Zahtevamo brisanje i ovoga člana zakona, jer ponavljam, da ste imali dobru nameru vi biste doneli jedan sveobuhvatniji zakon koji bi duže bio u proceduri. Ovako želite samo da usaglasite ovaj zakon drugi put za godinu dana sa direktivama EU, a i dalje će nam ostati isti problemi koje imamo na tržištu kapitala. Svima je poznato da se revizorski i finansijski izveštaji kupuju, da su nepouzdani i da korupcija cveta, i ništa se ne radi da se ovi loši običaju suzbiju.
Većinski vlasnici mogu da rade šta hoće i ni na koji način ne štitite manjinske akcionare. Sama Komisija za hartije od vrednosti, o kojoj smo pre neki dan raspravljali, u stvari nedavno raspravljali, ne radi ništa da bi zaštitila manjinske akcionare. Takođe, ovim predlozima izmena zakona vi se ne osvrćete na to pitanje, zato što dozvoljavate da se upravo tržište kapitala ne razvija, da ne postoji. Jer, da ste želeli, vi ne bi ste dozvolili monopole zahvaljujući politici koji se prave, bilo da su domaći, bilo da se inostrani, da se čitava preduzeća, odnosno sva akcionarska društva koncentrišu u vlasništvu jednoga lica, da oni nesrećni ljudi koji imaju akcije, a svi znamo kako su prošli od „C marketa“, preko AIK banke, najnoviji primer, ranije isto BEKO, a evo sada i BIP i mnogi drugi, ostavljaju na milost i ne milost i prosto ne poštujete privatnu imovinu.
Nema tržišta kapitala u Srbiji. Ovaj zakon služi samo da se zamažu oči EU, odnosno da ispunite neki njihov nalog, ali i oni sami nisu zainteresovani da se ovo uradi, zato što i njima odgovara da pljačkaju ovaj napaćeni narod, da te strane kompanije iz te EU iznose resurse iz ove zemlje na legalan i ilegalan način, materijalna dobra koja mi stičemo. Hajde da donesemo jedan zakon koji bi štitio manjinske akcionare, koji bi štitio obične ljude u Srbiji, koji bi štitio građane Srbije. Ovde takvih stvari nema i ne postoje.

Sada dolazimo do dela zakona koji reguliše zabranu trgovine hartijama na osnovu insajderskih informacija i to je praksa svuda u svetu. Ali, ja postavljam pitanje, za proteklih šest godina važenja prethodnog zakona, ko je u Srbiji ikada uhvaćen i suđen i procesuiran za dela na osnovu trgovine hartijama na osnovu insajderskih informacija? Jer, u praksi je to bio izuzetno čest slučaj. Znači, mnogo je primera bilo da se na osnovu tih insajderskih informacija povlače određene poslovne odluke i poslovni potezi, tako da u prethodnih šest godina mi nemamo slučaj da je bilo ko uhvaćen i procesuiran za jedno takvo delo. Ali, pozdravljamo dalje preciziranje ove odredbe, samo što je problem što stalno odredbe ostaju mrtvo slovo na papiru.
Postavljamo pitanje i zašto se izuzima iz trgovine hartija od vrednosti koje izdaje Narodna banka i država Srbija, jer je pogrešno, svuda se u svetu normalno trguje sa takvim hartijama, jer na osnovu sekundarne trgovine se formiraju upravo i cene i instrumenti kojima se trguje.
Bolji bi zakon bio da smo bili sveobuhvatniji, ali, ovde je očigledno konkretan nalog Evropske unije i konkretan interes Evropske unije bio u pitanju. Mi, nažalost, nikada ništa ne radimo u interesu građana Srbije, ma koliko god se poslanici vladajuće većine ljutili, ali je to praksa i to treba razobličiti. Prosto, vi radite u interesu EU, odnosno, radite samo ono što vam se naloži, a ne razmišljate o široj slici i o interesu građana. Opet kažem, vi nemate tržište kapitala i o čemu mi uopšte pričamo? U Srbiji ne postoji tržište kapitala. Tačka. To je prosto jasno. Ne može da se trguje zato što, em što je upropašteno, em što je dozvoljeno da se sva imovina koncentriše u rukama malog broja pojedinaca, dal` su domaći, dal` su stranci.

