Član 103. Član 103. predviđa kada može da se koristi povreda Poslovnika, ali takođe i član 103. kaže šta se radi u slučajevima da je povreda Poslovnika zloupotrebljena za iznošenje političkih stavova ili za repliku.

Prethodni govornici, naročito prva dva poslanika koja su se javila i ukazala na povredu Poslovnika apsolutno nisu pričala o povredi Poslovnika, već su ničim izazvani iznosili svoje političke stavove, kvalifikacije, optužbe i konkretne uvrede na moj lični račun. Tako da smatram, predsedavajući, da ste trebali da reagujete i da primenite mere koje ovaj Poslovnik vam pruža, da onemogućite jedno takvo postupanje.

Ovde sam optužen za razne stvari. Najpre, ja sam poslanik srpskog pokreta Dveri, nisam ničiji koalicioni partner, nisam ni u kakvom savezu ni sa jednim drugim poslanikom, osim sa poslaničkom grupom Dveri i molim vas da me druge kolege ne vređaju, dovodeći moje ime u nekakve konotacije da pripadam nekakvim drugim grupama. Znači, isključivo sam poslanik Dveri.

Takođe, pozivam sve da dobro pogledaju ono što sam ja izjavio ne u novinama, nego na direktno video snimku, pa da onda govorimo o mojim rečima. Ja iza svojih reči stojim, a ako ima nešto sporno, tu je tužilaštvo neka reaguje i neka me pozove ukoliko sam ja prekršio bilo koji član zakona. Niste vi ti koji treba da tumačite da li je kršen zakon, već nadležno tužilaštvo.

Molim vas, ja se u svojim izlaganjima sa kolegama narodnim poslanicima i kada se politički ne slažemo i kada imamo oštre rasprave, nikada nisam iznosio lične uvrede i lične kvalifikacije, tako da bih zamolio kolege iz vladajuće većine da zadrže taj nivo pristojnosti, bar u komunikaciji sa mnom.

Ima tu i ljudi koji me poznaju mnogo duže nego što smo mi narodni poslanici, lično i pre politike, da budu dovoljno pristojni, dovoljno civilizovani. Nema potrebe za ličnim uvredama i molim vas da poštujete to.

Da, možemo da pričamo o mojim političkim stavovima, da možemo da pričamo o onome što sam ja rekao, ali nemojte da mi implicirate bilo šta od onoga što ja nisam uradilo ili da pripadam negde gde ne pripadam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, molim vas, ne mogu da pričam paralelno sa kolegom Đurišićem, da obezbedite uslove. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine Marinkoviću, mi smo ovde svi kolege i vi ste moj kolega i poslanici vladajuće većine su kolege…

Nas svih 250 smo kolege, tako da bi trebali da se obraćamo u skladu sa tim.

Ko je na vlasti? Na vlasti je SNS. Ja sam ovde u ovoj Skupštini od kako sam poslanik uvek pozivao da svako treba da odgovara. Pošto ste vi na vlasti, ukoliko sam ja izvršio krivično delo, kao što vi imputirate pretnju najvišim državnim funkcionerima, ja bih morao da budem pozvan na odgovornost. Šta radi tužilac? Ja pozivam tužioca da pozove Srđana Noga i da pokrene postupak. Evo, odmah sada, ali isto tako odbijam da učestvujem u nameštenim farsama i u raspravama o svemu, osim o bitnim temama.

Mi sada ovde ne razgovaramo uopšte o bitnim temama. Moje je pravo na repliku i ja vas molim da me ne prekidate. Ne razgovaramo o bitnim temama i nikad ne zovemo stvari pravim imenom. Šta ja treba da kažem? Da ako milion i 200.000 migranata dođe u Srbiju zato što je neko parafirao Dablin, mi treba da budemo srećni i da mu dignemo spomenik?

(Srbislav Filipović: Ti treba da se lečiš, kretenu. Ti nisi normalan. Idi leči se.)

Da li to treba da kažem? Da li to treba da kažem? Koliko ljudi u SNS takođe se plaši situacije da se potpiše Dablin i da nam dođe milion i 200.000 ljudi? Vi dobro svi znate o čemu ja pričam.

(Aleksandar Martinović: O čemu ti pričaš?)

Znači, ovde nije bilo pretnji, ovde nije bilo kršenja zakona. Ovde je bila jasna poruka da mi ne smemo da dozvolimo da nam neko potpiše Dablin…

(Aleksandar Martinović: Ko je potpisao?)

…da nam parafira Dablin zato što radi za neku stranu službu. Sve što kažem, kažem i van plenuma, a vi Martinoviću recite posle plenuma.

Član 107, predsedavajući.

