Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Srđan Nogo

Srđan Nogo

Dveri

Govori

Čim pogledate budžet, jasno je, svaki budžet liči jedan na drugog i nema 17-18 godina već promena u ovoj zemlji, tako nema ni sa ovim budžetom.

Kojom mi ekonomijom i privredom da se hvalimo, kada, recimo, naravno, budžet pune građani porezima i akcizama, vidite da PDV iz uvoza iznosi 466.400.000.000, a PDV u zemlji 69.800.000.000. Toliko o snazi naše ekonomije. Jasno je da mi imamo privredu koja služi kao protočni bojler. Nešto uđe kao komponenta, ovde se sklopi, kod tih stranih famoznih investitora izvese se napolje. Taj novac fiktivno u bilaNsima prođe kroz zemlju, ne zadržava se, sem za te bedne plate koje ti radnici primaju i izađe napolje, ali vi na osnovu toga se zadužujete, pa planirate 630 milijardi dinara primanja od zaduživanja, a za otplatu glavnica 559 milijardi, a 103 milijarde i nešto preko za otplatu kamate.

Kod toga bih hteo, gospodine Mali, da vam dam jedan predlog, kojim biste mogli da se proslavite i prosto, da obezbedite milijarde u državnom budžetu.

Ilustrovaću kroz tačke 23. i 24. Drago mi je da je tu gospodin Bajatović iz „Srbijagasa“. Znači, ovde imamo dva predloga za zaduživanje „Srbijagasa“, jer „Srbijagas“, to je i praksa, kod poslovnih banaka uzima kredite i to se otplaćuje. I to nije ništa sporno.

Šta je sporno? Kao što znate, banka ima pravo na glavnicu i na kamatu. Vrhovni kasacioni sud i presude pravosnažne, znači, pred sudovima Srbije, kazale su da banke nemaju pravo na trošak obrade kredita. Kod svih kredita koje mi uzimamo postoji trošak obrade kredita. Ranije u ugovorima koje je „Srbijagas“ zaključivao, taj trošak je bio 1%. Mi sada samo vidimo da je navedeno da postoji trošak i naknada za uzimanje kredita, ne vidimo da li je trošak obrade kredita 1%. S obzirom da „Srbijagas“ sada uzima 90 miliona evra, 1% od toga je 900.000 evra.

Sada pomnožite sve kredite koje su uzimala javna preduzeća ili Republika Srbija od 2002, 2003. godine pa do danas, pa taj trošak koji je nezakonit i koji pada pred sudovima Srbije, sa kamatama to su desetine miliona evra samo za tu stavku.

Šta čeka Republičko javno pravobranilaštvo? Evo, vi kao ministar finansije biste mogli da napunite budžet, da inicirate da Republičko javno pravobranilaštvo pokrene takve postupke, ali to nije sve. Kada vidite da, recimo, „Srbijagas“ uzima kredite u dinarima kod poslovnih banaka, znači naših „Sosijete“, „Komercijalna banka“, OTP banka itd, znači, kredite u dinarima sa indeksiranom klauzulom u evrima. To je praksa i ranije bila, ne samo kod „Srbijagasa“, ali u svim ugovorima „Srbijagasa“, ali i kod drugih preduzeća i to možda sad nije problematično kada je stabilan kurs evra. Ali, setite se 2006, 2007, 2008. godine, kada je posle četiri godine u 2012. godini evro skočio sa nekih 65 na 120 dinara, koliko je to uvećano u dinarima otplate. To su tek milijarde, a nezakonito je. Vi ako ste uzeli kredit u evrima, logično je, vraćate ga u evrima, ali ako ste ga uzeli u dinarima, vi ga vraćate u dinarima. Kakva indeksna klauzula u evrima? Pa, to je potpuno neverovatno.

Treća stvar, postoji euribor u svim ugovorima. Znači, euribor plus kamatna stopa, tako i u ovoj tački 24. koja se pominje. Znači, 2016. godine, mi smo to više puta govorili i u Narodnoj skupštini, predavali smo Aleksandru Vučiću, dok je bio predsednik Vlade, taj materijal. Evropska komisija i sud u Londonu sa 12,5 milijardi su kaznili određene poslovne banke zbog nameštanja euribora. Opet se vratimo u neki prethodni period, kad vi niste ni bili ministar, čak ni ova vlast nije bila aktuelna vlast. Svugde je bio ugovaran euribor. Pošto je u Evropi dokazano da su banke napravile nelegalne kartele kojim su nameštali euribor i pošto su oni tamo kažnjeni, mi možemo da iniciramo sudske postupke i da tražimo da i mi ovde naplatimo tu razliku kojom su oni veštački dizali kamatnu stopu.

Zašto mi ne želimo naš novac? Zašto ne želimo da napunimo budžet? Milijardama biste napunili budžet, gospodine Mali, i to vam je jedan vrlo dobar predlog. Ja ne znam zašto ga ne biste prihvatili. Voleo bih da čujem odgovor od vas. Možda i gospodin Bajatović da kaže zašto postoji trošak obrade kredita i zašto je indeksna klauzula za dinarski kredit koji uzimamo kod domaće banke?

Još jedan način kako da napunite budžet, pošto zbog ograničenog vremena ne mogu ni više da govorim, niti da kritikujem sa pravom ovaj predlog, a to je, takse, odnosno kazne koje mi plaćamo za neosnovane i nezakonite pritvore i za troškove advokatskih odbrana. Milijarde se izdvajaju svake godine. Sudovi nam na kraju svake godine budu u blokadama. Nikada se nije pokrenuo postupak regresa protiv nekog sudije i tužioca zbog takvih stvari. Ako neće Ministarstvo pravde, pa vi koji vodite računa o budžetu Republike Srbije, vi bi trebali da inicirate, jer postoji zakonska mogućnost, pa kada tako olako odrede 5.000 pritvora godišnje, i moraju da plaćaju neosnovan pritvor, pa onda neka gospoda sudije plate iz svog džepa.

Isto tako, kad olako hoće da vode montirane postupke, pa dižu krivične optužnice, pa izgube kasnije, onda neka plate i ti tužioci iz svog džepa. Tražite regres, imate tu zakonsku mogućnost, napunite budžet. Ja mislim da sam bio vrlo konstruktivan.
Posle održanih predsedničkih izbora 2017. godine u Srbiji su se desile najveće demonstracije za šest godina koliko je na vlasti SNS.

