Zaštita korisnika bankarskih usluga je i te kako potrebna. Ja kod sebe imam internu belešku, izveštaj koji je Odeljenje za zaštitu korisnika finansijskih usluga, Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama dostavilo guverneru i Upravi za nadzor i Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, pa tako recimo ovaj izveštaj od 1. januara do 30. septembra 2015. godine pokazuje da su 25 banaka za tih devet meseci prijavile 11.965 prigovora, a da su banke postupale u tom periodu po 12.420 prigovora, što je porast 15% u odnosu na 2014. godinu i 40% u odnosu na 2013. godinu.

Mi svake godine imamo porast pritužbi korisnika bankarskih usluga na rad banaka i to su egzaktni podaci, to su podaci, zvanični podaci NBS, jer su ovo interni dokumenti NBS.

Tako da, i te kako nam treba zaštita korisnika bankarskih usluga. Osvrnuo bih se i na raspravu koju smo imali juče, gde je jedan cenjeni kolega iz jedne nazovi levičarske stranke, koja se tobože bori za socijalna prava, a na vlasti je skoro svih ovih trideset godina, sa svima je bila u koaliciji, rekao da je prema Zakonu o obligacijama valutna klauzula dozvoljena još od 1982. ili 1984. godine.

Podsetio bih ga da je njegova stranka bila na vlasti 1993. godine kada je menjan ZOO i kada je brisan član 396. i zašto je to činjeno ako je bila moguća valutna klauzula i osvrnuo bih se da postoji čelo monetarnog nominalizma, predviđenog u članu 394. ovog zakona, ali načelo savesnosti i poštenja, član 12. ZOO, zatim načelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja član 15, kao i član 1065. ZOO koji bankama priznaje pravo na kamatu i na glavnicu.

Hajde da obrnemo situaciju. Zamislite da je drugačija situacija, da NBS kaže jedan dinar jednako jedan evro ili jedan švajcarski frank u roku od mesec dana da ograniči to. Sada svi građani dođu i plate bankama 40 hiljada evra ili švajcaraca u dinara, 40 hiljada dinara…

U ponedeljak je guvernerka rekla da je bila šokirana kada je otkrila da se putem platnih kartica svake godine iznese 30 miliona evra iz zemlje. Znači, tri platne kartice Amerike, Master i Viza iznesu svake godine 30 miliona evra i ona je pravilno rekla da to treba staviti pod kontrolu i forsirati Dina karticu i uspostaviti naš sistem.

Međutim, ona je rekla da su u istom tom periodu, znači od 2005. do 2018. godine, 13 godina, to je 390 miliona za ove tri kartice, a poslovne banke da su iznele u tom periodu ukupno samo 600 miliona evra. Te same cifre kada uporedite vidite da ta konstatacija apsolutno ne može biti tačna i odgovarati istini. Stojim iza tvrdnje da su u periodu od 2007. do 2016. godine, znači samo u tom periodu poslovne banke utajile 30 milijardi evra dobiti kroz simulovane pravne poslove izdavanja lažnih kredita, odnosno kroz upisivanje hipoteke u vlasništvo banke. Na taj način, za četiri i po milijarde evra, oštetile budžet.

Dalje, vi dobro znate da se kamata preko 2% smatra zelenašenjem mesečno, da se smatra zelenašenjem i predstavlja krivično delo. Sad, zamislite situaciju, kada je preko noći švajcarski franak naglo skočio. Tada su banke ostvarivale kamatu, odnosno imale koristi od toga koja daleko prevazilazi ta 2% mesečno, prevazilazila je i 10%, ali se to nije prikazivalo kao kamata nego kao kursna razlika. To je identične efekte i posledice po dužnike je sprovelo.

Vi niste reagovali, niko nije u ovoj državi reagovao da zaštiti te ljude.

Isto možemo da gledamo i kad je bio skok evra, u periodu kad je evro naglo skakao od 2008. do 2011. godine. Ključna stvar, vi kada krijete podatke o poslovanju banaka i kontroli banaka, vi ste u stvari saučesnik sa bankama, jer na taj način ona lica koja su se žalila na banke ne mogu da dobiju od vas podatak o njihovom radu, da ne bi, eventualno, mogle da traže nadoknadu štete.

Evo vam samo jedan primer. Vi ste prema dogovoru sa poslovnim bankama, znači, na osnovu poverenja dali da samo na osnovu ovlašćenja poslovne banke Prinudna naplata Kragujevac skida novac, smatrajući da banke neće zloupotrebiti poverenje i falsifikovati ili krivotvoriti ovlašćenje klijenta, a samo u jednom primeru banka je skinula novac klijentu i na sudu je taj klijent dokazao da je banka krivotvorila i falsifikovala isprave. Ima pravosnažna sudska odluka i firme „DMD Holding“, „Arminus“ i „Kor trejd“ su vas o tome pismeno obavestile.

Međutim, da li znate da nesprovođenje sudske pravosnažne… (Isključen mikrofon.)

Kako reče moj kolega malopre, banke žive od svih nas i to dobro žive od svih nas, žive na račun države Srbije, žive na račun svih njenih građana i tome treba stati na put.

