Gospodine ministre, osvrnuo bih se na malopređašnju vašu konstataciju o propasti srpske građevinske industrije i o propasti četiri velike banke, koje ste pomenuli. Normalno, kada nam je država upropašćena i okupirana, normalno da su nam uništili i privredu, uključujući i građevinsku operativu.
Ja zaista ne mogu da se složim sa vama da su te banke, četiri velike, znači državne banke, ekonomski propale ili bankrotirale. To nije apsolutno tačno. One su na političko-mafijaški način uništene. Do dan danas one postoje i do dan danas svake godine iz njih se izvlači jedna značajna količina novca, negde oko 20 miliona evra. Te četiri banke i dalje postoje, a njihovo uništenje je bilo neophodno da bi mogla da se opljačka Srbija i da bi mogla Srbija da se spreči da se ekonomski razvija.
Što se tiče današnje teme i ovog produženja roka što imamo pred nama, ovde je ključno pitanje pitanje nadzora i pitanje kontrole. Malopre je jedna koleginica pokrenula to pitanje i postavila. Osvrnuo bih se na pitanje nadzora i pitanje kontrole vezano za jednu drugu stvar.
Naime, malopre je poslanik vladajuće stranke iz Čačka izjavio, povodom onog slučaja tunela oko koga su se čak i ministarka i predsednik Vlade oglasili i nazvali ga skandalom, on je relativizovao i rekao – pa, znate to je neki centimetar. Šta ako imate grešku u projektu, pa vam fali centimetar ili dva puta? Jedan ili više centimetara puta 40 kilometara puta šest traka je za nekoga bogatstvo. Ovde je problem što nama nedostaje dugi niz godina nadzor nad izvršenjem radova, nadzor nad projektima i ljudi su sticali bogatstvo, kao što je jutros rekao gospodin Šešelj – nekada Čume, kao što je rekao gospodin Milojičić malopre – danas neki drugi zarađuju taj novac, a ovde je to ključno pitanje – kada ćemo konačno imati nadzor?
Da se osvrnem na sam ovaj ugovor, nema zemlje koja se razvila stranim investicijama i zaduživanjem. Gospodin iz SNS, koji je govorio pre nekoliko izlagača, gospodin Kovačević, mislim da se zove, apsolutno pokazuje ne poznavanje materije o kojoj govori. Hvala.

Gospođo predsednice, u prethodnom slučaju replike mislim da je povređen član 104. Poslovnika Skupštine, koji jasno definiše kada ima pravo narodni poslanik na repliku. Znači, ako narodni poslanik u svom obraćanju direktno pominje ime, prezime ili funkciju, pogrešno protumači izlaganje ili se na uvredljiv način odnosi prema drugom narodnom poslaniku. Gospodin Đukanović se u prvom obraćanju nije uvredljivo odnosio ni prema kome i zaista ne znam po kom osnovu je data prethodnom poslaniku replika? Sada verovatno ima elemenata za repliku, ali, da li je u pitanju neki prijateljski odnos između dve poslaničke grupe, Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke osnov za repliku, ja ne znam. Ostalim poslanicima se ne dozvoljava u takvim slučajevima replika, tako da mislim da zaista nije bilo elemenata za repliku.
Što se tiče rijalitija, svi su išli u rijalitije, i Aleksandar Vučić je išao u Kursadžije.

Ali, kako je mogao gospodin Šešelj pre mene?

Ne, ja nisam prijatelj sa Srpskom naprednom strankom…

Poštovani predsedavajući, želim da vam ukažem da ste povredili član 104. pošto ste vrlo brzo malo pre prešli na drugog govornika, a niste nam dali mogućnost da se javimo, znači po članu 104. uskratili ste nam pravo na repliku. Želim da vas posavetujem da pogledate kako je recimo danas, pre vas, sednicu vodila predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, koja nije uskraćivala pravo poslanicima na repliku.     
Gospodin Aleksandar Martinović je vrlo elokventan i rečit i sigurno sam ume da se snađe. Ne morate vi da branite njega i njegovu stranku od brojnih bolnih činjenica na koje mi ukazujemo. Znam da njega žulja i da ga boli, pa zato pominje zatvaranje fabrika. On nije uhapsio Mlađana Dinkića, nego šta više, Aleksandar Vučić, njegov šef, je postavio Ivicu Kojića, šefa kabineta Mlađana Dinkića, za svog šefa kabineta. Postavio je ministra finansija koga je dobio iz Svetske banke. Znači, sve oni koji su uništavali srpsku privrednu ekonomiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo gosti ispred Saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da se vratimo na predlog ovih ljudi koje treba da izaberemo po prvi put na sudsku funkciju.