Ukazujem da je povređen Poslovnik. Kolega Martinović, koji je izvršio ovu povredu, na uvredljiv način se obraćao drugom kolegi poslaniku. A, ne samo što se obraćao na uvredljiv način, nego je iznosio i neistinite sadržaje.

Mi kao narodni poslanici dužni smo da, pre svega, iznosimo istinite činjenice i da ih iznosimo na pristojan način, što u ovom slučaju nije bio slučaj.

Pozivajući se na Velimira Ilića, on bi trebao da zna da je pravosnažno okončan sudski postupak protiv Velimira Ilića, gde je on tvrdio da nije nikada tako nešto izjavio, a u toku je sudski postupak protiv novinarke „Blic“- a, za šta je i Velimir Ilić sam rekao da je ona sama izmislila tu izjavu. Verovatno nije, ali videćemo. Ona će biti osuđena u tom sudskom postupku, tako da kolega Martinović … (Isključen mikrofon.)

Pitanje za Aleksandra Vučića i koordinatora službi bezbednosti Nebojšu Stefanovića, da li je Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum i da li naše službe bezbednosti prate kontakte koje ona i njen brat imaju sa bezbednosnim službama Hrvatske?

Dablinski sporazum obavezuje države EU i potpisnice da i po njemu o azilu migranata odlučuje ona država u kojoj su migranti prvi put tražili azil i ostavili otisak prsta. Evropski sud pravde nedavno je podržao svojom odlukom, odluke Austrije i Slovenije da deportuju tražioce azila nazad u Hrvatsku i time podržao pomenuti Dablinski propis.

Preko ostrva Lezbos u Grčkoj, prošli su milioni migranata bez ikakvih evidentiranja od strane grčkih vlasti, iako je ona u EU, onda preko Albanije i Makedonije ulaze u Srbiju, a potom Hrvatsku ili drugom rutom preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ulaze u Hrvatsku. Sada je Hrvatska prva zemlja po Dablinu gde se migranti evidentiraju i traže azil.

Više od milion i sto hiljada migranata je tražilo azil i ostavilo otisak prsta u Srbiji. Oni prilikom prelaska naše granice sa Hrvatskom, njihovim graničarima predaju potvrde o zahtevu za azil i datom otisku prsta u Srbiji, što ovi notiraju i čuvaju. Srbija nije članica EU i ne obavezuje je Dablinski propisi, međutim Srbija se može dobrovoljno obavezati potpisivanjem Dablinskog sporazuma, kao što su to već učinile Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su potpisnice Dablina, a nisu u EU. Sporazum može potpisati ovlašćeno lice, a to su predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Dablinski sporazum je glavni uzrok sukoba između Srbije i Hrvatske, jer je životni interes Hrvatske da Srbija pristupi Dablinskom sporazumu.

Ukoliko ovlašćeno lice, konkretno Ana Brnabić, potpiše Dablin, Srbija će se naći u haosu, a ona će sa bratom pobeći u Hrvatsku. Setimo se afere „Satelit“, kada je ministar odbrane Davinić parafirao ugovor u hotelskoj sobi, kada smo izgubili spor i morali da platimo 50 miliona evra. Ovde je ulog mnogo veći, jednim potpisom dobijemo milion i 100 hiljada ljudi, što ne možemo da preživimo.

Tražio sam više puta bezbednosnu procenu Ane Brnabić, jer se na ovako odgovorne funkcije ne mogu dovoditi lica koja imaju strano državljanstvo, koja su ucenjena ili koja nemaju porodicu. Da li je, između ostalog, ona zbog toga dovedena na ovu funkciju? Odgovornost je na onima koji su je predložili, kao i na onima koji su glasali za nju u Skupštini.

Pitanje za ministra finansija i predsednicu Vlade, koliko novca će ući u budžet Srbije, a na osnovu najavljene readmisije mahom Roma i Albanaca, o kojoj su se dogovorili Aleksandar Vučić i Aleksandar Soroš? Svaka readmisija se plaća. Mene zanima – koliko će se ova platiti i ko je uzeo novac, iako znam odgovor?

Devedesetih godina kada su Nemci vršili readmisiju kosovskih Albanaca, za svakog Albanca on je plaćao između 15 i 22 hiljade maraka, zavisi od načina deportovanja. Tako da smo devedesetih nekoliko milijardi maraka dobili u budžet po ovom osnovu i čim bi Albanci prešli u Srbiju, odmah su se vraćali u Nemačku i kad su Nemci shvatili da tri puta plaćaju istog Albanca, odlučili su da je jeftinije da Kosovu daju državu.