Moj predlog izmene ovog zakona podrazumeva uvođenje jedne reči, da se zaštite do sada oštećeni korisnici bankarskih usluga, jer koliko je ljudi unesrećeno od strane banaka u Srbiji, koliko je ljudi izvršilo samoubistvo zato što su bili upropašteni od strane banaka. Koliko je ljudi završilo otete imovine ? Jer ovde su banke falsifikovale ugovore i pokušavale da otmu ozbiljnu imovinu na osnovu falsifikovanih ugovora, falsifikovani sredstava obezbeđenja i to je dokazivano u sudskim postupcima, pravosnažnim sudskim odlukama i nikada nije bilo nekih posledica za tako postupanje banaka.

Za sat vremena ovde u neposrednoj blizini, prekoputa Narodne skupštine obespravljeni građani koji su upropašteni kreditima indeksiranim u švajcarskim francima držaće još jedan u nizu protesta koji će se završiti ispred Vrhovnog kasacionog suda štrajkom glađu nekih od njih.

Jedino Srbija nije rešila problem ljudi koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima jer nijedan kredit nije isplaćen u švajcarskim francima. Svi su isplaćeni u dinarima i švajcarske franke samo stavka, odnosno samo par slova u ugovorima koje su ti ljudi zaključivali. Čak i po svim internim izveštajima i revizijama koje su same te poslovne banke radile, a koje ja posedujem vidi se da nijedna od njih nije uzimala i zaduživala se kreditno u inostranstvu u švajcarskim francima. Tako da vrlo lako i elegantno možemo rešiti taj problem.

Od 14 država u Evropi, 13 je rešilo, samo Srbija još to nije rešila. Apelovao bih i na nadležne u Narodnoj banci kada već sudovi koji bi morali to da reše ne rešavaju, da se vi posvetite tom problemu jer nije mala stvar, to je preko 100 hiljada ljudi, 22 hiljade porodica. Koliko još ljudi treba da se ubije da bismo mi stali konačno u zaštitu onih kojima smo potrebni jer to je dužnosti i svih državnih organa i dužnosti svih narodnih poslanika da vode računa o interesima građana, ali i o pravdi pravičnosti, a ovde se kršila i pravda i pravičnost.

Ne bih se ni u jednoj rečenici složio sa prethodnim govornikom. Prvo, ovo nije ekonomsko pitanje, ovo je pravno pitanje i mi to moramo da rešimo na pravi način.

Sve ovo što ste vi rekli bilo bi možda i smisleno da ne postoje brojne sudske odluke. Nedavno je sud Grčke u kolektivnoj tužbi, a ovde se ne dozvoljava kolektivna tužba, 77.000 ljudi je tužilo u Grčkoj i dobilo, upravo pozivaju se od strane grčkog suda na načelo pravičnosti i savesnosti. Isto se desilo u Sloveniji, isto se desilo u Poljskoj, isto se desilo i od strane Evropskog suda. Na kraju, sve ono što mi radimo, ti ljudi će moći da se žale nadležnim evropskim instancama i na Evropskom sudu će nas dobiti, samo što tada neće plaćati banke, plaćaćemo svi mi iz budžeta, plaćaće Republika Srbija iz budžeta, odnosno svi građani iz budžeta, tako da je ovo pravno pitanje, nije ekonomsko pitanje.

U pravnim institutima imate brojne institute koji garantuju zaštitu ljudi. Ovde ste i vi, vaši poslanici kritikovali tu 2006, 2007. i 2008. godinu, Mlađana Dinkića, Milana Parivodića i ostale, Jelašića, koji su građane bukvalno izmanipulisali i preporučivali da uzimaju te kredite. U tome su saučesnici bili te poslovne banke. Pazite, tu je ozbiljno prekomerno oštećenje, tu banke nikako nisu na gubitku. Ni jedna država nije imala posledice pošto je to rešila, ni jedna država. Apsolutno to nije tačno što ste rekli, tako da ovde mogu da budu samo plusevi i benefiti za Republiku Srbiju i za njene građane, koji su se spasli sigurne smrti i propasti i omče koja im visi nad vratom.

LJudi, hajde da shvatimo o čemu mi ovde govorimo. Banke su debelo već zaradile na tim kreditima. Nisu imale nikakav trošak na tim kreditima, nisu se nikada zadužile u švajcarskim francima.

Pominjete libor i euribor, pa da li sam pre dva dana ovde pokazao, Evropska komisija i sud u Londonu, 2015. i 2016. godina, kaznile su grupu banaka zato što su napravili nelegalni kartel kojim su nameštale euribor i libor. Ukupno 11,5 milijardi, samo u tim odlukama postupcima traju još uvek protiv banaka i odgovornih lica u bankama. Ovo su samo oni koji su se nagodili, a euribor i libor ugrađeni kod nas u sve kredite. Ako su nameštali i pravili veštački euribor i libor na nivou Evrope, a mi to ugrađujemo ovde kod nas u kredite, pa znači da je i kod nas to nepravično i namešteno.

Hoćemo li više da primenjujemo zakon? Ovde je samo posledica, da li primenjujemo zakon i pravna pravila ili se pod interesom, zato što je neko moćan, ima finansijski kapital, a to su banke, zakoni tumače u skladu sa njihovim potrebama? Pa, neka umru građani. To je sva suština i sva posledica, ljudi, samo primena zakona.

Možemo mi da imamo različita mišljenja, ali je zakon isti za sve. Prema našem Zakonom o obligacionim odnosima banke imaju pravo na glavnicu i na kamatu. Valutna klauzula je prema našim pravnim propisima nedozvoljena, vi to morate da razumete. Trebali smo da menjamo zakon da bismo tako nešto omogućili. Pošto nismo, šta da vam radim.

