Banka ima pravo na glavnicu i kamatu. Ne govorite istinu. Šalite se sa prezaduženim ljudima, kao što se šalite sa penzionerima. Znate, smanjenje penzija je ozbiljna stvar i ja se ne bih sa tim šalio i ne bih se šalio sa ljudima koji su prezaduženi kod banaka.

Ovo je veliki trenutak za vas, gospodine predsedavajući, dali ste konačno pravo na repliku i zaista je to odlično. Ne znam koliko uvreda treba da se izrekne na račun jednog poslanika da bi mogao da dobije pravo na repliku, ali dobro, treba to staviti …

Hajde da postavimo stavi ovako. Ne slažem se ni sa čim što je prethodni govornik rekao, ali da vidimo ono što on predlaže. Sudovi koji bi trebali npr. da reše to. Poljski sudovi su nedavno rešili i uradili su isto ovo što ja uporno tvrdim i što uporno ponavljam. Oni su proglasili ništavim odredbe ugovora u švajcarskim francima i taj ugovor su pretvorili u beskamatni zajam u zlotima. Poljski sudovi, molim lepo. Zašto to ne urade sudovi u Srbiji? Ne mogu. Zašto ne mogu? Zbog uticaja. Znate kakav je uticaj. Kada savetnik predsednika Republike uradi pravno mišljenje i sa tim pravnim mišljenjem se ide kod sudija, koji sudija onda sme da donese drugačiju presudu? Kada Dragiša Slijepčević kaže na Kopaoniku pred 300 pravnika svoj pravni stav, napadaju ga ti isti profesori pravnog fakulteta i mnogi koji su vezani za banke. Ima tamo na pravnom fakultetu ljudi koji se ne slažu sa tim, ali ovi koji su uzeli novac od banaka ne mogu i ne smeju.
Idemo dalje. Direktor BIA zastupa veliki broj, odnosno njegova bivša advokatska kancelarija, a dok je on ranije bio advokat, zastupa veliki broj poslovnih banaka i direktno se meša i utiče u rad pravosudnih organa. Znači, direktno. Evo, neka Aleksandar Đorđević izađe i neka kaže da to nije tačno. Naveo sam mu konkretan slučaj kada je podneo lažnu ispravu njegov kolega iz kancelarije, aneks ugovora koji nije potpisala stranka u slučaju Pireus banke i jednog privrednog društva. Još je on bio advokat, a i 2016. godine kada je bio direktor BIA, identičan slučaj je ponovljen.

