Pominjao je mene.

Odgovor koji sam dobio je formalnog karaktera, ne suštinskog, tako da bih ipak apelovao, naročito, na gospodina ministra Vujovića, sa kojim sam imao veoma kvalitetan dijalog i jutros po amandmanima i pre dva dana, da još jednom pogledaju i dobro razmisle da li mogu da izađu u susret i opredele veća sredstva za Ministarstvo bez portfelja koje je zaduženo za demografiju i populacionu politiku. Sama Vlada Republike Srbije je stavila demografiju i populacionu politiku i pitanje problema nataliteta kao jedan od svojih prioriteta, iako sam skeptičan prema celoj koncepciji tog ministarstva i samoj ministarki koja ga vodi, nisam siguran da može da donese rezultat.
Mislim da nemamo drugog izbora osim da damo narednih godinu dana kao neku šansu da vidimo šta Ministarstvo može da uradi. Bez obzira što mislim da je pogrešno koncipirano da isključivo kroz lokalne samouprave se vrši određeni vid analitike, mislimo da treba opredeliti duplo veća finansijska sredstva da bi se kvalitetnije izvršila alokacija tih resursa i pomogle lokalne samouprave koje imaju nizak natalitet u svojim projektima.
Takođe, drugi deo amandmana se odnosi na jedan dobar projekat „Halo beba“, gde tu predviđamo da sa 3,6 miliona dinara se dobiju veća finansijska sredstva za taj projekat, znači, 9,6 miliona, jer taj projekat „Halo beba“ izuzetno pozitivne efekte ostvario, i bio je od velikog značaja mnogobrojnim porodicama u Srbiji.
Smatramo da ova sredstva koja mi predlažemo nisu velika. Mislimo da mogu lako da se promene u samom budžetu, što smo i predložili i doprinela bi i olakšala svim mladim u porodicama sa novorođenom decom i onima koji žele da imaju decu, olakšala njihovu tu nameru i budućnost.
Tako da, zaista, pozivam sve poslanike, s obzirom da mislim da je ovo stvar koja nadilazi politiku, da izađu u susret porodici i prihvate ovo.

Očigledno sam bio pogrešno protumačen. Upravo sam govorio da ovim amandmanom treba dodeliti duplo veća sredstva tom ministastvu, sa 130 miliona skoro 260 miliona, tako da mi zaista nije jasno izlaganje prethodnog govornika, kada ja želim da se više sredstava odvoji za rad tog ministarstva i upravo za te projekte koje i on sam pominje. Tako da, mislim da me je pogrešno protumačio.
Ali, ovde je jedna druga stvar zanimljiva. Ja se slažem, prvi put posle dugo, dugo vremena mi imamo jedno ministarstvo koje treba da se bavi izuzetno važnim pitanjima, to je demografija i natalitet. Ali, podsetio bih građane Srbije i narodne poslanike u ovoj Skupštini da u poslednjih 26 godina preko 20 godina je na vlasti upravo SPS i zašto ranije SPS nije potegnula to pitanje ministarstva, jer upravo svi ovi negativni trendovi demografske populacije, veliki mortalitet, nizak natalitet mogu da se pripišu periodu dok je na vlasti bila SPS. I evo sada, posle 26 godina, odnosno 20 i nešto godina vaše vlasti, vi ste se setili da postoji taj jedan problem.
Podsetio bih prethodnog uvaženog kolegu da upravo Dveri su neko ko se zalaže za porodicu i porodičnu politiku i po tome smo prepoznatljivi, a mislim da ste i vi prepoznatljivi po LGBT pravima i nečemu drugom.

