Što se tiče čitave rasprave oko ovog amandmana i oko ovog zakona, mi smo u načelu, ponavljam ukazali da je upravo cilj ovog zakona Aerodrom „Beograd“ i da se ceo zakon donosi da bi se omogućila koncesija na Aerodromu „Nikola Tesla“, što smatramo jako pogrešnim.
Ne bi se složio sa ciframa koje sam čuo od uvaženog kolege iz opozicije. Mislim da je to mnogo više od 600 miliona za tih 30 godina, jer i u ovakvim uslovima kada se maksimalno ispumpava profit iz Aerodroma „Beograd“ na sve moguće načine, vi imate plus nekih 26 do 30 miliona po godini, a čuli smo od ministarke da je rast 51% bio. Znači, očekivan je veliki rast prihoda na Aerodromu „Nikola Tesla“, to je svima jasno, čak i najveće laiku je jasno da će Aerodrom „Nikola Tesla“ rasti sa prihodima, rasti sa brojem putnika i sa prevozom robe, tako da se postavlja zaista pitanje – zašto bismo dali taj profit koji će sigurno u tih 30 godina biti preko milijardu evra. Zašto bismo dali nekome taj profit? To je jedno ključno pitanje.
Dalje, tehnologija koja bi se eventualno ugradila u taj Aerodrom će taman zastariti sigurno za tih 30 godina, tako da ćemo ponovo morati mi sami da dajemo tu investiciju.
Samo bih se složio sa jednom konstatacijom da se ranije loše poslovalo na Aerodromu, ali se postavlja pitanje – zašto onda sada nadležni državni organi ne preispitaju to poslovanje. Nedavno je bila vest da upravo sada ističe rok „Dufri internacionalu“ za sve zakupe lokala. To su oni fri šopovi čuveni po aerodromu, koji to dobiju na deset godina, kada je direktor Aerodroma 2006. godine bio Nebojša Nedeljković, ako se dobro sećam i on istovremeno radi kao savetnik u toj istoj firmi.
Podsetiću vas da ste upravo vi bili na Aerodromu u vreme dok je on bio direktor, jer vas je on angažovao kao svoju prijateljicu i da ste dve godine zajedno sa njim bili na Aerodromu, a on je po zlu upamćen, kao rukovodilac Aerodroma Beograd.

Zaista smatramo da obrazloženje nije u skladu sa onim što mi tvrdimo, jer ovde se prvo postavlja pitanje šta je uopšte javni interes i kako se javni interes utvrđuje. Ako imamo zakon koji usvajamo po hitnoj proceduri koji nije prošao javnu raspravu, ako imamo sam taj zakon koji predviđa da oko izgradnje pratećih objekata iz stava 1. ovog člana čije mi brisanje tražimo, ako ta izgradnja nije predviđena prema važećim planskim dokumentima primenjivaće se uslovi organa odnosno organizacija nadležnih za poslove telokomunikacije odnosno energetike na osnovu godišnjih planova razvoja tih mreža na teritoriji Republike Srbije u skladu sa zakonom, itd.
Pazite, znači gde je tu javnost uključena, a radi se o javnom interesu. Izgleda da javni interes u Srbiji definišu svi osim samih građana Srbije i osim same javnosti. Nije javni interes ono što tog dana odluči Aleksandar Vučić ili neki od njegovih ministara ili neki od direktora njegovih preduzeća ili neki privatni strani koncesionar koji je došao u Srbiji sa namerom da ovde profitira i zaradi.
Tako da zaista mislim da bi trebali još jednom da porazmislite i da glasamo, svakako, kao što je rekao prethodni govornik, vi imate većinu i možete da izglasate i da je zemlja ravna ali ostaju neke posledice iza vaših dela, iza onoga što vi radite, svakako računajte da svi treba da živimo u ovoj zemlji i ubuduće.
U kakvom stanju su naselja oko aerodroma, dovoljan je pokazatelj naselje Radio far koje se graniči sa Aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu, jer da bi išli u centralnu svoju opštinu Surčin oni ljudi moraju da prođu 35 kilometara, da odu do Novog Beograda, da okrenu na auto-putu pa da idu u opštinu. Inače, 800 metara puta niste mogli tu da probijete. Da li vi planirate da to naselje potpuno ugasite ili već šta? Kakav je vaš plan sa ljudima koji već žive u blizini aerodroma, jer ovde je ključno i ovaj zakon se donosi zbog Aerodroma „Nikola Tesla“.
Mislim da građani Srbije i javnost zaslužuju da znaju kakav je to javni interes o kome vi govorite.