Studenti i omladina počeli su te demonstracije, njima su se približile desetine hiljada građana koji su iz dana u dan izlazili na ulice Beograda i u povorkama se kretale prestoničkim ulicama. Sve se to završilo jednim velikim mitingom koji su predvodili vojno-policijski sindikat kada su desetine hiljada ljudi izašli, iskazali svoje nezadovoljstvo i vlašću SNS i vlašću Aleksandra Vučića, ali i celokupnim stanjem u državi, izbornim sistemom sa kojim se suočava. Čitav taj izborni proces pratio je veliki broj sumnjivih radnji.

Na kraju smo mi podneli krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što je ona kao nadležni ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu na nezakonit način izdavala izvode iz biračkih spiskova, što niko pre nje nije uradio, da je neverovatno da žena ne zna šta kao ministar mora da uradi. Generalno smo optuživali, kao i celokupna javnost i opozicija, SNS za malverzacije na tim izborima i da ta pobeda ne da nije čista, nego da se lopovu ne čestita na krađi. I, evo, zbog toga mi ovde predlažemo osnivanje jednog anketnog odbora koji bi trebao da utvrdi činjenice i okolnosti.

Pozivam SNS da ako ona smatra da je ceo taj izborni rezultat iz 2017. godine čist da oni pristupe osnivanju tog anketnog odbora, jer će svakako imati većinu u anketnom odboru i prosto moći će sa sebe da skinu jedan ozbiljan prst sumnje, jer ne zaboravite da građani nemaju poverenja ni u političare, i na vlast i na opoziciju, ali ni ovaj izborni sistem.

Četrdeset posto ljudi nam izlazi na izbore. Zahvaljujući nepravilnom biračkom spisku, manipulacijama se dolazi do onih 50 i nešto posto jer svaka vlast je imala oko 900.000 ljudi na raspolaganju, fantomskim biračem u biračkom spisku, znači, ima ih preko milion i po, ali do 900 hiljada sa kojima može da vrši izborne malverzacije.

U Srbiji ne postoje čisti izbori. Ne postoje izbori koji su bili pravi i pošteni. Generalno nikad se ovde nije nešto rešavalo izborima. Ako želimo da vratimo veru u politički sistem mi moramo da osnujemo ovaj anketni odbor koji će da utvrdi zaista stanje u biračkom spisku, koliko imamo glasača, koji će da utvrdi zašto se ne poštuju zakoni i pravila o medijskom predstavljanju, pa imamo situaciju da se vladajuća garnitura uvek može da zloupotrebljava. To su radili ovi pre vas, vi to pravilno konstatujete kada kažete da je vlast DS, koja je vladala pre vas, isto to radila sa medijima, ali vi to isto radite kao i oni.

Znači, vi ste dobili 2012. godine podršku da prekinete sa tom politikom, a ponašate sa na isti ili na gori način nego oni vaši prethodnici, koje bi trebalo da ispita i finansijske malverzacije, jer ne zaboravite da je šest hiljada građana uplatilo identičnu sumu od 40.000 dinara Aleksandru Vučić gde ima i socijalnih slučajeva. Tu ima brojnih zloupotreba i anketni odbor bi mogao da utvrdi istinu o tom činjeničnom stanju.
Jedan anketni odbor bi pomogao građanima da shvate kako izbori funkcionišu. Na izborima se vrše brojne manipulacije. To nije specifično samo za Srbiju, pa setite se da je i Hilari Klinton ukrala 11 miliona glasova prema nekim procenama i opet nije uspela da pobedi nego je izgubila izbore od Donalda Trampa.

Znači, to radi aktuelna vlast. To su radili i prethodne vlasti. To radi i vlasti u okruženju. Znači, na izborima vlast ima veliku mogućnost da vrši izborne manipulacije zahvaljujući neurednom biračkom spisku, zahvaljujući dostupnim podacima da recimo može da zna koje se osobe nalaze trenutno u inostranstvu i u postupku su readmisije, a ovde su prijavljeni, naravno i upisani u birački spisak, pa oni i ako su trajno u tim zemljama nije izvršena readmisija i znaju da sigurno neće glasati. Oni zaista glasaju ovde.

To vam je onaj slučaj fantomskih brojnih birača koji se iznenada prijavljuju na kućnim adresama, naročito u višespratnicama u Beogradu i u takvim sredinama.

Zahvaljujući kontroli medija vi imate apsolutnu neravnopravnost u predstavljanju. Zahvaljujući zloupotrebama i mogućnosti zloupotreblja u finansiranju vi imate ogromnu finansijsku prednost u odnosu na vaše protivkandidate. Zato građani i ne izlaze na izbore. Zato su građani digli ruke od politike.

Znam da vi na sledećim izborima opet možete da pribegnete nekim začkoljicama. Recimo, u Beogradu je 40% građana glasalo na tim izborima 2018, a sve preko je veštački izazvano i na ovaj način ubacivano u glasačke listiće.

Vi možete, znači, na nekim sledećim izborima ponovo tome da pribegavate, ali ne možete da pobegnete od činjenice da su građani digli ruke od politike i to je jedan ogroman problem. Taj problem kad-tad eksplodira u lice.

Zato moramo da napravimo jedan anketni odbor, anketni odbor koji sve ove stvari i činjenice može da dokaže. To može da se dokazuje, naravno, i na druge načine, ali u ovom trenutku kao narodni poslanici najbolje bismo to dokazali kroz anketni odbor Narodne skupštine.

Evo, ako ja nisam u pravu, a inicirao sam ovaj anketni odbor, ja odmah da podnesem ostavku i napustim ne samo mesto narodnog poslanika, nego da napustim politiku. Jedan izazov za vladajuću većinu da prihvati ovaj anketni odbor. Ako nema razloga i ako moje reči nisu tačne, vi onda prihvatite ovaj izazov.

Pazite, mi smo podnosili i krivične prijave i protiv ljudi iz sadašnje vlasti i protiv ljudi iz prethodne vlasti. Godine 2012. smo podneli i krivičnu prijavu i protiv Borisa Tadića, Mikija Rakića i celog vrha tadašnje Demokratske stranke, zato što smo tada opet svedočili i započeli celu priču o izbornoj krađi, koju je tadašnja SNS takođe prihvatila, jer smo dokazali da su Dveri pokradene na izborima. Dokazali smo da, recimo, G 17 i LDP nisu imali cenzus, nego da su veštački ubačeni u parlament. To se isto i kasnije i ponavljalo. To se ponavljalo i pre ove vlasti.

Nikada niko nije u Srbiji došao na vlast izborima, pa ni 2000. godine nisu se na izborima dogodile promene, ni 2012. godine vi niste došli izborima, nego čestitkom iz Brisela koja je stigla u četiri, pet, popodne, kojom se Tomislavu Nikoliću čestita pobeda, iako izbori nisu okončani.

