Moram da proverim da li sam dobro razumeo prethodnog govornika, koji kaže da postoje određeni slučajevi gde se deli određeni novac po zgradama, a da SNS nije uključena u tu podelu, pa nam zato treba jedan ovakav zakon.

Prethodni govornik koji za sebe tvrdi da je poljoprivrednik, mada ne vidim da je to tako, sigurno se ne bavi poljoprivredom, jer da se bavi ne bi mogao da sedi ipak celi dan u sali ovde, iznosi tezu da ovaj amandman ne treba prihvatiti, odnosno da treba da ostane zakonsko rešenje kako je formulisano.
Pazite sad, ovde je izuzetno sporno što dve trećine stanara mogu da obavežu određena lica da uzmu neki kredit. Zamislite sad situaciju, zgrada u Beogradu, u centru grada, potrebno je srediti fasadu, potrebno je uraditi izolaciju, potrebno je srediti ulaz zgrade, značajne investicije, a imamo ogroman broj takvih zgrada. Međutim, imamo osiromašene vlasnike stanova. U obrazloženju zakona, na strani 30. obrazloženja vi konstatujete da imamo slučaj da je hiper inflacija pojela celokupnu vrednost i obesmislila tada donetu stambenu politiku i da smo došli u situaciju da imamo veliki broj siromašnih vlasnika.
Ja sam vas podsetio da ste tokom javne rasprave, predstavnici vašeg ministarstva, izrekli da u EU ne postoji pravo na stan. Da li vi ovim zakonom želite da nam nametnete obaveze, jer lokalna samouprava će popisivati visine koje su potrebne za investiciono održavanje zgrada? Da li želite da oduzmete jedinu tekovinu koju imaju građani Srbije, a to su upravo stanovi u sopstvenom vlasništvu? Da li želite da nam EU uradi isto ono što je uradila Grčkoj? Kada su analizirali zašto su Grci u stanju da pružaju otpor, to je zato što imaju veliki broj nekretnina u sopstvenom vlasništvu. E, pa tako i kod građana Srbije, hajde da im uzmemo te nekretnine tako što namećete da neko podigne kredit da bi neko sredio lift. Pa, nemaju svi para da isfinansiraju taj kredit i da vrate te obaveze. Vi nekome namećete kredit na koji on ne pristaje. To je apsolutno nedopustivo.

Najpre da ukažem na povredu člana 103. Gospodin pre mene je iskoristio javljanje po Poslovniku da bi izneo svoje političke stavove i do sada u praksi ste sankcionisali, oduzimali vreme poslaničke grupe, tako da molim da to bude i ubuduće. A sada bih se kasnije javio po amandmanu.

Da brzo pokušam da objasnim situaciju sa kreditom. Zamislite na primer vašu zgradu, četiri sprata, želite da uvedete panoramski lift. Vi ste na višim spratovima zainteresovani, ali komšije iz prizemlja nisu zainteresovane. Niste se dogovorili, niste napravili dogovor o pravilima vlasnika i na ovaj način vi možete da obezbedite dvotrećinsku većinu, da uvedete panoramski lift, podignete recimo kredit od 20 hiljada evra, koliko bi vam trebalo da se napravi taj panoramski lift i da opteretite komšije iz prizemlja, a oni nisu zainteresovani ili im ne treba panoramski lift. Jedna problematična situacija, ali priznaćete vrlo lako moguća.

Ali zašto polazite od situacije da u zakonu mora da ostane ta formulacija. Mi smo predložili amandman gde tražimo sto posto saglasnosti da bi uzeli kredit, a neka pravila vlasnika dozvole da bude recimo, manja saglasnost. Hajmo da obrnemo situaciju, da oni mogu u pravilima vlasnika kada dogovore manju saglasnost. Mada ne vidim šta je sporno da ostane uve sto posto za raspolaganje i za zaduživanje.
Mislim da to ne bi bilo nikako sporno i niti na štetu građana Srbije. Zašto je vama toliko stalo da to ne bude sto posto, osim ako nemate nameru da nametnete preko svog ministarstva i lokalnih samouprava investiciono održavanje, obavezne izolacije u zgradama koje građani neće moći da plate. Slažem se da su potrebne ali ne možemo da ih platimo.

