Dragi građani Srbije, Vlada Republike Srbije ovim zakonom ima nameru da vaše zgrade, koje su sada osnovane i registrovane kao stambene zajednice, kazni novčanim kaznama do dva miliona dinara.
Ko će da plati te novčane kazne? Pa, platićete svi vi koji živite u tim stambenim zajednicama, proporcionalno deo koji se odnosi prema vašem udelu u toj stambenoj zajednici. Ako još imamo i situaciju da će vas kažnjavati kao vlasnike posebnog dela zgrade, možete da nakupite jednu lepu novčanu kaznu, na primer, moja zgrada koja ima 12 stanova, pa kada bi se to sve srazmerno podelilo ode u nekom slučaju i preko 300 hiljada dinara kazna po stambenoj jedinici, može se izreći, u maksimumu, ako je zaprećena.
Ko će to da isfinansira? Ko će to da isfinansira? Opet ponavljam, svaka čast, lepo je to da mi treba da živimo u sređenim uslovima, ali zamislite, recimo, hipotetičku situaciju, neka starija lica koja imaju stan na Vračaru, ili na Starom Gradu, žive od penzije koja apsolutno ne zadovoljava minimalni egzistencijalni minimum, jedva sastavljaju kraj sa krajem, i moraju da srede svoju fasadu, koja je lepa zgrada, lepa fasada, samo je skroz oronula, propala je, jer decenijama nije ulagano u to. I oni su jedni od onih, kako obrazloženje zakona kaže, siromašni vlasnici, Ministarstvo koje sada želi da te siromašne vlasnike, Vlada Republike Srbije da kazni zbog svoje nemaštine. Pa, nisu ti ljudi krivi zato što su imali vrlo teških 26 godina. Nisu oni krivi zato što su penzije i onako nedovoljne, smanjene uredbom ove Vlade. Znači, vi ste njima uzeli 20 milijardi dinara i sada od njih očekujete da isfinansiraju i da srede. Pa, to vam je desetine hiljada evra po nekom ulazu, da bi doveli sve u red, da bi sredili ulaz, da bi se sredila fasada, da bi uveli izolaciju. Kako to isfinansirati? Šta treba, da se kreditno zaduži? A, ako ne žele da se kreditno zaduže, onda fino, hajde da ih kaznimo.
U svakom slučaju, nateraćemo mi njih da se isele iz centra grada i da odu negde na periferiju, jer je to zaista namera jednog ovakvog zakona.

Ako želimo da izađemo u korist građana Srbije i ako nam nije cilj da ovim zakonom obezbedimo partijsko zapošljavanje i mahinacije i manipulacije koje bi eventualno SNS mogla da učini kroz ove institute, onda ćemo izbaciti organizatora profesionalnog upravljanja. Samim tim, i ovaj član mora da se redukuje i da se menja.
Organizator profesionalnog upravljanja, još jedanput ponavljam, apsolutno nam je nepotreban u ovome jednome zakonu, jer postoje brojne profesije koje su organizovane isključivo kao individualna lica. Zašto to ne bi bili i profesionalni upravnici? Nema potrebe da SNS ima monopol i nad jednom ovakvom institucijom. Takođe, nema nikakvog ekonomskog opravdanja da dodatno opterećujemo građane Srbije.
Samim tim, jedan ovakav član u zakonu ne može da ostane. Ja pozivam zakonodavca, ako mu je cilj da uredi odnose stanovanja i da uredi, pre svega, da poštuje prava građana sopstvenih, koji su u krajnjoj liniji i u velikom broju i za njih same glasali, onda neka izmeni jedan ovakav zakon. Takođe, mislim, još jednom podcrtavam, nema potrebe, kada već uvodite tolike namete, kada već toliko opterećujete budžete osiromašenih građana, koji ne mogu više sve da isfinansiraju, od silnih poreza do silnih akciza, do nenormalnih nameta koji postoje samo u Srbiji, da im uvodite obaveze i ovim zakonom, a s druge strane im pretite ozbiljnim propisanim kaznama, propisanim kaznama za fizička lica vlasnike stanova od pet do 150 hiljada dinara, do stambene zajednice od 50 hiljada do dva miliona dinara. A, šta su stambene zajednice? Pa, to je opet zbir tih fizičkih vlasnika pojedinih delova same zgrade.
Tako da, ja ne vidim šta je svrha jednog ovakvog zakona. Sigurno svrha zakona nije izvući novac koga nema. Oni nemaju novac. LJudi da imaju taj novac, oni bi već uložili u sopstvene zgrade. I meni je u interesu da mi zgrada bude energetski efikasnija, da manje novca trošim na grejanje i na hlađenje, da mi bude bolja izolacija. Ja da to mogu da priuštim, ja bih to uradio u svojoj zgradi. Ali, odakle, gospodo naprednjaci? Pa ovo nije Švajcarska. Mi imamo srpske plate, nemamo nemačke plate. Ali, očigledno Angela Merkel nekome mnogo udara u glavu.

