Član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodni govornik smatram da je prekršio ovaj član Poslovnika zato što je u svom obraćanju dobar deo vremena posvetio narodnoj poslanici Sandi Rašković Ivić, koja je govorila pre njega, iznoseći grube diskvalifikacije na račun njene kompetentnosti da učestvuje u jednoj ovakvoj diskusiji.

Pozivam se i na reči predsednice parlamenta, koja je vrlo često znala da istakne da smo mi ovde svi izabrani od strane građana i potpuno ravnopravni, bez obzira na naše profesije, bez obzira čime se van Narodne skupštine bavimo. I kao takvi, moramo i dužni smo da učestvujemo u raspravi po svakoj tački dnevnog reda.

Apsolutno iznosimo ovde svoje političke stavove i Poslovnik Narodne skupštine nam upravo to dozvoljava, kao što nam dozvoljava i Ustav Republike Srbije, i svaki narodni poslanik ima pravo da iznese svoj politički stav i da ravnopravno sa svim drugim kolegama učestvuje u raspravi, bez obzira koja je tačka dnevnog reda.

Prethodna govornica Sanda Rašković Ivić se unapred ogradila da nije diplomirani pravnik i da se ne bavi tom tematikom, ali da je se konsultovala sa ljudima iz njenog okruženja i iz njene političke partije, koji su diplomirani pravnici i imaju veze sa pravosuđem i da su joj i oni dali svoje materijale i sugestije koji treba da predstavljaju njen politički stav.

Znači, u redu je da se napada politički stav, ali smatram da je vrlo nekorektno od strane prethodnog govornika, narodnog poslanika Jovanovića, da na takav način diskredituje mogućnost učešća u ovoj debati od strane narodnog poslanika Sande Rašković Ivić. Zaista, nema potrebe da se na taj način obraćamo jedni drugima po jednoj ovakvoj temi.

Pravosuđe je jedna od tri grane vlasti u svakoj državi, pa tako i u Srbiji i svakako da je ovo vrlo važna tema pred nama, pogotovo što postoje tendencije da se Narodna skupština ubuduće, kao najviši predstavnik naroda i kao zakonodavna i kontrolna vlast isključi potpuno iz odlučivanja u pitanjima pravosuđa.

Zbog toga je ova sednica danas posebno važna. Ja se slažem sa izjavama nekih prethodnih cenjenih kolega koji su rekli da kada je ovakva tema, mi moramo da govorimo objektivno na osnovu činjenica, na osnovu dokaza i potkrepljenim argumentima.

Ja kao i uvek isključivo ću se u svom obraćanju držati toga, jer za sve što kažem posedujem kako pisane dokaze, tako i audio i video dokaze ili izjave očevidaca ili same izjave ljudi iz pravosuđa ili nosilaca najviših državnih vlasti.

Najpre, stanje u pravosuđu je izuzetno loše i koliko god mi ovde se trudili da ga ulepšamo, prosto moramo prihvatiti tu činjenicu. Nije nam naravno bolje stanje ni u drugim segmentima države, ali pravosuđe je, ja mislim, ključ problema u Srbiji.

Kada bi smo rešili pravosuđe, siguran sam da bi se rešilo 70% problema ove zemlje. Naravno da nije taj problem nastao juče i da je dugo geneza tog problema i koja iz godine u godinu sve više metastazira, ali najbolju sliku o pravosuđu ja mislim da daje samo pravosuđe.

Ja sam protivnik Pravosudne akademije i stalno sam je ovde kritikovao, ali u ovom slučaju rekao bih nešto što nema veze sa njihovim stavovima, već isključivo sa anketom koju su oni sproveli među predstavnicima pravosuđa.

Naime, u anketi Alumni kluba Pravosudne akademije, gde su anketirani isključivo sudije i tužioci, 84% sudija reklo je da se izbor i napredovanje sudija ne vrši isključivo po objektivnim kriterijumima, već da uz politički uticaj, koji se stalno potencira, postoje takođe i lične veze i nepotizam. Mislim da mi stalno zaboravljamo da postoje i lične veze i nepotizam u pravosuđu i to treba potencirati u svakako prisutan politički uticaj.

Kod tužilaca je ta situacija čak i gora. Osamdeset i pet posto tužilaca smatra da za izbor i napredovanje su potrebne lične veze, nepotizam i političke veze. Kada sa tim dodamo da postoji i anketa koja je sprovedena u Alumni klubu, uz podršku delegacije EU u Srbiji, po kojima se 69% građana ne slaže da je pravosuđe profesionalno. znači smatra da pravosuđe nije profesionalno, a 79% smatra da pravosuđe nije pristrasno, odnosno da je nepristrasno, mi onda dolazimo do podataka da 80% građana nema poverenje u pravosuđe, a da čak 85% ljudi samog pravosuđa smatra da je stanje loše.

Kada se na to dodaju podaci Društva sudija Srbije, gde se u anonimnoj anketi 44% sudija izjasnilo da je trpelo politički pritisak, pre svega preko predsednika sudova i da su donosili odluke pod tim pritiskom, suprotne zakonu, mi onda imamo najbolju sliku stanja u pravosuđu. Ja mislim da niko drugi ne treba ništa više da kaže o tome.