Takođe, koliko ovih lica iz readmisije ima prebivalište na teritoriji opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac i da li je to razlog uvlačenja ove tri opštine Srbije u pregovore o Kosovu i Metohiji, kako bi se proglasili konfliktnom zonom i da ne bi bila moguća readmisija nealbanaca nazad u te sredine, jer takva lica ne mogu se vratiti u konfliktne zone u kojima im preti opasnost? Pomenuti Albanci su fiktivno prijavljivali adrese u ovim opštinama i prodavana su im srpska dokumenta, jer su sa našim pasošima mogli da putuju bez viza. Odatle veliki broj fantomskih Albanaca sa prijavama u ovim opštinama.

Pitanje za Aleksandra Vučića, da li je glavni razlog vaših čestih sastanaka, jednom u mesec dana, sa Aleksandrom Sorošem nesmetano odvijanje projekta prolaska migranata kroz Srbiju, koji provodi njegova organizacija „Welcome to Europe“? Da li je po dogovoru sa Sorošem na prostoru koji obuhvata Albaniju i države bivše Jugoslavije, bez Slovenije, planirano da se smesti pet do sedam miliona migranata i zato Soroš non-stop posećuje ovaj region? Da li se prvi centar za dugotrajni smeštaj azilanata pravi u Obrenovcu, bivšoj kasarni, i da li nosi oznaku u projektima KM-36? Da li će tu biti smešteno 4.700 azilanata i o čijem trošku se oprema kuhinja, trpezarija, soba sa nameštajem, posteljinom i garderobom?

Pitanje za ministra odbrane i Aleksandra Vučića, ko je i kada potpisao prvi sporazum između nas i NATO 15. oktobra 1998. godine, a koji je prethodio Rezoluciji Saveta bezbednosti 1203, od 24.10.1998. godine? Da li je taj sporazum praktično omogućio NATO nesmetanu mogućnost da špijuniraju ciljeve na Kosovu i izvrše pripremu bombardovanja? To je preteča SOFA i svih kasnijih sramnih sporazuma sa NATO.

Tražim da mi dostavite taj sporazum. Tražim da mi se dostavi zabeleška sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO, predvođena generalnima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998. godine. Takođe tražim da mi se dostavi prepiska između sekretara NATO Solane i predsednika SRJ Miloševića od 15. oktobra 1998. godine, 28. januara 1999. godine i odgovore naše Vlade. Da li smo mi ispunili sve što je od nas… (Isključen mikrofon.)

(Srđan Nogo: Mogu li da završim rečenicu? Deset sekundi mi treba.)

Predlažem da se obrazuje anketni odbor koji bi ispitao generalno kako funkcionišu izbori u Srbiji, jer pitanje je da li su ikada izbori u Srbiji odlučivali ko će doći i kako će doći na vlast. Od 2000. godine svakako je jedan sistem, a 2000. godine takođe na vlast …

Molim vas gospodine Arsiću.

Zahvaljujem predsedavajući.
Predložili smo da se formira anketni odbor sada što smatramo da generalno u svim izborima prethodnih godina od 2000. na ovamo bilo je brojnih nepravilnosti i da su vrlo retko izbori bili način kako se u Srbiji dolazi na vlast. Tako da kao Narodna skupština i kao predstavnici svih poslaničkih grupa imali bi priliku da ispitamo brojne stvari koje su i u ovoj Narodnoj skupštini i u javnosti bile šesto predmet kontraverzi – kakvo nam je stanje biračkog spiska, koliko lica zaista izađe na izbore i glasa, da li postoje razne druge mahinacije.
Podsetiću vas, od 2000. godine na ovamo, da 2000. godine izbori nisu okončani izbornom voljom, već izbacivanjem građana sa KiM iz ukupnog rezultata izbora. Da, 2004. godine, kada je Koštunica došao na vlast, dozvoljeno mu je tek kad su ga opkolili ljudima koji su pod kontrolom zapada. Da, 2012. godine, kada je Boris Tadić predavao vlast Tomislavu Nikoliću i SNS, da je tome prethodila čestitka u 17 ili 16 časova iz Brisela. Tako da su brojne kontroverze koje se tiču srpskih izbora.
Mi imamo jedno milion do milion i po ljudi, oko milion i po ljudi više upisanih u birački spisak i svaka vlast ima do 900 hiljada mogućnosti manipulacije. Evo, danas sam pominjao primer readmisije gde kada vam neka država pošalje spisak lica koja trebaju da se vrate putem readmisije, u ovom trenutku mi smo dogovorili readmisiju nekih 250 hiljada građana, mahom Roma i Albanaca, koje bi trebalo nama vratiti iz zapadne Evrope. Mi znamo tačno gde se ta lica nalaze, znamo na kojim su adresama prijavljeni i znamo da neće glasati na tim izborima. Tako da, svaka vlast može da ih prebaci u biračkom spisku gde im odgovora, pošalje druga lica sa ličnim kartama da glasaju na njihovo ime, to se kasnije uništi i nikome ništa.
Tako da, odatle nalazimo situaciju, recimo, da, to je često u Beogradu slučaj, da imamo u sandučićima, građani prijavljuju veliki broj lica koji su prijavljeni u birački spisak, a nikada tu nisu živeli, nikada tu nisu glasali.
Jedan anketni odbor koji bi detaljno ispitao sve ove činjenice mogao bi da pomogne, da prvo sredimo stanje koje se tiču izbora od biračkih spiskova preko uslova koji vladaju u medijskoj zastupljenosti, do finansiranja političkih stranaka i samog čina glasanja izbora. Vladajuća većina bi imala većinu i u tom anketnu odboru i ja ne vidim razlog zašto nemate hrabrosti da konačno, jer i vi sami ste često isticali i volite da spočitavate razne argumente koji se tiču izbora. Evo prilike da sve raščistimo i isteramo na čistac. Kako funkcionišu izbori, ko vlada na osnovu izbora i da li su u stvari izbori farsa za građane Srbije, a da se na drugi način menjaju vlasti u Republici Srbiji?