Kao što smo i napomenuli juče, kao što su mislim, nesumnjivo svi ovde ljudi i govorili i istakli, apsolutno mislim da se na kraju može reći konsenzus ovde u Skupštini je napravljen da mi pred sobom imamo jedan korektan predlog. Taj predlog, čuli smo neke zamerke, možemo učiniti ubuduće još transparentnijim, ali u ovom trenutku u odnosu na ovaj predlog imamo one činjenice koje nas zanimaju. Imamo biografije ljudi, imamo njihova kretanja u službi, imamo izveštaje odgovarajućih kolegijuma, imamo ocene o radu. Znači, apsolutno sve što bi trebalo da nas zanima.
Bilo je zamerki na račun dužine studiranja, bilo je zamerki na račun prosečne ocene tokom studiranja. To jeste jedan od kriterijuma, ali bi mogao da bude odlučujući kriterijum, ja govorim kao neko ko je završio pravni fakultet i koji poznaje problematiku i poznaje ljude koji rade u pravosudnom sistemu, znači, mi moramo unapred učiniti taj uslov, kada ti ljudi prvi put zasnivaju odnos, bilo kao pripravnici, bilo kao sudijski saradnici, a ne sada kada treba da ih izaberemo na sudijske funkcije.
Znači, pre svega, radi se o ljudima koji su godinama radili. Zašto nas opredeljuje da smo zadovoljni što imamo ovakve ljude danas pred nama, zato što su godinama radili kao saradnici u sudu ili u tužilaštvu. To što ima ljudi, recimo, koji imaju veći broj godina, sada se prvi put biraju na sudijsko mesto je jedan veliki skandal i moramo pitati prethodne sisteme zašto ranije ti ljudi nisu bili birani, jer zaista je neverovatno da imate ljude koji sa 50 godina i dalje rade kao saradnici ili savetnici u sudovima, a garantujem da ti ljudi znaju materiju bolje nego bilo koji sudija osnovnog suda.
Imamo i neke savetnike Vrhovnog kasacionog suda koji su zaista perfektni kandidati koji se ovde nalaze pred nama i koje treba da izaberemo, i to je jedna nesporna stvar i jedna nesporna činjenica.
Da li je među ovim ljudima, da li je recimo, među tih 1.200 koji su konkurisali bilo ljudi koji su bolji? Pa, verovatno je bilo i boljih kandidata mi ne možemo da znamo i toga će uvek biti. Da li možda među ovim ljudima koje treba da izaberemo ima nekoga ko je dobio protekciju po političkoj liniji? Verovatno, da. Da li ima nekoga ko je guran zahvaljujući nekim rodbinskim vezama? Verovatno, da. Mi u ovome trenutku ne možemo da znamo i ne može to što je verovatno moguće da utiče da ne glasamo i ne podržimo ove ljude. Ponavljam ako ovo bude princip da se pravosuđe popunjava mladim ljudima koji dolaze iz samog pravosuđa to je nešto što je za pohvalu.
Mi smo kritikovali u više navrata Pravosudnu akademiju i dobro je što nema puno polaznika Pravosudne akademije među ovim predlozima što nije ranije bila praksa, jer Pravosudna akademija je jedna kvazi ustanova koja treba da stvori partijsko pravosuđe. Pozivamo nadležne organe da se učini sve da se ta institucija ukine jer nije potrebna. Zaista je nepotrebna i loše koncipirana.
Mi smo otvorili jedan drugi niz pitanja. Znači, ono što nas zabrinjava i što se nadamo da buduće sudije neće učiniti, a to je stanje u srpskom pravosuđu. Zašto smo mi zabrinuti? Zašto mi apriori kažemo, ima jedan veliki problem. Zato što je pravosuđe oduvek bilo izloženo uticaju politike. Malo pre je jedna opozicioni poslanik na primer pomenuo zašto je veliki broj tužilaca u vd stanju. Pa, upravo zato neće da biraju tužioce, drže ih u vd stanju zato da bi lakše mogli da manipulišu i da utiču na njih. Mi treba da ukažemo na taj problem.
Znate, neki sudija i neki tužilac koji popusti pred pritiskom iz politike, pa hajde da mi učinimo kao zakonodavna vlast da se izborimo da mu olakšamo da može da se odupre tom pritisku. Nisu svi, ni sve sudije, ni svi tužioci dovoljno hrabri. Mi pored profesionalnog pravosuđa, dostojnog pravosuđa, mi moramo da imamo i hrabro pravosuđe. Mislim da je to velika mana pravosuđa i evo gospoda iz samog pravosuđa bi morali da se pozabave time, jer ja mislim srpskom pravosuđu nedostaje hrabrosti. Malo je hrabrih sudija, malo je hrabrih tužilaca i to mora jasno da se kaže.