Nije lako reći nešto u kratkom vremenu o ovolikom i ovakvom dnevnom redu, koji nema nikakve veze sa vezom, pa bih hteo da krenem od nečega o čemu smo raspravljali u petak, a što mi kao poslanička grupa možemo da podržimo i to jedino što verovatno valja u celom ovom predlogu, a to je izbor gospođe Danice Marinković.
Znamo da je bila jedna velika polemika o njoj i zaista jedina stvar koja valja u ovim materijalima koje smo dobili, a nismo mogli u petak da se javimo i da tada stanemo u odbranu i zaštitu gospođe Danice Marinković od neosnovanih napada i neargumentovanih napada, tako da ovom prilikom moramo da pohvalimo taj predlog i zaista mi je drago da se neko setio, a dugo nisam čuo o toj ženi ništa. Znam da je u protekloj deceniji prošla golgotu. Samo joj želim da u Agenciji za borbu protiv korupcije bude podjednako hrabra kao i kada je radila uviđaje protiv šiptarskih terorista i odupre se SNS-ovim pritiscima i pokuša da stane na put njihovim koruptivnim radnjama.
Kad smo već kod korupcije i kad smo kod nekih drugih tačaka dnevnog reda, izbor saveta guvernera, Zakon o proceniteljima nepokretnosti, tu moramo da se podsetimo kome se donosi i kakvi se donose zakoni.
Kada sam video i kada smo mi videli taj predlog zakona, pravo da vam kažem, bili smo obradovani, jer smo se nadali će se konačno doneti zakon koji će urediti tu materiju. Ali, kada smo videli sadržinu zakona, razočarali smo se.
Pa, zašto se donosi ovaj zakon? To vi najbolje u obrazloženju i razlozima za donošenje ovoga zakona, gde govorite da je cilj ovoga zakona da se olakša bankama. Pa, dobro, dokle više da se olakšava bankama? Umesto da donesete zakon koji će sprečiti fizička lica i građane koji su prethodnih 15-ak godina bili izloženi velikoj torturi od strane banaka, kada su stanovi i porodične kuće oduzimane za smešne dugove koji su nekoliko puta niži od vrednosti te nepokretnosti, kada su mnogi ljudi izvršavali samoubistva zbog takvih stvari, za smešne dugove koji nastaju po raznim ostavama oduzimaju se ljudima stanovi i porodične kuće u kojima žive čitave porodice, vi donosite zakon koji treba da olakšava bankama.
Šta više još treba u ovoj državi da se uradi da bi se olakšalo bankama? Šta smo se konstatovali? Imamo sudije koji imaju VIP statuse kao bankarski klijenti, iako su sudovi u blokadi. Po ovoj osnovi, ako ja imam firmu ili radim u firmi koja je u blokadi, ja ne mogu da budem VIP klijent. Kod nas su sudovi u blokadi za 600 miliona dinara. Kako mogu da imaju status VIP klijenta? Da li zato nema povoljnih presuda?
Imamo visokog savetnika predsednika Republike koji donosi pravno mišljenje koje je suprotno recimo pravnom mišljenju koji važi u Evropi. Videli smo sada da sudovi u Poljskoj ili u Nemačkoj, pa i u Hrvatskoj, zauzimaju drugačije stanovište. Evo, i tužilaštvo se ovde oglasilo. Postavlja se pitanje kako visoki državni funkcioner može da ima takav jedan ugovor za koji dobija desetine hiljda evra nadoknade, da daje pravno mišljenje dok obavlja visoku državnu funkciju?
Opet smo konstatovali da se BIA zloupotrebljava opet u korist banaka i da zloupotrebu položaja čini direktor BIA, koji zastupa mnoge poslovne banke u velikim sporovima.
Neko mi reče u razgovoru na hodniku od poslanika vladajuće većine – to su sitni ugovori. Ta zloupotreba samo za jedan slučaj privrednog društva, kada je ta kancelarija podnela falsifikovanu dokumentaciju, je težak 70 miliona evra. To nisu uopšte sporovi male vrednosti, nisu male stvari.
Dakle, još jedan zakon samo na korist bankama. Ovde nije samo u pitanju 20.000 porodica koje je zaduženo u švajcarskim francima. Svi ljudi koji su digli kredite u evrima, pa i njima je obaveza od 2008. godine do danas porasla 70-80%. Hajde da donesemo nešto da zaštitimo taj narod. Hajde da donesemo neki zakon koji će njima ići u korist, a ne stalno bankama. Eto, prvi posao za Danicu Marinković, ova malopre pomenuta korupcija koju čine sudije, direktor BIA, visoki državni funkcioner, u to vreme savetnik predsednika Republike, da to istraži Agencija za borbu protiv korupcije.