Svako ko je učestvovao na izborima zna koliko su oni haotična jedna pojava. Desetine hiljada ljudi koji rade po biračkim odborima, velika tenzija, često se radi i po 24 časa dnevno i u celom takvom prostoru i takvoj klimi jasno je da postoje brojne mogućnosti za zloupotrebu i malverzacije. Toga nije imuna ni jedna zemlja.

Videli smo da je u jednoj Americi na izborima za predsednika, ovim poslednjim, Hilari Klinton ukrala između četiri i 11 miliona glasova, što joj nije naravno bilo dovoljno za pobedu, na svu sreću. Tako i u drugim zemljama i okruženja i po Evropi, niko nije imun na mahinacije na izborima i naročito je to karakteristično za vlast, jer vlast kada je u poziciji vršenja efektivne vlasti, znači kod nje je i nož i pogača. Ona ima i većinu u izbornoj komisiji, kontroliše birački spisak, kontroliše medije i sasvim je logično da ima veliku prednost i mogućnost da te izbore sprovede kako njoj odgovara.

Najbolji primer, ja mislim, za to je u regionu Crna Gora koja je to dovela do savršenstva. Mi, odnosno naša vlast se ovde trudi i pokušava da kopira takav jedan model, ali tamo je najbolje uspeo i najbolje je prihvaćen.

Zato mi predlažemo anketne odbore koji bi ispitali i poslednje održane lokalne izbore u Beogradu, ali i sve izbore koji su održavani u prethodnim periodima. Evo da se skupe predstavnici svih poslaničkih grupa i da mi zaista vidimo na kakvim propisima i na kakav način smo mi birani, da vidimo kakav je birački spisak, da vidimo kakva je bila medijska zastupljenost, da vidimo kako protiču finansije kroz finansiranje političkih aktivnosti i političkih stranaka. Na osnovu toga možemo da izvučemo i određene zaključke.

Ne vidim razlog zašto se vlast plaši formiranja ovih anketnih odbora, pogotovo što i sami često govore i pozivaju se na dešavanja koja se tiču izbornih procesa. Ja znam da je u prošlosti bilo raznih slučajeva.

Znate, ovde imate veći birački spisak od realnog stanja. Imate veliki broj lica koja su napustila Srbiju ili su fiktivno bila prijavljena u Srbiji radi dobijanja srpskih pasoša da bi mogli lakše da putuju i koji ovde neće sigurno glasati.

To vlast svaka zna i onda taj višak u biračkom spisku, odnosno takvu jednu mogućnost može manipulativno da iskoristi u svoju korist. To je veoma čest slučaj.

Malo pre sam i pominjao ljude koje nam vraćaju readmisijom, pa savršeno je za vlast, ona tačno zna ko je blokiran u tom trenutku u kojoj zemlji, sigurno se neće pojaviti i odatle nam oni famozni pozivi za listiće na glasanjima, koje smo viđali baš na izborima zadnjim u Beogradu, gde je bilo dosta lica koja imenom i prezimenom se vide da nisu lica srpske nacionalnosti.

Jedan ovakav anketni odbor pomogao bi da se istina istera na čistac, sasvim sigurno, pošto imamo ovde i anketni odbor iz 2016. godine, da vidimo konačno šta se dešavalo 2016. godine, da li je Aleksandar Vučić, kako ga vi nazivate, taj Skot, koji ubacuje ljude u Skupštinu ili nije ili da li je možda neka druga opoziciona lista, konkretno gde je Čedomir Jovanović, Boris Tadić i Čanak, ušla na nezakonit način.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Krediti u švajcarskim francima pogodili su između 20 i 30 hiljada porodica, što je nekih 100.000 građana Srbije. Godinama, evo, već sad će deseta godina kako ti ljudi imaju probleme. Oni kao pravno neuke stranke, čak mnogi od njih su radili u bankama, pa zamislite da ni oni nisu znali kakve posledice ostavljaju krediti u švajcarskim francima i koliko je nezgodno i opasno za populaciju.

