Poštovana gospođice ministarka, poštovani narodni poslanici, imamo četiri izmene zakona, odnosno nove zakone, odnosno izmene zakona pred nama. Prvo bih se osvrnuo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Materijalno krivično pravo se menjalo više puta. Ponekada je ta potreba za promenama uslovljena radi zaštite određenih vrednosti i tada je najčešće država pravilno reagovala i donosila kvalitetne izmene zakona i štitila interese građana.

Svakako. Znači, ponekada država kada štiti određene vrednosti, zaštitne objekte, pravilno reaguje i vrši izmene zakona, ali ponekad nažalost politički pragmatizam uslovljava izmene krivičnog zakonodavstva i tada je najčešće to uslovljeno nekim uticajima, pre svega spolja i zapadnog faktora, i tada smo svedoci da država donosi pogrešne odluke u ovoj materiji. To se realizuje time što i sudska praksa onda luta u samoj primeni takvih zakonskih rešenja i da to nije doneto u interesu sopstvenih građana i sopstvene države.
Ovaj zakon bih mogao da kvalifikujem kao neko rešenje između ova dva i ono što mi se ne sviđa jeste samo obrazloženje. Vi navodite da je pre svega glavni razlog usklađivanje sa pravom i pravnim sistemom EU, takođe pristupili ste parcijalnim rešenjima.
Želeo bih da postavim pitanje ministarki pravde – kada je formirana radna grupa za izmenu ovog zakona, ko je činio tu radnu grupu, da li je bio neki profesor krivičnog prava sa pravnog fakulteta bilo kog Srbiji deo te radne grupe i kada je bila javna rasprava o ovim izmenama Krivičnog zakonodavstva?Mislim da parcijalne izmene nisu dobre i takođe imate jedan deo kozmetičkih promena, ali imate i jedan deo gde zaista uvodite određene novine. Takođe bih postavio pitanje zašto jedan deo zakona, pre svega, ova krivična dela koja se tiču privrede, stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, ostale stupaju 1. juna 2017. godine, jedino odredbe koje se odnose na krivično delo terorizma stupaju osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku RS“?
Meni se čini da je to u skladu sa politikom ove Vlade. Naime, kod ove Vlade je sve u futuru, tako i ovaj Krivični zakonik, odnosno izmene su u futuru. Negde je futur najbolja odrednica ove četiri godine ove naprednjačke vlasti i politike Aleksandra Vučića, da će nam se sve desiti nešto u budućnosti.
Takođe, možemo staviti jednu načelnu primedbu na kaznene raspone koje predlaže predlagač. Za pojedina krivična dela su preširoko postavljeni, a za pojedina prenisko opredeljeni. Tu se stvara jedan prostor na pritisak na sudove i na uticaj na rad javnog tužilaštva. Postoji jedan praktičan problem uticaj medija na rad pravosudnih organa, pre svega partijskih medija poput Pinka i Informera, što svakako podriva načelo zakonitosti.
Vi tvrdite da je ovo nastavak reformi započetih 2012. godinine, mada meni ovo više liči na reforme započete 2009. godine i na kontinuitet sa reformama koje je radila DS, koje su bile loše, tako da i to ne možemo da pohvalimo. Imate čak jedan član koji je u sukobu sa načelom ustavnosti. Predloženom dopunom elemenata bića krivičnog dela povreda ravnopravnosti člana 128. Krivičnog zakonika dodaju se reči – seksualna orjentacija i rodni identitet, kao novi osnovi diskriminacije.
Podsećam vas da Ustav u članu 21. stav 3. ne prepoznaje seksualnu orjentaciju i rodni identitet kao osnov diskriminacije, zbog čega je ova dopuna u koliziji sa ustavnom zabranom diskriminacije.
Pomenuto krivično delo se nalazi u Glavi Krivičnog zakonika kojim se propisuju krivična dela koja se odnose na zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina koja su utvrđena Ustavom.
Što se tiče implementacije Istambulske konvencija, tu ima dobrih stvari, ali neke promene su suvišne. Postavljam pitanje zašto mi ne stavljamo rezerve na određene odredbe međunarodnih konvencija? Zašto da opterećujemo katalog krivičnih dela sa nekim inkriminacijama koje su nepoznate u našem podneblju? Da li je to životno, da li pravo i krivično pravo trebaju da prate život ili tek tako prosto treba da potpisujemo nešto što će biti mrtvo slovo na papiru.
Konkretno, mogu da postavim pitanje vezano za krivično delo sakaćenje ženskog polnog organa? To se nikada nije desilo u Srbiji, to nije nešto sa čime se suočila praksa u Srbiji i sada mi to uvodimo iz azijskih ili afričkih zakonodavstava. Zašto sam na ovo reagovao? Moram da vas pitam da li je možda namera ove Vlade da jedan veliki broj migranata koji prolazi kroz našu zemlju u ovom trenutku i zadržava se u našoj zemlji, da u dogovoru sa EU ih naselite na ovim prostorima, pa onda već unapred predviđate takvo krivično delo, jer računate da će nam sa njihovim ostankom u Srbiji doći takvi problemi? To je moje lično opažanje i jedan lični strah vezan za ovu izmenu Krivičnog zakonodavstva.