Izneli smo jedan argument, ja sam opet srećan još jednom što su i drugi opozicioni poslanici su takođe se priključili našoj tvrdnji i našoj tezi i podsetio bih vladajuće stranke, njihov odgovor je bio – pitajte Aleksandra Vučića. Lično sam pitao Aleksandra Vučića, ovde u ovoj sali kada je bio prethodni put, šta je sa 650 sudija koji su se učlanili u SNS, a nisu bili reizabrani. Slažem se sa odgovorom koji sam dobio. Oni u tom trenutku učlanjena nisu bili sudije, kada su se vratili na sudijske funkcije, šta ćemo za tada. Zašto ne pokažete ispisnice koje je 650 ljudi dobilo. Tvrdim da tih ispisnica nema, da nemate 650 ispisnica i šta više da vi manipulišete i ucenjujete te ljude. Ovo govorim ne da bih optuživao te ljude, već da bih pomogao tim ljudima da budu nezavisni. Neka izađe ovlašćeno lice, u ovom slučaju predsednik vaše stranke i neka kaže, prestalo im je danom tim i tim članstvo, poništavaju im se te članske karte. Niko ne može da uslovi ostanak na sudijskoj funkciji time što su tu momentu povratka bile članovi određene političke stranke, u ovom slučaju SNS. I, nemamo problem, problem je rešen. Ali imamo konkretan dokaz za 650 ljudi u pravosuđu.
Javna je tajna da sve predsednici sudova u Srbiji moraju da budu članovi SNS, kao što je javna tajna, našta opet ukazujemo, da pored uticaja političkih stranaka, znate, imate sudije koji imaju člansku kartu i SPS i DS i SNS i oni imaju pakao od života. Kako da mi učinimo te sudije nezavisnim? Pomenuo sam juče, sudije moraju da budu i odgovorne za svoj rad. Znači, pored hrabrosti moraju da odgovaraju, pa stalno pominjemo koliko plaćamo recimo, koliko je Srbija dužna da plati na nepravilnosti u radu, recimo, licima koja su bila poprilično dugo u pritvoru, a onda se posle dve, tri godine ispostavi da su ljudi nevini. Hajde da vidimo zašto ne odgovara konkretni tužilac ili konkretni sudija, pa da vidimo koliko ko ima procenata, presuda koje su potvrđene, pa da vidimo koliko je ko imao optužnica koje su uspešno realizovane, pa da vršimo i vrednovanje tog rada. Pazite, mi kada izaberemo sudiju, i on jeste do kraja života, ali to ne znači da je on potpuno neodgovoran. Znači, mora da postoji odgovornost. Odgovornost je pomoći samim sudijama i samim tužiocima. Jer, kada vas nazove neko iz izvršne vlasti, a vi znate da možete da odgovarate, reći ćete, izvini prijatelju ja to neću da radim, jer je veća šteta nego korist zadržavanje te sudske funkcije ili tužilačke funkcije.
Moram da se osvrnem, kada pričamo o tom proseku ocena da bi sudstvo i tužilaštvo trebalo da budu elite. Slažem se, ali moramo onda da ih učinimo elitom, jer njihove sadašnji materijalni status i njihovo sadašnji društveni položaj apsolutno nije takav. Pazite, em nisu dovoljno dobro plaćeni, da ne govorim da su bedno plaćeni ljudi koji rade u sudovima, a nisu sudije i tužioci. Znači, koji rade u pravosuđu. Nisu plaćeni onako kako trebaju i kako zaslužuju, a takođe njihov društveni ugled nije na dovoljno visokom nivou, a politički pritisci su zaista veliki.
Tako da verujte da mnogi ljudi koji završe fakultet pravni sa visokim prosekom, kako vi kažete, pa nije im prvi izbor pravosuđe, niti sud niti tužilaštvo. Mi moramo da učinimo da zaista to bude jedno od najčasnijih i najdostojanstvenijih funkcija, ali hajde da podignemo taj položaj sudija i tužilaca. Najlakše je kritikovati sudije i tužioce. Šta smo mi uradili da oni budu bolji, odnosno da im omogućimo bolje uslove.
Pazite, ne utiču samo političke stranke na pravosuđe. Ja ne znam, izašao je gospodin koji se sporio po tom pitanju sa nama, ovlašćen je predstavnik ovde vladajuće stranke. Znači, mi smo ukazali da imamo veliki problem da utiču strane ambasade, pre svega SAD i Nemačka, na pravosuđe, pazite, na pravosuđe. Svojevremeno je bio izvesni gospodin Sem Nazaro, predstavnik američkog Ministarstva pravde i ovde je dugo stolovao u Beogradu, pri njihovoj ambasadi. Mnogi od vas mogu da se slože sa mnom u sali, a sada su vladajuća većina, koliki je bio uticaj tog čoveka na pravosuđe.