Svi ti problemi rešeni su u državama okruženja i državama EU. Prošle godine Evropski sud pravde je svojom presudom praktično stavio tačku na to pitanje. Ti ugovori se smatraju ništavim i nalaže se sudovima, članicama EU, da moraju da primenjuju odluku Evropskog suda pravde i ispitaju da li su klijenti bili dovoljno informisani. Nigde, ni u jednom slučaju ne postoji dokaz o dovoljnoj informisanosti klijenata.

Mi smo o ovom pitanju često raspravljali u Narodnoj skupštini i ukazivali na potrebu da se tim ljudima pomogne. Nažalost, do dana današnjeg nema rešenja. Gluva za njihove probleme bila je i Narodna banka Srbije, a pre svega gluvi su sudovi Srbije koji bi morali da reše ovo pitanje.

Vrhovni kasacioni sud je morao da zauzme stav i obećao je bio zauzimanje stava do početka oktobra ove godine kojim bi naložio kako bi niži sudovi trebalo da presuđuju u sudskim postupcima pokrenutim protiv banaka. Nažalost, pravosuđe u Srbiji je rak-rana. 75% problema Srbije rešilo bi se pravosuđem.

Na stranu političari, kakvi god da su političari, da vi imate sudije i tužioce ne bi bilo problema u ovoj državi, morali bismo svi da primenjujemo zakon i političari bi se brzo doveli u red. Ni na jednom pitanju pravosuđe Srbije se skoro nije pokazalo, a evo i na pitanju kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Ti krediti bi morali biti ništavi i ti ljudi bi morali biti obeštećeni.

Mi kao Narodna skupština ne možemo da se pravimo da taj problem ne postoji i moramo da formiramo anketni odbor koji bi preispitao šta radi pravosuđe, jer, podsećam vas, mi smo zakonodavna i kontrolna vlast. Ako jedna grana vlasti zakazuje i ne radi svoj posao, hajdemo mi da vršimo našu kontrolnu funkciju, jer mi smo ti koji predstavljamo građane i predstavljamo narod u Srbiji. Pa da vidimo kakve su veze između poslovnih banaka i sudova u Srbiji, da vidimo koji to sve faktori utiču na odlučivanje sudija, a da nisu zakon. Jer, sudija mora isključivo da se drži zakona a ne nekih drugih faktora, ne nekih pritisaka, kakve god prirode bili da li su politički, da li su finansijski, da li su iz zemlje, da li su iz inostranstva.

Da tim anketnim odborom isteramo stvari na čistac, da vidimo kako i zašto postupaju sudije u ovakvim slučajevima indeksiranim u švajcarskim francima i da spasemo te ljude. Jer, 100.000 ljudi, preko 20.000 porodica, možda i celih 30.000 očekuje od nas pomoć. Mnogi od njih ne mogu još dugo da izdrže. Koliko je unesrećenih ljudi, hajdemo da im pomognemo i da učinimo jedno veliko delo.

Molim kolege poslanike da glasaju za predlog ovog anketnog odbora.

Čuli smo i brojne probleme, evo i danas, koje imamo, a tiču se ekologije i kolege čak i iz vlasti su iznosile primere iz svojih mesta, iz svojih sredina. Ministar je to konstatovao i on sam nije mogao da kaže da li je neki najvažniji ili su svi podjednako važni i veliki.

Međutim, ja se ovde ne bih složio sa vama sa jednom rečenicom koju ste malopre u replici vašoj na izlaganje mog prethodnika kolege Obradovića izneli, a to je da se naše zamerke stavljaju u kontekst dnevne politike. Da je u kontekst dnevne politike, bilo bi dobro. Ovde je, nažalost, korupcija nešto što je trajno, a dnevna politika prolazi. Znači, menjaju se stranke, menjaju se pojedinci, menjaju se ljudi, ali sistem koji omogućava korupciju i koji nas je upropastio i doveo do ovde, taj koruptivni sistem i dan-danas traje. Vi sada ovim zakonskim izmenama na mala vrata i dalje pokušavate da ojačate jedan takav koruptivni sistem, jer izuzimajući iz javnog konkursa dodelu sredstava ako je projekat pored Zelenog fonda iz budžeta Republike Srbije sufinansirala Evropska unija ili međunarodne organizacije, vi praktično otvarate jedan ozbiljan prostor za malverzacije i zloupotrebe.