Kod nas je još čistija situacija, jer, malopre ste rekli, valutna klauzula postoji svuda. Da li postoji u Poljskoj, u Mađarskoj, Austriji, Grčkoj, Sloveniji i u celoj EU? Postoji. Kako su njihovi nadležni organi, mahom sudovi, rekli da krediti indeksirani u švajcarskim francima ništavna je valutna klauzula i smatraju se kreditima datim u nacionalnoj valuti i to je to. Morate to da razumete, znači da postoji mogućnost za rešenje. Kod njih je to bilo dozvoljeno zakonima, a kod nas nije, a oni su imali samo da su ti ugovori nelegitimni i nepravični i postupili su na osnovu tog instituta. Mi imamo i da su nezakoniti i ne dozvoljeni.

Da je kredit isplaćen u evrima, da je kredit isplaćen u švajcarskim francima vi vraćate u valuti u kojoj ste primili. Drugo, valutna klauzula se i kod nas odnosi na upravo međunarodnu trgovinu, na trgovinu koja podrazumeva kupovinu roba i dobar, ali ovde je kreditiranje građana. Znači, molim vas, zato ovo i jeste pravna stvar i pravno pitanje. Nije tu stvar kako mi sagledavamo ekonomske tokove, već kako ćemo primeniti naše zakone koji postoje i, u krajnjoj liniji, kako ćemo zaštititi građane.

Evo, pozivam vas, nisam za ulazak Srbije u EU, vi jeste, ugledajte se na evropsku praksu, ugledajte se na praksu EU i primenite ono što su radile sve ostale države EU, malopre pominjane, 13 država koje su imale taj problem, sve u EU i sve rešile, ostala je Srbija kao ostrvo.

Mi smo to ostrvo koje ne rešava, jer ovde banke mogu da rade šta hoće i to je suština problema. Nemojte da dođemo da nas evropski sud natera da mi iz budžeta to platimo, jer ćemo sigurno platiti, ali do tog momenta ko zna koliko će još ljudi da se ubije i da bude upropašćeno.

Pa, jel vi znate za razne institute koji štite ljude od banaka. Jel znate da skoro sve države u svetu štite prezadužene ljude koji su došli u poziciju da su prezaduženi, pa i svojom krivicom ili nekim objektivnim razlogom, pa opet i njima se nudi zaštita. Mi nemamo takav jedan zakon, a imamo slobodu kreditiranja.

Tako da, ovde moramo misliti o načelu pravičnosti, načelu savesnosti, jer banke su vrlo dobro znale šta rade. Zbog toga su bile kažnjene, ali nažalost nisu trpele ni posledice ni u toj EU, jer su se i tamo lepo naplatile, a kod nas rade šta hoće i radile su šta hoće i dan danas rade šta hoće. A vi ni ja nismo zbog toga krivi, ali, je to tragično jer i vi i ja imamo moć da to okončamo i sprečimo, samo je potreba naša volja. Ali, nažalost do sada nije bilo volje da se suprotstavimo onima koji nam sišu krv 18 godina i koji su nas upropastili.

Nikad nisam rekao da je vladajuća većina i SNS kriva za kredite u švajcarskim francima, ali upravo se obraćam i apelujem zato što vi možete mnogo da učinite da se taj problem reši. Ja ne mogu.

Mogu i što ću uraditi, zajedno sa kolegama ću otići na taj protest i dati ljudima podršku, kao i uvek što sam davao. Ali, pazite, prvo i odmah da se razumemo, i po zakonima koji su tada važili i po zakonima koji sada važe, situacija je jasna. Ti ugovori su ništavi, nema potrebe ni za kakvim novim zakonima, ni za kakvom retroaktivnom primenom zakona, samo da primenimo zakon. To je prva stvar.

Druga stvar, da li Narodna skupština ima istovremeno i kontrolnu funkciju da kontroliše rad drugih grana vlasti? Ima kontrolu funkciju. Pazite, sudovi ne mogu biti izuzeti iz sistema vlasti. Postoje tri grane vlasti, kome onda odgovaraju sudovi, američkoj ambasadi, kome odgovaraju sudovi ljudi, o čemu pričamo? Na kraju, šta god sud da odluči, Evropski sud i njegova praksa je jasna. Ti ugovori su ništavi.

Ja imam ugovore između poslovnih banaka i sudova, gde sudovi koji su u blokadi imaju status VIP klijenata, gde sudije imaju 0,75% godišnje kamate, uzimaju keš kredite, stambene kredite, a banka jednostrano može da im zameni te ugovore, Treći osnovni sud, Drugi osnovni sud, Vrhovni kasacioni sud, ljudi o čemu mi pričamo? Kako te sudije da sude?

Što banke plaćaju milione evra na advokate? Pa, ubi se od para Bogdanović, Vasiljević i Đorđević, koji je bio u toj advokatskoj kancelariji …

Ubi se od para zastupajući banke.

Zahvaljujem.

Najpre, hteo bih da pohvalim nešto što sam čuo neposredno pre pauze u odgovoru na izlaganje poslanice Gordane Čomić, kada je guvernerka pomenula pojačano forsiranje dina kartica i potrebu da se taj promet stavi pod našu kontrolu i ako je to neka namera u budućnosti NBS, svakako je ono što Dveri govore već dugi niz godina i da se zalažu i imaćete našu podršku za to.