Meni je žao što nije tu gospodin Martinović, pa recimo, da pomenemo samo jedan slučaj njegovog sugrađanina iz Rume, koji je 11 godina nevin bio osuđen u zatvoru, a tiče se jednog drugog slučaja. Mene čudi što predsednik te poslaničke grupe po povratku iz Haga nije, recimo, osvrnuo se na taj slučaj. Jedanaest godina je čovek bio u zatvoru samo zato što je to bila želja ljudi iz američke ambasade. Možemo mi da pričamo o tom slučaju kada dođe vreme.
Znači, imate veliki upliv stranih ambasada i vi to dobro znate. Dobro znate ko je dao novac, recimo, da se sredi Palata pravde, da se sredi Okružni sud tadašnji u Beogradu itd. Znači, ne utičete samo vi iz SNS u ovome trenutku na pravosuđe, utičete mnogo, ne konkretno vi poslanici, vi sa tim nemate veze, tačno se zna jedan klan moći koji može da utiče u srpskom pravosuđu, a pričaćemo i o njima, ali utiču i drugi. Utiču, recimo, strane ambasade.
Ali, imamo još jedan problem. Zašto pravosuđe u Srbiji nije nezavisno? Nije nezavisno zato što pored ovih faktora mogu da utiču i određeni interesi kapitala. Opet, ponavljam, i dalje nema odgovora i nema reakcije, nema reakcije nadležnih organa, nema reakcije čak stručne javnosti, na VIP ugovore koji sudovi imaju sa poslovnim bankama. Ja zaista ne znam, recimo, koliko je „Pireus banku“ koštalo da plati sve medije u Srbiji da ne objavljuju taj veliki skandal. Verovatno su puno morali da plate reklamiranje u svim medijima, da se ne bi objavio skandal velikih razmera. Da smo u nekoj uređenoj državi, to bi bilo na svim naslovnim stranama, da jedna banka ima ekskluzivne ugovore sa sudovima, koji su nadležni u postupcima koje ona ima. Tako da, svako ko tuži „Pireus banku“, na primer ona je jedna od glavnih izdavača kredita u švajcarskim francima, svako ko je tužio nju, on dolazi na noge kod sudija koji imaju verovatno VIP tretman.
Idemo dalje. Ta banka, recimo, kako utiče na rad tužilaštva? Možemo da pomenemo samo jedan slučaj. Recimo, postoji, predali smo te dokaze i dokumenta i ministarski pravde i predsedniku Vlade, da oni falsifikuju razne isprave, između ostalog i bankarske garancije su falsifikovali u dva slučaja, za dva privredna društva, gde su pokušali da steknu ogromnu protivpravnu imovinsku korist. U sudskom postupku, parničnom, je utvrđeno da je takva garancija falsifikat, ali dve i po godine nadležno tužilaštvo je držalo predmet u fioci, dok nije krenulo ka zastari. Zašto i kako? To samo može u Srbiji. Gde je tu odgovornost? Evo, pitaćemo i ministarsku pravde i zahtevaćemo da se taj slučaj do kraja istraži. Ponovo je u pitanju „Pireus banka“.
Nije jedina Pireus banka. Malopre je moj kolega Obradović pomenuo „Dajners“. Tek ove godine izmenama zakona „Dajners“ može da izdaje kartice, a oni to radili dugi niz godina i tužilaštvo je postupalo kao neka vrsta privatnog uterivača.
Idemo dalje. Nije samo pravosuđe, znate, ovo je dobra stvar, biramo sudije koji dolaze iz same struke. Tako se gradi pravna svest. Do sada smo pravnu svest pokušavali da izgradimo prepisivanjem zakona i onda imamo čitav set nakaradnih zakona. Ako hoćemo da sređujemo pravosuđe, zašto ne menjamo te zakone? Znači, brojni zakoni koji uređuje materiju pravosuđa, od Krivičnog zakonika, pa do Zakona o parničnom i krivičnom postupku, pa do propisa koji uređuju sam položaj i rad sudova i tužilaštva. To treba menjati, a do sada smo prepisivali. Tako se nije gradila pravna svest i to morate da znate.
Poštovane dame i gospodo, znači, ostalo mi je još svega ja mislim nekih tridesetak sekundi, pa bih pre upozorenja predsedavajućeg hteo da privodim kraju.
Ovo je jedna izuzetno važna tema i ovo je izuzetno važna stvar, jedna grana vlasti. Ja vas molim da ubuduće mnogo ozbiljnije pristupamo ovakvim stvarima i da učinimo sve da uđu ove izmene u neku proceduru, jer biće bolje svima nama, ne samo građanima Srbije, nego svim političkim strankama, da živimo u jednom boljem i uređenijem društvu. Hvala.

Hvala gospodine Arsiću.