Hoćemo da vratimo poverenje u izbore, da vratimo vlast narodu, zato anketni odbor.
Srbija je crna rupa na karti Evropi u slučaju rešavanja problema zaduženih ljudi sa indeksiranom valutnom klauzulom u švajcarskim francima. I Evropski sud pravde i brojne druge države, pa čak i nedavno i sud u Splitu, valutnu klauzulu i sam ugovor su proglasili ništavim. Jedino u Srbiji nemamo rešenje za ljude u problemu.

Ko je prvi rešavao poput Mađarske, to je rešavala država. Kasnije su sasvim opravdano sudovi rešavali zato što su takvi ugovori i nelegitimni i nelegalni. Tako je i u Srbiji prema našim pravnim propisima, međutim naše pravosuđe još uvek odbija da reši takvu situaciju.

Naše pravosuđe služi interesima banaka, a ne služi interesima građana. Čak i zakonodavac i Vlada Republike Srbije često služe interesima banaka, pa smo na prošloj sednici usvajali izmene Zakona o parničnom postupku upravo sa obrazloženjem da bi se olakšalo bankama. Pa dokle ćemo više u ovoj državi izlaziti u susret bankama koje nesmetano pljačkaju i državu i građani? Kada ćemo početi da vodimo računa o narodu?

Ukoliko sudovi ne rade svoj posao zato što imaju VIP ugovore, mi smo to ovde javno pokazivali na sednici na kojoj je Aleksandar Vučić biran za predsednika Vlade, i on je sam rekao da ne zna da li je to zakonito, ali svakako zna da nije legitimno i nije normalno. Znači, sudije imaju status VIP klijenata i trebaju te iste sudije da sude bankama, a banke jednostrano mogu da im promene nivo kamatne stope. Da li je to moguće i da li je to normalno?

Ukoliko mi nemamo registar gde bi sve sudije, svi tužioci prijavljivali, i oni i sa njima povezana lica, ugovore sa bankama i kreditna zaduženja, mi ne možemo da znamo i da tražimo izuzeće tih sudija. Zato Narodna skupština kao kontrolni organ, kada pravosuđe ne funkcioniše, mora da preuzme tu ulogu i da ona osnuje anketni odbor i da istera sudove u roku od 120 dana na čistac, da ih mi nateramo da rade po zakonu, jer to što je pravosuđe nezavisno ne znači da je neodgovorno i da može da se ponaša kako hoće.

Da nema pravosuđa dokaz je današnja sednica Narodne skupštine. Toliko optužba se čulo na današnjoj sednici i od strane vlasti i od strane opozicije. Ja se samo pitam da li mi imamo tužioce, šta rade ti tužioci, zašto ne pozivaju narodne poslanike da kažu kakva saznanja imaju o izvršenjima krivičnih dela? Da li tužioci u Srbiji ništa ne rade? Čak kad vlast optužuje za nešto opoziciju, pa to nije pritisak da tužioci ne rade, nego ih upravo poziva ili to nama tužioci kažu da ljudi iz vlasti su lažovi i da im ne veruju. Ovo je jedan veliki problem koji mora da se reši.

Što se tiče Ranka Panića, kolega Markoviću, Boško Oboradović i ja smo govorili na tom mitingu i bili 20 metara od incidenta kada je Ranko Panić brutalno ubijen, a ja znam da ste vi bili prisutni kao redar na tom mitingu, tako da Ranka Panića nama ne možete da spočitavate.
Elementarne nepogode, prirodne katastrofe i vanredne situacije. Evo, imamo baš jednu takvu aktuelnu, koja se dešava u ovom trenutku.

Gospodine ministre, ne znam da li ste upoznati sa dešavanjima na Staroj planini, odnosno u selu Rakita, gde očigledno neki ljudi u ovoj zemlji smatraju da sva prirodna bogatstva i prirodni resursi trebaju da pripadnu njima, pa se tako jedan investitor, izvesni Goran Belić, našao se pametan da otima reku i od građana Srbije i od lokalnog stanovništva. Ali, to nije najgore što se u ovom trenutku dešava.

Već dva dana, odnosno već 24 časa, juče i danas, tamo je bukvalno opsadno stanje, gde privatno obezbeđenje, a imamo i Zakon o privatnom obezbeđenju, baš kao temu ovog dnevnog reda, privatno obezbeđenje pomenutog investitora je uzurpiralo i okupiralo privatni posed jednog meštanina, ima i video snimak, i preti fizički da će polomiti glavu, naziva pogrdnim imenima lokalno stanovništvo. Uzurpirali su čoveku posed, otimaju reku od građana, a nažalost policija ništa ne čini da to spreči.

Zašto policija ne postupa po zakonu? Ko u ovoj državi ima pravo da otima reke, reke koje pripadaju svima nama? Ko je taj Goran Belić? Nije valjda da iza njega stoji neko moćan, poput Nikole Petrovića ili Nenada Kovača? Znači, Goran Belić je sebi uzeo za pravo da može da maltretira i lokalno stanovništvo i da njegovo privatno obezbeđenje, koje je uzeo, može da uđe na tuđi posed, može da preti i primenjuje fizičku silu protiv ljudi koji se tu nalaze. Ja zaista ne znam kakva smo mi država? Ispratite, molim vas, šta radi nadležna policija u tom kraju i zašto taj komandir ne reaguje, zašto ne obezbede javni red i mir, zašto ne zaštite građane?

Da li sad svako u ovoj državi treba sam sebe da štiti? Šta treba da rade ti lokalni meštani? Da oni sami uzmu, naoružaju se i završe posao sa tim obezbeđenjem? Jer smo došli na Divlji zapad i na hajdučiju?

Zamislite da neko meni dođe na takav posed i da mi preti da će da mi razbije glavu? Ja imam svako pravo da izvadim oružje i da pucam u njega. Nemojte to da se dešava i da se dozvoljava. Ako neće policija da štiti, mi ćemo morati sami da branimo i svoje porodice i svoje živote i prirodne resurse ove zemlje.

Ja mislim da je to izuzetno problematična situacija i baš zbog ovog zakona ja apelujem na vas da i vi lično odete dole, da se uverite i da vidite kako stvari tamo stoje, kao i da sprečite samovolju nekih ljudi koji misle da to što imaju novac i eventualno neku političku kombinaciju da mogu da rade u zaštićenom području ono što ne bi smelo da se radi i da mogu još i da fizički maltretiraju ljude, da im to u Srbiji nije dozvoljeno.

Ovo je jedan veliki problem, akutni problem i nemojte da kažete da niste bili obavešteni.
Prvo da se zahvalim na odgovoru ministru.