Jasno je šta je bila namera zakonodavca sa ovim članom zakona. Na svu sreću to nije prošlo. Mi bi hteli da ukažemo da, pored lica koja su imenovana i postavljena i koji su funkcioneri, javni funkcioneri, vladini funkcioneri ili su pak direktori u nekim javnim preduzećima, postoji jedan krug ljudi koji se zaista nalazi u problemu.
Naime, recimo, imate razna preduzeća ili neke javne ustanove koje su svojim radnicima, i to najčešće nisko kvalifikovanim radnicima koji rade za najmanje lične dohotke, najmanje zarade, davali određene šupe, određena skladišta, određene garaže koje su ova lica pretvarala u svoje stambene jedinice i tu žive sa svojim porodicama. Znači, oni potpadaju pod jedan ovakav član i njima se ne dozvoljava da oni otkupe te svoje stambene jedinice. Zato smo mi predložili da se uvedu određeni uslovi koji bi precizirali koja lica bi mogla da steknu ovo pravo koje ste vi predvideli ovim članom 153, a to svakako ne bi bili političari, ne bi bili dobro plaćeni direktori, već bi upravo bila ta siromašna lica.
Iz iskustva, recimo, znam da tamo gde radi moja supruga, da postoji veliki broj lica, koji su radnici, neki su recimo izbegli devedesetih, neki su najniže plaćeni bez kvalifikacija koji obavljaju svoje poslove, da im je to preduzeće, odnosno naučno-istraživačka ustanova, konkretno, dodelila šupe, dodelila određene garaže i ljudi žive tu sa porodicama. Ulagali su u te objekte, pretvorili ih u svoj neki stambeni prostor, ali ne mogu da ga otkupe. Taj problem postoji. Konkretno, Institut za kukuruz Zemun Polje, na primer. Taj problem postoji i hajde da napravimo neki modalitet da se toj sirotinji omogući da dođe do nepokretnosti. Ovim predlogom, kako ste vi formulisali, nažalost, to nije bilo zbog tih ljudi, već je upravo otvaralo mogućnost zloupotreba. Hajde da napravimo nešto što bi dalo precizno kriterijume da sirotinja dođe do svog prava.

Mi smo ovim amandmanom predvideli veće kazne. Znači, da umesto 150.000 do dva miliona dinara budu kazne od 300.000 do tri miliona dinara. A takođe za odgovorno lice u stavu 2. od 5.000 do 150.000 se zameni kaznom od 50.000 do 200.000.
Smatramo da je reč o transportu najopasnijih mogućih materijala, vi ste to naveli eksplozivnih, radioaktivni materijal. Tako da u ovom slučaju zbog bezbednosti građana potrebno je možda još strožije propisati sankcije za pravna lica i za odgovorna lica u pravnim licima koji se bave transportom ovih materijala kako bismo ih naterali da maksimalno savesno sprovode taj svoj posao, opet u skladu sa interesima i bezbednošću građana.

Identično kao i za prethodni amandman. Obrazloženje, povećavanje kazni opet da bi se privrednici, odnosno lica koja se bave transportom ovih opasnih materijala naterali da se ponašaju savesnije i odgovornije.