Poštovani narodni poslanici, poštovani gosti iz Visokog savet sudstva i državnog veća tužilaca, moram da kažem na početku da što se Dveri tiče mi podržavamo ideju da se pravosuđe popunjava sa kadrovima koji dolaze iz samog tužilaštva i samog suda. Radi se o mladim ljudima koji nose pravosudni sistem, zahvaljujući čijem radu se omogućava blagovremeno izrada nacrta odluka koja omogućava postupajućim sudijama i tužiocima da savesno i blagovremeno obavljaju taj rad. Te ljude treba nagraditi…

Te ljude treba nagraditi i neophodno ih je nagraditi, ali ne samo sada, nego i ubuduće i to treba da postane praksa da se pravosuđe srpsko razvija na jedan takav način i samo na taj način možemo da izgradimo pravnu državu i pravnu svest, a ne prepisivanjem odluka i zakona koji nam dolaze sa zapada i EU. Tako da mi podržavamo ovakav jedan princip, jedan ovakav predlog.
Što se tiče samih konkretnih slučajeva i biografija, one su korektno napisane. Imamo osnovne biografske podatke. Imamo kretanje u službi. Imao izveštaje odgovarajućih kolegijuma. Imamo ocene o radu. Nemamo nikakv razlog da sumnjamo da se ovde radi o nekim političkim uticajima i političkim motivima. Naročito imamo neke brilijantne biografije savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje moramo pohvaliti i zaista su zaslužili da budu ranije izabrani za sudije.
Što se tiče Pravosudne akademije, dobro je što nema puno polaznika Pravosudne akademije i moram da skrenem pažnju javnosti, pre svega stručnoj javnosti, a i vama kao predstavnicima VSS i Državnog veća tužilaštva, a i nadležnom Ministarstvu pravde, nadam se da će pogledati ovaj snimak i ovo obraćanje, da je Pravosudna akademija jedna nepotrebna ustanova, čak šta više štetna ustanova i ako je bila nekada zamišljena kao funkcionalna, ona je potpuno obesmišljena. Nema nikakav kvalitetan program. Nema ni kriterijume. Nema ni kvalitetnu edukaciju, ni kvalitetne predavače i kao takva je štetna.
Veliki novac je uložen što iz donacija, što iz domaćih sredstava, a ona ne da nije ostvarila svoju funkciju već služi kao partijsko, parazitski, klanovski sistem koji pravi štetu pravosuđu. Dobro je što u ovom predlogu nema puno polaznika Pravosudne akademije, a i ti polaznici Pravosudne akademije su pre svega i sami ljudi koji su radili u sudovima i tužilaštvima, tako da i to što su polaznici se poništava, ta negativna konotacija svega toga.
Što se tiče stanja u srpskom pravosuđu, malopre smo videli jednu diskusiju i dobacivanje oko stanja u pravosuđu, a ja sam napomenuo da nemam razloga da verujem da je bilo koji od ovih kandidata tu zahvaljujući političkoj pripadnosti. Ali moramo iskreno da kažemo da pre svega postoji ogroman uticaj politike na pravosuđe i veliki je problem zato što pravosuđe kao grana vlasti nije nezavisna. To je uticaj političkih stranaka, pre svega izvršne vlasti i on je uvek dominantan. Tako je bilo 90-ih i u periodu od 2000. do 2012. godine. Tako je i sada.
Pre nekih mesec, mesec i po dana sam postavio pitanje mandataru tada, sada predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću jedno pitanje. Pitanje se ticalo – šta ćemo sa slučajem što je 2010. godine, sada ću dati zvaničan podatak, na Konferenciji za štampu SNS, a imate podatke i sredstava javnog informisanja, samog sajta SNS, tadašnji član predsedništva SNS…

Upravo pričam zbog tih sudija. Ne samo zbog tih sudija nego i zbog ovih mladih ljudi. Oni će gledati, sada ne mogu da gledaju zato što nema prenosa na RTS, ali će sigurno zato što se radi o njima pogledati snimak na internetu, zato što se diskutuje upravo o njihovoj budućoj profesiji i želim da i oni znaju da bi i oni mogli da odbranu nezavisnost svoje funkcije.
Po samim tvrdnjama SNS 650 ljudi je uzelo članske karte SNS. Molim SNS da kaže da je njima prestalo članstvo zato što se ti ljudi ucenjuju time što su bili članovi SNS jer je to nespojivo sa sudijskom funkcijom.
Još jedna stvar, javna je tajna da svi predsednici sudova u Srbiji moraju da budu članovi vladajuće stranke. Nemojte da se pravimo naivni. Ne kažem da samo vi iz vladajućeg režima utičete na sudije. Tu su i strane ambasade. Znamo da je naročito od 2000. godine ogroman uticaj Ambasade SAD na srpsko pravosuđe. Možete li makar da se tu samnom složite da neki ovlašćeni predstavnik SNS izađe i kaže, zato što ste vi takođe napadali, do duše tada ste bili neka druga stranka i imali ste neki drugi program i neku drugu ideologiju, ali nema veze. Ostanite dosledni barem u tome.