Gospodine Arsiću, znači ne možete da ulazite u polemiku. Sedite u klupe, pa uđite u polemiku sa narodnim poslanicima.

Evo ovako. Hajde da stavimo ovako stvari. Treba da se srede fasade, ali da mislite, gospođo ministarka, da građani Srbije ne zaslužuju da imaju plate kao sav taj normalan svet, identične prihode i da sve ostalo u državi bude sređeno kao taj svet na koji se vi pozivate, a ne – jao. Znači, jao je kada pomenemo prihode građana, a nije jao kada govorimo o obavezama građana. Ne može jedno jao, a drugo nije jao. Ajmo da krenemo od nečega što je dobro za građane. Ja bih podržao sve to i znam da nam to treba, nemamo odakle da finansiramo. Da imamo da finansiramo, pa finansirali bi to na školama, na bolnicama, na zgradama koje su u vlasništvu države, u državnoj svojini, na institucijama države, a ne bismo to nametali građanima, kada država sama to ne može da uradi, kako će građani?

Ne možemo mi da zaradimo koliko SNS može da nametne nameta građanima Srbije.

Kao što smo dosta puta ukazivali, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Kao što je i uvaženi kolega pre mene ukazivao, kada je ukazivao na povredu Poslovnika, znači, član 106, dužni smo da govorimo o amandmanu. Amandman, koliko sam razumeo, govorimo više od pola sata o kreditnom zaduživanju zgrade. Kakve to veze ima sa antenama, sa Šutanovcem, sa slučajnim prolaznikom? Zaista ne znam. Šutanovac je imao tu zgradu i znali su svi i pre i sada. Neće ovaj zakon da nam dokaže da Šutanovac ima zgradu. Znalo se već godinama da je on zidao tu zgradu, ali ljudi dajte da pričamo o kreditnom zaduženju. Ja mislim da nije korektno da kažemo da ljudi neće da plate za fasade, već prosto nemaju sredstava, ali hajde da pričamo o amandmanu.

Poštovani predsedavajući, član 104. koji daje pravo na repliku kada se pomene poslanička grupa, član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i član 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine i propisuje kakvim bi tonom i jezikom kolege trebale da se obraćaju jedni drugima.
Vi ste propustili da opomenete uvaženog prethodnog govornika, da malo povede računa o Poslovniku kada diskutuje o svojim temama. Međutim, hteo bih i da mu se zahvalim ovom prilikom, jer zaista je zadovoljstvo slušati gospodina Atlagića kako govori.
Pozivam SNS da što češće daje reč narodnom poslaniku Atlagiću, jer opozicija samo od toga može da ima koristi.

Poštovani predsedavajući, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja sam se zaista trudio da vidim u ovim zakonima koje danas imamo na dnevnom redu, gde je IMT, IMR, Džon Dir i problemi proizvodnje poljoprivredne mehanizacije u Srbiji. Ali, nisam uspeo da prepoznam koji se zakon odnosi na to što je uvaženi kolega pre mene iznosio. Moram da priznam da sam zaista iznenađen i šokiran, s obzirom da kolegu poznajem i sa fakulteta jako dugo, zaista sam očekivao daleko ozbiljniju argumentaciju od one koju je on iznosio.

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Uvaženi kolega koji je govorio pre mene mislim da je napravio verovatno jedan lapsus kada je rekao da niko normalan ne može da ne glasa za ovaj zakon. Stvarno mislim da u njegovom izlaganju, koje je bilo inače korektno, nije trebalo da se potkrade jedna takva formulacija, s obzirom da ovde dobar deo poslanika, svi poslanici opozicije su se izjasnili da će biti protiv ovog zakona i izlažu svoje argumente, kakvi god oni bili. Mislim da imamo pravo da izlažemo argumente zašto smo protiv ovakvog zakona. Takva jedna kvalifikacija ne priliči jednom kolegi koji je, ponavljam, imao korektno izlaganje, iako bih ja morao da se zapitam kako stranka koja se zalaže za socijalnu pravdu može da podržava jedno ovakvo nametanje novih obaveza građanima.
(Neđo Jovanović: Replika.)