Idemo dalje. Imamo ovde i jedan predlog koji je podneo šef poslaničke grupe vladajuće većine. Možemo reći da je pravosuđe žrtva politike. Posebno, ovde smo se svi složili, čak su i poslanici DS to više puta isticali, da je najdrastičniji primer lošeg odnosa države prema pravosuđu ona neuspela reforma iz 2009. godine, kada je 1.000 ljudi bez ikakvih jasnih kriterijuma oterano s posla.
Ali, ovaj zakon je isti manir. Ovo što podnosi Aleksandar Martinović je identična stvar. Znači, vi dalje usvajate sve te loše tekovine. Zahvaljujući subjektivnom osećaju predsednika poslaničke grupe vladajuće većine, vi hoćete da prolongirate primenu zakona za još godinu dana. Zašto to nije uradilo Ministarstvo pravde, nego to mora da radi Aleksandar Martinović? Da li je to najdirektnije mešanje politike u pravosuđe?
Još uvek mi dugujete onaj odgovor o onih 650 članskih karti, kada su se ljudi iščlanili, niste nam dostavili.
Malopre smo imali jednu živu debatu vezano za „Petrohemiju“. Ja se slažem, i ministar je bio u pravu. Ja mislim da to niko ne spori ovde. Ja u diskusiji nisam čuo da je bilo ko pomenuo da nama „Petrohemija“ ne treba i da je to preduzeće štetno preduzeće. Ali, da li možemo da se složimo oko još jedne stvari, da je „Petrohemija“ u dugovima i da ima ozbiljan problem koji treba da se reši? Ali, kako je nastao taj problem? Znate, bombardovanje je bilo pre 17 godina. Jeste, imali smo visoke cene nafte i naftnih derivata, pa je to sve proizvođače polimera opteretilo u svetu, ali smo u zadnje vreme imali i drastičan pad tih sirovina.
Ja mislim da je ovde ključni problem upravljanje. Da li ste vi ikada priveli pravdi odgovorne za loše upravljanje u „Petrohemiji“? Evo, već pet godina vi upravljate „Petrohemijom“. To je ključni problem. Isto tako je i sa „Železarom“. Ja se slažem i dobra je stvar, „Železara“ mora da posluje, ali šta ćemo sa onih skoro 250 miliona evra koje je napravilo to rukovodstvo koje je SNS postavio?
Ako kažete da su Bojković i Kamaraš profesionalni upravitelji i da je Kamaraš stranac koji je ranije u Us Steel-u radio, a da Bojković nije, da je on član SNS, postavlja se pitanje šta će tom čoveku obezbeđenje BIA? Oko kakvih para su se on i Kamaraš posvađali, pa sada on kao radnik „Srbijagasa“ mora da ima obezbeđenje BIA, jer mu je Kamaraš pretio likvidacijama, a znate da on sarađuje sa Albancima sa Kosova? Pa ste dali čoveku obezbeđenje BIA. Nije malo 244 miliona. Ko zna koliko je tu ljudi bilo u talu. To je ključno pitanje da mi odgovorimo. Nemojte da izvrćete da je neko protiv „Železare“, protiv „Petrohemije“. Ovde je ključno pitanje zašto se loše upravlja tim preduzećima i ko pljačka ta preduzeća?
Što se tiče „Petrohemije“, mi smo prvo imali za pet godina Azerbejdžance. Oni su trebali da budu strateški partneri, pa onda Iran, pa na kraju UAE i Abu Dabi, da kupi Luku Pančevo i „Petrohemiju“, pa na kraju Kinezi i do sada ništa. To mora da se kaže.
Što se tiče akciza, još kada je bio budžet, tad smo rekli da očekujemo novi Zakon o akcizama, jer nerealne stvari ste predvideli u budžetu. Kako još osam milijardi na naftne derivate da dobijete? Mi imamo najskuplje gorivo u regionu. To smo tada rekli gospodinu Vujoviću. Rekli smo – imali ste sreće zato što je u prethodnom periodu cena goriva bila niska. Mi nismo smanjivali cene, nego smo održavali istu cenu rastom akciza da bi se punio budžet, na štetu građana Srbije i na štetu privrede. U redu, ali šta ćemo sada? Sporazum Rusija OPEK, rast kamata i rast dolara koji se očekuje sa Trampom i sazvaće problem. Da li ćemo plaćati i dalje još skuplje gorivo? Sam ministar Vujović da to može da bude izazov. Te akcize, lepo je to tako puniti budžet, ali ja sam vas tada pitao da li građani Srbije mogu da prežive to vaše punjenje budžeta i taj suficit.
Što se tiče ovih plata u javnom sektoru, moram da kažem da se država maćehinski odnosi prema Vojsci Srbije i tu cenu ćemo plaćati skupo svi, svi građani, ne samo Vojska, jer bez Vojske nema ni stabilne države, nema ni ekonomije. Tu moram da apelujem da se ta nepravda u budućnosti ispravi, jer ne možemo imati nikakvu vojsku, ni zadržati lica koja su sada na službi u Vojsci sa ovako smešnim i sramnim platama i nepravda prema tim ljudima se mora ispraviti. Hvala.