Kao što ste sami konstatovali u četvrtak, najveći izazov u postupku pridruživanja Evropskoj uniji i finansijski najzahtevniji biće iz oblasti ekologije. Nekih 15 milijardi ulaganje nas čeka, mi nemamo ta sredstva i mahom ćemo povlačiti iz fondova ili kredita Evropske unije. To daje prostor da se upravo ta sredstva koja će biti ogromna na špekulativan način sliju koruptivnim radnjama, bilo kod naših tajkuna, bilo kod birokrata iz Brisela, iz Evropske unije, jer, ponavljam, od donacija i kredita od 2000. godine, od vlade Zorana Đinđića do danas, svaka donacija 15 do 30% smo u kešu morali da vratimo birokratama Evropske unije, svaki kredit za infrastrukturu oni dobiju da njihova firma izvodi, u stvari ona samo transferiše novac podizvođačima koji rade, a to što zadržavaju je praktično neka vrsta nadoknade za kredit koji su odobrili. Tako će biti i sa ovim sredstvima i zato je ovo zakonsko rešenje loše.

Gospodine ministre, vi ste prilikom rasprave u načelu pravilno istakli nekoliko stvari. Prvo, značaj životne sredine, njen uticaj na zdravlje ljudi, interresornu povezanost sa ministarstvima poljoprivrede, sa energetikom. I, rekli ste, isto tako, jednu važnu stvar, a to je da je u postupku pristupanja EU verovatno finansijski najteži i najveći izdaci su upravo u oblasti ekologije, nekih 15 milijardi koje minimalno moramo da uložimo u ekologiju.

Stoga sam ja predložio da se ovaj zakon promeni i da se zove – zakon o zaštiti životne sredine i očuvanja prirodnih dobara posebne vrednosti od uništavanja zbog tajkunsko-finansijskih interesa.

Mi smo svedoci da se za novac u ovoj zemlji radi sve. Svi naši izvori pijaćih voda prodani su još pre vas. Poljoprivredno zemljište se prodavalo i prodaje se i dan danas. Evo, svedoci smo da je i PKB, najveći poljoprivredni gigant verovatno u ovom delu Evrope, nedavno otuđen za sramnih 65 evra po hektaru. Prodaju se sada čitave reke. Znači, mi, pazite, prodali smo izvore pijaćih voda, a sada prodajemo i čitave rečne tokove i to je trend i u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju.

Podsetiću vas da ste i vi u ovoj Skupštini u četvrtak iznosili da su mini-hidroelektrane horor, da tamo kada ste otišli, da ste videli i zatekli horor i da izuzetno narušavaju biodiverzitet, a da je njihov doprinos u snabdevanju električnom energijom praktično minimalan. Rađena je analiza svih balkanskih mini-hidroelektrana, njih nekih 381 u zadnjih 15 godina, sa 3% električne energije su učestvovali u ukupnom broju električne energije koja se dobija hidro potencijalima.

Kada pogledamo da se 21% električne energije u Srbiji dobija hidro potencijalima, 79% iz termoelektrane, jasno je da mini-hidroelektrane učestvuju sa manje od 1% u ukupnoj električnoj energiji u Srbiji. Ali, tu dolazimo do tih tajkunsko-finansijskih interesa. Neko ogroman novac dobija preko mini-hidroelektrane, iako one nemaju nikakav doprinos energetskom sistemu Srbije, ne doprinose ni smanjivanju zagađenja, ali uništavaju prirodnu okolinu.

LJudi, nama će trebati i poljoprivredno zemljište, trebaće nam i izvori pijaće vode, trebaće nam i reke i rečni tokovi. Trebaće našoj dedi. Na stranu sad mi ovde u Skupštini šta mislimo i kako se politikom bavimo, pa naša deca neće biti političari. Pa, njima treba da ostanu te reke, ti izvori voda i ti rečni tokovi. Zato mi moramo da jasno u zakonu stavimo da smo za zaštitu svega onoga što utiče na naš kvalitet života i omogućava nam uopšte opstanak i život na ovim prostorima od finansijsko-tajkunskih interesa.

Ako vi kao ministar ekologije niste u mogućnosti da zaštite ono čime se bavite. Niste u mogućnosti da zaštite ni rečne tokove u zaštićenim dobrima gde ne bi smele da se grade mini-hidroelektrane, šta mi da radimo?