Upravo u skladu sa prethodnim amandmanom i ovaj amandman se odnosi na brisanje pomenutog člana 12. sa istim obrazloženjem, sa istim razlozima i prosto nastavljamo onu diskusiju od malopre.
To što u jednom zakonu stoji da će utvrditi Ministarstvo, ne znači da Ministarstvo može tek tako da utvrđuje javni interes. Valjda za taj javni interes treba da postoji neki veći društveni konsenzus, jer danas je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, a sutra možda Aleksandar Vučić odluči da to bude neko drugi, na primer Vladimir Đukanović, kao totalna suprotnost vama, da bude ministar na tom mestu. Drugačije može da shvati taj javni interes. To je negde opaska i napomena što se javnog interesa tiče.
Što se tiče ovih 700 kuća koje pominjete da će biti izuzete, nisu sporne te kuće, ali su sporni uslovi u kojima ti ljudi žive, znači, infrastruktura koja njima ne omogućava normalan život. Znate da su tamo uske ulice, nema javnog prevoza, nemaju kanalizaciju, a prosto lokalna samouprava razrezuje poreze kao da žive u centru ili u širem centru grada Beograda. Znači, poreska osnovica im je negde 1.100 evra, što je zaista neverovatno za naselje koje nema osnovne uslove za život i da ne može da se probije 800 metara puta koji bi spojilo naselje Radio far sa matičnom opštinom Surčin kojoj pripada i to je zaista neverovatno.
Da li je tu, recimo, postojao javni interes da na vreme ga prepoznate pa da uradite određenim eksproprijacijama i da napravite prosto taj jedan put kojim biste te ljude koji žive u tom naselju povezali sa matičnom opštinom, kad već pričate o javnom interesu. Ili je javni interes u Srbiji samo neki strani investitor koji dolazi pa dobija jedanaest milijardi subvencija, pa dobija sve povlastice i priključke koje ne mora da plati za razliku od domaćeg privrednika, jer kada on ima nešto u interesu da to bude javni interes. Da li je tako?

Mi u našem amandmanu predlažemo skraćivanje ovih rokova, da umesto tri meseca koliko je potrebno da se osnivačka akta osnivača operatera aerodroma i operateri aerodroma usklade sa odredbom ovog zakona, predlažemo dva meseca, odnosno da svoja opšta akta usaglase sa ovim zakonom i osnivačkim aktom umesto 60 dana, 45 dana.
Smatramo da je to primereno, s obzirom da mi ovaj sam zakon usvajamo po hitnom postupku. Ako neko želi da bude operater aerodroma i da upravlja aerodromima, što je izuzetno složen i kompleksan poduhvat i proces, neverovatno je da mu treba pet meseci da završi ukupnu transformaciju svih svojih akata.
Smatramo da je tri i po meseca, koliko je kada se saberu svi ovi rokovi, a mi predlažemo daleko i praktičnije i ima više smisla i više odgovara hitnosti donošenja ovog zakona, pogotovu zato što u samom odgovoru na ove amandmane kažete da je ovo maksimalan rok i da će verovatno taj rok za stvarno ostvarivanje ovih radnji biti kraći nego što je predviđen.
Pridružio bih se inicijativi da mi u Narodnoj skupštini čak i u kraćem roku od tri, odnosno dva meseca, koliko ste vi ovde stavili, postavimo pitanje da li su oni ispunili rokove, jer imamo problem sa rokovima.
Malopre ste pominjali tablu na aerodromu u Nišu, a ja bih pomenuo i naplatnu rampu kod Vrčina, koja devet meseci kasni i prosto, do sada nije bilo nikad odgovornosti za rokove, pa se bojim da i ovde u ovom slučaju ne bude identična situacija.
Morao bih da se osvrnem i na jedno mišljenje naše poslaničke grupe vezano za ovaj zakon, pogotovu iniciran izlaganjem jednog prethodnog govornika. Mi smatramo da je ovaj zakon suvišan i nepotreban i to smo jasno i rekli. Ali, takođe, smatramo i da nije tačno da je isključivo privatizacija ili koncesija dobra stvar, pogotovu za aerodrome, jer aerodrom je prirodni monopol i gora stvar od prirodnog monopola države jeste prirodni monopol privatne kompanije i svakako, iskustvo nam pokazuje da nigde to nije donelo neki prosperitet za građane.
S druge strane, zašto bismo davali nešto što dobro posluje, a dokaz za to je da u privredama OECD-a, najrazvijenijih država sveta, oko 20% bruto nacionalnog dohotka direktno ostvaruje država. Direktno država ostvaruje 20% bruto nacionalnog dohotka i ja mislim da je upravo demagogija ono što smo mi slušali prethodnih 16 godina od te famozne bolje postpetooktobarske budućnosti koja nam je obećana, a to je da moramo da vršimo liberalizaciju i privatizaciju. Jedino sa tim mogu da se složim. Umesto privatizacije, dobili smo pljačku. A apsolutno smatram da nije neophodno sve privatizovati, jer ako imate brojne ove segmente gde isključivo država može da upravlja time, kao što su javna preduzeća ili komunalna preduzeća, gde profit i ne treba da bude primarni cilj, već i briga o građanima.
S druge strane, reći da država nije sposobna nečim da upravlja, kako onda država može da upravlja državom? Jer je država i upravljanje državom, odnosno ovo što radi Vlada Republike Srbije, pa koja god to bila Vlada, daleko kompleksnija i složenija od najsloženije firme, i najsloženijeg preduzeća. Tako da, apsolutno se tu vidi razlika između politike koju zastupaju Dveri i politike koju zastupa i očigledno veliki broj poslanika, mnogo veći nego vladajuća većina u ovoj sali, gde mi smatramo apsolutno suprotnim i da nacionalni resursi ne trebaju da se prodaju i to treba da ostane u vlasništvu građana Srbije.