Hteo sam samo da ukažem da ne znam na šta je replicirao meni kao narodnom poslaniku koji je govorio pre njega, s obzirom da ja nisam spominjao stvari koje je on govorio u svojoj replici. Tako da je to vrlo zanimljivo, ali dobro. Ako SNS i njen ovlašćen predstavnik na sve ovo što sam ja izneo nema ništa da odgovori lično meni, nego odgovara nekim paušalnim frazama koje se odnose na neke druge ljude, odlično.

(Vladimir Orlić, s mesta: Da li je Poslovnik ili replika?)

Replika, Orliću.

Dakle, gospodine Arsiću, da preciziramo, vi i ja smo onda saglasni. Saglasni smo da „Petrohemija“ treba da posluje, saglasni smo da je „Petrohemija“ važno preduzeće, ali takođe, mislim da ste i vi to pomenuli u svom govoru, treba da se utvrdi zašto „Petrohemija“ je loše poslovala u prethodnom periodu. Već pet godina ste na vlasti, ja vas pozivam da to konačno iščačkamo i utvrdimo. Da li ste saglasni sa mojim drugim delom izlaganja? S obzirom da ste saglasni na taj prvi deo, ali nemojte meni pripisivati neke reči koje nisam izgovorio.

Ponavljam, „Petrohemija“ je potrebna Srbiji, ali mora da se preispita zašto „Petrohemija“ ima dugove. Bombardovanje je bilo pre 17 godina. Moramo da vidimo od 2000. godine do danas šta se izdešavalo i kako se upravljalo tim preduzećem. Moramo da vidimo šta pet godina radi SNS sa preduzećima takvog i sličnog tipa. Znači i sa „Železarom“ Smederevo, kako ja nastao… Ponavljam, gospodin Bojković i gospodin Kamaraš kako su napravili dug od preko 240 miliona evra i zašto gospodin Bojković ima obezbeđenje BIA-e, između ostalog, i razna druga preduzeća? Eto, biramo gospođu Danicu Marinković i nadam se da će se Savet za borbu protiv korupcije baviti time u budućem periodu.

Mi ovim amandmanom predlažemo brisanje organizacije za profesionalno upravljanje i poštovana gospođo ministarka, vi ste juče u nedostatku argumentacije stalno pominjali nekakve kugle. Ovo vam je jedna od tih kugli u koju vi treba da pogledate, pa da vidite kako je organizovana, odnosno kakva je namera da organizujete sistem za partijsko zapošljavanje.
Šta će vam pravno lice, kao organizator profesionalnog upravljanja? Ili preduzetnik, kao organizator profesionalnog upravljanja? To je prvo ekonomski trošak za građane. Zašto ne bi građani direktno, odnosno stambene zajednice bile direktno u komunikaciji u zaključivanju ugovora sa profesionalnim upravnikom, a šta će im neki posrednik u tome?
To podiže troškove. Jedan deo sredstava za organizatora i jedan deo za profesionalnog upravnika. Druga stvar jeste, što preko toga vi hoćete da ostvarite monopol, jer uglavnom će organizatori profesionalnog upravljanja, zbog veze koju imaju u opštini, dobijati sve prinudne uprave u zgradama i samim tim će biti u povlašćenom položaju i na tržištu, i ugasiće i udaviće sve individualne profesionalne upravnike.
Nije sporan profesionalni upravnik, ako neko želi sa njim da zaključi ugovor. Mi to pozdravljamo. Ako stambena zajednica želi, mi se protivimo nametanju profesionalnog upravljanja i organizatoru profesionalnog upravljanja. Zato što organizator profesionalnog upravljanja je tu, jer se krije ključ partijskog zapošljavanja i tu se krije ključ monopola.
Gde još možemo da pogledamo? Čuli smo primer javnih preduzeća, čuli smo neke druge primere. Pogledajte primer u okruženju. Ponavljam, u Makedoniji postoji sličan zakon i u Makedoniji je vlast slično zloupotrebila ovaj institut. Čime su se oni poslužili? Ti njihovi profesionalni upravnici su išli i popisivali, upravo ono što vi želite, stanove u kojima niko ne živi i u kojima niko ne boravi i onda pred izbore prijavljivali veliki broj lica fiktivno na te adrese i tako manipulisali na izborima. Nešto što, verovatno, SNS planira na sledećim, jel tako?

Gospodine Arsiću, član 104.
Prethodni govornik, gospodin Orlić, direktno se obraćao Bošku Obradoviću, direktno ga je optuživao, iznosio je razne optužbe neosnovane na račun Boška Obradovića. Ja znam, gospodine Arsiću, da nema argumentacije u izlaganjima SNS, ali ne možete vi da ih štitite ne dozvoljavajući osnovno pravo koje daje Poslovnik narodnim poslanicima. Dajte nam naše pravo. Nemojte baš toliko da štitite, ima vas dovoljno, pa valjda možete argumentima da se suprostavite.