Hvala.
Cilj je da se rok iz stava 2. od dve godine koji propisuje da ministar nadležan za ovu oblast mora doneti podzakonske akte skrati na godinu dana.
Sami znate da bez podzakonskih akata nije moguće do kraja urediti celokupnu ovu materiju, a s obzirom na značaj jednog ovakvog zakona smatramo da je neophodno što pre doneti podzakonske akte, a na taj način bismo uskladili ovaj stav 2. sa stavom 3. pošto je ministar nadležan za unutrašnje poslove i ima rok od godinu dana da donese blagovremene podzakonske akte, pa smatramo da je identična nadležnost i ministra za unutrašnje poslove i ministra nadležnog za ovaj zakon da u istom roku donesu predviđene podzakonske akte.
Tako da mislimo da biste mogli da prihvatite i ovaj amandman u skladu, kao i ova dva prethodna koja smo usmeno obrazlagali, jer smatramo da je rok od dve godine ipak neprimereno dug za podzakonske akte.

Hvala.
Mi smo predvideli da se u članu 1. stav 1. tačka 1. briše reč „snabdevanje“, da ostane samo ova distribucija, zato što smatramo normiranjem posebno snabdevanje nezavisno od distribucije stvara se jedna suvišna komunalna delatnost jer je snabdevanjem u do sada važećem zakonu obuhvaćeno distribucija toplotne energije, dok s druge strane predlagač u delu obrazloženja gde navodi objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja ni jednom rečju ne definiše delatnost snabdevanje toplotnom energijom.
Smatram da bi uvođenje snabdevanja toplotnom energijom kao posebne komunalne delatnosti bili povećani troškovi koje bi građani trebali da snose. Vidite, i u obrazloženju zašto ne prihvatate vi nas upućujete na Zakon o energetici, gde govorite da je snabdevanje toplotnom energijom proglašena delatnošću od opšteg interesa. Ali, pitam vas, za razliku od snabdevanja i distribucije, zašto bi potrebno bilo novo uvođenje posebnog tog normiranja, zašto sve moramo organizovati kao Elektrodistribucija? Elektrodistribucija je nekada bila jedinstvena distribucija, pa ste izmislili da ima posebno distribucija, posebno snabdevanje, pa ajmo sada svugde da organizujemo te nove delatnosti. Zašto, recimo, kod vas ne postoje tri ministarstva nego je sve objedinjeno u jednom ministarstvo? Ne moramo celu Srbiju da uredimo na taj način ili se ovde krije jedna začkoljica, da uvedete javno privatno partnerstvo u snabdevanje toplotnom energijom, pa se tu nakači neko preduzeće koje bi vam bilo snabdevač toplotnom energijom, za razliku od distributera toplotne energije pa tu da ubacimo još jedan trošak za građane, odnosno da ubacimo još malo novca u privatne džepove.
Smatram da treba brisati reč snabdevanje, jer je to u interesu građana i svakako ako ovo ostane bojim se da u sebi sadrži jednu začkoljicu koja će omogućiti dodatne troškove, odnosno dodatno bogaćenje nekih privatnih pojedinaca.

Našim amandmanom smo želeli da sačuvamo upravljanje grobljima i sahranjivanje kao komunalnu delatnost isključivo u javnom sektoru, bez uvođenja mogućnosti da se privatna preduzeća uključe u taj posao. Sahranjivanje i upravljanje grobljima je jedna stvar sakralnog karaktera i mislim da u interesu građana Srbije nije da se komercijalizuje takva jedna delatnost. Zamislite situaciju da neko nema sredstava da sahrani nekog svog bližnjeg. Do sada je to uvek išlo na teret lokalne samouprave, a sada je pitanje, ako vam neki privatnik upravlja nekim grobljem i ima mogućnost da on organizuje sahranjivanje kao jedini i isključivi na datoj teritoriji, kako će se to rešiti u korist građana?
Generalno, kada uvodimo javno-privatno partnerstvo i kada uvodima privatne subjekte u komunalne delatnosti, moramo shvatiti da će ići tamo gde je profit zagarantovan. To su po principu monopoli i, kao što je prethodni govornik govorio, oni će ići tamo gde imaju interes. Tamo gde nemaju interes to će ostavljati državi. Znači, tamo je neki trošak i tu država treba da subvencioniše, da investira. To se ne isplati, ali tamo gde je mogućnost za ostvarivanje prihoda najveća, one će svakako hrliti da tu zauzmu obavljanje te delatnosti.
Primeri i prakse u državama poput naše nisu nešto što može da nas ohrabri. Videli smo to sa nekim neuspelim pokušajem u opštini Grocka, vezano za odnošenje smeća, da je odmah nastao problem kada su ušli neki privatnici. Takođe, možemo se setiti iskustva Kraljevine Jugoslavije, kada je tamo distribucija vode i distribucija struje u mnogim lokalnim sredinama bila u rukama stranaca, koliko je to problema izazvalo građanima.
Molim vas da dobro porazmislite. Konkretno, samo na groblja kada se odnosi, jer smatramo da bi ta delatnost trebala da bude izuzeta, ali generalno prilikom javno-privatnog partnerstva i njihovog uvođenja u komunalnu delatnost treba biti krajnje obazriv zbog interesa građana.