Sada moram i da pohvalim određene stvari vezano za ovaj zakon. To je inače jedna od retkih stvari koja se može pohvaliti, a tiče se ovoga što imamo danas na dnevnom redu.
Prvo, dekriminalizacija određenih krivičnih dela, konkretno zloupotreba ovlašćenja u privredi. Krivično delo je u praksi pružalo široku arbitrarnost u radu tužilaštva i sudova i svaka čast što smo to dekriminalizovali, ali naročito pohvaljujem dekriminalizaciju krivičnog dela izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića iz člana 228. Krivičnog zakonika.
Ovo drugo krivično delo je služilo poslovnim bankama, ali i jednom privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. da u krivičnom postupku koriste tužilaštvo da naplaćuju sopstvena potraživanja, što je apsolutno bio neverovatno jedan veliki apsurd.
Molio bih vas kao ministarku pravde da prosto ispitate postupanje i rad tužilaštava u prethodnih nekoliko godina, a vezano za ove krivične postupke, pre svega prema privrednom društvu „Dajners klub“ d.o.o. koje nije imalo status poslovne banke, odnosno nema ga ni dan danas, niti je moglo da izdaje platne kartice, niti su njihove kartice bile platne kartice. Tek su ove godine dobili dozvolu NBS da to rade.
Sada, zašto niko nije pokrenuo postupak za neovlašćeno izdavanje platnih kartica prema „Dajners klubu“ d.o.o. privrednom društvu? Da li to znači da znamo da imamo tužioca i sudije koji su povlašćeni kod poslovnih banaka ili imaju povoljne kredite, bilo stambene, bilo keš kredite i da se drže u šaci od strane poslovnih banaka, što smo ovde u Skupštini i dokazali i izneli? Sada imamo neke sudije, odnosno neke tužioce koji rade kao uterivači dugova za „Dajners klub“ d.o.o, radili su dugi niz godina i verovatno imaju neke beneficije od njih. Takođe, i u Narodnoj banci službenici, to treba preispitati.
Dobro je što se unose dodatne mere u krivično pravnoj zaštiti porodice, maloletnika i dece. Mi ćemo tu amandmanima samo predložiti više kaznene raspone kod ovih krivičnih dela i to pozdravljamo, ali postavljamo jedno pitanje. Zašto to nije bilo ranije predloženo, da li je trebao da dođe neko iz EU, kako vi to tvrdite u obrazloženju, i da nam kaže da mi treba da štitimo porodicu, decu, novorođenčad, maloletnike?
To mi je apsolutno neverovatno da neko spolja treba nama da govori da mi to treba da radimo, da nam je trebala, ne znam, Istanbulska deklaracija ili bilo šta, konvencija.
Pohvaljujem još jednu stvar, što se konačno uvodi kažnjavanje za pripremne radnje za krivično delo terorizma i to je isto jedna dobra stvar. Takođe mislim da bi trebalo dodatno zaštiti državu, a samim tim i građane, tako što će se doneti jedan poseban zakon za ovu temu.
Želeo bih da vam kažem da što se tiče ovih novih mera koje se tiču privrede, odnosno izmene privrednih krivičnih dela, koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine, očekujemo da će na ovo najpre reagovati sama privreda, zatim advokatura, ali i stručna i naučna javnost. Mi smo podneli amandmane i ukoliko ovi amandmani ne budu usvojeni, mi ćemo zajedno sa reakcijama ove javnosti koju smo pomenuli predložiti nove izmene i dopune Krivičnog zakonika jer smatramo da ovde ima dosta spornih stvari.
Što se tiče Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, e, sad, ovaj zakonski predlog je jedan pravi rđavi kontinuitet postpetooktobarske Srbije. Tada je revolucionarna pravda trebalo da posluži da se utvrdi i učvrsti nova vlast, koja je radila za račun i interese zapada. I SNS sada radi isto. Nastavljate, znači, sa tom nekom postpetooktobarskom Srbijom, revolucionarnom pravdom, da biste učvrstili sopstvenu vlast, i sadržinski, a u mnogim rešenjima i personalno, vi nastavljate tu politiku.
Ja tu moram da postavim pitanje. Vrlo jedna čudna stvar. Kada gledamo konferencije za štampu, da li Ministarstva pravde, da li pravosudnih funkcionera, da li MUP-a, Nebojšu Stefanovića, Aleksandra Vučića, kao predsednika Vlade, službi bezbednosti, mi čujemo da je Srbija uspešna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, da su građani i društvo bezbedni i da imamo nikad bolje rezultate kao država na tom polju, a onda nam stigne jedan ovakav zakon i jedno ovakvo obrazloženje. I sad, ja se zaista pitam – ko laže? Da li laže predsednik Vlade Aleksandar Vučić i njegovi ministri kada ponavljaju da je Srbija bezbedna? Ili laže Aleksandar Vučić kada potpiše jedan propratni akt na ovaj predlog zakona? I ovaj dualizam, šizofrenija i podvojenost je izgleda odlika politike koju sprovodi Aleksandar Vučić, SNS i ova Vlada.