Predlažemo brisanje ovog člana i tu je sporno i osnivanje tog javnog preduzeća na nivou lokalne samouprave, ali i taj javni interes koji se provlači kroz ceo zakon.
Slušajući ovu raspravu koja je trajala od jutros, moram da postavim kod tog javnog interesa – da li je javni interes pravo na život? Pošto znamo, prema stavu ministarstva, da pravo na stan nije nešto što poznaje EU, pa ne poznaje ni to ministarstvo, da li mi onda imamo pravo na život?
Da li je javni interes pravo na život svih naših građana? Ja to zaista moram da postavim kao pitanje. Najlakše je pisati obaveze, najlakše je propisati obaveze, najlakše je uvesti nove namete. Nije sporno, nisu nama zgrade neuređene zato što smo mi nesložni, ili zato što smo mi neki tvrdoglavi ljudi koji ne žele da žive u sređenim zgradama, kao što se ovde jutros prezentovalo, nego zato što nemamo odakle da ih sredimo.
Odakle, gospođo ministarka, da se uzme taj kredit kada su ljudi koji su uzeli kredite do grla u dugovima, ne mogu da izdrže bankarske namete? Odakle, gospođo ministarka, da uvedemo tu toplotnu izolaciju koja jeste potrebna, ali ne možemo to da isfinansiramo?
Slažem se da je javni interes da se uvede energetska efikasnost grada, ali ima jedan važniji javni interes, a mi nikad ovde u Skupštini nismo utvrđivali opšte javne interese, pa eto, ako vi već utvrđujete javni interes, da li je na vašoj listi prioriteta javni interes da građani žive u sređenijoj državi u smislu da imaju posao, u smislu da im izvršitelji ne upadaju i ne plene imovinu zato što ne mogu da vrate obaveze i dugove koje su uzeli, da li od banaka, da li od komunalnih preduzeća, u smislu da budu dostojno plaćeni za svoj rad. Ovde ljudi vredno rade ali zarade koje primaju za svoj rad, apsolutno nisu adekvatni, niti uloženom radu, niti dostojanstvu koje im je potrebno da bi normalno živeli.
Kada biste to prvo popravili, ovaj zakon bi bio idealan, ali ne možete da krećete da uvodite red na grbači građana, umesto da krećete od početka, a to je podizanje standarda da bismo sredili zgradu.

Gospođo ministarka, vaše obrazloženje je tačno da smo tehnički neprecizno podneli amandman. Naime, verovatno ovu reč „samo“ je trebalo zameniti rečju „osim“.
Šta je bila naša namera, ako izvršimo tu zamenu. Da ovaj stav ovoga člana uskladimo sa stavom 3. člana 43. zakona, gde se govori kada vlasnik isključivo tog posebnog dela zgrade ima pravo da učestvuje u odlučivanju. Znači, ima pravo glasa u stambenoj zajednici da onda na isti način učestvuje u troškovima održavanja zajedničkog dela i zemljišta. Da se to odnosi samo kada je isključivo vlasnik garaže, garažnog mesta i garažnog boksa i kada se to odnosi na to garažno mesto i garažni boks. Da li ste me razumeli? Jer ovde ako sam ja vlasnik, recimo u jednoj zgradi, garaže, garažnog mesta ili garažnog boksa, ja učestvujem u troškovima održavanja zajedničkih delova te zgrade i zemljišta. A nemam pravo glasa, osim ako se odluka u pitanju ne tiče isključivo moje garaže, garažnog mesta i garažnog boksa.
Mislim da se onda taj član 43. i ovaj član 63. dovode u istu vezu. Znači, ista prava za iste obaveze. Znači, da snosim troškove isključivo ako se odnose na moju garažu, moje garažno mesto i garažni boks zato što imam isključivo i pravo glasa kada su u pitanju garaža, garažno mesto i garažni boks. Znači, isključivo ova reč samo bi posle ovog zareza gde smo krenuli da dodajemo šta bi trebalo zameniti, treba zameniti reč – osim i onda taj način imamo identična prava i obaveze. Ovako bi ti ljudi koji isključivo imaju, a to je čest slučaj, recimo u Beogradu, da vi imate garažu, garažno mesto ili garažni boks koji plaćate, a pripada nekoj drugoj zgradi, a vi ga koristite za svoj novac, znači kupili ste, da sada budete opterećeni za neke stvari koje nemaju veze sa vašom imovinom a ne možete da utičete u donošenju odluke.