Uredu je ako je policija odradila sa svog stanovišta tako, ali sa druge strane, znam da to nije problem policije. Ovde su neke druge nadležne institucije zakazale i druga ministarstva.

Takođe, veliki problem na koji sam ukazivao i na koji ukazujem od kako sam narodni poslanik jeste što u srpskim sudovima nema pravde. Znam da za to niste nadležni, ali kao neko ko je potpredsednik Vlade, morate da budete svesni, da bez obzira što vi sa stanovišta policije odradite vaš deo, a policija postupa po nalogu tužilaštva, to nije sporno, neke druge institucije u državi ne funkcionišu i to je problem koji može na kraju da eskalira, da mi bukvalno izgubimo potpuno konce u ovoj državi, jer tolika nepravda neće moći da se istrpi. Samo sam na to hteo da ukažem. Hvala na odgovoru.
Evo, da se uključim i ja u raspravu oko grada Kraljeva. Da li onda možemo da se složimo, ministre, na osnovu onoga što smo bukvalno u zadnja dva amandmana imali diskusiju, a da je to ono što ja tvrdim od kako sam narodni poslanik, da je ključ problema u Srbiji pravosuđe.

Pravosuđe ne radi svoj posao, ne radi ga na zakonit način, ne radi ga na kvalitetan način. To je ključ.

Šta je sa bivšim ministrem, niste odgovorili, koji nije bio obuhvaćen tim krivičnim postupkom i koji se ne tiče pravosuđa? Ali, da se vratim, pravosuđe je ključ svih problema, ono ne radi kako treba. Odgovorite molim vas na pitanje.
Vezano za elementarne katastrofe i današnju prepodnevnu diskusiju koju sam imao sa ministrom Stefanovićem, želeo bih da se nadovežem, a tiče se upravo dešavanja u selu Rakita.

Odgovor koji ste vi dali, a vezano da moramo da imamo poverenja u sud, u tužilaštvo, u primenu zakona i da sami ne uzimamo stvari u svoje ruke, kako ste naveli, je nešto što nam govore već 30 godina sve vlasti, naročito poslednjih 18 godina – hajde da se uzdamo u tužilaštvo, hajde da se uzdamo u sud, znate, imaju neki zakoni. Ali, zakoni se uporno ne primenjuju.

Zakoni se uporno ne sprovode u ovoj zemlji i sud i tužilaštvo uporno ne rade svoj posao. Sud i tužilaštvo su neko ko prikriva i omogućava sve ovo što se nama dešava. Znači, to je Gordijev čvor i srce kriminala i korupcije, a političari naravno imaju interes da održavaju takvo stanje u tužilaštvu i u sudu, jer znaju da i oni sutra neće podleći pod odgovornost i to mora da se preseče. Tako da ta nužna odbrana koja preostaje građanima je nažalost izgleda nešto što nas čeka kao realnost zato što vi političari, odnosno mi političari, pre svega izvršna vlast nema hrabrost da preduzme ono što treba i mora da se preduzme da bi se primenjivao zakon u ovoj zemlji.

Vi ste danas dobro konstatovali da se često dešavalo da se donose zakoni sa ciljem da se nešto što je protivzakonito može sprovesti, tako da smo u debelom problemu.

Hteo bih da se osvrnem na još jednu stvar. Dobio sam malopre jedno pismo koje nam je uputila majka od Milovana Ivića. Vezano je za jedan drugi zakon koji je na temi dnevnog reda. Početkom maja postoji osnovana sumnja da je Milovana Ivića usmrtila policija prekomernom upotrebom sile. Daću vam te materijale i molim vas da pogledate i te fotografije koje su vrlo potresne i obdukcioni nalaz. Imam sada samo crno bele, gospodine ministre. Ja ću Tužilaštvo u Novom Sadu više pritisnuti vezano za taj slučaj da se to sve ispita, ali mogla bi Unutrašnja kontrola MUP-a da se pozabavi postupanjem 4.5.2018. godine, Novi Sad je u pitanju.
Zakon koji je pred nama o kojem smo govorili i tokom cele prošle nedelje, jeste nešto što je vrlo bitno za građane. Mi smo ovde konstatovali da se često i periodično dešavaju razne nepogode u Srbiji, danas smo pominjali zemljotrese, zemljotres u Kraljevu, pominjali smo svi i one poplave koje su zadesile Republiku Srbiju 2013. godine i naročito gradove koji su postradali, znamo i da nam se često dešavaju i požari i svakako je potrebno kontinuirano radi na unapređenju takvih situacija. Značajne materijalne posledice i po imovinu, ali i po život i zdravlje ljudi proizilaze iz prirodnih katastrofa.

U nekim državama je to regulisano i postoje posebna ministarstva za vanredne situacije, pa recimo u Ruskoj Federaciji sa kojom imamo saradnju, ima i Humanitarni centar u Nišu kome nikako da dodelite diplomatski status, oni imaju posebno ministarstvo i značajne resurse.

Sam po sebi zakon ništa ne može da uradi, može da ostane mrtvo slovo na papiru ukoliko se zakon ne poštuje, ukoliko se zakon ne primenjuje i ukoliko se značajna finansijska sredstva ne izdvajaju da bi se predupredile eventualne prirodne katastrofe.

Mi možda ne možemo da pogodimo precizno kada će se desiti, ali možemo da znamo da smo izloženi riziku i kakvom smo riziku izloženi. Posle onih katastrofalnih poplava 2013. godine, mi smo imali stručnu javnost i dekane brojnih fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su jasno ukazivali da postojeće mere zaštite uopšte nisu održavane decenijama, i da posledice tih poplava jasnu odgovornost snosi i ljudski faktor. Tako i ovde, ukoliko nema odgovornosti i ljudskog faktora da isprati zakon, ne možemo ništa postići.

Nije ovo jedini zakon gde se prosto, ostane da se ne primenjuje. Vi ste, gospodine ministre, i prošle nedelje govorili o Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, gde ste i pravilno ukazali da se smanjio broj takvih incidenata na stadionu. Ali, suština je da mi moramo poštovati zakone. Čim imate arbitrarnost, da se nešto za nekoga poštuje, za nekog se ne poštuje, odnosno čim nema izvesnosti da će se zakonska norma primeniti, mi imamo tu jednu prazninu, jedan prostor.

Meni je žao što niste bili u petak da vas pitam samo vezano za to, kako policija ne može da zaustavi, spreči, evidentan porast nasilja navijačkih grupa van stadiona i kako policija ne može da zna, evo više od godinu dana, ko je npr. ubio Demira Jukića na Novom Beogradu?
Čim su neke katastrofe i vanredne situacija i proizlazi velika materijalna šteta, to je inače i prilika za neke da dobro zarade. Setimo se 2013. godine, i na primer južna Bačka kako je zaradila i koliko je gospodin Nenad Kovač zaradio na ispumpavanju kopova Kolubare. Pa, oni ljudi koji su vozili ugalj te 2013. godine zbog nemogućnosti da se on kopa u Kolubari, takođe su lepo zaradili.