Kao što znate, ja često umem kada čujem od nekih drugih političkih kolega, pa makar bili i predstavnici vlasti, nešto što takođe zastupam i što mi se sviđa da podržim i da pohvalim i to sam uradio decembra 2017. godine.

Ja sam se javno složio i napisao sam jedan autorski tekst sa izjavama predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i izjavama gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika Srpske napredne stranke, Miloša Vučevića. Naime, 12. decembra 2017. godine, Aleksandar Vučić je izjavio da se slaže sa primedbama iz Brisela da je pravosuđe u Srbiji neefikasno i izloženo političkim uticajima.

Takođe, gospodin Miloš Vučević, koji je bio razapet na stub srama zbog tih svojih izjava, a ja sam mislim jedini čovek iz opozicije koji je podržao takav stav, uz jedno veliko „ali“, je izjavio – Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana, kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi? Kome se zaklinjete, gospodo sudije, državi, Ustavu i pravnom poretku Srbije ili onima koji vam pune džepove, dok u vaše ime sebi po ko zna koji put pišu oslobađajuće presude? Gospodo sudije, odakle vam pravo da se oni koji su Srbiju zavili u crno, opljačkali je do poslednjeg dinara, spirate krivicu zarad vašeg materijalnog blagostanja?

Ja sam rekao da je to apsolutno tačno i da podržavam, sa zarezom šta su radili šest godina da najbolja izjava Srpske napredne stranke o pravosuđu dolazi posle šest godina. Zašto samo kada je neka odluka i neki sudija koji nije pod njihovom kontrolom, zašto se ćuti u slučaju, recimo, Bogoljuba Karića ili u slučaju Caneta Subotića, koji su se desili u vreme vlasti Srpske napredne stranke i da postoji analogija sa slučajem „Bubalo“?

Ne mogu se sudije deliti na naše i one koji su pod kontrolom drugih centara moći, to je ovde problem. Za mene, ovaj stav važi za sve sudije, a ne samo delimično, da li je jedan klan u pravosuđu, da li je drugi klan u pravosuđu i to je ovde ključni problem.

Sada bih voleo da postavim pitanje i da dobijem odgovor od predstavnika VSS i DVT, da li je i jedan sudija, javni tužilac, ili zamenik javnog tužioca krivično odgovarao zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika? Ukoliko nije, a nije, potpuno je nejasno zašto ona mi pričamo da moramo popravljati stanje u pravosuđu, zašto ona i predstavnici vlasti kritikuju pravosuđe, zašto stalno izmene zakona, izmene Ustava, kada u ovoj državi samo tužioci i samo sudije ne krše zakon?

Jedini oni, znači, rade pošteno i jedino kod njih nema kršenja zakona. Da li je to moguće? Ja ne znam nijednu drugu državu u svetu gde je to moguće ali, eto, u ovome smo izgleda presedan i najbolji u svetskim razmerama.

Idemo dalje. Da li je od strane disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva ikada ijedna disciplinska prijava podneta od strane građana ocenjena osnovanom i pokrenut postupak protiv prijavljenog sudije po takvoj prijavi? Koji je procenat usvojenih zahteva za izuzeće sudije i javnih tužilaca podnetih od strane stranaka u sudskim postupcima i da li se na taj način obesmišljava institut izuzeća? Naravno, ovde je i bitno ko je stranka i tu ne mogu da računam npr. Andreja Vučića, kome se nije svidelo kada je sudija koji je vodio njegovu parnicu sa Asumakumom, odložio ročište. Dakle, pričamo o običnim građanima. Da li postoji takav slučaj? Očigledno da ne postoji.

Pitam vas sad, zamislite situaciju, da neka stranka podnese zahtev za izuzeće, podnese primedbu protiv sudije Visokom savetu sudstva, na primer, podnese krivičnu prijavu protiv sudije ili tužioca, a takvih slučajeva ima, i sve to bude odbačeno, da li taj sudija i dalje može da bude objektivan i da objektivno postupa prema toj stranci? Sve i da je potpuno u pravu, logično da kod njega mora da se proizvede određeni revolt prema takvoj stranci.

Da se vratim na drugu situaciju. Ukoliko stranka podnese krivičnu prijavu protiv tužioca ili protiv sudije i ta prijava bude odbačena, u kolikom broju slučajeva je podneta krivična prijava za krivično delo lažnog prijavljivanja, što vas zakon obavezuje? Jer vi šta uradite, odbacite krivične prijave i nikom ništa. Ne podnosite krivičnu prijavu za krivično delo lažnog prijavljivanja, jer bi onda i ta prijava bila odbačena, jer u najčešćem broju slučajeva ima elemenata krivičnog dela. Zamislite stranku koja dođe pred sud i bude samlevena od pravosuđa, od sudova, od sudija, od tužilaca, znam iks ipsilon takvih primera i ta stranka ne može nikako da se zaštiti. Znate li vi kolika je moć sudija i tužilaca?