(Zoran Krasić dobacuje.)
Znate vi gospodine Krasiću, vi ste bili zajedno sa njima tada, koja su stranka bili.
Nadam se takođe da ove mlade sudije će ostati dosledni i dostojni vrlo važnog posla koji obavljaju. Opet ponavljam, pravosuđe je ostalo nemo i nema reakcije. Izostala je reakcija na dokumente koje smo objavili da Vrhovni kasacioni sud i Drugi i Treći osnovni sud imaju ekskluzivne ugovore sa jednom poslovnom bankom, u ovom slučaju „Pireus bankom“, ali ne jedino ti sudovi i ne jedino ta banka. Takođe i pojedina tužilaštva imaju ugovore sa bankama poslovnim od kojih dobijaju beneficirane cene kredita kao „vip“ klijenti. Banka jednostrano može da promeni uslove tih kredita.
Tako da pravosuđe u Srbiji nije nezavisno. Ne utiču samo političari na pravosuđe u Srbiji. Ovde vidimo konkretno da i banke mogu da utiču na pravosuđe u Srbiji. Postoje konkretni slučajevi kako za fizička lica, tako i za određene pravne subjekte, poslovne subjekte, pravna lica koja su pretrpela veliku štetu i veliku nepravdu zahvaljujući tim radnjama.
Molim ovlašćene goste koji su nam došli iz ovih znamenitih institucija, kao i nadležno ministarstvo i predsednika Vlade da konačno se oglasi povodom tog slučaja i da reši taj slučaj, da zaštitimo građane jer je to veliki problem i velika samovolja.
Ovom prilikom bih pozvao buduće sudije i buduće tužioce da se odupru političkim pritiscima, da to što postaju sudije imaju nezavisnost u svom radu ne znači da su neodgovorni u svom radu. Zaista moramo kritikovati, neka se ne uvredi gospođa iz tužilaštva, rad tužilaštva koji je u Srbiji najsporniji, jer su tužilaštva najpodložnija političkim pritiscima.
Vi ste u velikom problemu i najvećem problemu od strane izvršne vlasti. Takođe, vrlo ste inertni i ne postupate kada treba postupati prema državnim organima ili nosiocima vlasti kao tuženoj strani i nadam se da će se to promeniti ubuduće. Svakako treba težiti da se uspostavi sistem koji će vama dati nezavisnost. Isto tako mora se jasno znati da i sudije i tužioci trebaju da budu odgovorni za svoj rad.
Šta ćemo sa velikim brojem slučajeva gde su ljudi provodili po godinu ili dve ili tri dana u pritvoru i na kraju bivali oslobođeni? Šta ćemo sa velikim brojem loših napisanih optužnica i velikim brojem ukinutih presuda? Neko je pominjao ukinute presude. Znate, nisu apelacioni sudovi krivi za ukidanje presuda, nego da vidimo zašto je kvalitet prvostepenih presuda bio loš kada su pisane optužnice.
Složen je problem pravosuđa i zajedno ga moraju rešiti kako ljudi iz samog pravosuđa tako i mi koji smo nosioci zakonodavne vlasti. To ne sme da bude samo fenomen politike. Moramo napraviti opšti društveni konsenzus da bismo rešili taj vrlo složeni i zahtevan posao. To će sigurno trajati i prevazići i ovaj saziv parlamenta i ove ljude koji sada čine pravosudne funkcije, ali ako se zajedno ne prihvatimo tog posla neće na dobro izaći.
Svakako da i pojedinačni primeri,kao što je slučaj gde vi odmah skačete i prekidate i gasite mikrofone, svakako ne mislim da je to najvažniji slučaj u državi, ali je primer kako država sprovodi nasilje, a to je taj slučaj famozni tog rušenja u Savamali, ali i brojni drugi ne ulivaju poverenje da možemo da verujemo SNS kako ona vodi pravosuđe. Hvala vam.
(Zoran Krasić, s mesta: Šta bi? Dramska pauza.)

Poštovani narodni poslanici, gospodine mandataru, budući ministri, građani Srbije, želim da u ovih par minuta koje imam kratko se osvrnem, nažalost, moći ću na jednu ili dve teme iz ovog ekspozea. Nadam se da ću dobiti i neke odgovore koji se tiču samog mog izlaganja i onoga što je bilo reči, a da neće biti nekih odgovora sa strane. Nadam se da ću imati pravo na repliku, da mi nećete skratiti eventualno ako bude bilo polemike, kao što se uskratili juče gospodinu Bošku Obradoviću ili malopre Đorđu Vukadinoviću.