Takođe, hteo bih da kažem da mnogi poslanici, naročito vladajuće većine, često su u ovoj raspravi danas i u petak, pominjali plaćanje putem mobilnih telefona i napredak u tehnologijama. Hteo bih da građane Srbije, ali i narodne poslanike, kao i aktuelnu vlast informišem, odnosno podsetim da je taj patent u svetskim okvirima, patent jednog srpskog državljanina, koji je to patentirao pre više od 15 godina, ali kao i mnogo što šta u ovoj zemlji, bio je žrtva ozbiljnog kriminala, pre svega političkog kriminala oličenog tada u liku Dušana Mihajlovića i Tahira Hasanovića, zatim Caneta Subotića, Darka Šarića, Nenada Kovača, Cvetka Kovača, pa danas do Nikole Petrovića, jer mu je taj patent otet.

Znači, vladajuća većina i Aleksandar Vučić vrlo dobro znaju o čemu ja govorim i o kom čoveku govorim. Samo radi informacije, s obzirom da je pominjano, želeo sam to da ukažem.

Godine 2016. kada je formiran ovaj saziv Narodne skupštine, u sali 1 ovde u prizemlju Narodne skupštine, tadašnji predsednik Vlade i kandidat za novog predsednika Vlade, Aleksandar Vučić, obavljao je konsultacije i sastanke sa predstavnicima poslaničke grupe.

Ja sam bio deo delegacije srpskog pokreta Dveri, koja je razgovarala sa Aleksandrom Vučićem skoro sat vremena. Mi smo mu tom prilikom dali neke dokumente i dobar deo tih dokumentacija se odnosio na poslovanje banaka.

Naime, u ovom dokumentu koji je on dobio, a koji ja držim u ruci, mi smo izneli podatak da je u periodu od 2007. do 2016. godine, da su banke izvršile poreskih utaja i nelegalnog iznošenja novca iz zemlje u iznosu od preko 30 milijardi evra.

Objasnili smo mu način najčešće kroz dva posla kako se taj novac iznosi, gde bi država Srbija samo u odnosu na tu cifru ostala uskraćena poreza u vrednosti od četiri i po milijardi evra.

Sve to je naravno omogućilo, zato što nadležni državni organi, uključujući NBS, ali i nadležna tužilaštva ne rade svoj posao, gde je ovde ceo sistem napravljen da se štite banke na uštrb srpske privrede, srpkog budžeta i običnih građana, doprinosi činjenica kakvi nam zakoni stižu u proceduru.

Podsetio bih da su 2015. godine, prilikom izmena Zakona o bankama, doneta određena pravila koja dodatno štite položaj banaka. Naime, tada je omogućeno da zaposleni da zaposleni u Narodnoj banci Srbije i lica kojima Narodna banka poveri obavljanje određenih funkcija ne mogu odgovarati za štetu koju su u svom poslu načinila, izuzev ako se dokaže da nisu postupala u dobroj veri, što je praktično nezamislivo, a Narodna banka snosi sve troškove njihovog zastupanja.

Takođe, čemu služi član 9b Zakona o bankama, koji je tada donet, gde se iz opšteg režima pristupa informacijama od javnog značaja izuzimaju podaci koji se tiču kontrole poslovanja i boniteta banaka? Znači, da li je neka banka kršila propise, da li je Narodna banka izvršila neku sankciju prema tim bankama se proglašava za tajnu. Naravno, imam ovde podatke koje ste vi klasifikovali kao tajna, gde u periodu od, recimo, 2007. do 2014. godine, kako smo tada dali gospodinu Vučiću, ukupno 489.984.649 dinara je izrečeno, što bankama, što licima koja se nalaze u upravnim odborima banaka.

Hteo bih da pitam guvernerku, prvo, zašto su ti podaci tajna? Drugo, da li je upravni sud u upravnom sporu nekada poništio izdate novčane kazne koje je izrekla Narodna banka? Da li je taj iznos onda naplaćen manji nego koji je izrečen?

Zašto to pričam? Zato što je upravo u primeru koji smo predali tada Vučiću, bila ilustrovana odluka Evropske komisije, koja je kaznila grupu poslovnih banaka sa 1,5 milijardi evra, a sud u Londonu, januara 2016. godine, u nagodbi devet milijardi evra, grupu banaka zato što su napravile kartel kojim su uticale na euribor i libor, kamatnu stopu koja se primenjuje i kod nas u svim ugovorima. Ako se tako postupa u Evropi, svi građani, svi korisnici kredita su bili žrtve i euribora i libora. Zašto se to nije nikada primenilo i u Srbiji? Zašto mi nismo preduzeli neke mere putem banaka?

Nisam se složio sa njegovim odgovorom da su njemu ruke vezane i da ne sme da čačka pozicije banaka, ali dobro.

Za dva dana ćemo imati protest korisnika kredita u švajcarskim francima, još jedan u nizu. Vi dobro znate da je preko 20.000 porodica koji su u tom problemu i dobro znate da prema važećem Zakonu o obligacijama uopšte valutna klauzula, ne samo valutna klauzula u švajcarskim francima, nego valutna klauzula u ugovorima o kreditima, nije dozvoljena. Banke imaju pravo na glavnicu i na kamatu. Valutna klauzula može u nekim poslovima, gde je u pitanju kupovina i prodaja roba, ali ne može u ugovorima da se podrazumeva kreditiranje. Tako da, ne samo da je kod švajcarskih franaka, nego i kod evra, valutna klauzula nedozvoljena.