Ja razumem da postoji jedna velika konfuzija u politici SNS. Zalažete se za ulazak u EU, poslednji ste evrofanatici u Evropi. Istovremeno kažete da ste najveći prijatelji Zapada i miljenici zapadnih vlada i ljudi poput Tonija Blera i porodice Klinton i svih drugih evropskih političara, a sa druge strane vi ste i protivnici EU, vi ste i najveći evroskeptici, vi tražite alternativne globalne modele, vas ta ista Međunarodna zajednica hoće da sruši sa vlasti.
Tako da zaista je jedno vrlo konfuzno stanje. Da li ima kao što se priča više struja u SNS ili ne, ja ne ulazim u to. Ali, ovde je jedan veliki problem što ne može niko da uhvati šta je politika SNS. Da li ste vi za ulazak u EU ili niste za ulazak u EU? Da li ste za ulazak u EU po svaku nacionalnu cenu, jer imamo poniženja koja nam neka trećerazredna država poput Hrvatske priređuje, a sigurno ima neku podršku u samoj EU od nekih mnogo ozbiljnijih i mi to i dalje treba da trpimo.
Pozdravljam otvaranje geopolitičkih alternativa i, čak šta više, za vašu informaciju mi smo bili ti koji su na razgovoru juna meseca ovde u Narodnoj skupštini predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću sugerisali da treba da se napravi jedan sporazum sa Kinom. Meni je drago da je on prihvatio naše sugestije. Nadam se da je ovo tek prvi korak u tom jednom velikom paketu, to ukidanje viza. Nadam se da će se realizovati direktna avio linija. Nadam se da će se realizovati nešto što je uradio gospodin Viktor Orban, a to je ekonomsko državljanstvo koje bi moglo da nam omogući da isplatimo MMF i povratimo jednu suverenost, jer je to takođe evropska praksa, pa se možemo na to pozvati, tako da pozdravljam to i pozivam Aleksandra Vučića da do kraja to sprovede u delo.