Znači, pominjem, prvi ovakvi zakoni kojima se uvode u naš pravosudni sistem neka specijalna, hajde, posebna odeljenja u sudovima, tužilaštvima i propratne policijske jedinice koje ih prate za organizovani kriminal i ratne zločine, kasnije visokotehnološki kriminal, desile su se 2002. godine. Velika većina vas koja sedi sada sa ove druge strane i vrši vladajuću većinu kritikovali ste kao opozicija te zakonske izmene i rad tih organa dok ste bili u opoziciji. Vi dobro znate da kada su se formirala ta posebna odeljenja da su tu došle odmah strane ambasade i nevladine organizacije koje su upravljale i diktirale rad tih pravosudnih delova. Kritikovali smo i s pravom vi ste kritikovali tada, a sada usvajate brojne beneficije koje su imali članovi tih posebnih odeljenja u tužilaštvu i u sudovima, visoke zarade i razne druge privilegije koje su to pratile. Vi dobro znate da su se čak neki bavili i politikom. Imamo Vladimira Vukčevića, penzionisanog tužioca za ratne zločine, koji je više obavljao političku funkciju nego funkciju tužioca. Da li je to tačno? Ja sam siguran da će se i mnogi iz SNS složiti sa mnom. Znači, vi ste lično to kritikovali, a sada radite to isto. Pravite jedno novo posebno odeljenje, što je zaista neverovatno.
Osnovni motivi za ovaj zakon, znači, malopre sam pokrenuo to pitanje, ja mislim da imate sumnju na kadar u pravosuđu i želite da izvršite degradaciju pravosuđa, koje mora u celosti biti, po vama, političko. Evo, sad ću da vam kažem gde. U razlozima za donošenje zakona vi kažete – uočeni nedostaci u radu. Ko je te nedostatke uočio, postavljam vam pitanje? Ko je zaključio da isti nedostaci postoje? Da li iza tih nedostataka stoje neka konkretna imena i prezimena? Jer, ponavljam, na konferencijama za štampu vi hvalite, a onda nam date ovakvo obrazloženje. Ili je ovo neki signal da tužioci i sudovi moraju da povedu računa i da na mig SNS hapse, gone i sude?
Postavljam isto pitanje – zašto je neophodna nova koordinacija državnih organa i njihovo organizaciono redefinisanje, kada se isti efekat mogao postići postojećim zakonskim mehanizmima međuresurskim radnim grupama? Ko je do sada, koji je to pravni akt do sada sprečavao, pa nam trebaju neki novi alati, napredni alati, nova mreža? Kakvi su to uopšte alati? Znači, imamo ucenjene sudije kojima se daju privilegije, bankarski krediti od poslovnih banaka ili beneficirane plate i čak hoćete i beneficirani radni staž da im date, zaista neverovatno.
U obrazloženju ste naveli da je ovaj zakonski predlog uslovljen i potvrđen međunarodnim aktima. Pa kažete – neki su potvrđeni i u vremenskom periodu počev od 1990. pa do 2009. E, sad postavljam ja pitanje – a šta ste toliko čekali? Svi vi ovde u sali, jer ste se svi izmenjali od SPS-a, preko DS-a, svih frakcija, pa do SNS, 26 godina vršite vlast i niste uspeli da implementirate te međunarodne akte. Šta ste radili? Popunjavali, pravili partijsko pravosuđe preko poslušnika koji su vodili tužilaštva i sudove, sprovodili selektivnu pravdu i čuvali vaš kriminal, kao i vaše kriminalce i tajkune, svih vas ovde u sali, dok je pravosudni sistem u kome se velika većina stručnih ljudi, časnih ljudi, bio gušen prenatrpanim predmetima, neuslovnim uslovima za rad i pritiscima predsednika sudova i javnih tužilaca koji su postupali kao partijski komesari. Zato vam sad treba neka nova koordinacija i novi napredni alati za neku novu naprednu pravdu. Uopšte nemate definisane precizne kriterijume za raspoređivanje u posebna odeljenja koje će vršiti predsednici sudova. To mora da se propiše. Sporne su i visine zarada, a da ne govorim o beneficiranom radnom stažu.
Šta znači služba finansijske forenzike? Je li to neka nova pravosudna profesija? Kako će Pravosudna akademija obezbediti specijalizovanu obuku iz oblasti krivičnog prava za finansijsku forenziku? Mi smo ukazali kako rade sudski veštaci i koji problem imate sa sudskim veštacima, a sada hoćete da uvedete i neku finansijsku forenziku.
Imamo amandmane, obrazložićemo detaljno zašto je ovo pogrešno i loše rešenje, ali postavljamo pitanje. Pravosudna akademija treba da sprovodi neke silne kurseve za razne oblasti u ovim zakonima koje ste predložili. Da li to znači da uvodimo kursadžije u pravosuđe, jer vi volite kursadžije, to je jasno? Šta je udarna grupa. Da li je to oblik rada? Ako je to oblik rada, zašto ga institucionalizujemo zakonom? Šta je sa onim čuvenim radnim grupama prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića? Nisu dale rezultate. Da li su ovo udarne grupe koje to kopiraju?
Na osnovu ovog zakona i obrazloženja mi možemo da shvatimo šta Vlada misli o Ministarstvu unutrašnjih poslova i njenim pripadnicima, o ljudima u tužilaštvu i u sudovima – da oni ne znaju da rade svoj posao i da ga rade loše, da oni ništa nisu uradili do sada, ti organi, na suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i borbi protiv terorizma, takođe da aktuelne sudije višeg i apelacionog suda nisu sposobne da sude za ova krivična dela i zato je to razlog da donesemo jedan ovakav zakon.