Mislim da sam zaslužio pravo na repliku, da pojasnim, pošto me očigledno prethodni govornik nije dobro razumeo ali dobro, jer stav 104. ukoliko pogrešno protumači. Ja sam ukazao, gospodine Arsiću, upravo na to da je ovde problematično što se ne razvija i ta sekundarna trgovina hartijama koje izdaje Narodna banka i država. Tako da me niste slušali, ali dobro. Nisam video da li ste bili u sali, pa tek toliko da pojasnimo.
Drugo, šta biste rekli Aleksandru Vučiću, kada smo imali razgovor ovde u Narodnoj skupštini, on je sam rekao da se apsolutno slaže oko primarne emisije i da je to dobra stvar, ali mi je rekao direktno, šta bi bilo sa Srbijom i da bi mu iz EU haos napravili kada bi on to radio iako je to dobra stvar. Molim lepo.

Nisam razumeo ovaj amandman, ali dobro. Idemo dalje.
Što se tiče ovog zakona mi predlažemo brisanje ovog člana, kao i svih ostalih članova. Prvo, saopštavajući svoj politički stav da je nekorektno da se napravi jedan ovakav dnevni red, da spojimo 27 tačaka u jednom vrlo kratkom roku, a 27 tačaka koje nemaju nikakvih međusobnih dodira i veza, tako da prosto smatramo da sam predlagač dnevnog reda i sam podnosilac, odnosno Vlada Republike Srbije nisu bili ni dobronamerni, niti su radili u interesu građana Srbije.
Takođe, što se tiče ovog zakona, čitav ovaj zakon ukazuje na jednu veoma opasnu stvar, a to je da se priprema prodaja preostalih velikih preduzeća i banaka u državnom vlasništvu, odnosno koji imaju kapital države Srbije. Zbog toga mi smatramo da treba povući jedan ovakav zakon, odnosno treba da se brišu odredbe ovog zakona.
Šta je još ostalo građanima Srbije? Samo ti poslednji resursi što nisu uništeni, upropašteni i rasprodati u periodu u poslednjih 16 godina. Sad je očigledno vreme da se stavi ona tačka ili onaj šlag na tortu i da se poslednji resursi poput aerodroma, poput Komercijalne banke, poput svih preostalih vitalnih preduzeća rasprodaju i prodaju. To nikako ne valja. Takođe, podsećam da ovde treba da postoje manjinski akcionari, da se štite manjinski akcionari …

Eto, toliko, generalno, o celom zakonu. Ne bih se dalje javljao za amandmane.

Smatramo da je rok od pet godina za upis prava javne svojine od strane AP, odnosno lokalne samouprave sasvim dovoljan i sasvim primeren, te da nema potrebe da se taj rok dalje produžava. Zato smatramo da treba obrisati ovaj član, odnosno da ovaj zakon nije ni bio potreban.
Postavljamo jedno pitanje – da li je moguće da npr. jedna jedinica lokalne samouprave sa svim resursima sa kojima raspolaže, znači i budžetom i svim što joj stoji na raspolaganju, nije u stanju da za pet godina upiše pravo svojine? To je jedno vrlo zanimljivo pitanje, pogotovo što je u većini lokalnih samouprava identična vlast po vertikali. Kao u Republici, tako sada i na teritoriji AP Vojvodine, a tako i po velikoj većini lokalnih samouprava SNS vrši vlast.
Ja postavljam pitanje, dokle će građani biti žrtve nesposobnih kadrova koji upravljaju lokalnim samoupravama, koji upravljaju pokrajinskom administracijom? Doduše, pokrajinskom administracijom vi upravljate tek par meseci, pa tu mogu da razumem da ne snosite tu odgovornost, jer je snose neki prethodni koji su tu bili, ali za jedinice lokalne samouprave vi apsolutno snosite odgovornost. Kako je moguće pet godina da ne može da se upiše pravo javne svojine? Zašto stalno produžavanje rokova? Šta rade ti ljudi onda u jedinicama lokalne samouprave?
Meni je drago da se neki ministri u Vladi slažu sa mnom i klimaju glavom, ali prosto mi moramo da ukažemo ko ne radi odgovorno svoj posao. Hajde da zamenimo, nije sporno, evo, produžimo im taj rok, ali sve koji nisu izvršili obavezu u predviđenom roku hajde da zamenimo, da neko odgovara. Da kažemo – dobro, smenjeni su i razrešeni su ti, ti, ti, i ti, zato što su loše radili svoj posao i zato što smo zbog njih morali da donesemo jedan ovakav zakon. Morali smo da donesemo, jer neko u sistemu države, odnosno lokalne samouprave i pokrajinske administracije nije radio posao i on će odgovarati, a mi smo morali da donesemo zakon zbog njegovog nerada. Kada vi prozovete te ljude zbog nerada, apsolutno zaslužujete aplauz i onda razumem jedan ovakav zakon. Ovako, apsolutno dokle više da traje ta agonija nesposobnih lica? Naravno, ne možete vi za sve da odgovarate, ali moramo da priznamo da sada snosite svu odgovornost za vlast u Srbiji.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Kao narodni poslanik opozicije, moram da kažem da sam osetio da je povređeno moje dostojanstvo, jer kolega Rističević diskvalifikuje opozicione poslanike. Ima nas u sali. Da li to znači da mu nismo dovoljno inspirativni da se upušta u dijalog i diskusiju sa nama? Slobodno, kolega Rističeviću, ima nas u opoziciji, nemojte, to što nekih nema, da vas to sprečava da učestvujemo u dijalogu.

