Samo konkretizovanje odgovora, odnosno skraćenje.
Ako sam dobro razumela, na tri ključna pitanja, mi ćemo tek naknadno znati zapravo na šta će se ova sredstva utrošiti. Saznali smo od vas, iako vi podržavate ono što je suprotno tome, da nije bila formirana kontrolna grupa koju je guvernerka najavila još 2014. godine, to ste rekli da nije formirana, i zaista moram da čujem ponovo od vas vest koja me je obradovala, što sam zaključila iz vašeg odgovora, da ste najavili da ćemo ovog puta dobiti završni račun. Da li to znači da možemo praktično smatrati obećanjem da ćemo ovog puta dobiti završni račun rada Vlade?

Zahvaljujem što ste mi ovog puta uvažili pravo na repliku, s obzirom da je pomenut i Nenad Čanak i LSV, kao što je prethodni ministar bio pomenut. Ako su najveći gresi Nenada Čanka ti koji su pomenuti od strane ministra neću ih stavljati u bilo čiju ravan, ali Nenad Čanak bar nikoga nije zavio u crno, niti je iko život izgubio zbog njegove politike, naprotiv.
Da je bilo pameti predlog Nenada Čanka da se sprovede lustracija bio bi sproveden, odnosno zakon o lustraciji i mi danas ne bismo imali situaciju u kojoj su ponovo donosioci odluka oni koji su ovu zemlju zavili u crno. Hvala.

Zahvaljujem predsednice, vrlo kratko. Potpuno razumem vas gospodine Dačiću da nemate gde da iznesete sve ovo što na ovaj način iznosite, vaši su poslovi vrlo suženi u ovoj Vladi. Vaši su odgovori, odnos sa javnošću vrlo suženi, kada god izletite iz tog okvira dobijete lekciju sutradan. Potpuno razumem da je ovo jedan poligon koji vi koristite za sve te frustracije, rekla bih, vrlo odgovorno stojeći iza tog termina, ali molim vas da to više ne činite.
Kao što potpuno razumem…