Kao što smo i do sada govorili, znači, veliki je ovde problem, prvo prinudni upravnici, uvek smo protiv prinudne uprave i prinudnih upravnika jer smatramo da ne može država niti lokalna samouprava da bude arbitar u našoj imovini i našim međukomšijskim odnosima. Zato smo protiv bilo kakvih prinudnih mera koje ovaj zakon predviđa. Mislimo da nema potrebe za prinudnim merama, jer daleko od toga da smo mi sređeno društvo kao Švajcarska i da imamo nivo standarda kao Švajcarska ili Nemačka. Znači, nemamo ga, onda nemojte da imitiramo neke stvari i donosimo jedan ovakav zakon, zato smo protiv prinudnih upravnika.
Takođe i taj obavezni nivo investicionog održavanja i svih ostalih oblika davanja i dažbina koje treba da propisuje, odnosno njegovo minimum koji treba da propisuje nadležno ministarstvo i lokalna samouprava ili tačan iznosu u slučaju te tzv. prinudne uprave je neprihvatljiv. Kako je to u praksi do sada funkcionisalo?
Pogledajte porez na imovinu, kako ste propisivali, tj. kako su lokalne samouprave u Srbiji propisivali visinu poreza na imovinu. To je uvela Demokratska stranka, jel tako? Jeste. U vreme Demokratske stranke su bili visoki, a u vreme vaše vlasti su katastrofalno veliki, vi ste dodatno podigli nivoe poreskih stopa, odnosno i poresku osnovicu.
Na primer, kada jednu nekretninu želite da opteretite hipotekom radi kreditnog zaduživanja a onda kada se uradi procena vrednosti nekretnine, jedna je cena, a višestruko je uvećana kada lokalna samouprava radi procenu za poresku obavezu. To je zaista neverovatno. Već imamo negativno iskustvo kako se lokalne samouprave ponašaju i dobićemo još jedno negativno iskustvo. I zamislite u praksi ovu situaciju – javni interes je da se podigne energetska efikasnost grada i, na primer, grad Beograd raspiše jedan tender nalik ovom tenderu za osvetljenje za Novu godinu, zna se ko će da dobije, ogroman novac upumpate nekoj firmi u džep, a onda natovarite građanima da oni to moraju da isfinansiraju kroz ovakve dažbine i namete.

Član 78, vrlo nezgodna stvar, pogotovo zbog tog pominjanja javnog interesa. Hajde da objasnimo kakva može biti situacija u praksi. Vrlo često zgrade i stambene kuće ili porodične kuće koje su građene, na primer 80tih i 70tih, građene su na tuđem zemljištu. Odnosno, vi kupite od nekoga zemlju, tada su recimo slobodna naselja kao što je Mirjevo, kao što je Mali Mokri Lug, drugačije su izgledala i onda su vlasnici parcela prodavali te parcele. Tu su nicale stambene zgrade, nicale su kuće, ali nikada nije izvršen prenos prava svojine na zemljištu.
Onda imamo situaciju da su, na primer, čitava velika naselja ili delovi tih naselja, ponavljam naselja kao što su Mali Mokri Lug, Mirjevo, Jajinci, po Grockoj, Kaluđerica, itd, izgrađena na nelegalan način, odnosno bez legalizacije, bez planskih dokumenata i često na tuđem zemljištu. Sada zamislite tu situaciju. Imamo javni interes, koji niko nije precizno definisao i ne zna se šta je, a vrlo često se zloupotrebljavao do sada u praksi i imamo neke ljude koji žele savesno da sprovode neki zakon, pa onda fino uzmu i krenu redom da ruše, čitava naselja. Vrlo nezgodna situacija, morate da priznate.
Mi pokušavamo ovim amandmanom da maksimalno suzimo to pravo i ta tumačenja, ali vi niste imali sluha za to i to je dodatna bojazan. Da mi nemamo idiote u vrhovima naših lokalnih samouprava, možda bismo se manje brinuli. Ali, pošto je dokazano i pošto su nam najviši državni funkcioneri rekli da u lokalnim samoupravama, pa i u Beogradu, kao u najznačajnijoj i najvećoj lokalnoj samoupravi u Srbiji, nalaze se na vlasti kompletni idioti, onda možemo da se brinemo šta ako neko krene bukvalno da tumači ovaj zakon i bude vrlo savestan u primeni ovog zakona, pa angažuje mehanizaciju, angažuje bagere i krene redom da ruši sva obodna naselja. Em lepo ni ne izgledaju, građena su bez dokumentacije, pa hajde da srušimo Kaluđericu, Mali Mokri Lug, Mirjevo itd.