Dveri pripadaju onoj grupaciji Srbije koja smatra da mi nismo izuzetno bogato društvo, da nam ne cveta med i mleko i da materijalno naši građani ne stoje najbolje. Zbog toga možda mi nismo normalni, ali eto to je neko naše mišljenje i to su razlozi zašto ne možemo da podržimo ovaj Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrade.
Naime, ovaj zakon bi bio dobar da smo mi zaista uređeno društvo kao Švajcarska i da zaista imamo znatno veći nivo ličnog standarda nego što ga imamo. Bez potrebe se uvode brojna opterećenja za građane Srbije u narednom periodu. Na primer, jedno od takvih jeste da do sada stambene zgrade, a sada stambena zajednice nisu imale svojstvo pravnog lica u smislu Zakona o računovodstvu i reviziji. Sada, pošto vi u članu 15. ovog predloga zakona predviđate da će se na stambenu zajednicu primenjivati pravila koja se tiču udruženja, to znači da će se na njih odnositi pomenuti zakon o računovodstvu i reviziji i da će on imati dodatno opterećenje u smislu obaveze vođenja knjigovodstva, podnošenja završnog računa i slično. To je jedno od opterećenja i namet građanima Srbije koji treba jasno da se kaže.
Mene jako brine činjenica da imamo profesionalno upravljanje koje može biti nametnuto. Nije sporno da postoji profesionalni upravnik zgrade kojeg bi Skupština, odnosno sada stambena zajednica lično angažovala i nije sporno da mu oni za to plate određenu nadoknadu, međutim, ono što je sporno jeste što vi namećete, i to po izuzetno kratkim rokovima, brojne mogućnosti da se uvede prinudno upravljanje u zgradi i da tada visinu nadoknade utvrđuje lokalna samouprava.
Znate, radi se o neukim strankama. Radi se o vrlo složenim zajednicama. Na primer, čuči smo od jednog poslanika, koji živi na Banjici u soliteru od preko 20 spratova, da je izuzetno teško organizovati skupštinu stanara i organizovati izbor lica koje bi obavljalo te poslove. Zbog toga zaista mi nije jasno zašto imate tako kratke rokove u zakonu, a tiču se bukvalno svih stavki koje ste predvideli.
Jedna od stvari da niste imali dobru nameru ukazuje i veliki raspon kazni za fizička lica, odnosno za vlasnike posebnih delova vi predviđate od 5.000 do 150.000 dinara, a za stambenu zajednicu od 50.000 dinara do 2.000.000. dinara. To je velika opasnost i veliko opterećenje potencijalno za brojne naše građane koji su izuzetno osiromašeni, ako imamo situaciju da kod nas postoji akciza na struju, pa 15 milijardi uzmemo na to, da je 22 milijarde oduzeto od plata ljudi koji rade u javnom sektoru, da su smanjene penzije, da imamo izuzetno visok porez na imovinu. Šta je zanimljivo kod poreza na imovinu? Naime, vi članom 58. i 61. predviđate da će se obaveze koje uvodite ovim zakonom i za hitne intervencije i za tekuće održavanje, ali i za investiciono održavanje zgrade, da će se bliže propisivati pravilima koje uređujete vi, to jest vaše ministarstvo, odnosno jedinica lokalno samouprave.
Znamo da kod poreza na imovinu jedinice lokalne samouprave su bile poprilično široke ruke u svom interesu, pa su razrezivale izuzetno visok nivo tog poreza, pa postoji velika bojazan da će se isto tako ponašati i u ovom slučaju.
Evo, gospodin koji je govorio pre mene, a koji dolazi iz Surčina, može da potvrdi da, recimo, ljudi imaju osnovicu za porez u Surčinu kao da žive u Požeškoj ulici na Banovom brdu, da čak tamo neke hale koje služe za privrednu delatnost, kada recimo uzimaju kredite kod banaka, tržište im se proceni na 300, 400 evra, a lokalna samouprava ih proceni na 1.100 evra prilikom utvrđivanja poreza na imovinu.
Tako da, zaista moramo voditi računa da postoji veliki broj lica, naročito u centru grada, evo, konkretno u Beogradu postoji veliki broj lica koja su skromnih materijalnih mogućnosti. Vi to negde i konstatujete. U obrazloženju ovog zakona kažete da rezultat privatizacije je stvorio fenomen siromašnih vlasnika zbog hiper inflacije koja je sve obesmislila, pa onda nemaju oni dovoljno sredstava da plaćaju troškove posedovanja imovine, što se posebno odnosi na troškove investicionog održavanja i unapređenja stambenih zgrada. To ispravno konstatujete, ali iz svega ovoga proizilazi da vi kada želite da nametnete neke nove obaveze, pre svega kod investicionog održavanja, ne vodite računa da su upravo ti siromašni vlasnici te imovine. Kako će oni moći da odgovore na tolike namete koje im namećete?
Šta ćemo sutra kada dođemo u situaciju da neki penzioner koji živi, recimo, u centru Beograda i koji ne može da sredi fasadu, ne može da uvede izolaciju, ne može da učestvuje u finansiranju profesionalnog upravnika, ne može da odgovori svim tim vašim nametima, da li on mora da proda stan i da se preseli na periferiju? Pa, zaista možemo da budemo uplašeni, bar mi koji živimo u gradu Beogradu, s obzirom da znamo da je gradski menadžer Goran Vesić, koji već 20 godina drma ovim gradom i po zlu je poznat.
Osvrnuo bih se i na ove zaštićene stanare. Znate, dosta je ovde već rečeno o tim ljudima koji su bili u nemogućnosti da otkupe te stanove. I nije sporno, hajmo da primenimo isto to na razne tajkune koji su, pre nego što ste vi došli na vlast, ja se slažem, ali u nekom prethodnom periodu, mogli da razgrabimo imovine zadužbina za svoje poslovne potrebe po istoj toj Knez Mihajlovoj, po istim tim Terazijama, pa da kažemo – dobro, gospodo, hajde mi to sada da uzmemo vama, a da na periferiji Beograda neki prostor vama poslovni drugi odredimo u istoj kvadraturi. To bi onda bilo, gospodo iz Srpske napredne stranke, odnosno iz Vlade Republike Srbije, pravedno.
Želeo bih da se osvrnem na još jednu konstataciju. U javnoj raspravi vaš pomoćnik, sedi tu pored vas, sa desne strane, gospođice ili gospođo, ja se izvinjavam, Atanacković Jovanka, ako se ne varam, izjavila je da pravo na stan nije kategorija koju poznaje Evropska unija. E, pa vidite, mi se tu upravo ne slažemo sa vama. Ja imam takav podatak da je u jednoj od ranijih rasprava tako nešto izrečeno. Mi upravo mislimo suprotno. Ne znam kako to gleda Evropska unija, ali Dveri smatraju da je pravo na stan jedno od osnovnih ljudskih prava i da svaki građanin Srbije treba da ima stan.
Pitam vas, da li je ovo plan Evropske unije da se razvlasti i da se oduzme jedina tekovina koju mi nosimo iz prethodnih 25 godina? Jer, to što imamo stanove u vlasništvu, znate, veliki procenat građana Srbije ima nekretnine u sopstvenom vlasništvu, čak ja mislim da je to procenat kojim se mnoge zemlje Evropske unije ne mogu podičiti, da li je to neki plan da nam uzmu ono poslednje što mi imamo?
I, da citiram mog uvaženog kolegu gospodina Vladimira Đukanovića, gospođo ministarka, da li ste vi autor, odnosno da li je Vlada Republike Srbije smislila ovaj zakon, ili je možda on smišljen upravo u Briselu, ili trilateralnoj komisiji, ili kod Džordža Šoroša, pošto ste vi, prema kolegi Đukanoviću, oponent upravo tih institucija?