Ali, zašto ovo još pričam? Zato što smo svedoci jedne od najboljih stvari koja se desila u ovoj zemlji poslednjih par godina. Akcija „Odbranimo reke Stare planine“ i u samoorganizovanost naroda i tih ljudi je nešto najbolje što sam video i veliki šamar svima koji se bave politikom u Srbiji. Ti ljudi samo se organizovali i šta oni rade? Čupaju cevi, ruše brane. Znači, uzeli su da se zaštite od protivpravnog postupanja koje je država omogućila određenim finansijsko-tajkunskim interesima i sami su uzeli svojim rukama da se bore za dobro svoje i svoje dece. Svaka im čast.

Nije to samo u Staroj planini, imali smo proteste u Brusu, imali smo ranije proteste u Limu. Evo ih danas protesti u Makedoniji, Crnoj Gori. Znači, ljudi su shvatili opasnost i njima veliki naklon do poda od strane mene kao narodnog poslanika, zato što su pokazali da ipak ima itekako smisla ako se borimo i da možemo da se zaštitimo. Od političara ja ne verujem će doživeti bilo kakvu podršku, jer vrlo moćni ljudi stoje iza mini-hidroelektrana, i Žarko Zečević i Milija Babović, i ovde smo pominjali Nikolu Petrovića, prvog kuma predsednika Aleksandra Vučića, prvog kuma Srbije.

Žao mi je što nije ministar Lončar tu, jer se on osetio pozvanim da brani svog partnera i svog pajtaša, iz istog su klana u SNS, da i ovde ponovi ono što je rekao u četvrtak – da su te mini-hidroelektrane počele na Vlasini da se grade još 2010. godine u vreme vlasti Borisa Tadića. I, tačno, pustoš. Videli smo slike Vlasinskog jezera, koje je potpuno presušilo, šta su mu uradili „Eko Energo Grupa“ i njihove mini-hidroelektrane.

Ali, kako su dobile? Zato što niko ne pominje drugo ime kuma Nikole Petrovića i starije partnere Nikole Petrovića, Nenada Kovača, zvanog Neša Roming. Jer, ja ne znam da postoji politička stranka u Srbiji i poslanička grupa u ovom sazivu da nije finansirana, i dan danas se finansira, od strane istog tog Nenada Kovača, zvanog Neša Roming.

Zato političara nećete moći da čujete bilo kakvu akciju podrške da se zaustavi njihov bezobziran interes, jer oni opljačkaše sve. Na kraju hoće da nam otmu i reke. Ali, građani neće to dugo trpeti i budite sigurni da će se ovde na kraju desiti narod.

Član 107 – govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine na sednici.

Gospodin ministar sebi poprilično dozvoljava za pravo i malo pre su i kolege sa moje leve strane komentarisale da su retko bile u prilici da vide jednog takvog ministra koji sebi daje toliko za pravo da proziva narodne poslanike, da im deli epitete i kvalifikacije na način na koji ih ministar deli.

Na postavljena pitanja, što je apsolutno legitimno, svaki narodni poslanik može da postavi pitanje, pogotovo kada ta pitanja čita u vidu proglasa koji je neko drugi objavio, ministar je sebi dozvolio da ocenjuje da li neki poslanik nešto zna ili ne zna i da naziva poslanike opozicije neznalicama u nekoj materiji. Ja mislim da je to zaista nedopustivo i da ministar, čak i ako tako misli, ne bi smeo to sebi da dozvoli da kaže.

Gospodine ministre, ja opet kažem, sve ono što su rekli poslanici Dveri nije nešto što smo mi sami izmislili. Sve to isto vam govore građani Srbije i stručna lica, daleko stručnija od nas, iste te stvari. Znači, mi se pozivamo na vrlo relevantnu argumentaciju.

Što se tiče mini hidroelektrana, ta argumentacija dolazi iz relevantnih naučnih centara beogradskog univerziteta, gde su dekani i profesori univerziteta takođe stali iza tih inicijativa, kao i uvaženi ekolozi.

I ne brinite, mi sigurno nismo neko ko politički gura ili podržava takve inicijative, mi smo zaista samo neko ko je to video, šta ti ljudi rade, i fascinirani smo i ostali impresionirani takvim vidom angažmana. Građani su se samoorganizovali i oni sami ne žele nikakvu političku podršku i mi apsolutno ne želimo ni na koji način da zloupotrebimo njihovu aktivnost, već samo želimo da i u ovom domu, u zvaničnim državnim institucijama, ta priča se čuje. To ne može niko da zabrani, da se u Narodnoj skupštini, na plenumu, od strane narodnih poslanika i u diskusijama sa nadležnim ministrom, čuje jedna takva priča.

Ja vas molim da ne delite takve kvalifikacije. Ako nas već vređaju poslanici vladajuće većine, vi, kao ministar, biste trebali od toga da se suzdržite.