E, vidite, upravo suprotno, mi kao poslanička grupa smatramo da ovi ljudi i te kako umeju i znaju da sude za ova krivična dela, isto važi i za policiju i za tužilaštvo. Mislimo da je namera jednog ovog zakona upravo da se stvori jedno partijsko pravosuđe koje će biti kupljeno posebnim privilegijama.
Možda je ovo dovoljno. Ostaviću još vremena za kasnije. Hvala.

Prvo, gospodin Božović zaista ne znam zašto brani SNS i njenu politiku, on bi trebao da bude srećan zato što sam ja optužio SNS da je usvojila sve ono pogrešno što ste vi radili. Evo, kolega Đukanović se i složio sa mnom da su ljudi poput Snežane Malović, poput Boška Ristića, poput Dušana Petrovića, poput Slobodana Homena, koji su vodili nekada sudsko pravosuđe ili grobari srpskog pravosuđa, srpskog pravnog poretka. Ali, je problem što sada novi ljudi koji su došli ispred SNS rade to isto. Sam gospodin Đukanović je rekao, znate, mi radimo na kontinuitetu jer već imamo sve to iako se ja ne slažem. Dobro, nikada nisam optužio zašto vi ne presuđujete, ja naprotiv vas optužujem da ne treba da se mešate toliko u rad pravosuđa i pravosudnih organa.
Što se tiče komentara na zaštitu žrtava porodičnog nasilja, nama je ostalo još, gospodine Božoviću, nekih 13, 14 minuta. Nismo bili u mogućnosti sve da sada kažemo, svakako ćete čuti o tome od nas, vrlo sadržajnije i argumentovanije nego što ste vi govorili.
Što se tiče odgovora gospodinu Đukanoviću, ja bih samo uputio na jednu stvar, 13. avgusta 2010. godine Konferencija u predstavništvu SNS, član predsedništva Vladimir Cvijan sa nekolicinom sudija kaže – 650 sudija koji nisu reizabrani od njih 1000 učlanilo se u SNS. Postavljam pitanje uporno ovde par meseci, gde su ispisnice tih ljudi? Znači, njima ne prestaje članstvo u stranci automatski kada su vraćeni na tu funkciju. Morate da im date ispisnice. Da li ste im dali ispisnice, sa kojim datumom su date te ispisnice i da li možemo da vidimo te ispisnice? Evo, gospodine Đukanoviću, vi kontrolišete pravosuđe, predsednik Višeg suda u Beogradu, zna se da je udarna pesnica SNS u pravosuđu.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo oficiri iz Ministarstva odbrane, današnja tema, odnosno današnje mirovne misije možemo podeliti u dve grupe. Jednu grupu čine one mirovne operacije gde učestvujemo pod okriljem UN, a druga je grupa mirovnih operacija u organizaciji EU.
Mirovne misije u organizaciji EU su apsolutno neprihvatljive sa stanovišta naše poslaničke grupe i smatramo da Srbija nema nikakvog interesa da učestvuje u takvim mirovnim operacijama. Ja se čak ne slažem ni sa prvim kolegom koji je govorio. Mislim da je govorio sve potpuno pogrešno od onoga što treba da bude interes Srbije i interes naše zemlje.
Ministar je rekao da ćemo se odazivati učešću u mirovnim misijama na poziv onih organizacija čiji smo član. Mi nismo član EU. Da li ćemo postati član EU, to je nešto što treba da se desi u budućnosti ili da se ne desi u budućnosti. Ja iskrenom mislim da nećemo postati član EU i iskreno se nadam da će se EU raspasti u što skorije vreme.
Nemojte zaboraviti da, Bregzit je to pokazao, ali situacija, recimo, u Francuskoj i u drugim zemljama poput Austrije, da se narodi Evrope bune protiv
ugnjetavanja koje doživljavaju od Brisela i od EU. I ne treba toliko hrliti u tu EU. Nemojte da budemo poslednji evrofili u Evropi i nemojte da budemo oni koji ne razumeju, kao što neki ljudi vole ovde često da kažu da Srbija nije razumela da je Varšavski zid ili Varšavski blok, da je Berlinski zid i Varšavski blok da je pao, da mi ne razumemo geopolitičke promene u svetu koje se dešavaju.
Mirovne misije koje se organizuju pod okriljem EU su pre svega paravan za NATO. Vodeće države EU i vodeće države koje komanduju tim mirovnim misijama su članice NATO. Mi dobro znamo kako izgleda mirovna operacija NATO. Nemojte da zaboravite da smo mi pre manje od dve decenije bili izloženi takvoj jednoj njihovoj agresiji. Znači, u agresiji NATO pakta na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ mi smo strašno postradali, ali ta agresija i dalje traje. Evropska unija je aktivni učesnik okupacije dela naše teritorije. Politika srpskih integracija u EU kao prioriteta traje od 2000. godine do današnjeg dana i za taj period od evo sada 16 godina Srbija je postradala zaista strašno. Ostali smo sigurno bez milion radnih mesta. Potpuno nam je uništena industrija. Samo u Beogradu je nekada radilo 180.000 ljudi u industriji, evo danas pet do deset hiljada.