Smatramo da je Ministarstvo dužno da podzakonske akte donese u kraćem roku. Upravo, ponavljamo, malopre smo to istakli, ukoliko usvajamo jedan zakon po hitnom postupku, smatramo da nije baš primereno da se podzakonski akti izrađuju tri meseca. S obzirom da ovo nije zakon koji ima veliki broj članova, s obzirom da ovde nema ništa novo u ovom zakonu koji se praktično uvodi što se normira, jer već smo konstatovali da većinu tih odredbi možemo naći u drugim zakonima koji regulišu ovu materiju. Ne vidimo zašto bi tri meseca trajalo donošenje zakona.
Ja sam imao jedan dijalog sa ministarkom u načelnoj raspravi baš o toj tematici, gde je ona rekla da tri lica rade kod nje u Ministarstvu na donošenju podzakonskih akata u ovoj oblasti, mada ostaje da nam pokaže sistematizaciju radnih mesta, jer ja i dalje mislim da je preko 100 zaposlenih u Sektoru za avio-saobraćaj, ali dobro, videćemo, svakako ću dobaviti sistematizaciju i negde će biti prilike da o tome vodimo diskusiju i dalje.
Mislim da bi trebali da prepolovimo taj rok za donošenje podzakonskih akata, jer kad već donosite zakon po hitnom postupku, i državni organi bi morali da rade malo hitnije i malo ekspeditivnije, jer očigledno ste imali neki razlog da žurite, zašto već niste i pripremili podzakonske akte, da ne govorim što je poslanica pre mene rekla da bi bilo čak po toj rezoluciji koja je usvojena pre nego što sam ja postao narodni poslanik, primereno i da podzakonski akti budu uz sam zakon.
Niste mi odgovorili za ovo probijanje rokova oko Vrčina, jer postavlja se pitanje da li je ikada iko kažnjen i da li je ikada iko odgovarao za probijanje rokova, s obzirom da ista firma koja gradi tu naplatnu rampu kod Vrčina, nedaleko odatle gradi i Ikeu. Kod Ikee nema kašnjenja, a u poslu sa državom ima kašnjenja, pa bih prosto voleo to da mi prokomentarišete.

Smatramo da u praksi je, vrlo retka situacija, da neko ustupi deo svog posebnog dela u zgradi, mada u obrazloženju ste vi naveli da je teoretski moguć i da treba da ostane, ali negde i u opštim nekim normama imovinskog prava je moguće urediti takav odnos po kojim modalitetima bi ne, kao kako ste vi naveli u obrazloženju, na primer poslednji deo može da bude poslovni prostor, odnosno manja prostorija čiji vlasnik je bio zainteresovan da ga prodaje ili pod nekim drugim uslovima prenese u zajedničku svojinu, a to bi se moglo urediti i nekim drugim normama koje regulišu opšta i imovinsko-pravne odnose. Nije potrebno normirati u ovom zakonu, pogotovo što otvara eventualno neku mogućnost zloupotreba ako su u pitanju neka starija lica, pravno neuke stranke i slično. Eto, samo toliko, ali niste prihvatili, šta da radim.

