Mogu da se saglasim sa mojim uvaženim kolegama da treba donositi odluke i voditi politiku koja je u interesu građana Srbije i zbog toga smatram da treba odbaciti ovaj Predlog zakona o stanovanju, kao nešto što je na štetu građana Srbije i što izbija novac iz njihovih već osiromašenih džepova.
Opet ponavlja, ako hoćete da uvedete red, uvedite prvo red tako da ljudi imaju novac, imaju sredstva da obezbede sebi dostojan život, a ne, evo već 16 godina kako smo na tom putu ka EU i kako se uvodi red u ovu zemlju, sve preko leđa i grbače ovog napaćenog naroda. Ali, da se osvrnemo na još jedan zakon.
Zakon o upravljanju aerodromima, mogu da se saglasim sa poslanicima SNS koji su iznosili podatke o uspešnom poslovanju aerodroma u Beogradu, ali onda moram da postavim pitanje – čemu jedan ovakav zakon i čemu uopšte namera da dajete na koncesiju aerodrom u Beogradu Nikola Tesla? Ako taj aerodrom ima vrhunske rezultate u poslovanju recimo, da je već za prvih devet meseci ove godine prešao cifru od 21 milion evra profita i da je procena da će imati preko 26 miliona, koliko je ostvario prošle godine, da su investicije svake godine veće i veće, povećavaju se, prošle godine su iznosile četiri milijarde dinara ili ove, zašto ga onda dajemo na koncesiju?
Svako zna da su aerodromi monopoli. Znači, monopol je imati aerodrom. Ne možete tu da uvodite konkurenciju, znate. Drugo, aerodrom je brend. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu je ozbiljan brend. To nisu samo materijalna ulaganja, tu se decenijama ulagalo, ali tu je mnogo više i od pista i od sve te tehnike. Tu je pre svega i bezbednosna infrastruktura. Tu je obučenost kadrova, znate. Obučenost kadrova je nešto što je takođe vrlo prepoznatljivo. Dalje, tu je servisiranje koje država daje besplatno, vatrogasna podrška, MUP, DB, svi se oni nalaze i skoncentrisani su na aerodromu. Takav brend i takvu vrednost, zašto bismo uopšte nekome davali, ako već posluje dobro, a ne može da posluje dobro. Ako ne posluje dobro to je onda kriminal, da se ne lažemo.
Svako zna da će prihodi i da će Aerodrom Beograd imati rast i po broju putnika i po transportu robe i po ostvarenim prihodima. Zašto onda dajemo nekome to na koncesiju? Odnosno, ja bih morao da preformulišem ovo pitanje - kome želite da date Aerodrom Beograd, sa kim ste već napravili dogovor i kome želite da prebacite ovaj posao? To je ono ključno i pravo pitanje, jer, neverovatna stvar, aerodromi su u većini zemalja sveta u državnom vlasništvu. Jedina gora stvar od državnog monopola je privatni monopol. Svugde gde su prešli u privatne ruke došlo je do dodatnih troškova za putnike.
Znači, mi kao putnici, recimo, koji koristimo Aerodrom Beograd svaku avio kartu plaćamo tridesetak evra, znači, aerodromskih taksi 10 evra, bezbedonosnih taksi, itd. minimum. To su fiksni troškovi koji samo se naplaćuju i to je veliki izvor prihoda. Zašto bismo nekome dali taj izvod prihoda, pogotovo kada znamo da će ti prihodi rasti? Ako vi imate 30 miliona evra godišnje sada prihoda, uz sva izvlačenja novca koje imate sa Aerodroma Beograd, pa to je fabrika para sa tedencijom rasta.
Da mi neko kaže da država nije sposobna da upravlja takvim preduzećem, to onda država nije sposobna ništa da radi. Ako možete da upravljate državom, vi možete da upravljate bilo kojim preduzećem, pogotovo preduzećem koje ima monopol. Svako bi mogao da upravlja tim preduzećem.
Hteo bih da vas pitam, gospođo ministarka, da mi to odgovorite, s obzirom i da imate iskustva rada na Aerodromu, kada ste otišli iz Savezne vlade kao savetnik gospodina Labusa, koliko je meni poznato, vi ste zasnovali radni odnos kao konsultant, dok je aerodromom upravljao gospodin Nebojša Nedeljković, takođe kadar G17 plus. Do duše, on se nije proslavio, ali eto vi ste tada videli kako se loše upravlja aerodromom. Sada imamo situaciju da se bolje upravlja aerodrom, pa bih voleo da se izjasnite o tome.
Takođe, bih vas pitao još jednu stvar. Kažete da ćete podzakonske akte doneti u roku od 90 dana. Koliko je meni poznato, vi imate 120 do 150 ljudi u vašem Ministarstvu koji se bavi u toj upravi koja je nadležan za avio-saobraćaj. Pre, recimo, 16 godina u tadašnjoj Saveznoj državi mislim da je taj broj bio dvadesetak ljudi, ne veći od 20 ljudi, što znači da imamo jedan rast od šest do sedam puta broja zaposlenih i nikada rokovi za donošenje podzakonskih akata nisu bili toliko veliki, pa bih voleo da pitam šta rade tih 120 do 150 ljudi. Zaista ne znam tačnu cifru, znam da je u tom rasponu i zašto im treba tri meseca da donesu jedne takve podzakonska pravila?
Kako izgledaju koncesije kada sa njima radi SNS? Ono što me najviše brine, bojim se da će tako proći Aerodrom Beograd. Pa 9. novembra Vlada Republike Srbije je zgradu Geozavoda dala da 30 godina korišćenja „Beogradu na vodi“. Uloženo je 2,5 miliona evra od strane arapskog partnera, ali vrednost tog tridesetogodišnjeg zakupa, kada pomnožite sa 6.000 kvadrata, puta 10 evra, koliko košta mesečni zakup, puta 12 meseci, puta 30 godina, to je preko 21 milion evra. Da li će tako isto proći i Aerodrom Beograd, to je jedno ključno i ozbiljno pitanje na koje moramo da odgovorimo.
Što se tiče saradnje sa Kinom, da, mi se zalažemo i pozdravićemo ovaj sporazum koji zaključujemo. Ponavljam, kada smo imali sastanak sa tada mandatarom gospodinom Vučićem ovde u ovoj Narodnoj skupštini, mi smo upravo ukazali kako može da reši problem prezaduženosti Srbije, kako je već uradila Mađarska, kako to ima nameru da učini Bugarska - da omogući da otkupe obveznice kojim bi se finansirao naš spoljni dug na period bez kamate od pet do sedam godina i na taj način da im se zahvalim u MMF-u i Svetskoj banci, baš kao što je uradio Viktor Orban i da budemo u mogućnosti da vodimo nezavisnu politiku.