Političari, oni se menjaju. Pa neka su i 15 godina na vlasti i odgovarjau na izborima, kakvi god bili ti izbori i koliko god bili namešteni, a kad mi izaberemo sudiju, kad postavimo tužioca, on i po 40 godina može da ostane na toj funkciji i da gospodarima životima i smrti. Izuzetno velika moć se daje tim ljudima, a ne postoje instituti koji štite stranke od takvog postupanja.

Evo, sad ću vam reći konkretne primere kršenja zakona od strane sudija, a koji su upravo u vezi sa izborom predsednika Prvog suda ili predsednika Privrednog suda. U parničnom postupku Prvog suda u Beogradu, P 5892/17, ovaj sud, odnosno sudija Marina Brkić je presudom usvojila tužbeni zahtev tužioca, doduše Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, iako je sud morao da odbaci tužbu, koju je u ime tužioca podneo advokat Boris Bogdanović iz kancelarije Bogdanović-Vasiljević, gde je nekad treći partner bio bivši direktor BIA Aleksandar Đorđević, iako je grafološkim veštačenjem renomiranog srpskog sudskog veštaka grafologa utvrđeno da advokat Bogdanović nije potpisao podnetu tužbu i to advokat priznaje, sud, znači, iako postoje odredbe Zakona o parničnom postupku da tužba i svaki podnesak upućen sudu mora da sadrži potpis podnosioca, čl. 98. i 192, kao i da će sud odbaciti svaki podnesak koji je u ime stranke podneo punomoćnik, koji je advokat, ako je nepotpun čl. 101. i 294, pri čemu je podnesak nepotpun ako ne sadrži sve zakonom propisane elemente u kojima se ubraja i potpis podnosioca, sud se poziva na kodeks profesionalne etike advokata. Kako kodeks može da bude jači od zakona? Evo, recite mi, gospodo iz VSS, kako može kodeks, koji donosi jedno udruženje - Advokatska komora, da bude jači od Zakona o parničnom postupku ili Zakona o advokaturi? Član 29. Zakona o advokaturi kaže da je advokat dužan da potpiše svaki podnesak.

Isti slučajevi, imamo ih, a ovo je vrlo važno, gde kompromitujemo kandidata za predsednika Privrednog suda u Beogradu, gde isti adv. Boris Bogdanović zastupa „Pireus“ banku, doneo je takođe nezakonite odluke. Sudija Maja Živković, postupak, predmet 16707/10 identična situacija – advokat nije potpisao odgovor na tužbu, niti je potpisao žalbu na presudu. Molim vas, pa gde to ima? Da li je to kršenje zakona od strane sudija, molim vas recite mi?

Ne, zašto je bitan ovaj slučaj sada ćemo doći do toga.

Izuzetno je bitan slučaj. Pominjemo kandidate za predsednika Privrednog suda, gospodin Jovanović.
Gospodin Jovanović nije dostojan te funkcije upravo iz ovog slučaja se vidi.
Kao što znate, bile su velike turbulencije u Advokatskoj komori Beograda i bio je sukob oko kontrole računa između grupe koju predvodi Vlada Gajić i grupe koju predvodi Jugoslav Tintor, odnosno dve advokatske komore u jednom trenutku su postojale.
Predmet gde su Jugoslav Tintor i Advokatska komora Beograda zahtevale deblokadu računa kod Poštanske štedionice. Uputili su zahtev za privremenu meru Trgovinskom sudu. Čim je predmet došao u Trgovinski sud sudija Maja Živković 06.06. u 9.38 se interesovala za taj predmet i urgirala da se dodeli njoj zbog čega je podnet predlog za izuzeće pomenutog sudije zato što je njen suprug advokat Đuro Živković poslovni partner pomenutog Vlade Gajića.
Ona zakazuje ročište ranije, postupa se po tom zahtevu, međutim, kada su videli da je veliki problem, jer nije mala stvar Advokatska komora Beograda da bi napravili veću štetu nego korist u tom predmetu, jer u još 50 takvih slučajeva je identična situacija sa sudijom Živković i sa advokatskom grupom okupljenom oko gospodina Gajića i Seada Spahovića. Sudija, predsednik suda antidatira zahtev za izuzeće na sopstveni zahtev sudije Maje Živković.
Molim vas, on je učestvovao u jednoj prevarnoj radnji i mi sada treba da izaberemo takvog čoveka za predsednika suda. Da li je to razlog da mu se uskrati poverenje? Apsolutno. Advokatska komora Beograda bi morala da reaguje na jednu takvu stvar.
Vidite, ja bih želeo da se vratim na stanje u pravosuđu i na izbor. Mi apsolutno ne znamo ništa o kandidatima koje vi nama dostavite. Možemo da pročitamo biografije, a da li su one istinite, e to je veliko pitanje. Zaista veliko pitanje – biramo zamenike.
Recimo, ljudi u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a ja bih postavio pitanje Državnom veće tužilaca, iako sam se pismeno obraćao i vama i Prvom osnovnom tužilaštvo, vi mi nikad niste dostavili odgovor i ako postoji rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja, nikad niste dostavili odgovor. Gde je diploma javnog tužioca Prvog osnovnog tužilaštva, gospodina LJubivoja Đorđevića? Da li on poseduje diplomu nekog pravnog fakulteta ili ne poseduje. Molim vas, objavite je, jer ja osporavam njegovu diplomu. Zašto to nećete da uradite?
Znači, gospodin LJubivoje Đorđević, biramo njegove zamenike, da li je tačno da on brani zamenicima da postupaju po krivičnim prijavama protiv funkcionera u državnim organima, odnosno da sa prijavljenim licima komuniciraju, dostavljajući im pozive i druga pismena preko državnih organa u kojima rade. Da li je to narušavanje jednakosti građana pred zakonom? Znači, mi smo građani drugog reda prema sudiji LJubivoju Đorđeviću. Molim vas, to su vrlo ozbiljne stvari gde svi stavljate glavu u pesak i to nema veze sa politikom. LJubivoje Đorđević je bio tužilac i pre vas i SNS. To što je on sada dobar sa klanom Nikole Petrovića, kakve to veze ima.
Ja bih se vratio na pomenute slučajeve. Evo, tu sede tužioci. Gospodo tužioci, ovde kod mene je dokument „državna tajna“. Ja dve godine kritikujem pravosuđe i iznosim državne tajne i nikad me nijedan tužilac nije pozvao da vidim kakva saznanja imam o izvršenju krivičnih dela. Nikad me nije pozvao da protiv mene pokrene postupak, jer odavanje državne tajne je, koliko znam, ozbiljno krivično delo, gde je zaprećena kazna do deset godina zatvora. Razgovor između Rodoljuba Radulovića i Darka Šarića 27. 12. 2008. godine, gde imaju saznanja da će Miki Rakić i Boris Tadić do nove godine, do 1. januara 2009. godine ukinuti poternicu za Stankom Subotićem Canetom, kako su Mišković i Beko bili moćniji to nije moglo da se realizuje sve do 2015. godine, kada Aleksandar Vučić uspeva da to učini i time vraća dug Canetu Subotiću, iako je on… (isključen mikrofon.)