Ponovo tražimo brisanje ovog stava 2. člana 11. zato što, kao u celom Zakonu o akcizama, mi se protivimo uvođenju akciznih markica za proizvođača kafe. Još jednom ponavljamo identično obrazloženje.
Ovo je interes EU i EU je jednostavnije da neki „Nestle“… za sirovu kafu izmelje, napravi mešavinu, upakuje i onda je plasira na tržište Srbije, tako da im je to super.
Ali, mi valjda imamo interes da ipak neki ljudi rade, imaju platu, imaju zaradu, neki preduzetnik ili neko privredno društvo ostvaruje neki profit i da se bavi tim poslom na teritoriji Republike Srbije. Ja mislim da je to interes Srbije. Evropska unija se bori za svoje interese, ali je ovde problem što se mi ne borimo za sopstvene interese.
Ne bih mogao da se složim da je razlog uvođenje fiskalnog reda, odnosno sprečavanja sive ekonomije u prometu kafe jer, kao što su rekli prethodni poslanici, akciznim markama se ne bori protiv sive ekonomije, već nekim drugim merama i nekim drugim sredstvima. Prosto, imamo jedan ozbiljan problem u ovim odgovorima koje vi dajete na ove amandmane. To ne stoji, zato što vi jedno kažete u predlogu zakona, drugo kažete u usmenom obrazloženju a treće napišete ovde pismeno.
Moramo da potenciramo, interes Evropske unije je jasan, vi ga definišete u obrazloženju zakona, vi ga definišite u obrazloženju amandmana, jedino ovako, usmeno, u razgovoru, ne smete da priznate da Evropska unija ima interes, ona nas je naterala to da radimo, mi nemamo nikakav interes.
Lično bih voleo da su svi proizvođači domaće kafe u vlasništvu srpskih privrednih društava. Nažalost, najveći proizvođači su otuđeni u nekom prethodnom periodu, ali kada mi pomenemo da mi to ne bi dozvolili, vladajuća većina odnosno kolega Đukanović nas napada i kaže da je to nemoguće i da to nije nešto čime se bavi Srpska napredna stranka.
Mi imamo jedan ozbiljan sukob dva shvatanja politike i dve političke filozofije – vi u svemu slušate interes stranaca, a mi u svemu se borimo za srpski ekonomski interes.