Uvažena gospođo ministarka, vi večeras na bilo koje moje izlaganje niste imali ni jedan argument. Mislim da ste vi ta koja vodi kampanju. Upravo zbog građana Srbije još jednom ponavljam, nema ni jedan razlog da se aerodrom Beograd da u koncesiju, i to sami konstatujete. Zašto bismo davali sve što donosi prihode.
Naime, od 2000. godine do danas sve vlade su vodile politiku o rasprodaji nacionalnih resursa. Vi to dalje želite da nastavite. Želite da date nekome mogućnost da ubira sav profit sa aerodroma Beograd, a zašto to ne bi činila država? To je nešto što vas boli, kada vam neko pokaže istinu i kada razotkrije kako se vi ponašate kao Vlada Republike Srbije. Vi ne radite u interesu građana Srbije, već upravo suprotno radite u interesu sopstvene partije, odnosno u interesu nekih međunarodnih centara moći.
Što se tiče Zakona o stanovanju, zla namera zakonodavca može da se vidi i u činjenici da ste predvideli organizacije koje bi trebale da se bave profesionalnim upravljanjem. Zašto niste predvideli profesionalnog upravnika isključivo kao preduzetnika? Šta će nam organizacija? Da dodatno poveća troškove građanima, a ta organizacija, s obzirom da vi činite vlast u većini lokalnih samouprava, sasvim sigurno će biti neki vaš partijski saborac koji će onda imati monopol, kako kod prinudne uprave u samim zgradama, tako će imati i najveći broj tih upravnika, tako da će biti najčešće moguće samo sa njima zaključiti taj sporazum, a to će svakako dodatno povećati troškove građana. Uvodite novi namet građanima Republike Srbije.
Ponavljam, ako hoćete da uvedete red, hajde prvo da promenimo politiku, da nema rasprodaje nacionalnih resursa i, sa druge strane, da se uvede red na drugi način, a ne izbijanjem novca već osiromašenom narodu.
Građani Srbije ne mogu da finansijski odgovore na ovaj zakon. Ovaj zakon ili će ostati mrtvo slovo na papiru ili će dobro udariti po leđima građana Srbije. Samo da vas podsetim, u vreme dok ste vi bili na aerodromu, taj direktor aerodroma važni za jednog od najgorih i mislim da su i pripadnici SNS često potencirali Nedeljkovića kao loš primer uprave na aerodromu.