Taj amandman nam je prošao malopre. Tu smo i stavili, kao što ste videli u tom obrazloženju našeg amandmana, ako već pričamo o njemu, znači, suvišna je ta napomena, s obzirom da nijednim propisom nije utvrđeno definisana obaveza rodne neutralnosti izraza, koji se upotrebljavaju u propisima. Tim pre, što je odredbom člana 43, jedinstvenih metodoloških pravila za izradu, propisana upotreba roda, pa se shodno sadržini istog izrazi u propisu upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije.
Ovo što ste vi uradili, pazite, ovo su jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, a vi ste ovde ovim članom zakona izvršili jedan prodor radikalno feminističkog pristupa i utvrđivanja nekakve džender ideologije, koja vidim da je sada moderna i koja se na velika vrata pokušava da prodre i u Srbiju, čiji ste vi glasnogovornik, što stvarno nema nikakvog smisla.
Sećam se, gledao sam televizijski prenos, svojevremeno, dok vam je sadašnji predsednik parlamenta bila opozicioni poslanik i tada su iz Demokratske stranke prvi uvodili te takozvane prodore, te džender ideologije i radikalnog feminizma, i vi ste, gospođo predsednice, tada se suprotstavljali govoreći da vi niste narodna poslanica, nego gospođa narodni poslanik. To je evo danas eskaliralo, nešto što postoji kao praksa desetinama godina. Evo, može i kolega Martinović iz grupe SNS da kaže da je prirodno da se izrazi upotrebljavaju u muškom rodu i da se odnosi na muški i na ženski rod, da vi sada menjate dajući nekakvo značenje, zato što je to tražio od vas Poverenik za rodnu ravnopravnost, jer je zaista neverovatno i smešno.

Kratko samo, pošto je ovo bilo očigledno na moju adresu, mada gospođo Gojković dužni ste onaj odgovor još dok ste bili opozicioni poslanik. Vas sam citirao kada ste vi kritikovali, ovo što ja sada kritikujem. Samo da vam postavim pitanje – šta ćemo sutra kada se jave oni koji se ne osećaju ni muškarcima ni ženama? Pa, onda oni koji su transrodni ili već kakvi. Pa hoćemo li kao što je onaj nemački poslanik u parlamentu govorio jedno 20 minuta uvoda navodeći sve te oblike savremene, hoćemo morati i njih da navodimo sledeći put? Znači, da recimo zbirne imenica koja je do sada važila i za muški i za ženski rod, vi ste rekli građani, sada mora da bude i građani i građanke, dame i gospodo, otvara sednicu predsedavajući i kaže i svi oni koji se ne osećate ni gospodom ni damama, da su oni transrodnog duha i već kakvih čuda.
Hajde da napravimo sprdnju od Parlamenta i hajde da zaštitimo naše društvo od te džender ideologije ili koja je zaista nešto štetno i nema veze sa ljudskim pravima i nema veze sa zaštitom žena.

S obzirom, da član 9. reguliše raspolaganje zajedničkim delovima zgrade, što je prenos prava svojine na zajedničkim delovima zgrade, smatramo da u stavu 4. „overu potpisa“ treba zameniti rečima „promet nepokretnosti“.
Ovde imamo zaista promet nepokretnosti. Imamo raspolaganje privatnom svojinom, raspolaganje pravom svojine i samim tim smatramo da je treba tretirati na isti način kako je to i regulisano. Znači, na koji je regulisan promet nepokretnosti, zato što forma kod prometa nepokretnosti je daleko ozbiljnija i daleko odgovornija i to nije bez razloga. Znači, nije tu forma „ad solemnitatem“ bez razloga uspostavljena kod prenosa nepokretnosti, a ovde imate promet nepokretnosti u formi koja je daleko slabija u odnosu na formu koju mi zahtevamo. Prosto, overa potpisa, ali ipak ovde je predmet ugovora na koji se overa potpisa radi promet prava nepokretnosti i zaista ne mislim da je obrazloženje da je dovoljna forma uređenje overa potpisa. Zašto onda ne promenimo i promet nepokretnosti, provedemo prosto overu potpisa. Čemu je tamo solmizacija tih ugovora potrebna?
Još jednom vas molim da razmislite. Pre svega molim kolege pravnike da dobro razmisle. Nema nikakvog razloga da ovde ne propišemo jedan strožiji stepen forme, zato što već imamo prenos prava svojine na nepokretnostima, zašto ga onda ne bi tretirali kao što se tretiraju odgovarajućim zakonima?