Predlažemo da se član 7. briše zato što se vrši nepotrebna centralizacija odlučivanja o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti, pri čemu sami uslovi za obavljanje komunalnih delatnosti ni u ovom članu, niti u prethodnim članovima nisu definisani. Dovodimo u stanje da postoji jedna nepotpuna norma, što bi u praksi moglo da izazove ozbiljne probleme, arbitrernost i zloupotrebu. Nanosi se šteta građanima, jer oni očekuju da se komunalne delatnosti obavljaju na brz, efikasan, blagovremen i kvalitetan način, a ne u skladu sa arbitrarnom voljom nadležnog ministra koji može da donosi određene političke odluke. Tako da, ovakav jedan član može da uvede na mala vrata i određeno nameštanje poslova iz okvira komunalnih delatnosti jednim lojalnim preduzećima, odnosno napred postignutim partijskim dogovorima.

Generalno, hajde kad već duže posvećujemo pažnju ovom amandmanu, imamo jednu zanimljivu situaciju da nadležno ministarstvo propisuje i u prethodnim nekim zakonima, propisuje i visinu tekućeg investicionog održavanja zgrada. Takođe, ovde propisuje i određene uslove za komunalne delatnosti, tako da vidimo nameru da nadležni ministar uređuje celokupne one sfere javnog života, odnosno kontakta koji građani imaju, pre svega, sa državom i državnim organima.
Automatski se stvara jedna mogućnost za popriličnu arbitrernost i za poprilični upliv u džepove tih istih građana i smatramo da svi ovi zakoni o kojima smo danas raspravljali su na štetu interesa građana Srbije i da će predstavljati jedan dodatan namet i dodatno izbijanje iz već osiromašenog džepa našeg stanovništva. Ne znam zaista do koje granice vi mislite da uzimate novac od ljudi i do koje granice mislite da ih gurate u džepove svojih prijatelja, saradnika, domaćih ili stranih.

Član 8. stav 1. predlažemo brisanje gde predviđate izuzetak pravila koje je ustanovljeno Zakonom o komunalnim delatnostima i to brisanje tražimo zato što niste naveli koji su to uslovi koje treba da ispune ti privredni subjekti koji bi mogli da se bave komunalnom delatnošću. Mislimo da zbog toga je neprecizan.