Gospodine Arsiću, član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
E sad, vidite, u Narodnoj skupštini je do sada bila praksa da kada se direktno zna na koga se odnosi izlaganje, čak i bez spominjanja imena, a konkretno ja sam bio prethodni govornik i gospodin koji je govorio posle mene se direktno obraćao prethodnom govorniku. Direktno se obraćao prethodnom govorniku. Ja mislim da mi uskraćujete ovim načinom pravo na repliku.
Ne vidim zašto gospodin Orlić, ja se nadam da on ne bi bio tek bez razloga postavljen za zamenika predsednika poslaničke grupe SNS i da je dovoljno rečit da se upusti u polemiku sa kolegom narodnim poslanikom. Nema potrebe vi da ga štitite od razmene argumenata.

Član 106, gospodine predsedavajući, stav 2. – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Takođe, po članu 108, vi ste dužni d se starate o redu na sednici, tako da vas pozivam da dozvolite izlaganje svih poslanika, i vladajuće stranke i opozicije, mada u ovom trenutku opozicioni poslanici imaju taj problem da poslanici vladajuće većine dobacuju kada mi govorimo. Može njima da se ne sviđa ono što mi govorimo, ali mi imamo pravo da kažemo svoj politički stav. Neka sud o tom političkom stavu daju građani na izborima, svakako je to na njima, ali vas molim da napravimo neku civilizacijsku normu i da se ponašamo pristojno, da makar jedni druge saslušamo, pa čak i da vam se ne sviđa ono što mi vama govorimo, pa čak i da vas boli to što, recimo, 650 ispisnica ne možete da pokažete.

Poštovani predsedavajući, prvo, bili ste dužni da mi date reč pre gospodina Martinovića, jer sam se odmah javio da ukažem na povredu Poslovnika koju ste vi lično učinili, ali ste dali pre toga gospodinu Martinoviću ne znam po kom osnovu. Jer, član 103. mi jasno daje pravo da ukažem na povredu Poslovnika odmah pošto se ta povreda desi.
Član 109, gospodine predsedavajući, opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, ja to nisam uradio, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, ja to nisam uradio, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ja to nisam uradio, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora, ja to nisam uradio, kada se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, ja to nisam uradio, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, ja to nisam uradio, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ja to nisam uradio, ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Znači, vi ste dužni da vodite red na sednicama i da se pridržavate ovog Poslovnika, a nije vaša lična volja da procenjujete kako treba ponašati se prema kojim poslanicima. Vi tolerišete gospodinu Martinoviću da on vređa opoziciju, a ja nisam nikoga uvredio. Uzeli ste nam dva minuta vremena na pravdi Boga.
Nije sporno da vi imate većinu i da možete da se ponašate kako god hoćete, ali znate kako kaže poslovica – možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš.