Poštovana gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, naravno, neće glasati za ovaj budžet. Slušajući izlaganje kako predsednika Vlade tako i ministara, ja se zaista pitam da li mi živimo u istoj državi. Očigledno postoji jedna država Srbija koja se nalazi samo u vašim medijskim nastupima i druga koja je u realnosti. Mislim da je vreme da vas neko probudi iz te bajke i da vam kaže da pored te vaše šarene laže, bajke, postoji neka druga bajka, Hans Kristijan Andersen ju je napisao, a to je „Carevo novo odelo“, znači, car je go.
Ovaj budžet je jedan skup, na klimavim vrlo nogama, naročito ta prihodna strana koja iznosi 1.092.883.504, da ne govorimo dalje, velika je cifra. Stavili ste nerealno povećanje poreza na dohodak građana, sa 45,4 milijarde na 56 milijardi, odnosno 19%. Deo ovog povećanja se odnosi na prelivanje iz lokalne samouprave. Mi smo nedavno usvojili jedan zakon koji smo kritikovali, gde uzimate 4,8 milijardi od lokalnih samouprava, ali takođe predviđate i 5,6 milijardi povećanja dohotka na zarade, a to je praktično sa ovim načinom zapošljavanja i ovim tempom zapošljavanja nemoguće, s obzirom da mi znamo da više ljudi dobije otkaz nego što zasnuje radni odnos, odnosno da same plate nikako ne rastu. Ali, vi to i priznajete, jer ćete uzeti preko 20 milijardi zaposlenima u javnom sektoru.
Porez na dobit pravnih lica je takođe nerealan i precenjen. Vi očekujete da ćete ga povećati sa 58,3 na 74,4 milijarde, 22% povećanja poreza na dobit pravnih lica, što je zaista izuzetan skok, znači, 16,1 milijardu dinara povećanja, a onda bi morali da pravite i veću projekciju rasta bruto nacionalnog dohotka, ako je zaista toliki rast. Ne znam zaista od koga naplaćujete, s obzirom da su vam glavni ti strani investitori, kojima se vi toliko hvalite, upravo one kompanije koje ne uplaćuju ovaj porez. Ja postavljam pitanje – kako možete da se hvalite stranim investicijama, kada je to opterećenje koje pogađa mahom domaća pravna lica i domaće preduzetnike, a ovi najveći koji su dobili toliko velike subvencije da bi došli u Srbiju iznose svoj profit i ovde ne plaćaju porez na dobit?
Prihod od PDV-a. I tu očekujete rast. Ali, ovde što je problematično naročito je prihod PDV-a iz uvoza sa 333 milijarde na 357, naspram prihoda na domaću robu sa 90 na 106 milijardi. Znači, porast na robu iz uvoza je 24 milijarde, a na domaću 16 milijardi. Očekujete dalje povećanje uvezene robe u Srbiji koja iznosi preko 75%, kada se gleda ova struktura PDV-a. To nikako ne može da ohrabruje domaću privredu i domaću proizvodnju. To je još jedna od ozbiljnih zamerki kako će se Srbija razviti ukoliko zavisimo od uvoza. Da zavisimo od uvoza pokazuje i vaše planirano povećanje prihoda od carina sa 34 milijarde na 38 milijardi. To je nešto preko 10%, a ne podižete carine, što znači da očekujete dodatan rast uvezene robe i dodatno zatiranje proizvodnje u Srbiji.
Povećanje akciza, malopre smo čuli da uzimate od građana 15 milijardi skoro dinara na akcizu za struju, ali mene zanima – kako očekujete da uzmete 144 milijarde od akciza na gorivo? Znači, to je rast za nekih osam milijardi u odnosu na prethodnu godinu. Ako imamo najave da će cena nafte u svetu da raste posle sporazuma između Rusije i OPK, takođe raste i cena dolara, tako da je zaista zanimljivo kako mislite da ostvarite dodatan namet na teret građana.
Znači, šta ovo pokazuje? Nerealno povećanje dobiti javnih preduzeća sa osam na 16 milijardi dinara. Zaista ne vidim kako možete i kako očekujete toliki prihod, osim, naravno, ako ne planiraju da uzimaju kredite da bi nerealno iskazivali sopstvenu dobit. To bi se takođe odrazilo i na rast bruto nacionalnog dohotka, a vi to niste predvideli. Takođe, smanjujete zarade u javnom sektoru za 22 milijarde, uzimate dodatne pare od građana. Kako vi punite budžet? Isključivo, građani Srbije pune budžet, isključivo domaće firme pune budžet.
Još jedna problematična stavka, molim da objasnite, nismo to puno komentarisali. Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnica po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze Republike Srbije, iz člana 1. ovoga zakona, u ukupnom iznosu 858.870.388.000 dinara obezbediće se iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multinacionalnih finansijskih institucija. Znači, dodatno zaduženje za nekih skoro 860 milijardi dinara. Pa vi ste zaista šampion, gospodine Vujoviću.