Naš amandman je u cilju da se izađe građanima u susret i da građani mogu dva puta godišnje da ukazuju, odnosno njihovo mišljenje odnosno njihov stav o kvalitetu pružanja komunalnih usluga, kao i eventualno da ukažu na neke nedostatke u pružanju istih.
Prema vašem rešenju je to jedanput godišnje, tako da mislim da tu radimo u korist građana i ne vidim razlog zašto ne bi to se omogućilo i češće, a takođe, druga stvar jeste da u kraćem roku se učini otklanjanje onih nepravilnosti na koje su građani ukazali, te ste vi predložili da to bude u roku od 90 dana. Mi smo taj rok skratili za jednu trećinu, odnosno stavili smo ga kao 60 dana.
Znači, da pojasnim, dajemo jednu mogućnost građanima da kontinuirano budu u saradnji sa lokalnom samoupravom, da budu u većoj interakciji i da češće mogu da ukazuju na neke probleme koje im čine isporučioci određenih komunalnih delatnosti, određenih komunalnih usluga. Tako da dva puta godišnje to može da uđe u analizu i obradu i po dobijenom nalogu da se isprave ti nedostaci koji su prihvaćeni, a građani su ukazali na njih, da taj rok za ispravljanje ne bude deset dana, nego da bude 60 dana.
Smatramo da ako neko već obavlja komunalnu delatnost mora da bude u stanju da se brže prilagođava potrebama građana i neprimereno je dugačak rok da vi tri meseca ne možete da ispravite nešto što smeta građanima, a bitna je usluga, jer da se ne lažemo, komunalne delatnosti su monopol. Mi ne možemo da nabavljamo tu uslugu koju nam pružaju preduzeća koja vrše komunalnu delatnost, na neki drugi način, tako da smo prinuđeni. Ne možemo da ih ne koristimo, ne možemo da koristimo od nekog drugog, pa smo prinuđeni da koristimo od tog subjekta, a on tri meseca treba da učini neku popravku, da bi ta usluga bila kvalitetnija. Smatramo da to nije u redu.

Imam tri pitanja.
Prvo pitanje je za Ministarstvo pravde i Agenciju za borbu protiv korupcije. Zanima me njihovo mišljenje da li je protivzakonito i da li je uopšte u skladu sa propisima da jedna poslovna banka zaključi ugovor uz naknadu za dobijanje pravnog mišljenja od jednog visokog državnog funkcionera, a za vreme dok on obavlja visoku državnu funkciju.
Da budem konkretan, u pitanju je Pireus banka koja je 25. februara 2013. godine naručila od grupe profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu jedno pravno mišljenje, a koje se tiče promenljivih kamatnih stopa i da li one predstavljaju ništavne odredbe ugovora, u smislu Zakona o obligacionim odnosima.
Jedan od tri profesora koji je radio takvo pravno mišljenje je prof. dr Oliver Antić, a u tom trenutku glavni savetnik predsednika Republike i član predsedništva SNS koja je vladajuća stranka u tom momentu. Da li je normalno, da li je protivzakonito i da li ima elemenata krivičnog dela korupcije da poslovna banka angažuje grupu profesora, ali da je taj jedan profesor visoki državni funkcioner, glavni savetnik predsednika Republike Srbije, znači, ne samo za pravna pitanja, nego lice koje se redovno pojavljuje u sredstvima javnog informisanja i da za potrebe te banke uradi jedno pravno mišljenje?
Zamislite koliko bi bilo privrednih subjekata koji bi voleli da im ministarka pravde uradi neko pravno mišljenje ili predsednik Vlade, obzirom da je i on pravnik, da uradi neko pravno mišljenje o bilo kom pitanju, koje ne mora biti iz opsega njegove delatnosti, pogotovo zato što je to pravno mišljenje, ja ga imam ovde, Pireus banka koristila pred sudovima u postupcima. Godine 2013. veliki broj građana je podneo tužbe protiv banaka u Srbiji sa zahtevom za proglašenje ništavosti odredbi ugovora koji su vrlo nepovoljni za korisnike bankarskih usluga. Sada kada imate situaciju da jedan sudija dobije jedno pravno mišljenje, a u tom pravnom mišljenju pokojni profesor Hiber, docent doktor Milan Živković i potpisani prof. dr Oliver Antić, koji je glavni savetnik predsednika Republike, se nalazi kao jedan od davalaca mišljenja.
Podsetio bih vas da je problem zaduženih u švajcarskim francima, ne samo problem Srbije, nego problem u celoj srednjoj i istočnoj Evropi, pa su tako na nivou države u Mađarskoj regulisali taj problem, a nedavno su sudovi u Poljskoj doneli jednu vrlo važnu odluku po kojoj su proglasili ništavim odredbe ugovora o zaduženosti, o promenljivoj kamatnoj stopi u švajcarskim francima i te ugovore su proglasili beskamatnim zajmom u zlotima.
Znači, nije više kreditni posao u švajcarskim francima, već beskamatni zajam u domaćoj valuti. Da li je jedan od razloga što se kod nas opstruiše i u pravosuđu, između ostalog, i postojanje jednih ovakvih pravnih mišljenja, kao što smo dokazali da postoje i ugovori između sudija i sudova sa jedne strane, i poslovnih banaka, sa druge strane, po kojoj oni imaju status VIP klijenata.
Nigde nije ušao švajcarski franak i mi imamo još jedan dokaz za to, evo izveštaja koji je revizorska kompanija „KPMG“ radila za potrebe Pireus banke, gde se takođe konstatuje da poslove banke, koje su odobravale kredite u švajcarskim francima, nisu raspolagale depozitima u švajcarskim francima i nisu se zaduživale na minus tržištu u toj valuti.
Drugo pitanje, takođe za Ministarstvo pravde, ali i za ministra finansija i predsednika Vlade. Hvalite se da ste sredili finansije. Kako su vam onda sudovi u blokadi? Status blokade sudova, 11. decembra 2016. godine je bio 534 miliona 583 hiljade 903 dinara, znači veliki broj sudova. Osnovni sudovi dužni su 359 miliona dinara, Viši 129 miliona, prekršajni 24 miliona, Osnovna javna tužilaštva 10,5 miliona, Privredni sudovi 440 miliona, Više javno tužilaštvo 340 miliona i Apelacioni skoro 150 miliona dinara. Pri tome, oni su izuzeti i mogu da isplaćuju i plate i doprinose, a građani ne mogu da naplate svoja potraživanja, što je protivustavno, jer ne štite se svi oblici svojine. Evo, ovde spisak svih tih sudova i svih tih zaduženja.
Treće pitanje, pitanje za predsednika Vlade. Bili ste juče u poseti „Elektromreži Srbije“, istakli ste da je to jedno od najuspešnijih državnih preduzeća, a najavili ste takođe da ćete preispitati rad svih direktora javnih preduzeća i onih koji ne rade dobro. Sada, vas pitam, koji je razlog da direktor „Elektromreže Srbije“ više neće ostati na toj funkciji, njemu ističe mandat, ali, kao što neke informacije kažu, neće se ponovo kandidovati. Znamo da to nije u pitanju nepostojanje fakultetske diplome, jer je i do sada obavljao funkciju direktora Nikola Petrović, bez diplome, i da li postoje indicija da će se on preseliti u SAD, s obzirom da je njegov kum Nenad Kovač, zvani Neša Roming, već prebacio firmu u Ameriku, izneo nekoliko stotina miliona dolara…