Podsetio bih vas da postoji načelo poštenja i načelo savesnosti. Baš, recimo, grčki sud je nedavno u kolektivnoj tužbi 77.000 građana koji imaju CHF kredite, upravo pozivajući se na ova načela, presudio da su ti ugovori ništavni. Kada će se rešiti problem CHF korisnika? A, da ne govorim da su i ljudi koji koriste evro, jer vi dobro kažete koliki je bio evro 2007, 2008. godine, a koliko je skočio do 2012. i to je nekih 50% vrednosti, koliko je on skočio. Zamislite koliko je to opterećenje za ljude koji imaju i evro kredite. Moramo misliti kako da zaštitimo građane, a ne kako da štitimo banke.

Sudovi to neće uraditi, jer evo, ovde imam ugovore i pokazivao sam ih javno, između poslovnih banaka i sudova, gde sudije imaju status VIP klijenata. To ne samo da je nelegitimno, nego je i nezakonito, jer kako te sudije sutra mogu da sude bankama kada imaju kredite o kojima građani mogu da sanjaju, a banke jednostrano mogu da promene uslove kreditiranja?

Dalje, uvodimo i nove finansijske derivate, imajući u vidu da već imamo i faktoring i sad sa ovim novim derivatom koji uvodimo, tu treba voditi računa da se ne prekrši član 5. Zakona o bankama, ali bih hteo da kažem jednu drugu stvar. Kako možemo da izađemo u korist građana? Zašto se u slučaju kada banka ustupa svoje potraživanje ne uvede jedna obaveza, kao što postoji, recimo, kod prometa nepokretnosti i Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, da postoji pravo preče kupovine, da se prvo ponudi dužniku, da on otkupi taj dug, a ne da se prenosi na faktoring kuće, pa da oni mogu da otkupe dug po toj ponudi? Zamislite prezadužene građane, kad se banci isplati, da idu u izvršni postupak. Pazite, i taj izvršni postupak je vrlo škakljiva i problematična stvar. Izvršitelji šta rade, to je veliki zločin prema građanima Srbije. Ako se isplati prodavati neku nepokretnost za 30% cene direktnom pogodbom, zašto se prvo ne ponudi dužniku da on može da za taj novac otkupi tu svoju nepokretnost?

Ovde je sve zamišljeno da se građani pljačkaju. Ovo postoji u praksi. Daću vam jedan primer. Nedavno je jedan poznati srpski biznismen od „Alfa banke“ otkupio 100 miliona svoga duga za 20 miliona i on to može da uradi zato što je blizak vlasti, zato što ima televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Zašto to ne bi mogli da urade i oni koji nisu bliski vlasti?

Dalje, niste nam dostavili odgovor – kako funkcioniše bankarski sistem u Srbiji? Mi smo vam postavili pitanje za firmu „Pink internacional“ u vlasništvu Željka Mitrovića. Ona je uzela kredit od 27 miliona. Kome je uplatila pet miliona na račun u Ukrajini kao proviziju za dobijanje tog kredita? Olakšaću vam posao. U pitanju je bila „Aik banka“ koja je odobrila taj kredit, a vi ako ne znate da mi kažete čiji je to račun, reći ću vam ja sledećom prilikom, naravno, ali bih voleo od vas da čujem.

Još jedna polemika koja je bila vidljiva ovih dana ticala se vaše plate i vaše zarade. Ja bih hteo, s tim u vezi, da vas pitam dve stvari. Prvo, zbog čega niste prijavili policiji nestanak akten tašne 2014. godine 18.09. iz hotela Maestral u Miločeru? Tri puta vas je pitao pripadnik crnogorske policije, vi ste se žalili jednom crnogorskom političaru, a tu akten tašnu crnu ste primili par sati ranije od predstavnika „Pireus banke“ i žalili ste se kako su vas uradili.

Dalje, molim vas da mi potvrdite, malopre je kolega Mirčić to pominjao, govoreći o Miletu Jerkoviću i „Metals banci“, da li ste bili novembra meseca 2007. godine ispred „Metals banke“, zajedno sa Mirčićem, Acom Stefanovićem i Miletom Jerkovićem? Vi niste ušli u banku kod Ananija Pavićevića i Nade Momirov. Oni jesu, ali ste mu rekli da je sve završeno za kredit od 2,2 miliona evra. I to je dokaz kako su se banke uništavale u Srbije. Pa, ako bih mogao od vas da čujem, da iskoristimo priliku kad ste tu, da čujem i taj odgovor.

Tužilaštvo u Smederevu bi trebalo da vas zove da svedočite povodom toga.

Godina 2012, znači, tri banke kažnjene, to je, ako je izrečeno članu uprave ili izvršnog odbora ili Pireus ili KBC, i male su kazne bile, toliko da i to raščistimo, jer ja imam sve vaše interne izveštaje koje ste označili kao „službena tajna“.

I dalje stojim da je poreska utaja koju banke vrše, znači, od 2007. do 2016. godine iznosila 30 milijardi i to kako - putem simulovanih pranih poslova. Banka znači ćerki firmi da kredit, pa ga potom otpiše. To je jedan način. Drugo je upisivanje hipoteke u vlasništvo banke, umesto da se ide na naplatu hipoteke. Oni na taj način smanjuju svoju dobit i smanjuju osnovicu za porez na dobit i izbegavaju da plate državi porez. Vi onda to morate da raspravite i sa predsednikom države, jer tada, na tom sastanku kad smo govorili, nije bilo spora da li se to dešava ili ne dešava, samo zašto ne mogu da se preuzmu mere protiv banaka, ali eto, to je na vama, mi da se pitamo mi bismo banke doveli u red. To mora da se kaže.