Razumem ja vas, gospodine Vujoviću, ali opet moram da vam kažem kao građanin, nije lako izdržati sve namete koje je uradila SNS, odnosno prethodne tri vlade.
Akciza za gorivo, kako očekujete rast ukoliko dođe do poskupljenja goriva? Jer vi, kada je cena goriva bila na istorijskom minimumu, imali smo najskuplje gorivo u regionu. Zamislite ako krene da raste cena goriva, kako će se to dalje odraziti na naš budžet? Pa, onda dalje, da vidimo inflaciju, s obzirom da će troškovi transporta porasti? Pa, ako ste računali smanjenje plata, recimo, 22 milijarde za zaposlene u javnom sektoru, da li ste tu računali i smanjenje prihoda od PDV, jer će pasti njihova kupovna moć?
To su vrlo nezgodne stvar. Razumem kako vi gledate sa stanovišta države, ali šta da kaže jedan običan građanin. Koliko će dugo još srpski privrednik ili srpski radnik moći da izdrži jedne ovakve namete? Zamolio bih vas i da prokomentarišete dodatnih, skoro 860 milijardi zaduženja, jer ako je hiljadu i 93 milijarde planirani prihodi, vi želite 860 milijardi, dodatnih dinara, da zadužite Srbiju.
Između ostalog, deo tih zaduženja, skoro 13 milijardi, uzima i Ministarstvo privrede, pa, onda 11 milijardi od tog kreditnog zaduženja u inostranstvu odvaja da bi investiralo u strane investitore. Umesto, recimo, da direktno investira u privredu, ona investira u strane investitore da oni dođu, uništavaju našu konkurenciju. Zato nam je recimo 75% robe na našem tržištu iz uvoza. Mi imamo veliku potrebu za supstitucijom uvoza. To je velika potreba i ja apelujem da Vlada nešto uradi na tom planu. Ubija, znači, konkurenciju, zauzima tržište, iznosi sav profit iz Srbije i radnike koje bedno plaća, videli smo slučaj sa radnicom „Jure“ koja je dobila otkaz kada je obolela od kancera, a još uvek nije za tu radnicu bilo isplaćeno ono što je „Jura“ dobila od države za nju. To je jedan veoma problematična stavka.

Kao što smo ukazali i prilikom rasprave o ovom zakonu u načelu, ovo nije zakon o sprečavanju nasilja u porodici, već zakon koji reguliše rad i međusobnu koordinaciju državnih organa na poslovima sprečavanja kada se desi nasilje u porodici ili kada bi se trebalo nasilje u porodici sprečiti.
Zbog ovoga smo smatrali da je vrlo neobično da ovako jedan cilj zakona stoji u članu 2. jer zaista mi smo kazali da već i po sadašnjim pozitivno pravnim propisima veliki broj zakona uređuje ovu materiju i državni organi su imali obavezu da rade svoj posao i da postupaju po zakonu.
E, sad ako su državni organi do sada bili neefikasni, ako nisu znali da rade svoj posao, ako nisu znali da se organizuju, čemu donositi zakon koji bi trebao da ih natera da poštuju zakon? To je jedan veliki apsurd i zbog toga smo smatrali da jedan ovakav član prosto je i suvišan i samo ismeva rad državnih organa. Ako već moramo da donesemo jedan zakon kojim konstatujemo da su neefikasni nemojte da se baš i ismevamo u samom tom zakonu.

Ne bih mogao da se složim sa ovom tezom, zato što ja ne znam da je moguće da kazneni zakoni mogu da vrše prevenciju. Pa prevencija se valjda vrši nekim drugim merama, nekim socijalnim merama. Merama socijalne politike, ekonomske politike, prosto promenama stanja u društvu i na taj način se najbolje vrši prevencija. A zaista kaznena politika zna se kada nastupa, nažalost kada nastupa određena protivpravno ponašanja. Zbog toga ne bih mogao da se složim da ovaj zakon ima preventivni karakter i da može da zaustavi i reši problem nasilja u porodici.
Onda bi mogli da postavimo pitanje - ako se posle donošenja ovog zakona bude dešavalo nasilje u porodici, ko je onda kriv? Znači, sigurno ne može da bude kriva ni Vlada niti ovaj zakon.
Prosto, nasilje u porodici je jedan društveni fenomen kao što donošenjem Krivičnog zakonika vi niste eliminisali krivična dela. Znači, krivična dela se dešavaju, a nekim drugim merama socijalnim i društvenim merama i ekonomskim merama vi možete da vršite prevenciju krivičnih dela i da menjate svest u društvu, a ne jednim kaznenim zakonom. Tako da ne bih mogao da se složim sa ovim obrazloženjem.
Drugo, ja mislim da se ismeva rad državnih organa, jer se oni kritikuju i institucije se kritikuju da oni nisu radile dovoljno dobro svoj posao. Ako nisu radile, onda je to moglo podzakonskim aktima i raznim drugim merama da se prosto učini njihov rad efikasnijim, a ne donošenjem jednog posebnog zakona.
Mislim da ovaj, nažalost, zakon dosta ima ideološku premisu, jer vi u sledećem članu drastično proširujete pojam porodice i na partnerski odnos, ali o tom, potom, biće vremena da o tome govorim.