Tako da, prosto, moramo znati da su često povezani korupcija i neke katastrofe i vanredne okolnosti, vanredne situacije i tu se nadovezujem na neku raspravu od pre par minuta, da zaista bez suzbijanja korupcije i takvih elemenata i momenata mi nećemo moći da prosto ostvarimo efekat nijednog zakona, jer džaba što donosimo zakone čak iako su dobri, ako ih mi ne primenjujemo.

Mi imamo, ja se ne bih tu složio sa vama, jedan ozbiljan sistemski problem sa korupcijom, koja je pre svega, naravno, karakteristična za, ne znam, neke centre moći gde se donose odluke, da li je to pravosuđe, da li je to izvršna vlast, da li je to privreda, ali ni građani nisu imuni na nju, pa mi idemo kod lekara i nosimo flašu viskija. To se već toliko odomaćilo i toliko ušlo u sve pore da mi moramo ozbiljno da se pozabavimo sa tim problemom. Tako da, mislim da tu ne bi mogli da se složimo.

Što se tiče, evo malopre pominjanja Nemačke, mi jesmo protiv EU od mnogo pre, odnosno čak, ja bih rekao da kada ste vi bili protiv EU, mi smo tada isto mislili. Na žalost, vi ste u međuvremenu, kao SNS, to mišljenje promenili i već šest godina ste na nekom drugom putu, odnosno 10 godina ima kako ste promenili to mišljenje, za razliku ljudi iz Dveri koji su i dalje ostali dosledni svemu onome što su zastupali. Nije to samo otimanje Kosova, nego mi i ekonomski nećemo moći da napredujemo ukoliko se ne oslobodimo kolonijalnog statusa.

Vanredne situacije i vanredne okolnosti su jako specifične i jako karakteristične i mogu se pojaviti i manifestovati na mnogo način. Pored elementarnih i prirodnih nepogoda, često mogu biti izazvani nekim političkim dešavanjima i političkim događajima. Ako ste čitali stenograme sa sednice u petak, ja sam tada izazvao, ukazao na jednu vanrednu okolnosti i vanredno pitanje, gospodine ministre, a to je upravo ukidanje bezviznog rešima sa Iranom za koji znam da vi niste znali razlog.

Takođe, znam da niste videli ove materijale. Ovi materijali su vrlo interesantni, jer je to šema agenture Ministarstva za obaveštajne poslove Irana, tzv. MOIS-a, i zbog toga su nama ukinuli, odnosno naredili iz Brisela da ukinemo taj bezvizni režim. Zato što su Iranci dolazili ovde bez pasoša, kako su mogli onda da završe u EU? Infiltriranjem među migrante ili eventualno falsifikovanje, odnosno dobijanjem srpskih pasoša. Ja sam tada rekao da znam da vi nemate veze sa tim, ali vas to neće abolirati odgovornosti, zato što ste nadležni za poslove policije.

Ovo nije stvar da se čita u javnosti, jer ti podaci, agentura i firme preko kojih MOIS radi svakako ne bi trebali da budu dostupni i poznati širem građanstvu, ali pošto vi niste videli ovaj materijal, znači, ovaj materijal ne posedujete, ali kucanjem prostih imena videćete da ti ljudi jesu bili u ovoj zemlji i biće vam jasno ko su i šta su. Možete ga pogledati, ja ću vam dati, jer je ovo poprilično osetljivo pitanje.
Po amandmanu, s obzirom na dijalog, da ne bih imao pravo na repliku, hteo bih da nastavim ovaj dijalog i da samo ukažem. Nije niko ovde govorio o ne sarađivanju u oblasti ekonomije sa tim zemljama, ali mi moramo da shvatimo dubinu ovog problema, da smo mi dovedeni u zavistan položaj. Ovde nema realnog rasta, dok je Srbija isključivo protočni bojler. Imamo, recimo, „Fijat“, kao jedan od najvećih izvoznika, koji je istovremeno i najveći uvoznik. Uveze se, sklopi se, proda se dalje i novac ne završava u Srbiji. Znači, mi ga imamo u BDP-u, mi ga imamo u platnom bilansu kao izvoz i na osnovu toga se zadužujemo, ali realne ekonomije tu, ljudi, nema, to je ključni problem. Znači, nemamo realnu ekonomiju.

Nama je BIP gubitaš, znači odavde se novac ispumpava. Kako može mreža mobilne telefonije da bude gubitaš? Postoji i sudska presuda vezana za turskog investitora „DŽinsi“ za navode dr Predraga Mitrovića, člana predsedništva Dveri, koji je dobio na sudu „DŽinsi“ kada su ga tužili zbog toga. Tako da, to je mnogo dublji problem i nije tako jednostavno ga sagledati. Prosto, mislim da je za dobrobit države bitno da hitno prekinemo sa praksom da nam ekonomija bude na taj način orijentisana.

Što se tiče Iranaca, to nisu obični ljudi. Ovde sam govorio o licima koja su deo obaveštajne zajednice Irana, odnosno njihove glavne službe. Mi smo zahvaljujući tom bezviznom režimu, mnogima je bilo jednostavnije da nam prosto avionima šalju migrante nego, zamislite, lakše je iz Teherana Sorošu da napuni jedan avion, da dođu ovde ljudi i da slete, nego da sad on preko 20 zemalja organizuje te transfere. Ali, naravno da je iranska služba iskoristila to. Ta cela operacija je išla tako. Čovek dođe sa regularnim iranskim pasošem i izađe iz Srbije bez tog pasoša. Da vidimo koliko je Iranaca ušlo, koliko je Iranaca izašlo iz Srbije. Znači, negde se skloni, verovatno u njihovu ambasadu, takav pasoš i oni prolaze dalje. Čitava ona afera sa oružjem u migrantskoj kući u Sarajevu koje je nedavno nađeno je vezano upravo za tu operaciju za tu iransku službu. To je jedan dubok problem.

Ovo je materijal koji je Stoltenberg pokazao Vučiću i prosto možemo i da nastavimo taj dijalog, ne ovako u javnosti, nego ako ste zainteresovani da pogledate, ali samo vam ukazujem da to može da bude problem i da pre svega može da bude i problem za vas, kao nadležnog ministra, da vi niste deo toga, pa prosto da se to isprati.
Nisam mislio na te subvencije, ali kad ste se već i njih dotakli, vi dovodite strane investitore zahvaljujući subvencijama. Dok one postoje, oni će dolaziti, iako se nijedna država nije razvila stranim investicijama.