Da li možemo, bar većina nas u ovoj sali, da se složi da je 2009. godine, iako je, recimo, i SPS i SDPS Rasima LJajića i mnoge druge strane, mislim i JS, bile i tada u vlasti, da je 2009. godine izvršena nakaradna reforma pravosuđa, da je to izvršila Snežana Malović i da je ona morala da odgovara za to? Da li se slažemo svi ovde? Brojne sudije su tada bile žrtve. Zašto? Zato što je rađena selektivno, da se očiste oni koji njima nisu podobni. Ne ulazeći u to da li je bilo i onih koji nisu zaslužili u pravosuđu i sa pravom su odstranjeni i da li je bilo među onima koji su ostali onih koji su trebali da budu odstranjeni, ta reforma je bila katastrofalna.
Da li imam podršku većine za ove tvrdnje? Imam. Zahvaljujem. Ja isto to smatram i smatram da nam treba reforma pravosuđa, reći ću kakva. Ali, ja postavljam pitanje, evo, opet, tu su ljudi iz tužilaštva, ovo je u vašem interesu. Ja imam materijalne dokaze koji mogu na kaznu zatvora da pošalju Snežanu Malović. Zašto me ne pozovete? Kako je Snežana Malović još kao šef kabineta Vladana Batića, po nalogu Vladana Batića, znači, 2001. godine, kada je sve ovo počelo sa pravosuđem, nameštala sudske odluke, milion maraka od Smiljka Kostića, da se presuda pravosnažna pred Vrhovnim sudom poništi i da se čovek oslobodi, pet miliona od Laleta Sekulića, od malog Bidže milion evra, sin Dragana Tomića? Znači, imam materijalne dokaze.
Snežana Lukić, kasnije udata Malović, tu se preporučila Mikiju Rakiću i Borisu Tadiću da je dovedu za ministra pravde. A, šta je problem, što od 2012. godine vi sve to isto nastavljate? I, tačno je da je ovaj klan Zlatibor Lončar, Nikola Selaković, Nikola Petrović, Aleksandar Stepanović, kadrira najviše i čini zla pravosuđu, ne oni jedini, i američka ambasada. I američka ambasada ima veliki broj sudija pod svojom kontrolom. Evo, neko je napao zašto proziva koleginica Zlatibora Lončara, kakve veze ima sa pravosuđem. Evo, Vojislav Šešelj, ja ga pozivam kao svedoka, on može da potvrdi kakve veze ima. (Isključen mikrofon.)

S obzirom, naravno, da mi kradete vreme, ja znam da smeta kada se iznose dokazi, da poentiram priču. Nama treba reforma pravosuđa, i to ozbiljna reforma pravosuđa, da bismo izašli iz situacije u kojoj se nalazimo. A, Dveri, kada budu sprovodili tu reformu, ona će izgledati ovako.
Sve sudije, molim vas, sve sudije i svi tužioci neće više biti sudije i tužioci. Idemo ispočetka, resetovanje celog sistema. Samo da vam kažem gospodo sudije i tužioci, vi znate da ja imam brojne materijalne dokaze, imam članske karte raznih stranaka koje imate, imam audio i video snimke, samo da znate. Vodite računa kakvu pravdu delite, zato što kada se mi budemo pitali, svi građani će biti jednaki pred zakonom i sudiće im se po zakonu i pravdi. Jedino će sudijama, tužiocima, izvršiteljima i državnim funkcionerima se suditi onako kako su oni delili pravdu, po tim pravilima. To je bitno da znate.
Pustite me priče o slobodnom sudijskom uverenju. Vi morate da sudite po Ustavu i zakonu. A, i vladajuća većina vas je kritikovala da ne sudite po Ustavu i zakonu i to vam ja kažem isto.

