem.
Četrdeset posto ljudi nam izlazi na izbore. Zahvaljujući nepravilnom biračkom spisku, manipulacijama se dolazi do onih 50 i nešto posto jer svaka vlast je imala oko 900.000 ljudi na raspolaganju, fantomskim biračem u biračkom spisku, znači, ima ih preko milion i po, ali do 900 hiljada sa kojima može da vrši izborne malverzacije.
U Srbiji ne postoje čisti izbori. Ne postoje izbori koji su bili pravi i pošteni. Generalno nikad se ovde nije nešto rešavalo izborima. Ako želimo da vratimo veru u politički sistem mi moramo da osnujemo ovaj anketni odbor koji će da utvrdi zaista stanje u biračkom spisku, koliko imamo glasača, koji će da utvrdi zašto se ne poštuju zakoni i pravila o medijskom predstavljanju, pa imamo situaciju da se vladajuća garnitura uvek može da zloupotrebljava. To su radili ovi pre vas, vi to pravilno konstatujete kada kažete da je vlast DS, koja je vladala pre vas, isto to radila sa medijima, ali vi to isto radite kao i oni.
Znači, vi ste dobili 2012. godine podršku da prekinete sa tom politikom, a ponašate sa na isti ili na gori način nego oni vaši prethodnici, koje bi trebalo da ispita i finansijske malverzacije, jer ne zaboravite da je šest hiljada građana uplatilo identičnu sumu od 40.000 dinara Aleksandru Vučić gde ima i socijalnih slučajeva. Tu ima brojnih zloupotreba i anketni odbor bi mogao da utvrdi istinu o tom činjeničnom stanju.
Jedan anketni odbor bi pomogao građanima da shvate kako izbori funkcionišu. Na izborima se vrše brojne manipulacije. To nije specifično samo za Srbiju, pa setite se da je i Hilari Klinton ukrala 11 miliona glasova prema nekim procenama i opet nije uspela da pobedi nego je izgubila izbore od Donalda Trampa.
Znači, to radi aktuelna vlast. To su radili i prethodne vlasti. To radi i vlasti u okruženju. Znači, na izborima vlast ima veliku mogućnost da vrši izborne manipulacije zahvaljujući neurednom biračkom spisku, zahvaljujući dostupnim podacima da recimo može da zna koje se osobe nalaze trenutno u inostranstvu i u postupku su readmisije, a ovde su prijavljeni, naravno i upisani u birački spisak, pa oni i ako su trajno u tim zemljama nije izvršena readmisija i znaju da sigurno neće glasati. Oni zaista glasaju ovde.
To vam je onaj slučaj fantomskih brojnih birača koji se iznenada prijavljuju na kućnim adresama, naročito u višespratnicama u Beogradu i u takvim sredinama.
Zahvaljujući kontroli medija vi imate apsolutnu neravnopravnost u predstavljanju. Zahvaljujući zloupotrebama i mogućnosti zloupotreblja u finansiranju vi imate ogromnu finansijsku prednost u odnosu na vaše protivkandidate. Zato građani i ne izlaze na izbore. Zato su građani digli ruke od politike.
Znam da vi na sledećim izborima opet možete da pribegnete nekim začkoljicama. Recimo, u Beogradu je 40% građana glasalo na tim izborima 2018, a sve preko je veštački izazvano i na ovaj način ubacivano u glasačke listiće.
Vi možete, znači, na nekim sledećim izborima ponovo tome da pribegavate, ali ne možete da pobegnete od činjenice da su građani digli ruke od politike i to je jedan ogroman problem. Taj problem kad-tad eksplodira u lice.
Zato moramo da napravimo jedan anketni odbor, anketni odbor koji sve ove stvari i činjenice može da dokaže. To može da se dokazuje, naravno, i na druge načine, ali u ovom trenutku kao narodni poslanici najbolje bismo to dokazali kroz anketni odbor Narodne skupštine.
Evo, ako ja nisam u pravu, a inicirao sam ovaj anketni odbor, ja odmah da podnesem ostavku i napustim ne samo mesto narodnog poslanika, nego da napustim politiku. Jedan izazov za vladajuću većinu da prihvati ovaj anketni odbor. Ako nema razloga i ako moje reči nisu tačne, vi onda prihvatite ovaj izazov.
Pazite, mi smo podnosili i krivične prijave i protiv ljudi iz sadašnje vlasti i protiv ljudi iz prethodne vlasti. Godine 2012. smo podneli i krivičnu prijavu i protiv Borisa Tadića, Mikija Rakića i celog vrha tadašnje Demokratske stranke, zato što smo tada opet svedočili i započeli celu priču o izbornoj krađi, koju je tadašnja SNS takođe prihvatila, jer smo dokazali da su Dveri pokradene na izborima. Dokazali smo da, recimo, G 17 i LDP nisu imali cenzus, nego da su veštački ubačeni u parlament. To se isto i kasnije i ponavljalo. To se ponavljalo i pre ove vlasti.
Nikada niko nije u Srbiji došao na vlast izborima, pa ni 2000. godine nisu se na izborima dogodile promene, ni 2012. godine vi niste došli izborima, nego čestitkom iz Brisela koja je stigla u četiri, pet, popodne, kojom se Tomislavu Nikoliću čestita pobeda, iako izbori nisu okončani.
Hoćemo da vratimo poverenje u izbore, da vratimo vlast narodu, zato anketni odbor.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 30.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 69886.00 | RSD | 03.06.2016 - |