Ovim amandmanom smo hteli da propišemo obaveze komunalnih preduzeća koji održavaju sisteme koje potrošači koriste, bilo vodovodnu mrežu, bilo elektroenergetsku mrežu, da prosto imaju obavezu da odgovaraju za tu mrežu ne samo do merila, već upravo do samog priključka potrošača, jer često u praksi imamo probleme da distributer električne energije ili vodovod ne izlazi u susret potrošačima i korisnicima usluga kada nastane neki problem, zato što gledaju samo do merila, ali ovamo kada nema merila, onda znate da primenite do mesta priključka, tako da ako već može na štetu građana zašto ne bi nešto bilo i na korist građana, pogotovo što su distributeri električne energije ili pak vodosnabdevači, monopolisti, ipak velika i ozbiljna preduzeća i daleko su u boljoj poziciji nego običan građanin?
Ajde ovde napravimo jedan mali iskorak u korist običnih građanina, jer stalno se donose zakoni na štetu tih građana koji upravo plaćaju usluge koje dobijaju i onda zašto ne bi plaćali ono što dobijaju?
Znate, mi smo dužni da od trenutka ulaska elektromreže u moj sopstveni stan ili vodovodne mreže u moj sopstveni stan, preuzmemo odgovornost i obavezu za tu mrežu, a ako ga stavite do momenta brojila od brojila do stana, može da nastane „h“, „u“ kvarova ko je odgovoran za te kvarove. Pa ne možete po dva dana da jurite ni elektrodistribuciju ni vodovod da vam dođe i da vam to popravi. To je jedan veliki problem koji radi u praksi.
Malopre ste rekli da ako postoji i jedan slučaj u praksi, kod prethodnog amandmana koji ste odbili, mislite da ga je potrebno normirati. Ovde postoji veliki broj slučajeva. Veliki problem predstavlja građanima. Ajde onda i to da normiramo i da izađemo u korist građana. To bi bio veliki napredak, da konačna ova Vlada uradi nešto i u interesu građana, a ne samo po džepu građana.

Samo da konstatujem da mi je zadovoljstvo da je kolega iz SNS rekao da ne žele da izađu u susret građanima i da SNS ne radi u interesu građana.

Član 14. propisuje prava, odnosno obaveze koje vlasnik posebnog dela ima i kako je dužan da upotrebljava svoj posebni deo. Ovde u tački 6. stava 1. vi dajete jednu vrlo čudnu i široku formulaciju, gde precizno navodite u svih šest ovih tačaka obaveze koje vlasnik stana ima. Međutim, kažete – dužan je da dozvoli prolaz kroz svoj poseban deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren način, ako je to neophodno za popravku, odnosno održavanje drugog dela zgrade. To nije sporno.
Međutim, ovaj krajnji deo – ili ispunjavanje druge zakonske obaveze, on može da bude vrlo sporan, zato što je neprecizno tumačenje u pitanje i zaista daje jednu širinu i jednu mogućnost eventualno zloupotrebe. Već imate sve precizno normirano i zaista ne vidim koja je to druga zakonska obaveza koju već niste predvideli u prethodnim tačkama, pa i u samoj tački 6) stava 1. člana 14. zakona. Zamislimo sada neku situaciju u praksi da imamo npr. prinudnu upravu u zgradi, pa tog profesionalnog upravnika koji je nametnut prinudnom upravom, koji je zaposlenik jedne organizacije profesionalnog upravljanja koja je u vlasništvu SNS, ovaj je znači partijski bot, i tako možete da nakalemite različite obaveze vlasnicima stanova, odnosno posebnih delova u zgradi. Zato je ova norma vrlo neprecizna i daje priličnu arbitrernost.
Znači, ponavljam, imate već sve precizno definisano, a jedno ovakvo postojanje arbitrernosti je i suvišno ili krije neku potencijalnu zlu nameru.