Dosta se govori o nezavisnosti pravosuđa, o potrebi za pravnom državom, međutim, vrlo je jednostavno to uspostaviti. Imamo mi dobre zakone, potrebno je eventualno izvršiti par modifikacija, doneti možda jedan, dva, nova zakona i naravno izvršiti ono resetovanje sistema.

Sad zamislite jednu situaciju, susedna država – Albanija. U Albaniji u ovom trenutku 80% tužilaca ne može da dokaže poreklo imovine i hoće da ih hapsi. Ja bih voleo da postavim pitanje, koliko bi sudija i tužilaca moglo da dokaže poreklo imovine svoje ili povezanih lica sa kojima su u bliskim srodničkim odnosima u Srbiji. To je jedno vrlo zanimljivo pitanje na koje bi trebao da se da odgovor.

Meni je žao što nisam dobio odgovor od predstavnika Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva i evo mi sad, danas treba da izaberemo nove ljude na pravosudne funkcije, bilo da se prvi put biraju, bilo da se biraju za predsednike određenih sudova i kakvu im poruku šaljemo. Kada već imao ozbiljno problematično stanje u pravosuđu, a što je najgore ovde postoje ozbiljne tendencije da se Narodna skupština potpuno isključi iz mogućnosti da utiče na izbor pravosuđa što je katastrofalna stvar, jer kako će ovakve sudije i tužioci da biraju sebe same, kada smo videli da neće da pokreću krivične postupke protiv svojih kolega i kada smo videli da sami kažu da vlada nepotizam i lični interesi. I kada vidimo da postoje brojne zloupotrebe.

Zamislite jednu situaciju. Ovde imamo jednog sudiju i jednog tužioca, da vam se desi ovaj slučaj, da ste vi tužilac, a vi sudija, i da tužilac ukloni materijalne dokaze iz predmeta spisa, da iscepa, da to sudija zadrži par godina kod sebe, da se unište materijalni dokazi, da se cepaju i stavljaju na drugo mesto predmeti spisa, i nikom ništa. E, to se danas dešava u sudovima Srbije. I, kada se podnese krivična prijava protiv sudije Marije Janković Debeljak i Sofija Radak, više tužilaštvo ne postupa, a postoji takav slučaj u Srbiji.

Pričamo o tribunalizaciji pravosuđa kod nas. Da li vi znate da ovde postoji slučaj kao u Haškom sudu. U Haškom sudu su ljudima nametali advokate, iako oni nisu želeli nametnute advokate. Mi imamo isti slučaj sa sudijom Marijom Janković Debeljak gde pored izabranog branioca, ona čoveku nameće advokata.

To vam je slika srpskog pravosuđa i ja pokušavam, i sada apelujem i na građane, ali i na kolege narodne poslanike vladajuće većine, jer ja znam da ovde ima kolega koje vrlo dobro razumeju šta ja govorim i da dele moje mišljenje i moje stavove.

Ne smemo to dozvoliti moramo se izboriti, jer ponavljam, mi kao političari imamo određenu karijeru i trajemo koliko trajemo. Da li trajemo jedan, dva, tri, pet mandata, da li smo vlast, opozicija i to se završi. Ali, pravosuđe kao grana vlasti je previše bitna da bi građani bili onemogućeni da na neki način vrše, imaju kontrolu i vrše nadzor nad tim radom, jer podsetiću vas, to što sudija treba da bude nezavisan ili tužilac, ne znači da treba da bude neodgovoran, a ovde se upravo bore za neodgovornost, jer smo videli da odgovornosti nema.

Meni je žao što nema nikoga iz NBS i nikoga ko bi odbranio te tačke dnevnog reda, jer smo ovde spremili brojnu dokumentaciju, kao i za pravosuđe koje se tiče banaka i poslovanja banaka. Tako da ću ovo kratko vreme samo moći da se osvrnem na određene činjenice i da ukažem na najurgentnije probleme.

Mi imamo slučaj da oko 36 hiljada mislio sam da su 22, ali izgleda da je 36 hiljada ljudi su zaduženi u švajcarskim francima i tu imamo vezu pravosuđa i banke. Voleo bih da su došli ljudi iz NBS da nam obrazlože šta će učiniti povodom sudbine tih ljudi, kao da ne postoje. Šta treba da umru ti ljudi, dajte da im pomognemo kao što su pomogle sve druge države. Pravosuđe tu treba da reši situacije, jer ne može da kod nas taj ugovor nije ništa, a u svim zemljama Evrope i okruženja je ništa. Mi ovde tolerišemo bankama. Zašto tolerišemo? Zato što imamo dokaze da sudije imaju status vip klijenata kod banaka, a sad mi recite kako mogu ljudi iz pravosuđa da budu vip klijenti, kada su svi sudovi u blokadi. Ministarstvo pravde je u blokadi i kako je to moguće i koliko se puta, s obzirom da mi deset miliona evra isplatimo najčešće zbog neosnovanog i nezakonitog pritvora, kada se izvršilo regresiranje od strane sudije za taj nezakonit pritvor, iako Zakon o obligacionim odnosima to omogućava. Nikada država nije pokrenula postupak za nadoknadu.