Drugo, ne znam zašto, nema potrebe za vašom nervozom gospođo Tabaković, prosto poslanička pitanja su legitimna stvar i neke tvrdnje koje iznose narodni poslanici, vi ne možete da zabranite nama pravo da postavljamo pitanja. Mi smo postavili konkretno pitanje, vi ste dali konkretan odgovor, ja sam se u ovom drugom slučaju gde je Metals banka pozvao na postupak koji se vodi pred Višim tužilaštvom u Smederevu, gde, ako tužilac radi kako treba, i vas će pozvati da vas sasluša u tom postupku, tako da nema potrebe da se na mene nešto ljutite ili nešto insinuirate.

Sve što sa govorio, govorio sam sa materijalnim dokazima i to znaju kolege narodni poslanici. Da li je u pitanju kriminal ili pranje para koje rade banke gde ima iz balkanskog ratnika milione razgovora, možemo da slušamo audio snimke, da vidite kako bankari u Srbiji peru pare, da li je slučaj, recimo, sa bankom Intesa, banka Intesa svakog meseca vama 15.000 evra u kešu daje. Hoćete da čujete i serijske brojeve novčanica i koja osoba vam donosi? Ako treba, i to možemo.

Zahvaljujem.

Izbor Siniše Malog je najbolja slika u kakvom je stanju društvo u Srbiji i kakva je politička scena u Srbiji. Od 2000. godine na ovamo u Srbiji je uspostavljen jedan sistem okupaciono-kriminalni, gde stranci imaju glavnu reč, a domaće poslušne elite slepo služe njihovim interesima i uništavaju kriminalom ovu zemlju.

Siniša Mali je jedan od brojnih u nizu političkih likova koji se od 2000. na ovamo pojavio i koji ima baš sličnu biografiju kao i mnogi pre njega. Svi se sećamo Bože Đelića, svi se sećamo Pitića, Novakovića i raznih drugih žutih tada usrećitelja, koji su došli kao stručni kvalifikovani ljudi ovde da uvedu red u ekonomiju, privredu i finansije naše zemlje i sa pravom vladajuća većina kritikuje taj period i njihove rezultate i ukazuje da su to bile brojne zloupotrebe i kriminalne radnje.

Međutim, deo tog sistema je i Siniša Mali. Godine 2001. on je kao talentovani junoša i pulen Aleksandra Vlahovića i Mirka Cvetkovića, zajedno sa njima osmislio čitav koncept privatizacije i uništavanja ove zemlje. Vi, gospođo Brnabić, juče, citiraću stenogramske beleške, jako ste dobro branili gospodina Malog, čak on nije imao potrebe ni da vam govori i odgovara na razne optužbe na njegov račun, jer vi vrlo dobro poznajete celokupnu njegovu biografiju i njegov poslovni razvojni put. Čovek bi pomislio da ste vi poslovni partneri u nekim firmama ili da ste mu skoro snajka postali kada toliko dosta znate o Siniši Malom.

Braneći Sinišu Malog, rekli ste da u njegovo vreme nije bilo spornih privatizacija. To nije tačno. U periodu od 2001. do 2003. bilo je oko 1.300 privatizovanih firmi sa preko 150.000 zaposlenih. Brojne od njih su bile sporne. Sa nekima je bio direktno povezan Siniša Mali, poput „Beopetrola“ i „Jugoremedije“, „Partizanke“ fabrike čarapa u Beogradu, a neke druge su takođe skandalozne, gde možda on nije direktno uključen, ali je svakako kao službenik Agencije za privatizaciju morao znati. Na primer, imali smo slučaj da se prodaju šećerane za tri evra, pa se otpišu dugovi, pa gospodin Kostić još i prisvoji, proda tuđ šećer, šećer NIS-a za 65 miliona evra i sve to dešavalo se u vreme kada je nadzor nad tim vršio gospodin Siniša Mali.

Godine 2003. Siniša Mali prelazi u privatni sektor. Vi ste najveći deo vremena juče posvetili braneći upravo njegov angažman u, kako ste rekli, privatnom sektoru, da to nema pravo niko čak ni da preispituje. Naročito ste branili to što je on radio isključivo preko of šor firmi govoreći da se brinete za zaposlene građane Srbije koji rade u takvim firmama. Međutim, ovde nije reč o zaposlenim ljudima, nego upravo o licima koji su vlasnici of šor firmi i koji te firme i otvaraju najčešće, ne najčešće, nego stoprocentno da bi se, ako ništa, izbeglo plaćanje poreza, odnosno da bi se umanjili poreski prihodi matične države, odnosno države gde oni posluju ili da bi se omogućilo pranje novca.

Podsetio bih vas, 19.04, sednica Vlade Republike Srbije, usvojili ste Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Juče ste nam govorili i branili of šor firme, a vaša Vlada je pre dve-tri nedelje usvojila Predlog zakona koji će doći u Narodnu skupštinu, o kome ćemo mi raspravljati, koji upravo ima za cilj da omogući da mi utvrdimo ko su stvarni vlasnici of šor firmi.