Prvo, meni je drago što niste argumentima, pre svega moj kolega narodni poslanik, a i vi niste argumentima mogli da mi odgovorite, jer ja sam upravo pominjao samo zakone, pa sam vam citirao čak i nekoliko članova, čl. 15, 16, 58, 61, kaznene odredbe tamo u članu 132, 133, kao i samo obrazloženje zakona koje smo naveli.
Prosto, morate da shvatite i mene, ja kao narodni poslanik imam visoko mišljenje o drugim kolegama narodnim poslanicima, pa sam zato morao da vam postavim neka pitanja, jer sam takve stvari čuo iz usta jednog narodnog poslanika, konkretno kolege Vladimira Đukanovića. Meni je drago da ste mi vi pojasnili odnos SNS prema EU i evrofanatizmu, s obzirom da sam malo pre toga čuo kolegu Marka Parezanovića da iznosi jedno mišljenje, ali ipak ću više verovati vama, s obzirom da ste vi potpredsednik SNS i ministar u Vladi, kakav je stav SNS o EU.
Što se tiče ovog zakona, da, vi, ja odgovorno tvrdim, uvodite dodatne troškove i dodatne namete za građane. I da, ovo će biti veliko opterećenje za osiromašene građane Srbije.
Ja se slažem – ajmo da pokrenemo stvari, kao što ste jutros rekli i ajmo da uredimo ovo pitanje. Ali, pre svega, ajmo da povećamo plate ljudima, ajmo da živimo bolje, da se pokrene privreda, jer nemaju ljudi odakle ovo da plate. To mora da nam bude jasno. Ipak ovo nije Švajcarska. I ono što vi govorite kao vašu politiku, to je jedno, ali je realnost sasvim drugo. I narod Srbije ne može da izdrži sve te obaveze i sve te namete koje ste nam nametnuli. To je istina i to je ključ ovog problema. Mi bi lako da smo bogati kao Švajcarska, ovaj zakon bi bio super. Ali, nismo, gospođo ministarka. To morate da shvatite.
Još jedno pitanje – da li znate da je sličan ovakav zakon, sa sličnim odredbama, već usvojen i postoji u Makedoniji? I da li znate zašto je korišćen u Makedoniji? Za zloupotrebe prilikom izbora, jer su ti upravnici popisivali stanove u kojima niko ne živi, pa su onda pred izbore lažno prijavljivali 10, 20 lica i omogućavali im da glasaju. A setimo se onih poziva pred prošlo glasanje...