To su ozbiljni problemi. Niko o tome neće da govori. Banke ovde rade šta hoće i drže mnoge ljude u šaci, uključujući i pravosuđe. Nikada nije nijedna banka uzela kredit u švajcarskim francima. Imam poverljiv izveštaj KPMG, revizorske kuće, koji dokazuje da se nikada nisu zadužili i švajcarskim francima. Žao mi je što nema nikoga iz NBS da mi odgovori, jer ovde imam podatke koje oni označavaju kao službenu tajnu, ali kao tajnu koju ne dostavljaju nikome, po podacima o dostupnosti od javnog interesa. Koliko je banaka kažnjeno? Vrlo malo, a još manje je bilo izvršenih tih kazni, jer u postupcima pred sudovima se oni oslobađaju.

To je ključni problem, znači, pravosuđe je ključni problem, pa i bankarski sistem koji je ovde okupiran i prvo je razrušen bankarski sistem onog trenutka kada je posle 5. oktobra 2000. godine okupirana ova zemlja. I do dan danas je isto stanje i sa pravosuđem i sa bankarskim sistemom. Krivim SNS zato što ništa nije učinila da to stanje menja. Poznajem mnoge od vas od pre vremena dok ste bili na vlasti, i znam kako je vaše mišljenje i znam da znate da je tačno ovo što pričam. To je najveća tragedija naše političke scene i situaciju u kojoj se nalazimo.

Koliko je pravosuđe nezavisno, nadovezao bih se na još jednu činjenicu, depeše Vikiliksa koje pokazuju da su pod uticajem Američke ambasade Bagziju dodeljen status svedoka saradnika u jednom od najznačajnijih postupaka, a to je suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Američka ambasada, svi to zaboravljaju ima takođe ogroman upliv u pravosuđe. Znači, nema samo u ovom trenutku SNS i nemaju samo političke stranke kao u prethodnim vlastima već od 2000, godine do danas izuzetno jak uticaj ima i Američka ambasada i to je još jedan problem sa kojim se moramo suočiti.

Znam da je ovde borba za prevlast nad pravosuđem, da li će ga kontrolisati Vučić ili će mu omogućiti to i preuzeti sve to Američka ambasada. Hajmo ljudi da napravimo sistem, da građani Srbije to mogu da iskontrolišu, jer verujte vi ste sada na vlasti, međutim sutra kada ne budete na vlasti imaćete ozbiljan problem sa istim takvim pravosuđem koje nije po zakonu. Miroslav Mišković je mogao da hapsi u Srbiji koga je hteo dok je bio moćan, a sada kad se on našao sa druge strane onda mu je postalo jasno koliko je bitno nezavisno pravosuđe. Mislite o tome, jer svakome mora da bude interes da ima funkcionalno, efikasno i nezavisno pravosuđe koje radi po Ustavu i zakonu.

To je ključna stvar u Srbiji u ovom trenutku, ali da se vratim na još određene konkretne slučajeve. Imamo konkretno pitanje, ali na žalost kao i kod Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva gde su se ljudi pojavili, makar su se pojavili ali ćute, neodgovaraju, nema nikoga ko bi branio mere za predložene lica za Savet guvernera NBS gde smo pored SNS samo mi imali kandidata. Ono što je sporno, a ja se slažem da SNS treba da da kandidata, imate vlast, imate većinu i to je normalno, ali ono što je sporno, što je to čovek kontinuiteta sa prethodnim periodom.

Šta ćemo sa tom činjenicom zašto se ne postupa po tome? I ovde se to toleriše bankama, toleriše NBS. Odgovornost je Jorgovanke Tabaković, a predsednik Republike ima pravo da predlaže kandidata za guvernera Narodne banke. Šta će on učiniti tim povodom i da li će Jorgovanka Tabaković, kao najodgovornija, snositi bilo kakvu sankciju zato što banke rade šta hoće? Koliki je interes Jorgovanke Tabaković i koliko dobija svakog meseca od banaka?

Poštovane kolege narodni poslanici, veliki broj građana Srbije kada se nađe pred sudovima i pred tužiocima pravno neuk, bez neke ekonomske moći ili političke moći biva samleven i morate da zamislite sebe u jednoj takvoj situaciji.