Drago mi je da još snaga drži gospodina Arsića, a nadam se da je samo privremeno izašao iz sale, jedva čekam da nastavimo dijalog.
Što se tiče ovog amandmana, vi u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman kažete – amandman se ne prihvata zato što, imajući u vidu izmene navedenog člana Predloga zakona, vrši se postepeno usaglašavanje sa standardima EU u postizanju minimalnog nivoa oporezivanja, kada je reč o oporezivanju akcizom cigareta.
Vidite, mi upravo u obrazloženju zašto predlažemo naš amandman izražavamo jednu bojazan. Nije sporno, malopre je i prethodna govornica, koleginica rekla da ako već moraju da se podižu akcize najbolje da to budu proizvodi poput duvana koji i štete zdravlju, ali šta ćemo sa situacijom što prihodi u Srbiji su daleko ispod prihoda u EU? I šta ako to dovede, mi smo i o budžetu imali jednu raspravu na tu temu, šta ako to dovede do porasta sive ekonomije? Jer, prosto, dolaziće sve više do izbegavanja i izvrdavanja zakona i ljudi će prelaziti u sivu ekonomiju zato što zbog nameta i visine akcize, a ovo je znači predviđeno od 2017. do 2020. godine da se to dostigne taj minimalni nivo oporezivanja sa EU, neće biti u prilici da plate duvan po cenama u EU zato što plate nisu kao plate u EU. Mi možemo da dođemo do jedne paradoksalne situacije da nam se budžet manje puni nego što se punio do sada. Da li se vodilo o tome računa?
Imamo jednu isto hipotetičku situaciju oko tih akciznih markica. Možda kolega Krasić zna nešto što ja ne znam, pa je onda u prethodnom nekom slučaju upitao – šta ako dobijemo neku situaciju da bude ugrožena EU? Kao što je rekao Arsić, jer se on brine zbog EU, šta ako mi krenemo da švercujemo kafu u EU, šta ako neko naštampa akcizne marke u kovnici novca, pa ih podeli proizvođačima duvana, npr. sa Kosova, pa se na taj način nelegalno to prebaci i EU ili bilo gde.
Može da se i trguje akciznim markicama to je vrlo, vrlo nezgodno, ali možda Krasić zna više od mene.

Opet kao i do sada, podnosilac amandmana, tj. Poslanička grupa Dveri smatra da lica koja vrše preradu, prženje, pakovanje i sa tim radnjama povezane druge radnje, u cilju proizvodnje kafe, ne trebaju da se tretiraju kao proizvođači akcizne robe. Predlagač zakona želi da izjednači ova lica sa uvoznicima, domaćeg proizvođača sa uvoznicima, a radi stvaranja jednakih uslova na tržištu.
To je interes EU, ali nije interes Srbije, srpskog ekonomskog interesa i srpskih firmi. I to je sva suština na koju mi želimo da ukažemo. Znači, nema više sprečavanja šverca, bilo u Srbiji, nema nikakvog spasavanja EU od eventualnog šverca iz Srbije ka EU, kao što je neko hteo da predstavi.
Hajde da se vratimo na ono što ste dali u obrazloženju ovoga zakona i ono što je pravi razlog, usklađivanje sa direktivama EU i sa nalazima EU. To je jedina istina. Ne možete izvrdavati, meni je žao što nema kolege Arsića da još jednom to pokuša da pojasni, da vidim šta bi novo mogao da izmisli, ali prosto, činjenice su vrlo jasne.

Jedna mala lekcija. Kako se puni budžet Republike Srbije. Budžet Republike Srbije u najvećoj meri pune građani i mi sada ovde imamo, večeras i akcize i PDV, a količine 60 i preko 60% budžeta, to su porezi na potrošnju.
Ne plaća Vlada Republike Srbije, ne puni ona te budžete nego pune građani, građani koji kupuju sve te proizvode, znači oni su ti koji finansiraju taj budžet. Tako da, molim vas, nemojte ovde govoriti demagogije.
Što se tiče, stanja oko budžeta, bitna je stvar da se kaže da vi izjednačavanjem uvoznika kafe i domaćeg prerađivača kafe i domaćeg prerađivača kafe…
(Vladimir Orlić, s mesta: Koji mesec?)
Gospodine Orliću, ja znam da se vi ne razumete…

Pa, vi gospodine predsedavajući, onda opomenite narodne poslanike da ne dobacuju.