Želja nam je bila da uskladimo ovaj član zakona, znači član 79. stav 3. tačka 3) sa članom 90. stav 2. zakona gde u članu 90. propisujete znatno veće iznose kvadrature koje dodeljujete u odnosu na pomenuti član 79.
Postavlja se pitanje, pošto je povezano sa članom 78. i potencijalnom željom da neki revnosni primenitelji ovog zakona krenu da ruše za šta oni budu imali interes koji će vrlo lako proglasiti za javni, pitam vas, cela ova namera zakona i stalno se to pitanje provlači kroz napad na naše građane da li oni održavaju ili ne održavaju zgrade ili na kakvom su zemljištu i kako su podigli svoje porodične kuće za stanovanje, da li je to stvarno neka želja da se ljudi kazne zato što nemaju sredstava i zato što su siromašni?
Pogledajte obrazloženje vašeg zakona gde konstatujete da je hiper inflacija obeštetila prethodnu stambenu politiku koja je doneta 90-tih i koja je bila dobra dok nije došlo do hiper inflacije kada smo dobili gomilu vlasnika nekretnina koji su siromašni.
Negde mi je stalno ta namera, kada ste siromašni za šta će vam nekretnine, za šta će vam vaši stanovi i za šta će vam vaše kuće? Hajde da ispravimo, pošto se siromašni, nemate pravo da imate nekretninu i nepokretnost u sopstvenom vlasništvu, nego fino rentirajte, hajde da bude kao u američkim filmovima, rentirajte mi ćemo imati neke upravnike i veleposednike koji imaju gomilu nekretnina, pa koji će vam izdavati te iste dosadašnje vaše stanove i vaše kuće na kiriju i na rentu, jer ne možete da održavate zgrade, fasade, ne možete da ispunite ovo što vam ovaj zakon propisuje i onda nemate ni pravo da imate ni stan ni kuću.

Znači, tačka 7) je sporna, stava 4. koju zahtevamo da se briše. Zaista me zanima, vi želite da stambeno zbrinete lice sa zanimanjem koje je nedostajuće zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ državne uprave. Koje je to lice i kakvo je to lice? Na osnovu kog kriterijuma se to propisuje ili procenjuju ili je ostavljeno npr. svakoj lokalnoj samoupravi da procenjuje koje im lice u tom trenutku nedostaje, pa možemo, na primer, da stavimo fali nam par idiota ili fali nam malo botova, pa onda možemo da angažujemo, da pozajmimo iz Beograda ako imaju višak idiota u Beogradu ili ako SNS u Novom Sadu ima višak tih botova, dajte da prebacimo, recimo, u Kraljevo? Ovo je vrlo jedno zanimljivo zakonsko rešenje, tako da bih voleo da vidim obrazloženje.
Svakako smo predložili da se tako nešto briše, zato što otvara prostor velikoj mogućnosti zloupotreba, koje sasvim sigurno u praksi imamo do sada i sve što se ostavi tako nedefinisanim i tako zamagljenim, do sada su nadležni državni organi, odnosno organi jedinica lokalne samouprave, bez obzira ko je bio na vlasti, često težili da zloupotrebe. Imajući praksu i iskustvo rada SNS, više je nego da opravdan naš strah da će svaku mogućnost iskoristiti za zloupotrebu. Tako da, ovo definitivno treba brisati ili ćemo imati, malopre smo pominjali, nema iseljenja oko izbora. Znači, izbori su vrlo važan faktor, pa zamislite sada lokalni izbori, na primer, u Vrbasu, koji nas čekaju na proleće, pa hajde lokalna samouprava kaže - majku mu, malo nam nedostaje baš nekih sada za lepljenje plakata, pa hajde da angažujemo, na primer, deficitarna zanimanja, da ih stambeno zbrinemo. Eto, to je.