Takođe, veliki broj sudija i tužilaca koji savesno i tačno obavljaju svoj posao nažalost su saučesnici i ćute, jer ne žele da se zameraju kolegama, centrima moći, interesima ili političkim strankama. Time takođe čine krivično delo jer ih zakon obavezuje da kao službena lica kada saznaju za postojanje krivičnog dela moraju da reaguju. To vam je ta današnja slika pravosuđa, ključni problem Srbije. Ogroman broj građana trpi od sudova, od izvršitelja i mi moramo time da se pozabavimo. Zadatak nas kao narodnih poslanika je da to rešimo. Ukoliko neće ova vladajuća većina, Srpski pokret Dveri ima hrabrosti i može da se uhvati u koštac sa tim problemom i ja sam vam rekao – reforma koja očekuje ceo sistem .. (Isključen mikrofon.)

Evo, imamo jednu hitnu situaciju. Naravno da Poslovnik predviđa ovakvu mogućnost, ali ja bih voleo da postavim pitanje baš vezano za ovu tačku dnevnog reda – čemu ovolika žurba i čemu ovakva vanrednost i hitna okolnost da menjamo sekretara Narodne skupštine?

Mislim da je to zaista čudna situacija, jer, ponavljam, kada smo napravili ovaj saziv, vi ste bili ti, odnosno Maja Gojković je bila ta koja je predložila sadašnjeg generalnog sekretara i ova vladajuća većina ju je izglasala. Naravno da je vaše pravo da postavljate generalnog sekretara, odnosno pravo ove vladajuće većine da postavlja generalnog sekretara u skladu sa svojom političkom voljom, ali je takođe pravo svih nas narodnih poslanika, svih 250 koliko nas ima i iz vlasti i opozicije, jer generalni sekretar nije nebitna funkcija i u operativnom radu poslaničkih grupa vrlo često smo usmereni na generalni sekretarijat, da prosto ne budemo iznenađeni jednom takvom vanrednom okolnošću.

Smatram da je i nekorektno to što činite i kako postupate. Jer, ponavljam, vi ste birali ovu ženu. Nije sporno da možete da je razrešite, ali mislim da to činite na krajnje nekorektan način.

Želeo bih da iskoristim ovu priliku i da ukažem da je zaista jedna loša atmosfera u Skupštini, koju najviše generiše upravo predsednica parlamenta Maja Gojković, koja je očigledno i inicajtor ove smene i posredi je verovatno neki lični sukob. Naravno, ja kao poslanik nisam obavešten i informisan, ne mogu da donosim sud o tome, ali ...

(Blaža Knežević: Ali si se raspričao.)

Imam pravo da pričam, ja se izvinjavam, jer generalni sekretar nije nebitna funkcija. Sve je to u redu, ali dok god sam narodni poslanik, ne možete mi uskratiti pravo da govorim, jer građani su me izabrali. Onog trenutka….

Član 106. Poslovnika bi nalagao da vi stisnete to zvonce i da zamolite kolege da budemo mirni i do kraja budemo pristojni i ovu tačku do kraja što pre završimo, jer meni ni nije cilj da ovde dugo govorim, niti mi je cilj da ovu situaciju učinim neprijatnijom po sadašnjeg generalnog sekretara, ali prosto, kao narodni poslanik i kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dveri, ne mogu da ćutke posmatram takvu situaciju. Ne mogu da ne ukažem na zaista loše u Narodnoj skupštini.
Ja bih rekao da su mi brojni poslanici SNS rekli da glavnu odgovornost za loše stanje u Skupštini upravo je na predsednici parlamenta Maji Gojković. Mnogi sa kojima ja razgovaram privatno u Skupštini su mi to potvrdili.
Što se tiče generalnog sekretara Narodne skupštine Svetislave Bulajić, nismo bili često u kontaktu, ali moram da joj se zahvalim za zajednički rad u prethodne dve godine, pogotovo zato što sam kao student druge godine Pravnog fakulteta i bio u prilici da kod nje vežbam ustavno pravo i ni po čemu se nismo slagali. Imali smo suprotna politička mišljenja o svakom pitanju i često smo iznosili to na tim vežbama, ali ja nikada nisam trpeo bilo kakve posledice, jer je bila objektivna i profesionalna.
Hvala joj kao generalnom sekretaru zato što je objektivno i profesionalno radila svoj posao i želim joj svu sreću u budućoj karijeri, takođe i budućem generalnom sekretaru Narodne skupštine želim svu sreću, koga takođe lično poznajem i nadam se da će profesionalno i odgovorno raditi taj posao. A vama ne služi na čast, iz vladajuće većine, što tako postupate sa svojim kadrovima.

Pazite, da li vi mene vidite?

Član 106, 107. govornik može da govori o tački dnevnog reda a pride je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Prethodni govornik je govorio najmanje o tački dnevnog reda, a najviše o oceni političkih prilika u zemlji, a takođe u svom govoru na uvredljiv način se izjašnjavao opoziciji.

Ukoliko ste vi toliko veliki i brilijantni nema potrebe da govorite terminologijom kako je to koristio gospodin Martinović, kada je govorio o kolegama sa suprotne strane koji predstavljaju opozicione narodne poslanike. Tako da su prekršene dve odredbe ovog Poslovnika. Ja samo da kažem da ja ne reklamiram povredu Poslovnika, nego ukazujem na povredu Poslovnika. To sam zaboravio, jer mi nisu dale kolege preko puta da ispravim vas terminološki.

