Znači, sličan član, stav kao i poslaničke grupa DJB. Znači, predlažemo da se zameni formulacija koju koristi zakonodavac, može po potrebi policijski službenik. Znači, konsultovati centar za socijalni rad prilikom procene opasnosti od nasilja u porodici i da se umesto reči „može po potrebi“, dodaju reči „obavezno će“. Zašto?
Zato što je procena opasnosti preduzimanje nasilja u porodici jedna složena radnja, i nije opravdano poveriti isključivo policijskom službeniku. Smanjuje se znači, mogućnost zloupotrebe na minimum ukoliko se tu uključi centar za socijalni rad. Ja mislim, da su se poslanici Dosta je bilo osvrnuli samo na jedan segment, znači da postoji mogućnost od recimo, nesavesnog vršenja funkcije od strane policijskog službenika.
Postoji tu mnogo širi i mnogo veći problem da policijski službenik možda nije ni dovoljno vičan da proceni tako nešto, bez obzira da li je prošao specijalnu obuku, jer je to zaista jedna složena radnja gde vi tu treba da rasudite da li je neko lice kadro da izvrši neko krivično delo ili nije. Stoga mislim da bi i olakšali policijskom službeniku njegov rad, da bismo postigli kvalitetniju zaštitu same žrtve i da bismo prosto učinili taj postupak i transparentnim, ukoliko bismo uključili centar za socijalni rad. Zakonodavac kroz ceo zakon upravo i podstiče međusobnu saradnju i međusobnu koordinaciju svih državnih organa.

Član 103. ukazujem da je povređen i ako možemo u jednom smirenom tonu, znači da prosto usvojimo jednu novu praksu.
Naime, prema članu 103. - narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine.
Dalje, u stavu 4. – narodni poslanik je dužan da navede koji je član Poslovnika povređen, da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže dva minuta.
Sledeći stav – ako smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Vi ne dozvoljavate ni narodnim poslanicima da u dva minuta, makar i pogrešno, iznesu u čemu smatraju da je učinjena povreda Poslovnika. Mislim da bi trebali da usvojimo makar taj nivo poštovanja Poslovnika, pa i ako pogrešno tumače Poslovnik i ako smatrate da zloupotrebljavaju Poslovnik, onda im oduzmite od vremena poslaničke grupe, ali im makar dajte dva minuta. Mislim da bi bilo manje tenzije u radu Narodne skupštine.
Evo, ovih 15 minuta kada bismo mogli da izbrišemo, bilo bi zaista zadovoljavajuće. Hajde svi da se vratimo na temu dnevnog reda i da ne kupimo jeftine političke poene na ovome, da citiram Mariju Obradović.

Poštovani predsedavajući, najpre bih zamolio sve narodne poslanike kada se javljaju po povredi Poslovnika da, mi ukazujemo na povredu Poslovnika, a ne reklamiramo povredu Poslovnika, da pokušamo terminološki to da ispravimo, čak i u našoj poslaničkoj grupi često ponekad poslanici pogreše, ali prosto hajde svi da se trudimo da to ispravimo.
Što se tiče izlaganja prethodnog govornika, ja eto mogu da kažem i veliku želju i veliku političku težnju koju će poslanici Dveri imati, a to je da nikada ni u čemu ne liče na poslanike SNS. Ja se zaista nadam da se mi nikada nećemo pretvoriti u ovo na šta danas liči SNS i da nećemo ni po čemu biti slični politici i ponašanju SNS.
Zaista, mislim da bi poslanici vladajuće većine, a vrlo je to teško da oni mogu da shvate da kada njihov šef predsednik Vlade ne može isto to da razume, da postoje mnoge stvari koje nisu ni Veber, ni MMF, ni Svetska banka. Znači, on samo te tri stvari čovek zna, a očigledno ne zna za veliku većinu stvari koje se dešavaju.
Ja bih želeo da vas podsetim da u Srbiji danas ne postoji maltene ni jedna srpska banka, 85% tržišta bankarskog sektora smo prepustili. Ja bih hteo da vas podsetim da smo prepustili i skoro celokupnu trgovinu. Ja bih hteo da vas podsetim da su stranci postali vlasnici velike većine ekonomskih tokova u Srbiji.
U prethodnih 16 godina, mahom pre nego što ste vi došli na vlast, ali vi vladate već evo ušli ste u petu godinu, mnogi vaši koalicioni partneri su bili u tih prethodnih 12 godina na vlasti i to je činjenica. Ja ne znam zašto ta činjenica vama smeta? Dveri ponavljaju, mi ćemo se boriti za srpski ekonomski interes i to je odlika pravog, modernog srpskog patriotizma u 21. veku. Hvala vam.