Koji je razlog za odlazak Nikole Petrovića?

Shvatajući da je ceo ovaj zakon upravo i donesen da bi se namestilo nekome upravljanje, pre svega, aerodromom „Nikola Tesla“, mi smo se u ovom stavu 2. osvrnuli i podneli amandman na nešto drugo. Znajuči da već ne možemo sprečiti otuđenje, odnosno davanje na upravljanje ovog aerodroma, mi smo želeli da zaštitimo sistem odbrane i Vojsku Srbije tako što bismo izuzeli iz primene ovog zakona tzv. mešovite aerodrome, one aerodrome koji se delimično koriste u civilne svrhe, za potrebe civilnog saobraćaja, odnosno koji su pretežno aerodromi koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije.
Tako da, smatramo da bi oni trebalo biti izuzeti iz primene ovog zakona, jer bi promena upravljača, odnosno dolazak nekog privatnog upravljača, naročito upravljača aerodromom koji bi bio iz inostranstva, mogli značajno da utiču na rad Ministarstva odbrane, na funkcionisanje Vojske Srbije i na bezbednost naše države, tako da zaista moramo voditi računa o onome što nam je ostalo od Vojske, o onome što nam je ostalo od bezbednosti, makar to da sačuvamo, jer jasno je da smo dosta ruinirali sistem odbrane u zadnjih šesnaest godina, ali hajde jednom da se stavi tačka i hajde jednom konačno da stanemo u odbranu i zaštitu vojnog interesa, jer ako mi ne budemo čuvali svoju vojsku, doći će neka tuđa vojska da nas brani.