Izjednačavanje položaja uvoznika sa domaćim prerađivačima, deo novca koji bi se slio u budžet od poreza na zarade koje bi domaći prerađivači imali…
(Veroljub Arsić, s mesta: Ko?)
Gospodine Arsiću, pa kako ko? Zato što uništavate domaćeg prerađivača. Zato što je lakše da se napravi negde u inostranstvu Neskafe i da se uveze ovde u Srbiju, jer će onda ekonomski da sve rasturi, jer ne može on da bude ravnopravan. Ja bih više voleo i da gospodin iz vaše stranke i dalje radi kafu i da je glavni u Srbiji. Znači, ja bih ga podržao. I ja kritikujem poslanike iz moje stranke što su njega uzeli kao primer, jer to nije uopšte nešto za šta treba vas prozivati. Bolje taj čovek, i ja bih prvi stao u zaštitu njegovu, nego stranci. Nisam ja kriv što je Darko Bajčetić uzeo 300 miliona evra…

Povreda Poslovnika, član 104. propisuje kada imamo pravo na repliku.
Gospodina Orlića nisam pomenuo ni u kakvom negativnom kontekstu, samo sam pomenuo njegovo prezime. Koliko znam, nikada se ne dozvoljava poslanicima opozicije da samo na osnovu toga što su pomenuti, jer uvek ima obrazloženje – niste pomenuti u negativnom kontekstu.
Gospodine Orliću, ja nisam uopšte pominjao vaše ime u negativnom kontekstu, tako da ste njemu davajući repliku zloupotrebili to pravo koje uskraćujete poslanicima opozicije.
Kolega Arsić, govoreći direktno meni, na moje izlaganje, javljajući se posle mene, obraća mi se direktno, bez spominjanja imena, ali jasno – prethodnom govorniku, gledajući u mene, govoreći o mom izlaganju, tvrdi da sam iznosio neistine, da sam obmanjivao, da ne znam ni ja šta. Ja mislim da na osnovu toga itekako imam pravo na repliku da odgovorim kolegi Arsiću da ne govori istinu i da sve to što ja govorim piše u zakonu, a ja ne znam odakle on izmišlja sve te stvari.

Zanimljivo je slušati izlaganje jednog poslanika koji je dugo poslanik, a pokazuje neverovatno neznanje i prosto, usled takvog neznanja, mora da se služi neistinama. Ne bih ga pominjao, ali vrlo često se javlja za reč.
Vidite, izrekao je taj čovek neverovatnu stvar. Najpre se pitao gde je ovde Evropska unija. Evo, u odgovoru Vlade na amandmane, stalno se pozivate na Evropsku uniju. Vlada stalno govori – Evropska unija, Evropska unija, zbog Evropske unije moramo, zbog SSP-a moramo. To je fakat. Znači, čovek nije čitao ni zakon, niti je čitao odgovore amandmana. Ali, voli da se javi za reč. A dugo je narodni poslanik.
Čuli smo jednu zanimljivu stvar – da u Srbiju može da uđe akcizna roba a da se ne plati akciza i PDV. Ja postavljam pitanje – kako? Znači, čak i da ta roba uđe, da izgori, naplatiće se akciza i PDV. LJudi, ostaju papirni tragovi, uvoznik, znači, ostaju tragovi. Ako ona ulazi sada u Srbiju bez plaćanja akciza i PDV-a, ko zna koji su to kanali i tome ne možete na ovaj način stati na put. A vi šta uvodite – jednokratni porez kakav je akciza hoćete da naplaćujete dva puta. Da sada imate povraćaj akcize. Tako nešto mogu da izdrže samo najjači, samo oni koji imaju desetine miliona evra prometa.
Postavljam pitanje državi – koliko se u ovom trenutku duguje za povraćaj PDV-a firmama? Vi već sada dugujete ogroman novac, milijarde dinara firmama, jer ne možete da izvršite povraćaj PDV-a. A koliko ćete sutra dugovati za povraćaj akcize?
Što se tiče ukazivanja na šverc, to je druga stvar da li dolazi do fiktivnog razduživanja na granici sa Kosovom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom ili Makedonijom. Prazan šleper, samo se dese papiri, pa se izvrši povraćaj PDV-a. Ali, vi to treba da uredite drugim propisima. Ovako, svesno podržavate razne fantomske „Asomakume“ da mogu da pljačkaju budžet. Ali, ovim to ne rešavate. Vi ovim upravo suprotno rešavate, zbog Evropske unije i ovo je loše.