Uvaženi kolega koji je govorio pre i izazvao ovu repliku trebalo bi da zna da ako je već tako siguran u ono što tvrdi, zašto nisu njegovi poslanici i on lično glasali za anketni odbor koji bi trebalo da utvrdi šta se sve dešavalo u toj izbornoj noći? Šta više, bila su dva predloga da se formira anketni odbor. Jedan od tih predloga je dao šef poslaničke grupe SNS. I sami poslanici SNS, uključujući i prethodnog govornika, ali uključujući i podnosioca tog predloga za formiranje anketnog odbora nisu glasali za sopstveni predlog. Čega se to plašite, pa ne sme da se formira anketni odbor? Da li se, recimo, plašite da ćete da vidite koliko je građana albanske nacionalnosti, recimo, u Gračanici glasalo za SNS, da su se potpisivali ćirilicom i da imaju identičan rukopis? Da li to treba da znamo?
Da li ćemo da vidimo kako je moguće da nekome nedostaje 0,75% jednog glasa da pređe cenzus? Pri tome, ne zaboravite, vi ste radili nameštanje i poništavali određena biračka mesta, neka proglašavali validnim, tamo gde u Dveri slabije, kao što je Sjenica, vi ste to sve proglašavali, a obarali neka velika gradska jezgra kao što je Zvezdara.
Tako da, gospodo, ako hoćete da utvrdimo šta se dešavalo, hajde da formiramo anketni odbor. Da li ste za? Ponovo smo podneli predlog. Hajde glasajte sledeći put za taj predlog, ako već smete.
Ja bih voleo da znam, s obzirom da prethodni govornik voli da nam drži ekonomska predavanja i ekonomske lekcije, čuli smo da je učio i Marksa i šta je sve učio, šta je još učio što ga čini ekspertom i za hartije od vrednosti i za ovu temu? Hvala.

Povređen je član 103, a u vezi sa članom 104. Gospodin Martinović se javio da ukaže na povredu Poslovnika, a u stvari je iskoristio pravo na repliku. Pozvao bih vas da iskoristite svoja ovlašćenja koja vam daje član 103. i da oduzmete vreme SNS. Zaista ne vidim zašto, mogao je da se javi i da replicira, ako je već želeo da se upušta u polemiku sa Živkovićem i sa poslaničkom grupom Dveri. Koristiti formu Poslovnika za sprovođenje političke propagande nije pravi izbor.
Što se tiče stalnog zameranja da mi nekoga mrzimo, zaista mislim da ovde poslanici ne mrze nikoga i ne vidim zašto se to stalno potencira. Ne mislim da mi treba da volimo nekoga. Sasvim sigurno ne možete nas naterati da volimo Aleksandra Vučića, a vi se stalno krijete iza tog Aleksandra Vučića. Šta više, ja mislim da je zaista teško voleti Aleksandra Vučića, jer je on zaista jedan iritantan čovek i njega zaista malo ko može da voli …

Poštovani narodni poslanici, mogu da kažem da je prethodni govornik bio zaista dobar i pogodio je poentu i metu. Iako nije iz moje poslaničke grupe, moram da se složim sa njim, velika mi žal ostaje zašto poslanici vladajuće većine nisu slušali izlaganje prethodnog poslanika. Bili su zauzeti međusobnim ćaskanjem i posluženjem, verovatno je nekom slava …