Šta reći iz ovog ekspozea? Bilo je zaista teško odabrati jednu temu, ali ja bih se koncentrisao na nešto o čemu smo gospodin Vučić i delegacija Srpskog pokreta „Dveri“ razgovarali pre nekih mesec dana.
Složićete se da smo imali jedan vrlo kvalitetan razgovor, da smo razmenili i suočili zanimljiva mišljenja i tom prilikom smo vam dali nekoliko dokumenata. I ako se sećate, jedan dokument se ticao poslovanja bankarskog sistema u Srbiji. Vi ste malo govorili o tome u ekspozeu. Izneli ste probleme koje imamo, da oni ne žele prosto da plasiraju novac, više vole da ulažu u državne obveznice i u tom dokumentu videli ste da smo ukazali da je 2015. godine donesen zakon o izmenama Zakona o bankama i da su unete neke sporne odredbe. U tim odredbama NBS licima koja vrše kontrolu banaka, kao i licima kojima su poverena ovlašćenja da vrše tu kontrolu, uspostavlja pun imunitet od odgovornosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.
Čak, šta više NBS snosi troškove pravnog zastupanja ovih lica u bilo kom postupku koji bude pokrenut u vezi sa obavljanjem njihove dužnosti.
Dalje, sledećim članom, član 9.d Zakona o bankama predviđena je tajnost podataka. Vi ne možete prosto da izađete sa nekim podatkom, npr. da li je neka banka kažnjena u Srbiji, a videli ste da ste dobili od nas primer jedan Evropske komisije, kako Evropska komisija kažnjava banke sa milijardu i po, a takođe ste dobili na kraju dokument da je za preko devet milijardi su kažnjene banke u Velikoj Britaniji i u SAD, samo jedan slučaj nameštanja kamate.
Kako to funkcioniše u Srbiji? Imam podatke. Narodna banka Srbije u periodu od 2007. do 2014. godine je izrekla 62 novčane kazne bankama, 19 novčanih kazni članovima izvršnih odbora i osam kazni članovima upravnih odbora banaka u ukupnom iznosu nešto manjem od 490 miliona dinara.
Inače, ovo ne znači da je taj iznos naplaćen od banaka zato što su kasnije u nekim žalbenim postupcima bili oslobođeni ponekad od tog iznosa. Nije svaki put kažnjena od strane kontrole Narodne banke. Tako je recimo „Pireus banka“ 2008. godine kažnjena sa pet miliona 200 hiljada dinara po nalogu specijalnog tužioca zbog malverzacije u vezi sa poslovanjem firme „Ekoprodukt“ – stečajna mafija.
Vidite, jedna trećina tih kazni izrečena je u 2007. godini, ali da se skoncentrišemo na poslednje tri godine. Tu moram da kažem da je primetan porast, 2012. godine – šest miliona 700 hiljada – tri banke je kažnjeno, da bi 2014. godine to skočilo za 70 miliona i šest banki kažnjenih.
U tom istom periodu od 2015. godine u prvih devet meseci imate 12 hiljada pritužbi građana na poslovanje banaka. To je porast u odnosu na 2013. godinu, sve vreme dok ste vi na vlasti od 40%. Ja bih vam dao kada završim ovo izlaganje, jedan dokument će dobiti buduća ministarka pravde, pošto se nadovezujem na ono što je gospodin Drecun izlagao i apsolutno se slažem na onim što je čitao o reizboru sudija, da je apsolutno u pravu.
Vidite, u ovom dokumentu moći ćete da se upoznate da su 2014. i 2015. godine, primer samo jedne banke, a to nije jedina banka, znači, Pireus banka je 2014. i 2015. godine zaključila ugovor sa predsednicima Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, kao i sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. Iz prateće dokumentacije videćete da ima još sudova po Srbiji, a zaposleni u tim sudovima dobijaju povlašćene uslove kreditiranja dok su zaposleni u sudovima. Tako da, imate, recimo, sudije koje imaju kredit od banke, keš kredit ili stambeni kredit od 0,75% do 2% na godišnjem nivou. Banka može jednostrano da promeni uslove kreditiranja.
Sada mi vi recite kako, npr. evo Pireus banka ima sedište na Novom Beogradu, nadležan je Treći osnovni sud, preko 4000 kredita u švajcarskim francima je npr. izdala Pireus banka, veliki broj sudskih postupaka, svaki put kada je Pireus banka tužena nadležan je Treći osnovni sud, kako može da bude nepristrasno pravosuđe ukoliko sudija npr. ima kredit u banci pod povoljnim uslovima, a banka može da mu promeni visinu kamatne obaveze jednostrano? Da li možemo da vidimo uvid koje sudije dobijaju te predmete?