Drastično nam je opao standard, a milijarde i milijarde i milijarde godišnje ta ista EU, odnosno kompanije iz EU opljačkaju i iznesu na zapad. Šta Srbi više mogu da drže u sopstvenoj državi? Sve su nam uzeli banke, uzeli su nam celokupnu trgovinu, uzimaju nam sve strateške resurse. E, to nam je politika puta u EU. Ta politika je drastično gora nego i sve sankcije i svo bombardovanje koje nam je ta ista EU radila tokom devedesetih. Zato se nadam da Srbija neće nikad ući u EU i nadam se da će EU nestati sa političke karte.
Nije isto Evropa i EU. To treba potcrtati i ponoviti. Zato zaista ne vidim kako bi Srbija u mirovnim misijama u Somaliji i Maliju, koje organizuje EU, doprinosila očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Što se tiče naše saradnje i slanja pomoći u Siriju, ja bih tu pohvalio i ministarstvo i Vladu Republike Srbije zato što su poslali humanitarnu pomoć u Siriju. Najpre, u Siriji se brani i Srbija i svetski mir i bezbednost. Sirija je jedan primer i pokazatelj da SAD i NATO pakt više ne mogu da se ponašaju kao što su se ponašali prethodne dve, tri decenije, ne mogu da bombarduju koju hoće zemlju, ne mogu da sruše koji hoće legitimno izabrani režim.
Vidite koliko su loši bili ti rezimi, šta je donelo arapsko proleće. Egipat se na svu sreću spasao. Pogledajte Libiju. I Rusija je spasila Siriju. Neko je ovde pominjao borbu protiv Islamske države, pa Islamsku državu je stvorila administracija SAD. I mi, pomažući režim Bašara el Asada, ja bih pozvao da se aktivno uključimo, što je više moguće, u podršku Siriji i taj kolega poslanik, zaista ne znam ko je, pogledaću u Politici, svaka mu čast što je išao u Damask. Znači, to je zaustavljanje Islamske države.
Kad smo već kod Islamske države, da se osvrnemo generalno na ukupno učešće u mirovnim operacijama, pa i ovima pod okriljem UN. Vi dobro znate da je Srbija izložena velikoj migrantskoj krizi, da je dobar deo te migrantske krize prouzrokovan događajem u Siriji. Mada su sadašnji migranti, većinom, koji se nalaze na našoj teritoriji, nastali iz nekih prethodnih mirovnih operacija, pod znacima navoda, ovih istih sila koje pominjemo u Avganistanu i nekim drugim državama.
Da li Srbija ima kapacitet da učestvuje u mirovnim misijama, s obzirom na brojno stanje naše vojske i na materijalnu opremljenost naše vojske, kada smo izloženi tako velikom izazovu kao što je migrantska kriza? Da li smo u stanju da zaštitimo državnu granicu, ne od agresije spolja, nego od prolaska migranata koji na nelegalan način dolaze u našu zemlju, a vidimo da se EU zidovima ograđuje od tih migranata, tako da je izgleda plan da veliki broj njih i ostane u našoj zemlji?
Takođe bih postavio pitanje ministru odbrane, vezano za stanje – šta kada se pripadnici mirovnih misija vrate u zemlju? Koliki je broj oficira, podoficira i vojnika pod ugovorom koji su učestvovali u mirovnim misijama, a po povratku iz mirovnih misija su napuštali Vojsku Srbije? Razlog za napuštanje – loš materijalni položaj i loš materijalni status ljudi u vojsci, odnosno zaposlenih u vojsci koji kada odu u mirovne misije, malopre smo konstatovali, zarade drastično veći iznos novca i zato žele da odlaze, a onda kada se vrate, zbog loših materijalnih prilika, nemaju motivaciju da dalje ostanu u vojsci, već taj novac koji su tamo zaradili iskoriste za pokretanje nekog drugog posla. Da li mi treba da ulažemo, a ozbiljno treba ulagati?
Ulaganje u jednog oficira je svakako i ozbiljna stvar i značajna stvar za državu i značajan trošak za državu. Znači, mi ulažemo u oficire, ulažemo u vojsku, ulažemo u podoficire i u vojnike pod ugovorom, jel te, na obukama, šaljemo ih na mirovne misije, oni se vrate i napuste vojsku. Koliki je taj broj? Ja zaista ne znam, ali bih voleo da saznam taj podatak, ako možete da mi date. Ako ne sada, svakako možete i pismeno dostaviti na našu poslaničku grupu, bio bih vam jako zahvalan.
Malopre je prethodni jedan govornik pomenuo jednu dobru stvar, a to je povratak obaveznog služenja vojnog roka za šta se naša poslanička grupa zalaže. Rekao je da bi to koštalo budžet Republike Srbije u prvoj godini, i ministar je rekao, da bi
koštalo 70 milijardi dinara. Da li je bilo ko izračunao koliko nas je koštao prelazak na profesionalni režim služenja vojske? Koliki je to trošak za državu? Koliki je to materijalni trošak?
Drugo, da li mi zaboravljamo, recimo, da je i vojska veliki zamajac privrednog razvoja, pa kad imate veliki broj vojnika na odsluženju vojnog roka, pa potrebno je obezbediti hranu za njih, potrebno je obezbediti uniforme, a to sve može da radi domaća privreda, domaća industrija, pa je to i jedan motor privrednog razvoja.