Ja nisam nikad uneo ni kafu, ni vodu, ni sendviče. Čestitam kolegi…

Što se tiče komisije za hartije od vrednosti, mislim da imamo veliki problem da Komisija za hartije od vrednosti neće moći da ostvari svoju ulogu, zato što da bi obezbedili da ta institucija deluje, moramo prethodno da vidimo šta se dešavalo i sve dok ne budemo raščistili šta se od 2000. godine do današnjeg dana desilo u ovoj zemlji, nažalost naše institucije neće moći da nastave dalje.
Jer je nepobitna činjenica da je neko u 16 godina nečega što je nama predstavljeno kao tranzicija i privatizacija, potpuno opljačkao i devastirao ovu zemlju. Desetine i stotine raznih privrednih društava koja su decenijama građene, u bescenje su prešle u ruke malog broja ljudi. Ta tranzicija je imala dva kruga, prvo je bilo da se kapital koncentriše u rukama nekolicine tajkuna i kriminalaca koji su bili povezani sa tada vladajućom političkom oligarhijom, a kasnije u drugoj fazi da jedan dobar deo strateških resursa pređe u ruke stranaca. Zato što je tranzicija podrazumevala da ipak na kraju stranci trebaju ti da budu koji će držati ovde strateške resurse, a mrvice ostaju lokalnim tajkunima, koji su se ipak nadali da će oni biti poput kompradorske elite koja će upravljati Srbijom, za račun stranaca, ali su se očito prevarili.
Vidite, dok mi to ne raščistimo i ne raščivijamo ne možemo krenuti dalje. Komisija za hartije od vrednosti je bila saučesnik u svim tim procesima. Ništa se ne bi moglo desiti da nije bilo saučesnika Komisije za hartije od vrednosti. Da li se mi pravimo ludi ili ne znamo da u ovoj zemlji su bile tolike sporne privatizacije? Da li je Komisija za hartije od vrednosti odgovorna u prethodnom poslovanju?
Čak je predstavnik SNS sam kritikovao u svom izlaganju. Ja moram da kažem zaboravio sam da demantujem u prethodnom bloku, da ne postoji nikakav dogovor između gospodina Arsića i mene, da se mi međusobno prozivamo, pa da jedan drugome uzvraćamo replikama, za šta nas je optužio gospodin Martinović, apsolutno.
Ja mogu sada da kažem da je gospodin Arsić bio upravu, kada je kritikovao rad Komisije za hartije od vrednosti u onom prethodnom periodu. Apsolutno je bio u pravu.
Da podsetimo građane Srbije, samo na dva-tri ekaklantna primera. Pazite, da li se nama desio „C market“? Da li vi sami tvrdite da je Mišković upropastio ovu zemlju? Kupio je „C market“ za 45 miliona, a prodao ga za 535 miliona? Taj primer je koristio i gospodin Arsić. Komisija za hartije od vrednosti, kakva je njena uloga? Ne zaboravite da je „C market“ bio u rukama većinski manjinskih akcionara. Ima veze, zato što Komisija za hartije od vrednosti se postavljala kao produžena ruka većinskih vlasnika koje je imala zadatak da eliminiše konkurenciju, a u ovom slučaju manjinskih akcionara.
Isti je slučaj i sa „Lukom Beograd“. Pazite i „Luka Beograd“, hoćemo o tome da pričamo? Ja se slažem vi niste bili tada na vlasti, osim možda gospođice Tomić, koja je bila deo DSS, a DSS je bio nažalost odgovoran za hartije od vrednosti u tom periodu. Dakle, 45 miliona evra „Vol fin“ kupuje, a ima 31 hiljadu evra na računu, kupuje „Luku Beograd“ za vrednost akcija koja je daleko manja nego što je bila knjigovodstvena vrednost. Ali, vi ćete reći to je bio prethodni period i ja se slažem. U redu, prethodni period, ali šta ćemo sa periodom kada ste vi na vlasti - sa 2015. i 2016. godinom?
Evo imamo primer i za to. Zašto Komisija za hartije od vrednosti nije reagovala kada je nedavno Centralni registar omogućio da se prinudno otkupe akcije malih akcionara „AIK banke“ koje su stavljene pod zalog, jer je to bio jedini način da se zaštite od Miodraga Kostića? Akcije su otkupljivane po ceni od 1.800 dok je knjigovodstvena vrednost bila pet hiljada 550 dinara, dakle tri puta veća. Ali, pazite to nije sve. Znači, ovo je 2016.
Godine 2015. komisija nije reagovala kada je „AIK banka“ otkupljivala, tj. Miodrag Kostić, otkupljivala sopstveni akcije od Elektroprivrede Srbije, kako bi prešla koncentraciju od 90% vlasništva da bi omogućila da prinudno otkupi akcije manjinskih akcionara. Paket akcija „AIK banke“ koju je držala Elektroprivrede Srbije, knjigovodstveno je vredela 20 miliona evra, a prodat je za šest miliona evra. Prekršena je odluka Vlade Republike Srbije da se akcije koje drži EPS ne smeju prodati po nižoj ceni od knjigovodstvene. Oštećeno je državno preduzeće EPS i otvorena su vrata za pljačku malih akcionara. Šta ćemo sada? Neki muk u sali, dobro.Drago mi je da sam privukao vašu pažnju.
Ja isto tako smatram da gospodin koji je predložen za predsednika, inače koliko je meni poznato on nije predlog SNS nego je predlog stranke gospodina Rasima LJajića, apsolutno je zalutao u ovu instituciju hartije od vrednosti, apsolutno nema nikakve veze sa poslom koji će obavljati, verovatno ga to i najbolje preporučuje da bude prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti
Ali bih vam hteo da kažem upravo jednu stvar, mi smo bili jedno od pet stranaka koja je predložila lice da bude član Komisije za hartije od vrednosti. Između ostalog vezano je baš za ovu zaštitu malih akcionara. Upravo je predlog koji je naš kandidat dostavio i jedan od predloga za rad, nešto što ne dostaje i što bih ja voleo lično da sam video da je neki od kandidata ovde predložio, a pre svega predsednik, kandidat za budućeg predsednika, koga ćete vi verovatno i izglasati.
Potrebno je sagledati postojeću regulativu iz Zakona o privrednim društvima u delu zaštite akcionara od prinudnog otkupa u pogledu cene tih akcija iz prinudnog otkupa u smislu određivanja kriterijuma za njeno utvrđivanje oko prosečne cene koju bi obuhvatio neki duži period formiranja cene tih akcija sve sa ciljem zaštite tih akcionara i onemogućavanja radnji koje im idu na štetu. Rok 31.12.2016. godine.
To smo mi predložili. Između ostalog, predložio je i naš kandidat šta bi trebala da uradi Komisija za hartije od vrednosti i ja je ovim putem javno kandidujem i nadam se da će se vladajuća većina usaglasiti sa njom i da će njeni izbori u budućoj toj komisiji tako nešto sprovesti da bismo konačno dobili tržište kapitala. Mi zaista u Srbiji nemamo tržište kapitala.
Niste vi bili 2000. godine na vlasti kada se sve to dešavalo i kada je odabrano da umesto da veliki broj ljudi poseduje akcije i zaista uspostavimo tržište kapitala sve je to predato u ruke manjine.
Hajde sada da krenemo da popravljamo stvari. Hajde da se bar složimo oko toga da ovih 250 ljudi koji su sada u parlamentu, ima tu dosta i novih poslanika, mladih ljudi i u strankama koje su nekada bile na vlasti, pa su sada neka nova generacija koja vodi te stranke. Hajde sada da krenemo da od ove 2016. godine pokušamo da uvedemo red u društvo i da se pomerimo negde u boljem pravcu. Samo toliko.