Poštovani građani Srbije, poštovana gospodo ministri, moj amandman je sličan kao prethodni amandmani i predviđa obavezu da se na internet stranici Ministarstva finansija objavljuju podaci o izvršenju budžeta do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Vidite, Vlada je u svim odgovorima na ovakav tip amandmana dostavila da ministri kvartalno i na svakih šest meseci dostavljaju izveštaje Vladi Republike Srbije i da se to dostavlja Skupštini.
Postavljam pitanje, posle 5. oktobra, sve DOS-ove vlade, od DOS-ove vlade Zorana Đinđića do DOS-ove vlade Aleksandra Vučića, da li je i jedna dostavila završni račun Skupštini na usvajanje? Mi nemamo predstavu o izvršenju budžeta. To je jedan veliki problem i zato što smo čuli ovde, kada je bila jedna polemika i jedna velika rasprava gde smo uhvatili Vladu Republike Srbije da ne govori istinu, a tiče se kompanije „Endava“, oko subvencija toj britanskoj kompaniji… Zaključili smo iz odgovora Vlade i možemo da se složimo da to što piše u budžetu ne mora da znači. Znači, može da bude, ali ne mora da znači. Sve cifre i sve stvari koje su napisane u budžetu treba uzeti zdravo za gotovo, pa upravo zbog toga da bismo kao narodni poslanici, pa i svi zainteresovani građani, a verujte da bi mnogo zainteresovanih građana sa znanjem iz ekonomije, gospodine Đorđeviću, pratilo to što se objavljuje na sajtu i da bi sasvim sigurno i novinari mogli da prevedu na prost jezik običnim građanima i da tako budu informisani blagovremeno kako se troše naše pare.
Ne vidim šta je sporno, šta to Vlada Republike Srbije želi da sakrije. Verujem da većina stvari odlazi na namenske troškove, ali nas zanima onaj deo koji vi želite da sakrijete, a koji sigurno nije mali i zbog toga apelujemo, radi transparentnosti, pogotovo ako nemate šta da krijete, da usvojite jedan ovakav amandman.

Zahvaljujem se uvaženom kolegi i mogu da se složim sa njegovom konstatacijom da je jako važno čuvanje srpskog jezika i svi, kao narodni poslanici, treba da se trudimo da negujemo naš lep jezik. Naravno, svi smo izloženi raznim sadržajima sa medija koji kvare naš jezik. Prosto, i mi smo živi ljudi, pa često nam završe neke strane reči u izgovoru. Izvinjavam se i trudiću se da toga bude što manje.
Drago mi je da su sa izlaganja na ovaj moj amandman išlo u pravcu da zaista nema nijedan razlog da ga ne usvojimo, jer i sam ministar Đorđević, a i vi kolega Stojmiroviću ste jasno rekli da Vlada Republike Srbije apsolutno nema šta da krije, da je kod nje sve jasno i vidljivo, i da bi upravo mogla da se ponosi sa svojim izvršavanjem budžeta, tako da zaista ne vidim zašto ne bi Ministarstvo finansija na svom sajtu objavljivalo, onda, kako se svakoga meseca troši budžet.
Isto tako, sam zahvalan što niko nije demantovao da je i Vlada SNS, samo jedna od postpetooktobarskih DOS-ovih vlada.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član Poslovnika 107. malo je možda degutantno i neumesno, uvažena koleginica Tomić, citirala jednu onako uzrečicu u srpskom narodu, ali ne stidim se što sam patriota i da, patriota treba da govori o poštenju, šta god ona mislila pod time. Ako nema nikakvog spora da se dostavi taj završni račun, inače, mi ćemo pohvaliti Aleksandra Vučića, ako posle pet godina vlasti konačno bude dostavio završne račune i to će biti veliki izuzetak i…

Povređen je član 107., gospodine Milićeviću.