Drugo, ako hoćemo da budemo nezavisna država, ako hoćemo da imamo nacionalnu ekonomiju i nacionalnu bezbednost, mi to ne možemo imati ako ne ulažemo u vojsku, ako nemamo jaku i stabilnu vojsku. Veliki su i složeni izazovi.
Malopre je prethodni govornik konstatovao da se promenio način ratovanja, da je sve više kriza, da je sve više potreba za mirovnim operacijama, da ratovi traju i po 12 godina i ne zna im se kraj. Mi smo generacija koja je izašla, koja je doživela na svojoj koži rat, a živimo na vrlo turbulentnom terenu i u vrlo turbulentnim okolnostima i uslovima.
Pogledajte situaciju u Makedoniji, pa sami znate koliko može da bude napeta situacija i u BiH, a i dobro znate kako su bili zategnuti odnosi sa Hrvatskom i koliko je provokacija dolazilo iz Hrvatske u prethodnom periodu. Dobro znamo da Albanci imaju takođe teritorijalne pretenzije prema nama, ne samo prema našoj teritoriji, kao što je KiM, nego i dalje. U celoj toj okolnosti mi moramo ulagati u našu vojsku, maksimalno.
Hteo bih još jedno pitanje da postavim, s obzirom da ti naši veliki prijatelji iz EU, gde mi želimo zajedno sa njima da širimo taj mir u svetu, su nam dali 14,2 tone osiromašenog uranijuma 1999. godine. Taj osiromašeni uranijum nosi i dan danas veliki danak ul Srbiji. Preko 40 hiljada imamo godišnje obolelih od malignih oboljenja. Imamo epidemiju kancera. Da li je pri Ministarstvu odbrane, ako ne, pri nekim civilnim organima, ali zajedno bi Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo odbrane trebali da naprave nacionalni centar koji bi mogao da radi popis i sistematizaciju svih malignih oboljenja, pa onda da uradi prevenciju i adekvatno lečenje ljudi koji su oboleli. Mi moramo iz jednog centra da se uhvatimo u koštac sa tom pošasti.
Znate, tek sada, za dve, tri godine će biti 20 godina od kako smo bili bombardovani i tada dolaze kanceri organa, kao što su pluća, kao što je debelo crevo. Možemo očekivati dalji porast malignih oboljenja.
Zbog svega ovoga što sam rekao, iskreno sam nadam da mi nećemo uzeti učešća u mirovnim operacijama pod okriljem EU. Što se tiče mirovnih operacija pod okriljem UN, voleo bih da samo Ministarstvo dobro odgovori i dobro proceni koliki je naš nacionalni interes. To je svakako dobra stvar, ako imamo kapacitete i uslove da zaštitimo sopstvenu granicu od migranata, da zaštitimo bezbednost naše države od svih izazova koji dolaze, a veliki su izazovi i velika je ugroženost našeg naroda.
Ponavljam, recimo, nije nam još stiglo adekvatno obrazloženje za situaciju u Medveđi. Meni je juče bio isključen mikrofon kada sam hteo da pričam o srpsko-albanskim odnosima, pa bih podsetio da smo mi postavili pitanje i vezano za Medveđu i da je opštinski odbor SNS decembra meseca 2015. godine pisao i Vučiću i Nikoliću, kao predsedniku države, predsedniku Vlade, tražeći im da država sredi stanje u Medveđi, s obzirom da su određeni pripadnici u MUP-u na toj teritoriji nelegalno upisali 7.500 Albanaca u birački spisak, odnosno prijavili prebivalište i za to uzeli 10 miliona evra naknade. Molio bih da se prosto takve stvari preduprede i reše, jer to je jedan od pokazatelja da postoji ofanziva naših protivnika prema nama.
Zahvaljujem, gospodi, što su došli da nam danas odgovore i iskreno se nadam da Srbija neće nikada ući u EU, niti učestvovati u mirovnim operacijama EU. Hvala vam.

Izvinjavam se, pogrešno ste protumačili.
Nisam rekao da ima radioaktivnosti. Pitao sam o posledicama bombardovanja koje je izvršio NATO pakt 1999. godine kada je 14,2 tone osiromašenog uranijuma sručio na ovu zemlju. Te posledice, naravno, ne mogu da se izmere. Radioaktivnost je otišla u zemlju, otišla u vodene tokove. Mi kao građani osećamo te posledice. Sigurno znate za epidemiju malignih oboljenja koja nas zahvata i koja će progresijom i dalje rasti. Da li je Ministarstvo odbrane ikada ili u saradnji sa Ministarstvom zdravlja pokrenulo nekakav nacionalni centar koji bi pratio, pokušao da da odgovor, s obzirom da Ministarstvo odbrane ima ozbiljne zdravstvene kapacitete pod svojim okriljem? Da li se ikada posvetilo tom pitanju? Ako nije, evo prilike da se kandiduje to kao nacionalna strategija koju bi Vlada mogla da stavi kao jedan od svojih prioriteta.

Poštovane kolege narodni poslanici, jedan sam od retkih u ovoj sali koji je pažljivo slušao izlaganja prethodnih govornika i to je na moju veliku žalost, moram priznati i zaista trudim se da razumem, ali mi nije jasno kako Fond za zapadni Balkan ima značaj i za Rakovicu i kako će uvesti dualno obrazovanje i kako će pokrenuti ekonomiju, zaista mi nije bilo ni malo jasno.