Samo bi hteo da ukažem da član 104. stav 1. reguliše kada može da se dobije pravo na repliku - kada se narodni poslanik na sednici uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Ukazujem da uvaženi kolega Đukanović je bio samo prosto pomenut. Govornik Milojičić se nije uvredljivo izrazio o Đukanoviću, niti je pogrešno protumačio njegovo izlaganje, jer Đukanović nije danas uopšte uzimao reč u diskusiji.
Želim da vam ukažem, poštovani predsedavajući, da onda ako tako dajete pravo na repliku, zadržite taj kriterijum do kraja, jer kada su poslanici vlasti u pitanju, svako pominjanje njihovog imena ili pak tumačenje da proizilazi da je reč o tom poslaniku je osnov za repliku, a kada su u pitanju poslanici opozicije, zahtevate da je bilo neko direktno obraćanje uvredljivog karaktera, odnosno direktno pominjanje imena ili izlaganja. Tako da, molim za ujednačen kriterijum.

Kao što smo ukazali, ovaj Predlog zakona je možda dobar za Švajcarsku, ali svakako nije dobar za Srbiju i ovo je još jedno dodatno uvođenje nameta i obaveza građanima Srbije koju oni zbog ekonomskih prilika, odnosno neprilika u kojima se nalaze, već sada ne mogu da podnesu.
Naime, vi ovde formirate stambenu zajednicu kao pravno lice i primenjujete odredbe Zakona o udruženjima da se odnosi sada na stambenu zajednicu. Ovde je uopšte nebitno kolika je taksa za registraciju stambene zajednice, jer to je, naravno, isto izdataka, ali ovde je druga stvar u pitanju. Sada je stambena zajednica ovako definisana kao pravno lice, odnosno da se primenjuju odredbe Zakona o udruženju na njih, imaće obaveze u smislu Zakona o računovodstvu i reviziji. Do sada su stambene zgrade bile izuzete iz primene Zakona o računovodstvu i reviziji, a sada će potpadati pod taj zakon, što znači da namećete jednu finansijsku obavezu da svaka stambena zgrada mora da vodi i knjigovodstvo, znači da ima knjigovođu i da podnosi završni račun, prosto da posluje kao udruženja građana, što je svakako izdatak, jer vi treba da imate stalno knjigovođu i da podnesete završni račun, sve uplate i isplate vam idu preko računa, tako da je to dodatan namet na građane Srbije. Sada kada saberemo čitav opseg nameta koji SNS stranka uvodi za ovih pet godina vlasti, zaista se postavlja pitanje - da li vi imate uopšte dobru nameru prema građanima Srbije?
Sva ta vaša slika prosperiteta Srbije i konsolidovanih javnih finansija je upravo na štetu građana Srbije i ne postoji nijedan slučaj da vi radite nešto u korist građana Srbije, pa čak i o ovom zakonu. Svaki amandman koji bi bio u skladu, znači interesa građana Srbije od one forme overe potpisa koje smo tražili, pa evo do ovoga, vi odbijate, što je dokaz da nemate neku dobru nameru sa ovim zakonom. Da li ste vi svesni svih nameta koje dajete građanima Srbije? Možemo da ih nabrajamo. Od poreza na imovinu preko akciza na struju, pa do sada i ovih nameta koje uvodite ovim zakonom. Vi se odnosite prema građanima Srbije gore nego Turci u periodu dok su okupirali Srbiju.

Mislim da sam imao osnov za repliku, ali nema veze, ovde se selektivno primenjuje pravo na repliku prema poslanicima vlasti, odnosno poslanicima opozicije.
Voleo bih da mi ministarka navede gde se u zakonu reguliše da se, samo na upravljanje zgradama, odnosi taj zakon koji reguliše udruženja, odnosno da se pravni položaj stambene zajednice izjednačava sa pravnim položaja udruženja građana samo u smislu upravljanja zgradama, a da se ne odnosi na Zakon o računovodstvu i reviziji. Nigde ne vidim u ovom članu, odnosno stavu koji predlažemo da brišete, da to pominjete. Iz ovoga zakona nigde ne proizilazi da se Zakon o računovodstvu i reviziji neće odnositi na stambene zajednice.
Imamo u sledećem amandmanu… Vi ste dali obrazloženje koje upravo suprotno ukazuje. Nijednom rečju ne komentarišete Zakon o računovodstvu i reviziji, nego komentarišete tu obavezu. To što vi kažete apsolutno ne stoji u zakonu i ne može vaša reč da bude jača od zakona.