Vezano za član 27. takođe, vi ste dužni da se starate o redu na sednici, gospodine Milićeviću.

Član 106. gospodine predsedavajući. Molim vas da prosto, dužni smo da se govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Ja znam da gospođa nije bila u sali i da ne zna koji je amandman u pitanju. Ona je zloupotrebila javljanje po amandmanu i govorila je repliku na neko izlaganje koje se desilo pre nekih 25 minuta. Ona je to videla verovatno, pa je dotrčala iz Pošte ovde da se javi za reč.
Gospodine Milićeviću, ja mislim da je svima nama u sali jasno da PUPS nije ozbiljan i dajte da ne pridajemo pažnju takvim beznačajnim pojavama, jer, koga više PUPS interesuje. Ja mislim da ni članove SNS ne interesuje PUPS.

Ne mogu da se složim sa odgovorom ministarstva, jer zaista mislim da ako nema razloga da se kriju podaci i ako nemaju, u stvari ništa da kriju pred građanima Srbije, zašto ne bi izašli u susret i zašto ne bi, kao što ovaj amandman koji sam podneo predlaže, objavljivali podatke o trošenju budžeta na internet sajtu Ministarstva, bez obzira da li je laicima, običnim licima, razumljivo ili nije razumljivo. Ako ja, kao narodni poslanik i ako svi mi, kao 250 narodnih poslanika, ne možemo da dođemo do tih podataka, jer ne možemo da dobijemo završni račun, jer nam Vlada Republike Srbije ne dostavlja izveštaje o utrošku budžeta, kako onda možemo danas da raspravljamo uopšte o budžetu i kako možemo da glasamo za budžet.
Logično je ako usvajamo neki akt, predlog budžeta, to je samo jedna polovina, nama treba i završni račun, odnosno da vidimo kako se troše, kakva je praksa trošenje para, da bi smo na osnovu toga imali jednu celokupnu sliku.
Zaista sam zabrinut za trošenje novčanih sredstava građana Republike Srbije, jer ako znamo, recimo da nam se 15 milijardi uzima na akcizu za struju, da nam se 22 milijarde skida od zaposlenih u javnom sektoru, pa recimo u ministarstvu gospodina Stefanovića, u policiji, najavljuju štrajk, pa u ministarstvu gospodina Đorđevića, zbog toga najavljuju štrajk, jer su zaista bedno plaćeni.Kod gospodina Šarčevića, čuli smo, u Ministarstvu prosvete, da su prosvetni radnici plaćeni ispod proseka, a njihov obrazovni status je daleko iznad republičkog proseka, jer mahom rade ljudi sa fakultetskim diplomama, velikom većinom u prosveti.
Mi zaista onda moramo da vidimo kako se troše ta sredstva, jer je zaista veliko, veliko nepoverenje, jer od samih predlagača ovoga budžeta smo čuli da ono što piše u budžetu nije tačno. Pa, tako iako stoji firma „Endeva,, mi smo čuli da njima neće biti obezbeđena sredstva. Jedanaest milijardi dinara vi ste zadužili i dajte u investirate u strane investicije. Inače, planirate da nas zadužite za 850 milijardi, da biste naravno refinansirali, neće to povećati za toliko strani dug, ali građani Srbije moraju da znaju te brojke i te cifre.