Ali, da se vratimo malo ozbiljnosti u ovaj naš razgovor i ovaj naš dijalog. Ono što mogu da kažem, ovaj fond i osnivanje ovog fonda nije najgore što ste uradili, gospodo iz vlasti kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Slažem se sa vama kada vi kažete da postoji jedna interpretativna izjava kojom se Srbija ograđuje i kojim precizira šta je za Srbiju Kosovo i Metohija kao potpisnica ovog sporazuma.
Znači, de jure, vi negirate priznanje Kosova i Metohije i to apsolutno može da se saglasi čovek sa vama, međutim ovaj sporazum vam sigurno ne bi prošao na Ustavnom sudu, ali sa druge strane bih hteo da posmatram sa jedne druge strane, političke ravni i faktičko pitanje.
Znači, vi dobro znate da priznanje u međunarodnom pravu nema konstitutivan nego deklarativan karakter. Tu je i gospodin Gajić, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, i velika je šteta što on ne može da uzme učešće u debati, jer je čovek prilično stručan i ozbiljan je patriota, bio je profesor meni na Pravnom fakultetu.
Dobro znate da stvarate jedne faktičke odnose i da u ovom multilateralnom sporazumu postoje države koje priznaju KiM i dajete jednu punoću KiM raznih odnosa i stvarate jednu složenu sliku, znači faktičko priznanje KiM.
Ali, da posmatramo to drugačije. Kakav je politički cilj osnivanja Fonda za zapadni Balkan? Ja to zaista nisam mogao da razumem, niti je iko normalan uspeo to da objasni. Verujem, prvo ne smatram da mi iz opozicije, kako vi volite da ističete, tapiju na patriotizam, i ne smatram da ste vi loše patriote, ali smatram da vodite lošu politiku kada je KiM u pitanju. Kada biste iskreno i slobodno smeli da govorite i kada biste smeli da govorite šta zaista mislite, ja sam siguran da većina poslanika SNS ne bi glasala za ovaj fond, jer Srbija nema nikakav interes da učestvuje u jednom ovakvom projektu. Interes ima Albanija i albanski nacionalni interes na Balkanu je osnivanje jednog ovakvog fonda.
Ali, pošto smo ustanovili, a mogli bi kod gospodina Atlagića kao profesora istorije da odete na jedan kurs, znači, ustanovili smo da ne znamo pozadinu srpsko-albanskih odnosa, ja bih vas podsetio na samo dva događaja iz baš skore naše prošlosti. Ako se sećate fudbalske utakmice između Srbije i Albanije. Sećate se…(Isključen mikrofon.)

Ja ne razumem zašto mi je isključena reč, ali dobro. Očigledno je zabranjeno pričati o Fondu za zapadni Balkan, tako da bi se osvrnuo i na ove zajmove.
Znači, imamo jedan zajam koji se odnosi na reformu i na osavremenjivanje državne uprave, 69 miliona evra. Inače, naknade za taj zajam su poprilično visoke, tako da efektivna kamatna stopa je iznad nominalne kamatne stope i mogli smo sigurno naći i kod komercijalnih banaka ovakve kredite, ali ja sam se iskreno nadao da je politika ovakvih kredita, gde mi povučemo kredit, pa ga odmah damo nekim stranim konsultantima koji trebaju da nam dođu i neka predavanja o reformi državne uprave drže prošlo početkom dvehiljaditih godina, znači, u onom vremenu koje je gospodin Martinović nedavno dobacivajući pominjao kao loše vreme. Ja sam mislio da je to zauvek za nama, ali eto, SNS i to vraća. Mislio sam da nema goreg od Mirka Cvetkovića po zaduživanju Srbije, ali očigledno je da su gospodin Vučić i gospodin Vujović gori i od Cvetkovića.

Gospodine Atlagiću, imam pravo kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Rekli ste da je poslanik naše poslaničke grupe to izjavio. Kao prvo, ja vas nisam pomenuo u negativnom kontekstu, ako ste dobro slušali, nego sam vas spomenuo kao profesora istorije da biste mogli i da upoznate kolege iz poslaničke grupe o odnosima između Srbije i Albanije. To je prvo.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Dođi na časove istorije u Kosovsku Mitrovicu. Časovi se drže u Kosovskoj Mitrovici.)
Izvinjavam se, zaista. Ja nisam dobacivao i nisam prekidao gospodina Martinovića.

Bukvalno pokazujete samo vaše nevaspitanje, ali nema veze.
Gospodine Atlagiću, ja sam upravo pokazao da faktički vi doprinosite priznanju KiM. Znači, de jure vi ste dali izjavu u kojoj se ograđujete, ali ulazeći u multilateralni ugovor koji gradi jedan složeni niz odnosa sa KiM, vi učestvujete u izgradnji lažne i samozvane države KiM. Ali, to nije najgore što ste vi uradili.

Vlast, Vlada Republike Srbije. Izvinjavam se što sam se obraćao narodnom poslaniku. Znači, Vlada Republike Srbije to čini, i svi poslanici koji budu glasali za to.

Gospođo predsedavajuća, to je moje političko mišljenje, da je ovo duboko pogrešna politika.

Kako sam vas uvredio?

Samo polako.