Kako funkcionišu of šor firme? Lice koje je vlasnik of šor firme on u stvari nije vlasnik, nego lice na koje je ta firma registrovana i pravi vlasnik njemu plaća godišnje praktično to rentiranje, a lice koje drži račun ili koje je dobilo ugovor o zastupanju, koje je jako teško otkriti ko je, je vlasnik. Siniša Mali je imao utvrđenih 45 računa, 45 računa je imao u vlasništvu ili je radio za 45 kompanija na taj način.

Brojni od njih su umešani, ne u afere, nego u krivična dela. Ovde nije reč o pretpostavci nevinosti, ovde je reč da državni organi nisu sproveli postupke do kraja, nisu započeli postupke, a vi takvo lice predlažete za ministra finansija i to je skandal, ali je to prava slika kako Srbija živi i kakve su naše okolnosti 18 godina i zato smo tu gde jesmo i zato 6.500 miliona građana jedva sastavlja kraj sa krajem, a par stotina hiljada izuzetno dobro živi.

Siniša Mali je kao službenik Agencije za privatizaciju omogućio svom ocu Borislavu i porodičnom prijatelju Vladimiru Deliću da kupe fabriku vagona „Bratstvo“ iz Subotice. Kasnije je njegov otac ustupio Vladimiru Deliću tu kompaniju, a on je podigao 3,7 miliona evra vredan kredit na kiparsku firmu „Unibros“ i kasnije je ta firma propala i vraćena državi. Gospodin Delić sada ima dve of šor firme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i jednu na Panami i sumnja se da posluje zajedno sa gospodinom Malim.

Juče ste rekli da nemate firmu sa Sinišom Malim, ali vi ste povezani sa one dve firme na koje je Siniša Mali kupovao one bugarske stanove. Ovde samo još fali gospodin Igor Isailović kao treći član vaše ekipe i vaše družine, gde ste svi zajedno u firmama – advokat Igor Isailović, Siniša Mali i Ana Brnabić preko velikog broja firmi zajedno posluju i zajedno su u poslovnim kombinacijama, a juče je moj stranački kolega pominjao jednu drugu firmu „Enerdži novejšn“ d.o.o. To je firma koju imate upravo sa Igorom Isailovićem, gde ste vi bili vlasnik 70%, Igor Isailović 30%, a firma je registrovana na Dedinju na vašu adresu. Kasnije ste vi izašli, direktorka je bila vaš partner gospođica Đurđić. Kasnije ste njoj ustupili, kada ste postali ministar, vaša vlasnička prava, a gospodin Isailović je posle toga na Sonju Sol preneo vlasnička prava.

Zanimljivo je kako raste dobit, sa milion dinara na skoro 3.200.000 sa 2015. na 2016. godinu, za 2017. godinu niste podneli izveštaj o raspodeli dobiti ili pokriću dobitka, a u januaru mesecu gasite ovu firmu. Zašto, kada je sve tako čisto?

Idemo dalje, gospodin Mali je juče bio povezivan od strane koleginice Sande Rašković Ivić sa još dva računa, između ostalog „Minel elvo“. Bio je i član upravnog odbora zajedno sa Igorom Isailovićem, a to je firma Slobodana Vučićevića, američkog državljanina, a Igor Isailović je podnosio za njega brojne promene u Agenciji za privredne registre. Takođe je član upravnog odbora „Minel elva“ isto kada i Siniša Mali, znači 2008. godine, a Siniša Mali je bio za „Minel elvo“ i u 2007. godini u upravnom odboru B92. Za gospodina Vučićevića ste vi tada učestvovali u operacijama pranja novca preko KK „Crvena zvezda“, gospodine Mali, a taj posao ste nasledili od Gorana Vesića i Žike Pauka, Živorada Anđelkovića, koji su to radili u tom ranijem periodu, a znamo ko je posle vas došao u KK „Crvena zvezda“ da to isto radi. O njemu je ovde reč.

Idemo dalje, gospođo Brnabić, Siniša Mali je bio zvezda „Panama pejprsa“, a vi ste bili „Malta fajls“ zvezda, samo što je ovde u Srbiji akcenat stavljen na jednog drugog ministra koga je trebalo politički diskreditovati, verovatno zbog veza sa Rusijom, gospodina Popovića, a potpuno je prećutano da ima mnogo zanimljivijih ličnosti, poput recimo Nenada Kovača i advokata Srđana Kovačevića, to je glavni advokat DS i Dragana Đilasa, Bojana Pajtića u svim njihovim aferama, istovremeno advokata gospodina Kovača, kuma Nikole Petrovića, da je njegova firma „Južna Bačka“, koja je sa državom poslovala u vreme vlasti SNS preko sto miliona evra.

Takođe, vi ste ovde dali izjavu hrvatskom „Nacionalu“ 13.3.2018. godine i jedan veliki tekst o čitavoj šemi firmi. Vi ste bili direktor „Kontinental vidsa“ i niste mi odgovorili nikad na pitanje vezano za „Kontinental vids“ i Nenada Kovača zvanog Neša roming. Takođe je u vašem vlasništvu „River pavr solušn“, firma registrovana na Malti sa sedištem ogranka u Đure Jakšića, tako da i vi i te kako dobro znate šta je of šor i kako posluju of šor firme.