Vi ste napomenuli da je biografija kandidata koga smo mi predložili zaista uspešna, s obzirom da se radi o jednom od najvećih stručnjaka u srpskom bankarstvu i ženi koja je stvorila tu banku, ali kao što znate pre par godina je napustila tu banku i sada radi na drugom radnom mestu. Sigurno ste o tome obavešteni.
Mogu da se složim sa jednom stvari koju ste rekli. Apsolutno mislim da je velika demagogija da neko ko ima drastično veća primanja se odriče tih primanja i dolazi da radi u nekoj državnoj službi za nekih 90 ili 100 hiljada dinara. Mi smo to već viđali i već je ovde pomenuta.
Recimo, gospodin Božidar Đelić koji je ostavio silnu platu u Parizu pa je došao da spava kod tetke na kauču i kako je otišao, ali nije to jedini slučaj. Mi smo imali recimo u prethodnom sazivu ministarku Kori Udovički koja je ostavila platu od 20 hiljada dolara da bi došla da radi za 100 hiljada dinara u Srbiji, a ranije je inače već bila i ona u okviru DOS-ove vlade guverner NBS. Gospođa Kori Udovički verujem da je iz patriotskih razloga ostavila 20 hiljada dolara da bi došla za 100 hiljada dinara, a i vi sami niste ostavili ovoj vladi, tako da verovatno može i da govori o kvalitetu tog rada.
Hajde da uvedemo društvo koje nema demagogije. Ako hoćemo da zaista imamo najbolje ljude na državnim funkcijama i ako hoćemo da ti ljudi ne kradu, mi moramo da te ljude platimo. Ako zaista mislite da neko u državi veruje da Aleksandar Vučić radi za 100 hiljada dinara i da je to sve od prihoda što ima i imovine, onda stvarno ste poslednji naivni ljudi u Srbiji.