Ima ovde jedan disk i još nekih ugovora kako banke otimaju imovinu i privrednim društvima. Malopre je Drecun pominjao reizbor sudija. Apsolutno ste u pravu za sve što ste rekli za reizbor sudija, jedan veliki skandal. Ako se sećate da se 2/3 sudija koji nisu bili reizabrani učlanilo u SNS. Da li je to tačno? Postoje podaci, preko 600 sudija koji nisu bili reizabrani po nalogu Snežane Malović i Mikija Rakića, uzeli su člansku kartu SNS. Pozivam vas, gospodine Vučiću, da javno izađete i kažete da je tim ljudima prestalo članstvo u SNS, jer nemamo podatak da su se iščlanili iz SNS. Da li te sudije danas ucenjuju eventualno neki ljudi, jer je članska karta SNS, ili bilo koje druge stranke, razlog za njihovo razrešenje sa sudijske funkcije? Hvala vam.

Poštovanje kolege poslanici, Srbija je jedna zemlja paradoksa. Slušajući ovu raspravu, mi možemo da zaključimo da samo u Srbiji vladajuća većina koja je, kao što sama tvrdi, dobila tih velikih 48% glasova toliko ugrožena u Narodnoj skupštini, toliko su njeni poslanici, koji čine većinu, izloženi raznom verbalnom nasilju, tako da su oni jadni uplašeni i zabrinuti za svoju sudbinu i stalno moraju da se brane od zlih poslanika opozicije.
Malopre smo čuli u prethodnoj raspravi i možemo se složiti da Skupština nije Akademija nauka i da na njoj treba da se sučeljavaju mišljenja, ali takođe Skupština nije emisija u koje ste vi navikli da idete, kao što je „Kafa sa Đukom“ i takve slične teme, gde sami postavljate pitanja i sami dajete sebi odgovore. Znate, tu postoje različite političke opcije i različita politička mišljenja i normalno je da imate i kritiku i da imate kontra argumente i kontra stavove.
Zašto smo protiv izbora Maje Gojković? Čuli ste iz diskusije, ne samo poslanika grupe Dveri, nego i drugih opozicionih poslanika, brojne razloge, ali u ova dva poslednja dana pokazuju zašto ne treba podržati izbor Maje Gojković za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Zato što je SNS toliko osiona i uzdignuta u svoju veliku većinu i apsolutno ne poštuje Narodnu skupštinu, apsolutno ne dozvoljava poslanicima opozicije da vode pristojan i normalan dijalog, jer se stalno lepe određene etikete…
(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju s mesta.)
Da, da, tako je, dobacujete non stop. Znači, ne razumem zašto su lavovi toliko nervozni. Lavovi treba da objasne zašto je tolika ta nervoza kod njih prisutna da kada govore poslanici opozicije mora da se dobacuje.

Slažem se.
Kada vam neko kaže da je problematično to što se zakoni donose po ubrzanoj proceduri, nije odgovor i nije argument da je to isto radila prethodna vlast, pa i prethodna vlast je bila loša. Glavni problem SNS je upravo to što je preuzela politiku koja je došla 5. oktobra 2000. godine i zato što je nastavila na tekovinama demokratske stranke da urušava ovu istu Skupštinu. Poslanička grupa Dveri glasaće protiv izbora Maje Gojković za predsednika parlamenta.

Čl. 106. i 107.
Ja bih zamolio kolege iz SNS da poštuju dostojanstvo Skupštine, da poštuju druge poslanike, da izbegavaju direktno obraćanje, da izbegavaju uvrede, da izbegavaju... Po članu 106. zabranjeno je dobacivanje.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ne možete nama da se obraćate.)
Gospodine Đukanoviću, zabranjeno je dobacivanje. Upravo sam reklamirao povredu Poslovnika.
Jasno je, gospodo iz SNS...

Znači, molim vas, po članu 106. zabranjeno je dobacivanje dok govore drugi narodni poslanici. Apsolutno je jasno da je zadatak tih 100 poslanika SNS, u ovom sazivu parlamenta, da dobacuju kada govore poslanici opozicije i da aplaudiraju kada govore njihovi poslanici. To je zadatak većine vas.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kosovo?)

Samo da vam kažem, kao što je rekao gospodin Martinović, šta je suštinski problem SNS sa opozicijom i sa ovim izborima? Ima vas za 30 manje nego u prošlom sazivu i sada ima ko da ustane i da kaže kakva je politika vaše Vlade, da ste zadužili ovu zemlju za sedam milijardi, da ste smanjili broj zaposlenih, da zakoni koje donosite uopšte nisu za efikasnost i za pravdu. To je neko ko može da vam kaže da je vaš savetnik Toni Bler, da je vaš savetnik Vilijam Montgomeri. Zato vama smeta opozicija i zato dobacujete dok govore poslanici opozicije.