Poslanička grupa Dveri glasaće protiv svih predloženih tačaka dnevnog reda, zato što ne verujemo da politika, koja se od 2000. godine do dana današnjeg neprekidno vodi u Srbiji, može da donese boljitak. Ne verujemo da stalnim novim zaduživanjima ova zemlja može da krene u privredni razvoj i ne verujemo da zbog EU, koja se na našu veliku sreću raspada, treba da se odričemo naših nacionalnih interesa.
Politika Dveri se razlikuje od politike SNS i ja sam siguran da će birači prozreti da SNS govori jedno a radi drugo. Hvala.

Imam pitanje za ministarku pravde, gospođicu Nelu Kuburović. Želim da dobijem informaciju – zašto Ministarstvo pravde odbija da sprovede postupak za razrešenje sudskog veštaka Mirjane Labović iz Gradskog zavoda za veštačenje, a postupak za razrešenje je pokrenut zbog sumnje u njenu stručnost, odnosno da je falsifikovala diplomu Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini?
Istovremeno bih u vezi sa tim pitao i ministra prosvete da nam kaže i da tu informaciju dostavi Ministarstvu pravde koje očito nije u stanju samo da pribavi tu informaciju, mada je u ranijim slučajevima bez problema pribavljalo podatke od drugih državnih organa – da li je ikada u SFRJ ili SRJ Univerzitet u Prištini nosio naziv – univerzitet Kosova u Prištini?
Što se tiče Mirjane Labović, želeo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – šta je uradila povodom zahteva Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno za njegovo rešenje kojim se nalaže Gradskom zavodu za veštačenje da dostavi podatke u kojim je predmetima veštačila pomenuti sudski veštak Mirjana Labović? Već je kažnjen Gradski zavod sa 400.000 dinara, a ima preko 80 novih zahteva za te iste informacije, tako da će Gradski zavod za veštačenje postati verovatno rekorder i biti kažnjen i više nego „Srbijagas“ i „Telekom“ koji su bili ranije rekorderi zajedno.
Ko je toliko moćan da štiti pomenutog sudskog veštaka Mirjanu Labović i kakvi su to predmeti u kojima je ona veštačila i ko se toliko toga boji? Vrlo interesantno pitanje.
Što se tiče sudskih veštaka koji su izuzetno bolna tačka i takođe jedan od velikih problema sudskog pravosuđa, želeo bih da pitam Ministarstvo pravde – da li je odlučivalo u ponovnom postupku o predlogu za razrešenje sudskog veštaka Anice Bajić koja je bila upisana u sudski registar kao sudski veštak za oblast grafoskopije, a brisana je rešenjem ministra Nikole Selakovića 2013. godine?
Naime, ona je bila upisana na osnovu diplome navodne kriminalističke škole za koju je utvrđeno da ne poseduje nikakvu akreditaciju za rad kao školska ustanova, niti kao privredno društvo, niti kao preduzetnik.
Upravni sud je nedavno uvažio žalbu Anice Bajić i poništio rešenje ministra pravde, tako da je sada ponovo na Ministarstvu pravde da odluči o tom postupku.
Šta je zanimljivo kod tog rešenja? Da vidimo kakvi su nam sudski veštaci. Anica Bajić je u žalbi navela da za njenu oblast ne postoji nikakva specijalna škola, već da mogu da veštače nadareni pojedinci, pa sada slušajte zanimljivost, nešto poput rašljara koji nemaju nikakve formalne kvalifikacije za to, ali imaju prirodni dar. Jako zanimljivo.
Kakvi su nam sudski veštaci imamo još jedan slučaj. Dokle je Ministarstvo pravde stiglo sa postupkom odlučivanja povodom predloga za razrešenje sudskog veštaka Miodraga Petrovića sa funkcije sudskog veštaka za oblast mašinska tehnika. Podnet je zahtev pre šest meseci. Pomenuti veštak nema visoku stručnu spremu iz date oblasti.
Inače, taj čovek je poznat kada je pre neki dan napao fotoreportera i novinarku „Večernjih novosti“. To je bilo u „Večernjim novostima“. On je istovremeno sudski veštak iz oblasti ekonomije, mašinske tehnike i stečajni je upravnik. Čovek je završio Višu mašinsku školu, pa je posle dve godine završene upisao privatni Ekonomski fakultet gde je završio i master studije.
Kako je moguće da mu se priznaju ispiti sa Više mašinske škole na Ekonomskom fakultetu? To bi mogao i ministar prosvete da nam kaže.
Želeo bih da pitam ministra Vulina – da li se sutrašnja isplata ličnih invalidnina, kao i porodičnih koje primaju po osnovu Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti ratni vojni invalidi i porodice poginulih biti umanjene za 2,8% i ako je to tačno na osnovu čega je izvršeno to umanjenje?
Za Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, voleo bih da nam kažu s obzirom na situaciju u Beloj Crkvi gde mesecima unazad firma „Eko 21“ d.o.o. skladišti i uništava otrovni otpad, ko je odgovoran za ekološku katastrofu u Beloj Crkvi, odakle je donošen otrovni otpad u tolikoj količini? Radi se o stotinama tona. Po čijem nalogu je pokrajinski inspektor mesecima zataškavao ceo slučaj i da li je tačno da je otrovni otpad prevezen u Novi Sad i da je sada tamo truje građane? Ako je to tačno, gde se on nalazi? Hvala.