Mi moramo da sredimo jedno drugo pitanje, meni je žao što ministarka Kuburović nije tu, zašto mi ne možemo da rešimo poglavlja 23 i 24 i najvažniju stvar koja se tiče srpskog pravosuđa, mi nemamo pravnu izvesnost. Znači, zbog pravne neizvesnosti mi imamo takvu klimu i takav ambijent koji uopšte nije pogodan za privredu, ni za domaću ni za stranu. Prosto, kod nas je paradoksalna situacija u sudovima, da u istom činjeničnom stanju između istih stranaka se vodi spor u istom sudu od strane istog sudije i da postoje dve dijametralno suprotne odluke. To je prosto neshvatljivo za bilo koga u svetu.

Zbog takve situacije sa našim pravosuđem i zbog nemanja pravne izvesnosti, da prosto imate zakon, zakon se poštuje i da možete da znate kako će se činjenično primeniti kroz neku formu tobože i nezavisnog sudijskog uverenja se otvara jedan prostor za ozbiljnu korupciju. To je i bilo ranije kod nas. Bio je i LJakić, čovek koji je zadužen za praksu VKS-a, vraćao je sve odluke iz Vrhovnog kasacionog suda koje nisu bile u skladu sa ranije donetim odlukama, ali se negde to u međuvremenu izgubilo i to je taj ozbiljan problem koji rastura i srpsko pravosuđe i srpsko društvo. To nema veze čak ni sa partijama, ni sa partijskim uticajem na pravosuđe. To je ozbiljan problem kriminala u pravosuđu. LJudi, dok to ne rešimo, mi smo u velikom problemu. Hvala.
Zahvaljujem.

Predlog izmene člana Zakona o parničnom postupku koji je pred nama je loš i sporan. Naime, iz vašeg obrazloženja vidi se da vi taj član menjate da biste izašli u susret bankama, odnosno da biste omogućili lakšu trgovinu problematičnim kreditima i da biste omogućili da se na mestu tužioca na nekom parničnom postupku, koji je tom prilikom pokrenut, novo pravno lice koje je preuzelo to potraživanje se pojavi kao tužilac, bez saglasnosti tuženog.

Najpre da vam kažem da je to u direktnoj suprotnosti Zakonu o bankama, član 5. stav 2. koji propisuje da se niko osim banaka ne može baviti davanjem kredita.

Možemo se setiti da je i ranije taj član kršen i da smo imali jedan slučaj sa Dajnersom i kada je tužilaštvo godinama uterivalo dugove za račun privatne firme Dajners, koja je neovlašćeno izdavala kreditne kartice, o tome se govorilo u Narodnoj skupštini sa moje strane, čak i neki poslanici vladajuće većine su to iznosili i pre mene. Tada nisam bio poslanik.

Ako je u toku parnični postupak povodom naplate kredita koji je pokrenula banka, naplata kredita je deo kreditnog posla i vi sada praktično omogućavate da u kreditni posao uđe neko ko nije banka i to je kršenje zakona.

Ova izmena je sporna zato što smatramo da treba da ostane saglasnost tužioca, jer to što je neko tužen ne znači da je dužan, jer to tek treba da se utvrdi u sudskom postupku sudskom presudom, a ovde je postupak u toku.

Ovde se daje mogućnost banci, koja je recimo nekoga tužila i u privrednom sudu, gde su sporovi velike vrednosti i velike su takse, proizvela neke ozbiljne troškove i zna da će izgubiti postupak, da prosto prepusti taj dug za mala finansijska sredstva nekom DOO koji nema neki veliki ulog i na taj način izbegne plaćanja troškova postupka, ali nije to samo za banke, i za javna preduzeća.

Na primer, Infostan ili Parking servis, koji su pokrenuli ogromne postupke izvršenja, koji su sada pred sudovima i ne postoji sudska praksa koja jasno ukazuje da će oni gubiti te sporove, imaju mogućnost da se izvuku iz toga i da se prebaci to na neki DOO koji ima osnivački ulog 1.000 dinara i da hiljade građana ne mogu da naplate desetine hiljada dinara svojih troškova koje su dobili pred sudom.

To je ozbiljan problem i znate dobro da postoji ovde jedan kartel advokata, direktora banaka, direktora javnih preduzeća koji su na ovaj način ispumpavali novac i od građana i od samih javnih preduzeća. Ovo je njihova kombinacija.

Dalje, dokle se u ovoj državi izlazi u susret bankama? Stalno se donose zakoni u korist banaka. Kada će nešto u korist naroda, u korist građana? Ovi zakoni treba zbog toga da se donose, a sudovi da rade u interesu građana i da sprovode zakone.

Zašto se ne reši slučaj CHF? Evropski sud pravde, cela Evropa, svi su to rešili. Evo sada pre par dana i sud u Splitu, ništava je klauzula o švajcarskim francima i ništav je sam ugovor. Jedino kod nas taj problem se ne rešava.

Dalje da vas pitam, gospođo ministarka, evo ja sam konstruktivna opozicija – da li vi želite da napunite budžet? Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da trošak obrade kredita nije dozvoljen ukoliko banka nije jasno predočila koji je to trošak. Država je uzela milijarde evra kredita u zadnjih 18 godina, gde su troškovi bili od 0,5 do 1%. To je sada sa kamatama desetine miliona evra. Šta radi pravobranilac? Vi predlažete, a Vlada postavlja i pravobranioca i njegove zamenike. Zašto oni ne pokrenu postupak dalje da obezbede državi novac u budžetu?

Da ne pominjem euribor i libor. Svugde u tim ugovorima gde se zadužuje država i javna preduzeća, a država je garant, stoji i euribor i libor plus kamatna stopa, a imate i odluke i Evropske komisije i sudova iz EU, znači i suda u Londonu, gde su preko 12 milijardi evra kaznili banke i mi možemo da se pozivamo na te slučajeve. Imamo „Sosijeteženeral“, koja je davala velike kredite državi. Ona je svugde ugovarala euribor i libor. Zašto ih ne tužimo i evo novca za budžet.

Da ne govorim da za dinarske kredite koje je država uzimala ili javna preduzeća stoji indeksna klauzula u evrima. To su stotine miliona evra koji mogu da se obezbede u budžet, ali na žalost ne postoji takva volja.