Na današnjoj raspravi čuli smo da u Srbiji ne postoji tržište kapitala. Ja mislim da smo se svi saglasili oko toga. Takođe, saglasili smo se i da je u postupku privatizacije, koji nas je zadesio u poslednje dve decenije, bilo puno nepravilnosti, šta više da je to ostavilo toliko pustoš goru nego i sankcije i rat i bombardovanje po efekte koje je imala na stanovništvo i na državu.
Čuli smo da je taj proces započeo devedesetih pa da se razvijao kod svih vlada postpetooktobarskih, i da efekte i posledice trpimo i danas. U celom tom periodu Komisija za hartije od vrednosti nije ostvarivala svoju ulogu. Komisija za hartije od vrednosti je šta više često bila saučesnik, jer bez njenog saučesništva ne bi mogle da se dešavaju takve stvari. Komisija za hartije od vrednosti nikada nije štitila manjinske akcionare, male akcionare. Ona je bila nema kada su tajkuni trgovali između sebe preko svojih ofšor firmi, u stvari preko svojih privatnih firmi u ofšor zonama i tako obarali cene akcija, a onda zbog visoke koncentracije akcija preko 90% na silu prinudno otkupljivali, u stvari, prinudno otkupljivali akcije malih akcionara. Sve to je bilo pred očima Komisije za hartije od vrednosti. Ona u celom ovom periodu nije reagovala.
Tačno je da su neke privatizacije, koje su malopre pomenute od strane mog prethodnika, započete po jednom starijem modelu kada je bio veliki broj emitovanih akcija na veliki broj akcionara. To je „C market“ i Luka Beograd. I upravo mi kritikujemo što je omogućena privatizacija tih firmi, a na štetu manjinskih akcionara. Pa, znate li vi, recimo, da sada 4.000 akcionara „C marketa“ i dan danas se bore da ostvare svoja prava. Znači, 4.000 ljudi, koji su bili oštećeni 2005. godine, ali su bili oštećeni i do dan danas ne mogu da ostvare svoja prava zato što je država bila na strani gospodina Miroslava Miškovića. Tada 2005, a i do danas ne mogu to da raščivijaju.
To je jedan veliki problem i mi to moramo da priznamo i da se suočimo sa tom činjenicom. Znači, moramo da se suočimo sa tom činjenicom, jer ne možemo reći da u prethodnih 20 godina, u prethodnih 16 godina, u prethodnih 26 godina ništa nam se nije dešavalo.
Sami poslanici vladajuće većine su pravilno konstatovali da su zatvorene stotine firmi, stotine industrijskih postrojenja, 98 industrijskih centara, kako reče jedan moj prethodni govornik, i to je tačno. Stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, i to je tačno, ali gde je odgovornost, gde je odgovornost?
Vi sami, evo, gospodin Arsić je imao jednu prepirku i raspravu, znači sam je konstatovao da je u prethodnom sazivu Komisija za hartije od vrednosti radila loše. Onda nam dajete rešenje da je novi, prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti tu ni kriv ni dužan, apsolutno zalutao u hartije od vrednosti. Nikada se tim čovek nije bavio, nije kompetentan za to pitanje, a on nije jedini koga ste ovde predložili, koji ne zaslužuje da bude član ove Komisije, i to je jedan veliki problem i to apsolutno ne uliva ni nadu ni poverenje da će ova Komisija u budućnosti raditi i malo bolje.
Ja sam vam ukazao i na problem Aik banke iz ove godine kada Komisija nije reagovala, a kršen je i zakon i odluka Vlade u 2015. godini, Aik banka - EPS. Nema reakcije. To je veliki problem.
Osvrnuo bih se na još jedno pravno pitanje koje je jedan prethodni govornik pomenuo, a to je stečaj. Nažalost, u Srbiji i dalje ima stečaja i stečaj je normalna praksa u pravu i postoji i postojaće sigurno do veka. Znate li šta je ovde problem? Problem je što je Srbija u stečaju. Srbija je u stečaju. Vi ste zatekli stanje, slažem se, Srbije u stečaju, ali vi održavate taj stečaj i Aleksandar Vučić se ponaša kao stečajni upravnik. Mislim da je on najveći stečajni upravnik i samo se bojim kako ćemo mi da izađemo iz stečaja, da li ćemo otići u likvidaciju ili ćemo… (Isključen mikrofon.)