Mislim da je ovde suština zašto se donosi ovaj zakon. Naime, mi smo do sada imali da je izuzetak da se po konkursu sredstva iz Zelenog fonda mogu dodeljivati isključivo ukoliko se finansiraju interventne mere u vanrednim okolnostima, zagađenje životne sredine, rekultivacije i sanacije zagađenog prostora. Međutim, mi sada uvodimo da se kao izuzetak od javnog konkursa za dobijanje sredstava iz Zelenog fonda uvodi i ova tačka da su u pitanju projekti koji se sufinasiraju iz fondova EU ili međunarodnih fondova.

Mislim da je to problematično i da to otvara mogućnost za korupciju i za zloupotrebe, pogotovo imajući u vidu da je dosadašnja praksa pokazala da ljudi, koji imaju finansije i kapital, nisu prezali da resurse koje dobijaju iz javnih fondova beskrupulozno koriste za sopstvene interese, ne vodeći računa ni o životnoj sredini, ni o potrebama ljudi. O tome sam već govorio tokom dana.

Sada ćete vi reći da se to radi zbog IPARD fondova, mada se to u ovom članu nigde ne pominje. Reći ćete da je to potrebno zbog građana, jer ne može da stigne kontrola. To ste govorili u četvrtak. Reći ćete da već EU propisuje određene kontrole. Pitao bih vas – da li zaista mislite da i u Briselu i u EU nema korupcije i kriminala? Ko je ubio ovu bugarsku novinarku, to je aktuelni slučaj u našem komšiluku, Makarovu koja je istraživala upravo korupcije i zloupotrebe fondova EU? Neko je nju brutalno ubio.

Podsetiću vas, od 2000. godine do danas, znači od vlade Zorana Đinđića, pa do današnjih vlasti, sve donacije koje su dolazile u ovu zemlju, koliki se procenat vraćao onima koji doniraju. Znači, EU ili stranci sve što nam daju, od 15 do 30% smo morali u kešu da im vratimo od svih tih donacija. To je bio njihov tal, njihova korupcija. Svaki kredit koji povučemo za neke infrastrukturne projekte, pošto nam ne veruju, ne dajemo dovoljno, isključivi su uslovi da njihove firme budu izvođači, a naše firme koje zaista sprovode te poslove rade kao podizvođači. Znači da ono što uzme izvođač ustvari je tal i porez ili kako god hoćete onoga ko vam je odobrio kredit.

Znači, mi imamo već jednu praksu da itekako i birokrate iz EU znaju da ta sredstva zloupotrebljavaju i gde će ih zloupotrebljavati lakše nego kroz Srbiju. Mnogo je veća mogućnost, znači, za njihovu zaradu, jer je manja kontrola, nisu pod lupom sopstvene javnosti, sopstvenih zemalja da to rade kroz zemlju kao što je Srbija.

Vratio bih se, jer nema, nažalost, tu klona Aleksandra Martinovića, gospodina Orlića, da se vratim na onu diskusiju o imenu koje ovde povezuje mini hidroelektrane, generalno, svi projekti koji se tiču energetike, IT i ostaloga, to je Nenad Kovač i on se čudio kako 2010. godine, Nikola Petrović i Nenad Kovač, kakve to veze ima sa SNS. Itekako ima veze kakve su dozvole dobijane zato što je gospodin Kovač onaj koji povezuje i spaja upravo prethodnu i sadašnju vlast. On j spona između Đilasa i Vučića. Ne sme niko da pomene ime Nenada Kovača u ovoj Skupštini, i to gospodin ministar zna. Zato je nemoguće izboriti se protiv mini hidroelektrana i upravo su lica, kao što je Kovač, lica koja će da profitiraju iz ovakvog člana.

U sledećem članu gde pominjemo IPARD fondove, pa nije to rađeno za obična poljoprivredna gazdinstva, nego vi namerno stavljate tu mogućnost. Rekli ste u četvrtak da će to moći da koriste i privredna društva, odnosno preduzeća koja se već bave poljoprivredom. Da li se to radi za novog vlasnika PKB ili za nemački „Tenis“? Oni itekako mogu da budu pod kontrolom, itekako bi mogli da zadovolje uslove našeg javnog konkursa, pored konkursa koji propisuju ti međunarodni donatori tih sredstava, odnosno ti sufinasijeri tih sredstava. Znači, ovaj član direktno omogućava korupciju. Ova zemlja ima ozbiljnih problema sa korupcijom i sa zloupotrebom sredstava, da li su iz našeg budžeta, da li su iz međunarodnih budžeta. I sama EU i sama ta Evropa nije uopšte imuna na korupciju i na kriminal.

Opet ponavljam primer gospođe Makarove, novinarke, gospođice, koja je ubijena u Bugarskoj, a, Bogu hvala, nažalost, u ovoj zemlji niko nije odgovarao.