Što se tiče izbora sudija i tužilaca, kao i Zakona o uređenju sudova i lobiranje, ja sam najveći kritičar i u ovoj Skupštini i u političkom životu srpskog pravosuđa i stalno sam govorio o problemima. Govorio sam i o partijskim uticajima koji nisu mali i koji su karakteristika naročito za 18 godina. Ima jedan veći problem od toga koji daleko više pogađa građane, a to su kriminal i korupcija unutar pravosuđa. To je mnogo gore nego bilo kakav politički uticaj zato što daleko šire zahvata, a za nacionalnu bezbednost je još opasnije kada na pravosuđe utiče neko spolja.

Mi sada hoćemo ustavnim amandmanima da izmestimo pravosuđe iz sistema države Srbije, praktično, da ga učinimo potpuno neodgovornim nikome nego stranim centrima moći. Da li je faktor moći ambasada SAD, USA i Soroš u pravosuđu? Evo, sada ću vam ilustrovati primerom. Sada smo izabrali nove neke sudije, pa tako u obrazloženju predsednika Visokog saveta sudstva za recimo sudiju Oliveru Đurić, koja iz Prvog prelazi u Viši sud, kaže se, između ostalog, razlozi za izbor – dva puta je 2007. i 2012. godine u organizacije Kancelarije stalnog pravnog savetnika ambasade SAD u Beogradu i organizaciji programa „Open gold“ u SAD bila na seminarima i poznaje engleski jezik. To je razlog za napredovanje sudije?

Reći ću vam još jednu drugu stvar kada pričamo o lobiranju. Ovde je jedan stenogram audio snimka koji je mnogo pre vašeg vremena, kada ste vi bili ministar, vodili tadašnji visoki oficiri CIA Dejvid Rouzmer, Bil DŽejmison i Šon Fis Patrik sa nekim tadašnjim nosiocima vlasti u Srbiji, gde su objašnjavali kako CIA i američki sudovi sarađuju i kako američki sudovi vole da izlaze u susret CIA. To nije bitno za ovu temu, ja ću o tome tek govoriti, ali šta je bitno? Bitno je da mi imamo situaciju da oni napominju da saradnici CIA neće odgovarati ukoliko CIA stane iza njih ni za slučajeve trgovinom drogom, oružjem ili ubistvom. Da li je to sada, mnogo godina kasnije, slučaj sa našim pravosuđem? Evo vam dva primera? Šta ćemo sa slučajem Momčila Perišića? Zašto se ne završava postupak? Čovek je uhvaćen u špijunaži. Drugi slučaj, suđenje za ubistvo Zorana Đinđića, Milan Verulović svedoči da jedino on i dva službenika američke ambasade su bili prisutni na svim ročištima. Samo oni. Zašto je američka ambasada toliko bila zainteresovan aza taj slučaj? Očigledno ima razloga.

Što se tiče besplatne pravne pomoći, lepo je što ste rekli milijardu i po izdvajamo iz budžeta za besplatnu pravnu pomoć, ali bih vam ja postavio jedno drugo pitanje – zašto je pristup pravde u Srbiji skup? Izuzetno nam je skup pristup pravdi, nemojte da se lažemo.

Mi imamo takse koje idu od 98 hiljada dinara, revizija i 400 hiljada dinara može da bude, ročište 55 hiljada, prigovor na veštačenje 90 hiljada. Uveli smo notare, javne izvršitelja. Čemu tolike takse, ljudi? Dajte pristup pravdi svima. Ako mogu Upravni, Ustavni sud da budu 700, 900 dinara, zašto su Privredni sud ili drugi sudovi toliko digli takse? Sve to poskupljuje pristup pravdi. Znači, to je pravi problem, a evo vam sredstva kako da obezbedite opet u budžetu, da finansirate besplatno pravnu pomoć.

Mi svake godine plaćamo za neosnovani pritvor, za nezakonit pritvor, za troškove odbrane 4,6 milijarde. Da li se ikada država, ima tu mogućnost, regresirala? Da li se ikada država regresirala kod nekog sudije ili tužioca? Pet hiljada pritvora godišnje, a 30 jemstava, pa da li su oni ljudi normalni? Taj sudija čim tužilac predloži pritvor on određuje pritvor. Gde to ima? Da predloži vešanje, hoće li da vešaju ljude? Pa posle, ukida se, šta ćemo tad? Znači, zašto se ne regresiramo od tih ljudi.

Ovde u Skupštini i Vlada Đukanović i Petar Jojić, svaka im čast, pored mene, bilo smo protiv izbora Goce Ćolić, 535 optužnica je palo ženi, 110 miliona dinara država platila. Znate li koliko je ona koštala ovu državu? Ona se i dalje, jelte, vodi se kao službenik Tužilaštva. To su ozbiljni i realni u pravosuđu koje mi moramo da rešavamo.

Za kraj, besplatna pravna pomoć, žao mi je što tu nije ministar Stefanović, i Zakon o policiji. Loše je što ste ostavili mogućnost da Udruženja građana zastupaju tražioci azila, kao i za manjinske neke grupe. Tu ste izašli Sorošu u susret.

Međutim, kad smo kod azila, podsetiću vas pre par nedelja ste imali sednicu Vlade gde ste ukinuli bezvizni režim sa Iranom. Ta sednica je bila izuzetno brza, dva minuta, stigla direktiva iz Brisela i vi niste znali zašto ste to uradili. Evo, ja ću vam sada reći zašto ste to uradili. Ja ovde imam ekskluzivnu dokumentaciju koju je Stoltenberg pokazao Vučiću. Znači ovde je dokumentacija o MOIS. Znaće ljudi šta je MOIS, iranska služba. Znači ljudi su iz Irana, infiltrirali se, dolazili su ovde sa pasošima, pasoši se sklanjaju i infiltriraju se među migrante ili sa srpskim pasošima su prelazili u EU, i to je Stoltenberg pokazao Vučiću i zato ste vi to ekspresno uradili.

Upozoravam ministra, ja znam da on nema veze sa tim, ministar Stefanović, ali to što ja znam njega neće abolirati od odgovornosti, neka obrati pažnju kako se izdaju pasoši i, ako želi, pošto ovo nije za čitanje u Narodnoj skupštini, ja mu mogu pokazati ove materijale, ali njemu lično. Hvala.
Dadoste mi odgovor samo što se tiče ZPP-a. Odmah da vam tu kažem, postupak kreditnog posla se tiče odobravanja kredita, korišćenja kredita i naplate kredita, tako da niko ne može da se uključi u kreditni posao, ne može da preuzme potraživanje iz kreditnog posla jer je to suprotno Zakonu o bankama, čini krivično delo i KZ 87. takođe upućuje na činjenje krivičnog dela. Tako da moramo oko toga da vodimo računa. Sama formulacija ne govori da se zakon odnosi samo na banke, tako da može Parking servis. Vi dobro znate za sudsku praksu koja je već ustanovila da se dnevna naplatna karta za parking, da to što je neko vlasnik saobraćajne dozvole i da se na njega vodi taj auto, ne znači da je on vozio, mora se dokazati ko je vozio i masovno se gube postupci. Parking servis je masovno počeo da gubi postupke, zauzeta sudska praksa i evo kombinacije kako da se Parking servis izvuče iz toga. Samo na to ukazujem i to je ozbiljan problem. Na to nemate odgovor, kao što nemate odgovor i na druge stvari.