Gospodine Arsiću, povreda Poslovnika, član 106.
Gospodin, zaista ga nisam razumeo o čemu je pričao. Kakve veze ima to sa temom kako je SNS manipulisala u izbornoj noći RIK-om? To mi nije bilo najjasnije, tako da mislim da manipulacije Dejana Đurđevića i SNS u izbornoj noći nisu u vezi sa Zakonom o nasilju u porodici.
Jesu nasilje, ali nad izbornom voljom građana. Tako da, mislim da ste trebali da opomenete čoveka, i onako je gospodin Martinović obećao taj anketni odbor i biće prilike da o tome pričamo.

Replika kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Prosto, prvo, ne znam gospodin koji je pre mene govorio da li zna na šta se odnosi član 2. Znači, član 2. kaže šta je cilj ovog zakona, da uredi organizaciju i postupanje državnih organa. Nije govorio ni o kakvom zaštitnom objektu, niti je govorio o kaznenoj politici, tako da bih poručio kolegi da prvo pročita član zakona o kome govori i onda da pročita i amandman i obrazloženje pa onda eventualno da komentariše.
Što se tiče nasilja i nasilnika, ja bih podsetio kolegu da mi na izbore ne šaljemo razne zelje, zvonke i ostale, niti smo ikada tukli svoje političke protivnike. Tako da prosto, pa zna se u Srbiji ko je nasilnik i ko se nasiljem bavi, a što se Dveri tiče mi nikada nećemo na nasilje odgovarati nasiljem. Zahvaljujem.

U članu 7. stavili smo amandman na specijalizovanu obuku kroz koju bi trebalo da prolaze službenici policije. Najpre, mislim da uloga policije prosto u svemu ovome treba da bude najmanja, manja i od centara za socijalni rad, tužilaštva i sudova. Odnosno, znate u kom smislu najmanja? Pre svega, mislim da bi svi policajci morali da obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom i da je to sasvim dovoljno u ovom slučaju, a da procene koje ovaj zakon nalaže bi trebalo prepuštati što je više moguće ostalim organima.
S tim u vezi, smatram da nema potrebe za takvom vrstom specijalizovane obuke, a pogotovu što je pitanje ko će vršiti tu obuku, odnosno umesto da se te obuke poveravaju proverenim akademskim institucijama, zakonodavac izgleda voli da forsira jednu promašenu instituciju i jednu instituciju koja apsolutno nije do sada opravdala razloge svog postojanja. Nema nikakve planove i programe, nema sopstveni kadar. Umesto da se takve obuke poveravaju pravnom fakultetu, poveravaju se Pravosudnoj akademiji, koja će angažovati za dobre honorare iste te profesore pravnog fakulteta, tako da je to jedan apsolutni apsurd.
Mislim da zbog toga generalno, na sva tri naredna amandmana, mi se protivimo tim specijalizovanim obukama. Razlika je, kažem, kod tužilaštva i kod suda, oni su apsolutno kompetentni ljudi da obavljaju tu svoju nadležnost samim tim što su završili pravni fakultet i što su polagali pravosudni ispit i što imaju velikog iskustva i što su izabrani na tužilačke, odnosno sudske funkcije, dok kod pripadnika MUP dovoljno je da se poštuje Zakon o policiji i da poštuju Krivični zakonik i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i sasvim sigurno će odraditi svoj deo posla ako se drže tih slova zakona.
Nisam siguran da je tu neka dodatna specijalizovana obuka potrebna, jer, ponavljam, mislim da bi svi pripadnici policije morali da budu dužni i da budu kompetentni za ovo krivično delo, odnosno za sprečavanje nasilja u porodici i da nema potrebe da uvođenjem jednog posebnog, da bi to smanjilo nivo zaštite.