Za kraj bih hteo da vas pitam još dve stvari. Kažete da budžet Srbije jako dobro stoji. Onda na osnovu čega ne izvršavate, recimo na osnovu sudskih rešenja ne može se izvršiti izvršenje na račun budžeta Republike Srbije na koji glasi nalog za izvršenje, već na podračunima pojedinih organa, a oni su praktično u blokadi, npr. račun Ministarstva pravde za preko tri miliona dinara? Zbog čega su sudski nalozi prinudne naplate, rešenja o izvršenju protiv državnih organa i korisnika javnih sredstava ne izvršavaju prenosom sa budžeta, već upravo preko tih podračuna koji se pune određenom dinamikom? Molim vas, da li je to kršenje zakona i da li time recimo privredna društva koja su u privatnom vlasništvu stavljate u nepovoljniji položaj?

I za kraj, vezano za Sinišu Malog i grad Beograd. Niste slučajno pominjali određene projekte. „River pavr solušn“, vaša firma, je uključena u projekat hlađenja Beograda na vodi, a takođe i građenje toplovoda preko „Kontinental lidsa“ koji ste juče pominjali.

Gospođo Gojković, član 104. i član 107.

Prema članu 104. koji mi daje pravo na repliku, prethodni govornik se najdirektnije obraćao meni kao prethodnom govorniku u odnosu na njega i iznosio određene diskvalifikacije koje utiču na moje dostojanstvo.

Naime, govoreći jednu činjenicu koja apsolutno i mogla bi da stoji, znači, da nije bitno šta se priča, mada je uvek bitno šta se priča, već je, isto tako, važno i ko priča. E, s obzirom da je to izazov za dostojanstvo mene kao narodnog poslanika, ja imam pravo, moram i dužan sam da se javim i da odgovorim. Jer, za mene se ne vezuje niti jedna afera, niti jedno izvršenje krivičnog dela, niti postoje osnovi sumnje da sam bio umešan u neko krivično delo, jer sam ja upravo u svom izlaganju, na račun predsednice Vlade i kandidata za ministra finansija, izneo osnove sumnje da su oni umešani u niz raznih pravnih radnji koje predstavljaju krivična dela…

Ne, molim vas.

Molim vas, vi ste meni bili dužni da odgovorim da kažem da ja nisam nikada bio umešan u takve stvari kao što je, recimo, mogao da insinuira prethodni govornik. Jer, ja i te kako imam pravo kao narodni poslanik, imam i kredibilitet, jer nikada ni jedan poslanik vladajuće većine nije ustao i izneo neki dokaz i rekao – Srđan Nogo je radio to, to i to.

Zato smatram da sam bio dužan da dobijem dva minuta i da prethodnom govorniku upravo to odgovorim i da kažem da zaista je bitno ko govori, a za mene ne može da se upire prstom i da se kaže da sam vršio krivična dela, da sam umešan u finansijske malverzacije, da imam of šor firme. Tako da mislim da ste prekršili Poslovnik gospođo Gojković.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da me saslušate i od vas očekujem podršku da se usvoje ovi predloženi amandmani o kojima ću govoriti.

Naime, mi smo ovde predložili da se iza reči - Vojske Srbije, doda zapeta i dodatak – kao i vaspitanje u duhu vojničke časti, rodoljuba i tradicije srpske vojske.

Smatramo da, iako je trend modernizacija 21. veka, mi ne smemo da ostanemo imuni i da zaboravimo na pojmove i na reči kao što su srpska tradicija, tradicija srpske vojske, rodoljublje i srpska vojnička čast i da to treba potencirati, posebno isticati u zakonu. Zaista znam da vojska to nosi sa sobom u srcu, ali smatram i da bi zakonodavac trebao da potencira ove reči i da potencira i u ovom predlogu zakona svetle primere, jer mi zaista, ako nečim možemo da se ponosimo, možemo da se ponosimo srpskom vojskom i našom vekovnom tradicijom koju je ona nama donosila. To je jedna od najsvetlijih stvari srpskoga naroda. Da li gledamo u dalju prošlost, da li gledamo u neku neposrednu prošlost, mi možemo time da se ponosimo.

Pohvalio bih i vaš potez da gospodina Lazarevića, generala Lazarevića, vratite kao predavača na Akademiju. Mi ovde imamo još jednog ratnog heroja u našim klupama, generala Božidara Delića. Brojne druge primere, generala Ratka Mladića, generala Pavkovića, koji su nažalost bili često proganjani u prethodnom periodu i upravo zbog te potrebe da se ponosimo na našu vojnu tradiciju i našom vojnom bliskom prošlošću, ja bih zamolio i vladajuću većinu da prihvati ovaj amandman.

Upravo prihvatanjem ovog amandmana sprečićemo situaciju koja nam se nedavno desila, da se na prijemu povodom Dana Vojske, koju organizuje predsednik Republike Aleksandar Vučić, pojavi na Andrićevom vencu izdajnik i špijun Momčilo Perišić. To je loš primer koji ne sme da služi vojnicima i upravo zbog toga apelujem da se jedna ovakva sintagma, rečenica doda u ovaj zakon.

Takođe bih apelovao na član 21. Zakona o odbrani, da vas zamolim da dodelimo Savezu organizacija rezervnih vojnih starešina status udruženja od značaja za odbranu. Mislim da zaista, a pogotovo oficiri tu pored vas dobro znaju koliki je značaj tog udruženja i koliki je njihov odziv kada se zovu na vojne vežbe u odnosu, recimo, na regularne trupe. Znači, izuzetno značajno udruženje.