I ovaj amandman je u skladu sa našim celokupnim mišljenjem o ovom zakonu, odnosno sa svim intervencijama koje smo želeli da postignemo pišući amandmane na ovaj zakon.
Mi se protivimo organizaciji profesionalnog upravljanja i prinudnim upravama u našim zgradama. Organizacija profesionalnog upravljanja je jedan dodatni nepotrebni trošak na teret građana Srbije, jer ne treba nam nikakav posrednik između stambene zajednice i profesionalnog upravnika. Jeftinije je za građane, sprečavamo partijski monopol i sprečavamo zloupotrebe na taj način i apsolutno ne vidim, postoje brojne profesije koje su organizovane na takav način, ne vidim razlog zašto ne bismo i ovu materiju, gde je namera zakonodavca bila dobra, uredili na isti način.
Takođe, prinudne uprave su nešto što je nedopustivo. Znači, ja prvi ne bih voleo i ne bih dozvolio nikome da u mojoj privatnoj svojini, u mom privatnom posedu ugrožava i moju privatnost i moje pravo na stanovanje nametanjem nekakvih prirodnih upravnika koje određuje jedinica lokalne samouprave i koja istovremeno propisuje visinu naknade za jedno takvo lice. Mislim da je to nedopustivo i da je to jedan veliki skandal.
Ponavljam, neuređenost ove materije nije u tome što mi ne želimo da uredimo naše zgrade, ne želimo da uredimo objekte u kojima živimo, već je isključivo razlog što nemamo sredstava. Ne postoje novčana sredstva kod građana Republike Srbije za sprovođenje ovakvih naloga i ovakvih zamisli zakonodavca i mi to ne možemo da priuštimo.
Molim vas, nemojte da kažnjavate građane Srbije zbog toga što su imali 26 veoma teških godina, što nemamo poslove, što ako imamo poslove nismo adekvatno plaćeni za te poslove i što nismo u stanju da sve namete i obaveze koje vi propisujete uradimo, tako da pozivam da se izbaci prinudna uprava i organizator profesionalnog upravljanja. Ovaj amandman je u skladu sa tim.

Pored novih finansijskih obaveza i novih poteškoća koje zadajete životima građana Srbije, vi ovde u članu 132. uvodite i određene kazne. Pogledajte visinu tih kazni - od pet do 150 hiljada dinara će se kazniti vlasnik posebnog dela, što je izuzetno visoka novčana kazna i ne vidim opravdanje za jednu takvu nameru zakonodavca, tako da smatramo da treba zameniti znatno blažim kaznama.
Ako želite toliko već da kažnjavate ljude, da li se iza toga krije namera da vi njima oduzmete njihove stanove? Pazite, ako imate već razne obaveze koje ste stavili, pa ste ih kreditno zadužili, pa još na kraju ste ih negde i kaznili, ko će to da plati gospodo? Znači, ko će da vam plati od pet do 150 hiljada dinara? to je zaista izuzetno visoka kazna. Mislim da bi bilo realnije i uvažavalo bi i finansijske mogućnosti građana Srbije da te kazne budu manje. Takođe, da se kazne koje su propisane od 500 hiljada do dva miliona dinara, zamene sa 50 hiljada do milion dinara za stambene zajednice. Ja iskreno nadam da cilj ovih kazni nije da se neko ostavi bez imovine, jer šta ćemo onda sa ljudima kojima smo sve oduzeli, nemaju sredstava za egzistenciju, izgubili su mesto stanovanja? Kud ćemo s njima? To je onda dodatni teret i trošak za državu, tako da prosto se nadam da namera zakonodavca nije bila da nas potpuno opljačka i osiromaši, jer kako drugačije da tumačite tolike kazne na jedan ovakav zakon?
Ponavljam, sve bi bilo sređeno u našim zgradama i ljudi bi ulagali i izdvajali bi novčana sredstva i mi bi imali energetski efikasne zgrade i svi bi imali koristi od toga da ljudi to sebi mogu da priušte. Pošto to ne mogu da priušte, ajde da ih kažnjavamo. Hajde da ih kaznimo zato što su siromašni? Da li je to vaša namera? Znači, nemate sredstava, nemate posao, fino, sad će još i država da vas kazni zbog toga.