Što se tiče izazivanja panike, ja sam javno upozorio, znači, Stotenberg je došao, pokazao vam zašto niste izmenili tu odluku Vlade, ukinuli bezvizni režim. Rekao sam da se nešto radi iza leđa ministru policije, ali da to njega ne abolira i ukazao mu da dobro isprati taj slučaj. Imam dokumentaciju šta treba, da čitam ovde imena saradnika iranske službe i firme preko kojih oni rade? Ne pada mi na pamet to da radim. Ovo je ozbiljna stvar i ovo nije stvar za javnost. Moje je dobronamerno ukazivanje na takve stvari.

Ono što je zanimljivo gospođo ministarka, da vi znate da je protiv mene pokrenut postupak. Saslušan sam u policiji kao građanin. To obaveštenje nemam da je protiv mene pokrenut postupak kako to tužilac Momčilović obaveštava vas, a ne obaveštava mene? Vrlo zanimljivo, ja se neću naravno pozivati na imunitet u tom slučaju. Samo da vam kažem, zaista se borim za Srbiju kao društvo normalnih ljudi gde se neće tolerisati ni kriminal, ni korupcija, ni izdaja. Ne vidim šta je tu sporno.
Prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića. Tražim da se uradi bezbednosna procena ugroženosti lica u odnosu na narodne poslanike Srđana Noga i Boška Obradovića, a vezano za događaje koji su kulminirali 15. oktobra 2018. godine.

Naime, u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, dobili smo potvrdu svih navoda koje iznosimo već, evo skoro dve godine. Nenad Kovač je priznao da je sa Savom Terzićem imao faktičko vlasništvo u firmi „Lanus“, što je inače teško dokazivo, a u APR se nikada nisu vodili kao vlasnici ove firme. Takođe, priznao je svoj kontakt sa Zoranom Ćopićem, pravosnažno osuđenim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini za pranje novca od trgovine narkoticima, kao i kumovske veze sa javnim tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva, LJubivojem Đorđevićem. Nepunih sat i po od održanog ročišta, gle čuda, određuje se pritvor svedoku koga smo mi predložili u ovom postupku, na osnovu činjenica da smo u brojnim sudskim postupcima, krivičnim i parničnim, čuvali podatke koje se tiču upravo našeg parničnog postupka.

Znači, određuje se pritvor, i to na osnovu krivičnog dela koje je dekriminalizovano. Da li neko želi da ubije u pritvoru Dejana Dragojlovića, kao što je već pokušavano više puta, a poslednji put 2011. i 2012. godine, kada je Dragojlović 501 dan dokazano držan u nezakonitom pritvoru i o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i u okružnom zatvoru.

Da li smo sledeći na spisku, kao smetnja ovim moćnicima i nezgodni svedoci Boško Obradović i ja?

Detalji o ovom slučaju i zapisnik sa ročišta dostaviću vam u pismu lično, danas.

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Marija Janković Debeljak, vodi suđenje u krivičnom postupku K25011/10, protiv okrivljenih po optužnici za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je 1. marta 2018. godine brisano iz Krivičnog zakonika, kao i dva krivična dela za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Kako je moguće da Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu donese rešenje kojim se određuje pritvor okrivljenom prema kome se vrši postupak zbog ovih krivičnih dela, znači, dekriminalizovanih i zastarelih? I kako je moguće da se u ovom krivičnom postupku okrivljenom postavlja branilac po službenoj dužnosti, iako isti ima izabranog i opunomoćenog branica u predmetu?

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Višeg suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da se odbija zahtev za izuzeće sudije Marije Janković Debeljak u postupku K25011/10, iako je ona i stranka u parničnom postupku, tužena od strane okrivljenog u ovome predmetu, kao i podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog iz njenog predmeta, upravo zbog činjenice da je protiv nje on podneo parničnu tužbu. Znači, u istom sudu se sve dešava.

Da li je moguće i da li je dozvoljeno, po zakonu, podnositi parnične ili druge tužbe i prijave protiv sudija, ili je to možda krivično delo i kažnjivo, jer su sudije izvan i iznad zakona?

Takođe, kako je moguće da predsednik Višeg suda odlučuje nezakonito o izuzeću sudije Osnovnog suda?

Pitanje za javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogadu, LJubivoja Đorđevića, javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Natašu Krivokapić, javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Tomislava Kilibardu, Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, ministarku pravde i Državno veće tužilaca: kako je moguće da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, zamenik Sofija Radak, krivično goni lice zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je dekriminalizovano, pa i predlaže određivanje pritvora prema okrivljenom? Kako je moguće da isti zamenik javnog tužioca pisano priznaje da je bez ičije dozvole vršilo oduzimanje delova sudskih spisa u istom predmetu, a da joj nadređeni javni tužilac, LJubivoje Đorđević, pruža podršku i zaštitu? Da li neke veze sa tim ima činjenica da je kum LJubivoja Đorđevića, Nenad Kovač, lice koje je povezano sa navodno oštećenim Savom Terzićem i ima direktni finansijski interes, jer stoji iza otimanja preduzeća „Certus“ od okrivljenog Dejana Dragojlovića, koje se goni zbog krivičnog dela koje je dekriminalizovano i određuje mu se pritvor? Pri svemu tome, Dragojlović je podneo prijavu protiv Sofije Radak za uvredu, a protiv nje se vodi i disciplinski postupak zato što je odnela i držala kući 350 predmeta, od kojih je veliki broj zastareo.

O ovim navodima obratiću se svim institucijama, udruženjima, ambasadama i međunarodnim organizacijama, a insistiraću i da nadležna udruženja tužioca, sudija i advokata daju svoju reč.

Pitanje za ministarku pravde i upravnika Okružnog zatvora: da li možete da garantujete bezbednost i sigurnost Dejanu Dragojloviću, kome je određen pritvor na osnovu dekriminalizovanog dela unutar Okružnog zatvora, jer je već 2011. i 2012. godine više puta na njega u pritvoru pokušan atentat, o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i evidencija u Okružnom zatvoru? Vi ćete snositi odgovornost ako se Dragojloviću nešto desi u pritvoru.