Znači član 106, 107. zaista nema potrebe da se na takav način kvalifikuju poslanici opozicije.

Ovo što ste vi rekli gospodine Martinoviću u vašem izlaganju je veliki skandal i vi dobro znate da parlamentarna demokratija ne funkcioniše na takav način, s obzirom da ste profesor na fakultetu, ali naravno, možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete.

Najvažnija sednica u godini. I kako nikada nismo dobili završni račun, to je praksa inače i prethodnih vlasti bila, takva je praksa i Srpske napredne stranke, iako je prilikom izbora za predsednika Vlade tadašnji mandatar Aleksandar Vučić ovde za govornicom obećao da će biti prvi koji će dostaviti završni račun. On je, naravno, kao i mnoge druge stvari, odnosno kao i sve stvari koje je govorio, slagao. Znači, nemamo završni račun, a evo, sada nemamo ni raspravu o budžetu.

Ovo što se dešava u Narodnoj skupštini je državni udar, jer su poslanici vladajuće većine onemogućili da se raspravlja o budžetu. Jasno je da šibicari koji su u Vladi žele da sakriju način na koji upropašćavaju… (Isključen mikrofon.)

Upravo to, gospodine Arsiću. Znači, dajem uvod da vi ne dozvoljavate raspravu, ni amandmane o budžetu. Imam pravo na to da ukažem.
Šta želite da sakrijete? Želite da sakrijete od građana Srbije realne statističke podatke i realan život. Ali, oni najbolje znaju da ne žive onako kako im kažu „Pink“, „Informer“ i ostali mediji koje kontrolišete, jer znaju kakvi su njihovi kućni uslovi.
Ovim amandmanom, gospodine Arsiću, mi smo pokušali da učinimo nešto dobro za građane Srbije, jer ako se sećate, mi smo i prošle godine vodili tu diskusiju. Akcize za gorivo, a vi ste revnosno svaki put kako je padala cena nafte na svetskog tržištu povećavali akcizu i zadržavali da gorivo bude najskuplje u Srbiji od svih zemalja regiona. A šta ćete sada kada imate dogovor između Rusije i OPEK-a o smanjenju proizvodnje nafte i očekivanom rastu cena. Da li ćete predvideti smanjenje akcize?
Ne, vi ste Predlogom budžeta predvideli identično velike prihode, tako da očekujete i dalje opterećenje građana Srbije. Kako funkcioniše vladajuća garnitura u Srbiji? Isključivo statistika, a sve vam je u životu i politici statistika, tako vi to bar predstavljate, funkcioniše tako što zavučete ruku u džep građana Srbije, zavučete za akcize za gorivo, na akcizi za struju, uzimate od plata, uzimate od penzija, uzimate na svaki mogući način, putem raznih poreza da biste prikazivali da niste u deficitu, a izuzetno ste u deficitu.
Malo pre smo čuli jedan primer koliko je privredni rast u istom periodu od kada ste vi na vlasti država u regionu. Pa, jedna Makedonija koja je mnogo i manja od Srbija i apsolutno ne može da se poredi ni po čemu sa Srbijom, ima nekoliko puta, nekih sedam puta veći rast. Inače, njihov ukupni spoljni dug u ovom trenutku je nekih, recimo, pa duplo manje, nego zaduženje koje vi predviđate ovim budžetom, jer ćete vi osam i po milijardi dinara novih zaduženja u inostranstvu ove godine predvideti. Makedonija je dužna ukupno četiri milijarde evra. Pa, gde idu svi ti novci? Znamo da idu, 30 milijardi podobnim direktorima javnih preduzeća. Mi postavljamo pitanje, kada će neko da odgovara za poslovanje tih preduzeća, jer mi svake godine damo 30 milijardi.
Nije sporno, ako treba da bi ti ljudi ostali na radnim mestima, ako treba to za državu, ali da li postoji neka odgovornost, zašto ti direktori tih preduzeća ne odgovaraju i svojom imovinom i krivično pravno. Zašto imaju toliko astronomske lične dohotke i zarade? To je pravo pitanje, jer 30 milijardi, priznaćete nije mala stvar. To je sva suština ovog budžeta i zato vi ne dozvoljavate da se raspravlja, da se ne vidi kome uzimate novac. Uzimate ga građanima Srbije i gde ga trošite? Trošite ga na svoju ličnu korist i na lično bogaćenje.

Gospodine Arsiću, član 103. Ovo je bila replika, nije bila povreda Poslovnika. Bili ste dužni da ukažete. Takođe, član 107. koji ste sada vi lično povredili izričući uvrede na račun drugog narodnog poslanika, tj. mene.

Zaista, ja razumem da istina boli i da imate problem kada vam neko kaže realno stanje i realno vaše ponašanje i da ne možete to da istrpite, i to se vidi kako ide ova sednica, ali vas molim da se makar suzdržite i da pokušate da zadržite privid dobrog kućnog vaspitanja u obraćanju drugim kolegama narodnih poslanika, da bismo, kako-tako, normalno mogli da radimo, jer to vaše ponašanje zaista, pa dobro daće građani sud o tome.