Najpre, vi brkate SAJ koji se bori protiv terorizma i koji je ozbiljna policijska jedinica, koja se ozbiljno obučava, od običnog pozornika. Vi hoćete da napravite eksperta od običnog pozornika. Znači, vi treba samo tom čoveku da propišete kako on treba da postupa u datim okolnostima. Znači, da ima jasno pravilo službi i taj čovek će da radi po tom pravilu službe, a nemojte od čoveka koji treba da reaguje na jedan običan poziv da stvarate eksperta kao da je završio visokoškolske ustanove za tu oblast. Znači, on ne može da bude ni psiholog, niti da bude ekspert krivičnog prava, niti da bude bilo šta drugo osim onoga što zaista jeste, a to je policajac.
Ja bih voleo da nam je svaki policajac Rambo, kao što je rekao prethodni govornik, ali nažalost nije.
Tako da, zaista mislim da nema potrebe, ja vidim da je kod poslanika vladajuće većine velika nervoza i da su nešto neviđeno oštri i ljuti na poslanike koji dolaze iz reda Dveri i na naše amandmane. Pretpostavljam da su razlozi za to jučerašnji dan, kada smo poprilično onako oštro razbili ovu vašu argumentaciju i da se zbog toga ljutite.
Podsećam predsedavajućeg da je bio dužan možda da izrekne opomenu prethodnom govorniku koji je na krajnje tendenciozan način povredio dostojanstvo Narodne skupštine, ali on je vrlo efektno odredio pauzu u tom slučaju. Predsednik stranke Dveri je uzoran i suprug i otac šestoro dece i protiv njega nikada nikakva nije bila ni prijava podnošena, niti bilo šta, tako da prosto je kleveta tako nešto govoriti i očigledno je taj govornik iz SNS pobrkao gospodina Boška Obradovića sa gospodinom… (Isključen mikrofon.)

Prekršen je član 103. Prethodni govornik nije imao pravo na repliku zato što mu nije dodeljena reč neposredno po učinjenoj povredi. Pardon, član 104. Znači, morao je odmah da mi odgovori na repliku, a prethodno je govorila poslanica iz SNS, tako da niste mogli da mu date to pravo na repliku. Tako da, mislim da nije korektno da poslanici vlasti imaju mnogo veća prava nego poslanici opozicije. Nama se uskraćuje pravo na repliku i kada smo pomenuti direktno, a ovde se dozvoljava da posle čitavog kruga govornika čovek dođe i dobije pravo na repliku.

Kao što je rekla gospođica ministarka malo pre, za nas je apsolutno sporna Pravosudna akademija. Pravosudna akademija je nastala od nevladine organizacije Pravosudni centar, a nju su formirali USAID i Soroš. Tako da je to podržavljenje državnih institucija.
(Vladimir Orlić, s mesta: Koji član, na koji amandman?)
Vezano za ovaj amandman gospodine Orliću, nemate vi potrebe da dobacujete.
(Vladimir Orlić, s mesta: Šta piše? Pročitaj.)
Amandman koji se upravo odnosi na Pravosudnu akademiju. Mi smo protiv toga da Pravosudna akademija vrši obuku i specijalizaciju tužilaca i sudija. Zato što Pravosudna akademija apsolutno nema kapacitet.
I, gospodine Orliću, vi niste pravnik, onda se malo raspitajte šta kaže struka za Pravosudnu akademiju.

Pravosudna akademija je nešto što nije ni uspelo da zaživi, nešto što nije uspelo da stekne kredibilitet i sama struka kritikuje Pravosudnu akademiju. Zato smo protiv Pravosudne akademije.
Što se tiče specijalizovanih obuka za sudije i za tužioce, ja zaista mislim da su svi tužioci i sve sudije dovoljno stručne i kompetentne. Ne mogu da prihvatim činjenicu da mi ovde, ne samo ovim zakonom, nego i ovim drugim o organizovanju državnih organa za borbu protiv kriminala, organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Mi stalno vršimo negde, spočitavamo da sudije i tužioci nisu dovoljno stručni. Oni su apsolutno stručni i apsolutno imaju dovoljno znanja da primenjuju i materijalne norme Krivičnog prava i da primenjuju zakon koji uređuje procesni deo tako da apsolutno mislim da je za njih možda malo uvredljivo da im kažemo da im je potrebna nekakva posebna specijalizacija.
Ajde da pokušamo da vodimo dijalog, da pokušate vi da razumete šta mi hoćemo da kažemo. Malo pre, oko policije, vi nam stalno spočitavate neku malicioznost. Zamislite situaciju, ja zaista mislim da ne postoji policijski službenik koji je u stanju da vam predvidi da li će neko lice počiniti krivično delo. To moraju da budu ljudi koji imaju mnogo veći stepen znanja i saznanja.
Ja sam upravo u tom pravcu govorio, a ne nešto što vi implicirate i spočitavate.

Nisam se javio, nešto nije u redu sa sistemom.