Ukazujem da je prethodni govornik povredio Poslovnik, član 103. stav 8. i iskoristio pod formom javljanja za povredu Poslovnika pravo da replicira, što je svakako nedopustivo. Mislim da ste bili dužni da ga upozorite, da mu isključite mikrofon, jer je to praksa koju primenjujete kada se javljaju poslanici opozicije, tako da mislim da bi mi svi poslanici trebali da imamo isti aršin.
Mislim da je logično, gospodine Martinoviću, da ja komentarišem politiku Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade, jer on je odgovoran za politiku koju sprovodi. Ne bih mogao da napadam vas, kada niste predsednik Vlade. Ja moram da komentarišem poteze Vlade. Aleksandar Vučić je predsednik Vlade. Kada vi budete bili predsednik Vlade, ja vam iskreno želim da nasledite što pre Aleksandra Vučića na tom mestu, apsolutno ću govoriti o vama.

Član 106, da ne bude kako opozicija samo se bori za sopstvena prava, ja ću da ukažem da, dok je govorio prethodni govornik, celokupna sala i vlast i opozicija dobacivali su i ometali su gospodina Martinovića, da ukaže na povredu Poslovnika, pa makar to bila i zloupotreba Poslovnika.
Hteo sam da kažem da smo mi iz opozicije korektni i da smo svesni da su se strasti možda malo podigle, ali hteo bih da se osvrnem na dve stvari.
Prvo, kada smo već pominjali tvitovanje i gospodina Marijana Rističevića, ja bih voleo da se svi narodni poslanici udružimo u osudi i ponašanju gospodina Rističevića i njegovo tvitovanje, pohvalio bih predsednicu parlamenta i Mariju Obradović… (Isključen mikrofon.)

Prethodni govornik je, za divno čudo, odlučio da protivreči Aleksandru Vučiću, ja sam to juče pokazao, jer Aleksandar Vučić u obrazloženju Zakona koji nam je stigao, koji se tiče organizacije nadležnih državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, upravo kaže da imamo određene probleme i da su oni uočeni i da zbog toga treba redefinisati državne organe, da bi se efikasnije borili protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a prethodni govornik je rekao da je Vlada dala sjajne rezultate. Pa, sada moramo da utvrdimo da li je bio u pravu taj poslanik ili je u pravu predsednik Vlade, kada nam pošalje ovakav jedan zakon ili obrazloženje.
Juče sam obećao kolegi Balši Božoviću, pošto sam bio predmet njegovih kritika, mada on očigledno nije dobro čitao dnevni red i ne zna o kojim sve zakonima raspravljamo, da ću govoriti i o jednom zakonu o kojem juče nisam stigao, to je Predlog zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Vidim da je većina poslanika najveći deo vremena govorila upravo o ovom Zakonu i mislim da nema spora u ovoj sali da svih 250 narodnih poslanika se zalaže da se žrtve nasilja zaštite na najbolji mogući način. Siguran sam da i Vlada Republike Srbije ima takvu istu nameru. Siguran sam da su do sada Vlada i svi nadležni državni organi u domenu svojih kompentencija i znanja to pokušavali i činili najbolje što su mogli.
Podsetićemo da je 2005. godine u naše Krivično zakonodavstvo uneto krivično delo nasilja u porodici, tada je na vlasti bila DS. Da li je od 2005. do 2012. godine iskorenjeno nasilje u porodici, dok je DS vladala? Nije, znači i dalje je postojalo. Pa, ne možemo reći ni da je krivica do vlasti, jer i od 2012. do danas mi i dalje imamo to krivično delo.
Samo po sebi, kažnjavanje i normiranje ne može da dovede do suzbijanja i iskorenjavanja tog dela, treba raditi na prevenciji. Ja sam juče ukazao da ovaj naziv zakona nije adekvatan, jer ovde se uopšte ne govori o krivičnim delima i nepravnim sredstvima kojima se vrši nasilje u porodici, već se govori o načinu organizovanja međusobne koordinacije i multiresorske saradnje između državnih organa na primeni Krivičnog zakonika, Porodičnog zakona i drugih zakona kojima se sprečava nasilje u porodici.
Mi imamo i Ustav i pomenuti Krivični zakonik i Zakonik o krivičnog postupku i Porodični zakon i Zakon o policiji i Zakon o tužilaštvu i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o socijalnoj zaštiti, svi oni su do sada na pravi način uređivali ovu materiju. Tako da, imate i deo u obrazloženju koji kaže da donosite zakon kao pokušaj da se reši problem koji postoji u Srbiji i koji se ogleda u nedovoljnoj koordinisanoj saradnji organa koji su nadležni da sprečavaju nasilje u porodici i zaštite i pruže punu podršku žrtvi. Što znači, vi sami priznajete da državni organi nisu bili u stanju da koordiniraju, ali je totalni apsurd da vi donosite zakon da biste pokrili nesposobnost i nerad državnih organa.
Znači, ovakva pitanja se ne uređuju zakonom. To je jedan veliki apsurd da donosite zakon kojim ćete pokušati da naterate državne organe da rade svoj posao. To je zaista veoma čuda stvar koju ste stavili u obrazloženje.
Dalje, moram da ukažem da izmenama Krivičnog zakonodavstva i Porodičnog zakona se uvek postiže bolja zaštita porodice. Postavljam jedno pitanje, u članu 3. pominjete skup mera, kakav je to skup mera? To je suprotno sa načelom zakonitosti.