Poštovani predsedavajući, član 104. stav 1. Znači, ukoliko se direktno pomene ime i prezime poslanika ili njegova funkcija, pri tom pogrešno se protumači njegovo izlaganje …
Ja se izvinjavam, možete li da obezbedite red?
Znači, član 104. stav 1, koji jasno reguliše kada ima poslanik pravo na repliku. Gospodin Martinović je direktno pomenuo gospodina Boška Obradovića i pogrešno protumačio njegovo izlaganje. Naša koleginica narodni poslanik Maja Gojković je, takođe direktno se obraćajući Bošku Obradoviću, ne pominjući njegovo ime, ali pominjući njegovo izlaganje, pogrešno protumačila njegovo izlaganje. Član 104. u tom slučaju daje narodnom poslaniku, u ovom slučaju mome kolegi gospodinu Bošku Obradoviću, pravo da replicira i gospodinu Martinoviću i gospođi Gojković.
Mislim da zaista nema potrebe da se podižu tenzije. Rasprava je išla sasvim normalnim tokom. Znači, oni su, ljudi, izneli svoju argumentaciju, pogrešno su protumačili izlaganje narodnog poslanika Boška Obradovića, direktno su pominjali ime narodnog poslanika Boška Obradovića. Ne vidim ništa sporno da čovek dobije po Poslovniku ono što mu pripada.
Znači, član 104. Molim vas, hajde da ne kršimo Poslovnik, hajde da normalno vodimo diskusiju. Zaista ne vidim zašto bi se i podizale tenzije, rasprava ide jednim normalnim tokom i ne vidim potrebu za tim.

Vrlo zanimljivo kako se sprovodi nasilje nad radom poslanika. Ja moram da protestujem zbog toga, gospođo predsedavajuća.
Kada je bila rasprava u načelu, vodio sam sa ministrom jednu debatu o prihodnoj strani budžeta, govoreći da je nerealna. Ovaj amandman konkretno se odnosi na akcize. Vi ste predvideli povećanje prihoda od poreza na akcize na gorivo za nekih osam milijardi dinara. Tada sam napomenuo i napominjem i sada da je gorivo u Srbiji najskuplje u regionu i da srpski građani plaćaju jednu od najskupljih cena goriva, sigurno i u Evropi, i zaista ne vidim prostora da se dodatnih osam milijardi dinara obezbedi na akcize za gorivo, imajući u vidu promene koje su nastale u svetu.
Dobro znate da ste imali sreću da je prethodne četiri godine cena goriva bila na istorijskom minimumu zbog određenih političkih razloga. Međutim, sada sa novim dogovorima Rusije i OPEK-a, sa jačanjem dolara i sa dolaskom Trampa na vlast u Americi, logično je da će se to promeniti, da će cena goriva rasti.
Da li to znači da ćete vi podizati u tom slučaju akcize, pa ako imamo i rast cene goriva, cena benzina, cena dizela će otići nebu pod oblake? Kako mislite da građani Srbije to plate? Koliko će to povući troškove inflacije? Ili ste onda nerealno izračunali ovo povećanje od osam milijardi, jer to je upravo ono što mi vama poručujemo. Znači, zaista je nemoguće očekivati dodatnih osam milijardi na akcize na gorivo u ovoj situaciji.
Ja se zaista izvinjavam zbog buke u sali, ne možemo normalno da komuniciramo, a predsedavajući očito ne reaguje, tako da je moj amandman u tom pravcu usmeren. Da li zaista mislite da može da se obezbedi tih dodatih osam milijardi, imajući u vidu već skupo gorivo i odakle građani Srbije to da plate?
Generalno, ceo ovaj budžet, ja sam rekao možda je taj budžet idealan, kako kaže Aleksandar Vučić, ali ja nisam siguran da građani mogu da ga prežive. To je sva suština. Znači, tih 1.093 milijarde dinara uglavnom će da plate građani Srbije, a više nemaju odakle da obezbede ta sredstva i ne mogu to da prežive. Ovaj budžet mi više liči na jedan UPPR, nego na budžet.

Replika, izvinjavam se gospođo Gojković.
Gospodine Orliću replika.
(Vladimir Orlić, s mesta: Nema replike.)
Gospodin Orlić me je…