Ako može samo ovo da mi se izuzme iz vremena.
Znači, u članu 3. kažete - od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koja se preduzimaju.
Kakav je to skup mera? To je suprotno od načela zakonitosti. Sam predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava je na Odboru rekao da zakon mora da bude i precizniji, odnosno da moraju da postoje jasniji mehanizmi da bi mogao da se primeni. Ovako široka formulacija je apsolutno ne primenjiva, u praksi ovo ne može niko da sprovede ili otvara mogućnosti za zloupotrebu.
O Pravosudnoj akademiji sam već rekao šta imam, ali vidim da smo se dosta svi okretali još jednoj temi, temi evidencije. Mislim da je ovde jedan ozbiljan problem oko tih evidencija, najpre što nema jedinstvene metodologije sačinjavanja evidencije i da će u praksi ovo biti ne moguće ostvarivo, ali je druga stvar, mislim da će Ustavni sud oboriti ovaj zakon, jer je protiv Ustavno da se vode evidencije. Mi ovde pričamo o licima koja su sa formalno-pravnog stanovišta nevini. Ne postoji najniži deo sumnje da su počinioci, odnosno da preti da će da počini neko krivično delo, što je vrlo sporno da policija vodi evidenciju o takvim ljudima.
Znači, drugo je da li su oni već ušli u krivični postupak, odnosno da li je taj postupak okončan nekom osuđujućom odlukom suda, presudom tj. ali ovo su formalno-pravno nevina lica, tako da je to vrlo, vrlo sporno.
Da se osvrnem na sva četiri zakona koje ste predložili, moram da prozovem i predsednike Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda, koji danas ćute, juče ćute, a očekujem da će se u narednim danima oglasiti i kritikovati ove zakone. Oni očigledno isto tako ili ne rade svoj posao ili su i oni krenuli nekom linijom manjeg otpora. Hvala.

Povreda Poslovnika, želeo bih da je prethodno ukazivanje na povredu Poslovnika od narodnog poslanika bilo suprotno Poslovniku, jer naime član 103. stav 3. jasno ukazuje da može se ukazati neposredno pošto je povreda učinjena. Zaista ne znam po kom je osnovu narodni poslanik Jovanović ukazivao na nešto što je ministarka pre sat vremena govorila. Ali, očigledno je imao veliku potrebu da još jednom iznese klevete protiv srpskog naroda, sopstvenog naroda kome pripada, ali zaista mislim da je jedna druga stvar koju smo ustanovili, da će ovde uskoro biti Zakon o poreklu imovine, da ćemo znatno uvesti red u ovu Skupštinu. Hvala vam.