Izvinjavam se. Potpuno razumem da to zavijanje u crno koje ste vi isto citirali u nekoliko navrata jeste jedna vrlo teška posledica i sa njom se vrlo teško suočavate, ali to neće promeniti to stanje i to neće promeniti celu hipoteku koju smo zbog toga nosili i dan danas je nosimo, na onome čemu se vi takođe težite, koliko sam čula, to su evropske integracije. Tako da budite vrlo pažljivi kada iznosite te kvalifikacije ko je koga zavio ili nije zavio u crno, ali činjenice vrlo dobro znamo svi. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice.
Imam jedno pitanje koje želim da uputim u ime, rekla bih vrlo uznemirenih građana južnog Banata, naročito sa teritorije Alibunara, Vladimirovca, Bele Crkve i Pančeva. Vezano je za otpočinjanje geoloških istraživanja nafte i gasa na prostoru zaštićenog prirodnog dobra Deliblatska peščara.
Deliblatska peščara je jedinstveno prirodno dobro na teritoriji čitave Evrope i ono što imamo kao informaciju poslednjih dana jeste da radnici NIS-a intenzivno otpočinju da ispituju teren Deliblatske peščare u potrazi za naftom i gasom.
U tom smislu, ne znam da li sam došla do pravih informacija, zbog toga i postavljam pitanje, želim tačan odgovor od ministarstava koja su pravni naslednici drugih ministarstava iz 2013. godine. Pretpostavljam Ministarstva energetike i drugog ministarstva zaduženog za prostorno planiranje, da nam se dostavi rešenje broj 310-02-693/2013-01 od 26. juna 2013. godine, kada je jedno od ovih ministarstava ili oba dalo saglasnost NIS-u da nastavi izvođenje geoloških istraživanja za naftu i gas na području Deliblatske peščare, odnosno celog južnog Banata i to do 31. decembra 2020. godine.
S obzirom da smo duboko uvereni i moja malenkost i svi moji sugrađani iz južnog Banata da NIS nije u nameri da sprovodi ovakva istraživanja iz ljubavi prema istraživanjima, već zbog potencijalne eksploatacije, koja po prirodi stvari jeste prirodni nastavak istraživanja, želimo da znamo - šta će sa našim prirodnim dobrom, jedinstvenim u Evropi, naročito ekološkom oazom Pančevaca usled dugogodišnjeg, višedecenijskog zagađenja desiti? Hoćemo li uskoro se susretati sa bušotinama i naftnim pumpama usred Deliblatske peščare? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, tokom načelne rasprave pre dva dana ovde u Narodnoj skupštini poslanici LSV uporno su skretali pažnju i kritikovali jedan neverovatan odnos predlagača ove zakonske intervencije, a to je Vlada Republike Srbije, odnosno ovlašćenog lica koje se ovde nalazi u liku gospodina ministra, na taj način što je na apsolutno neprimeren model i neprimeren tretman diskriminisala jedan deo studentske populacije. Odnosno Vlada nije omogućila kroz svoj predlog da se produži period studiranja i postdiplomcima, odnosno magistrantima i doktorantima predbolonjskog perioda.
Čitav dan smo skretali pažnju, ministar se vrlo retko oglašavao, kao što sam i tada rekla, uglavnom se branio ćutanjem, a u još ređim svojim obraćanjima narodnim poslanicima uglavnom krio iza Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Naravno doći ću, za dve rečenice dolazim do amandmana, pravim samo konekciju na amandman kako se do toga došlo. Naravno uvažiću vašu sugestiju.
Ono što se u međuvremenu desilo jeste da se Vlada obratila narodnim poslanicima sa predlogom da se prihvati amandman narodnog poslanika što je za nas dobar signal, zato što naprosto, moramo primetiti da su i narodni poslanici većine pretpostavljam u želji da spasu svog ministra od osude da je na prvom radnom zadatku u oblasti visokog obrazovanja stao iza diskriminatorskog predloga i branio ga, kažem manje, više, uspešno. Ali, ono što mene dodatno zanima jeste, u ovom rekla bih opamećivanju, uz pomoć narodnih poslanika, što je ministar na sednici Vlade naveo kao obrazloženje da bi se ta odluka promenila?
Mi smo ovde videli, kao što smo čuli od prethodnih kolega, brojni amandmani su tretirani kao istovetni sa amandmanom kolege Aleksandra Martinovića, odbijeni upravo iz tog razloga, a onda na strani dva u obrazloženju kaže – amandman se prihvata gospodina Martinovića iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Tog obrazloženja nema. Ja sam listala u više navrata, a ovo što smo dobili kao skupštinski materijal uopšte nema tog obrazloženja zašto se prihvata taj amandman.
Stoga bih volela da čujem to obrazloženje, a naročito molim gospodina ministra da se uključi u diskusiju i da nam objasni na koji način, jer pretpostavljam da je na sednici Vlade on inicirao, obrazlagao i podržao na kraju ovakvu amandmansku intervenciju. Kako je on to sada branio na sednici Vlade, kako je Vlada došla do toga da usvoji ovaj amandman, a to se nije desilo mnogo dana ranije kada je podnela drugačiji predlog?
Želim od gospodina ministra da čujem šta je sada naveo kao svoje razloge, s obzirom da je pre dva dana govori da nikako ne može to da učini i da se isključivo državo saveta savetodavnog tela, i volela bih da čujem te amandmane, jer ova rečenica u obrazloženju ne znači mnogo. Ne mogu da kažem ne znači ništa, ali između tog ništa i zapravo malo, ne postoji sadržaj u obrazloženju koje smo dobili. Nismo dobili obrazloženje, ne postoji.
Volela bih od ministra da tačno čujem kako je on branio ovaj amandman koji nije mogao u početku da uvrsti u integralni predlog zakonske intervencije, odnosno izmena, a sada je to mogao i sada može da zastupa tako nešto? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Za mene se zaista potpuno neverovatna stvar dešava u ovih nekoliko sati rasprave, a to je da imamo predstavnika predlagača, predstavnika Vlade RS u liku gospodina ministra i predstavnika predlagača amandmana koji je postao sastavni deo vladinog predloga, a da oni rade potpuno suprotan posao.
Dakle, predstavnik Vlade koja je usvojila amandman i amandman koji je postao sastavni deo ovog akta, o kojem mi treba da raspravljamo, apsolutno se ne izjašnjava, apsolutno ne obrazlaže ono što je Vlada uradila i što je on, po logici stvari, trebalo da brani na sednici Vlade na kojoj je ovaj amandman usvojen.
Sa druge strane imamo predstavnika većine, odnosno predlagača amandmana koji je usvojen i koji nam u ime Vlade, čiji član nije, objašnjava zašto je Vlada prihvatila njegov amandman.
Ja ne razumem kako je moglo da dođe do ove promene uloga. Molim vas ministre, posle dva i po sata rasprave, hajde progovorite molim vas i objasnite nam evo, posle dva i po sata, kako ste branili ovaj amandman da ga Vlada usvoji, a odlazeći prekjuče, sa istog ovog mesta, posle celodnevne rasprave, niste se izjasnili o tome da ste pogrešili kada ste drugačiji tekst diskriminatorski uputili nama, narodnim poslanicima.
Ja vas stvarno molim, evo direktno sada, progovorite posle dva i po sata i ujedno vas molim, jer očekujem zaista i odgovor napokon, da mi potvrdite ili demantujete informaciju koju sam jutros nezvanično zaista čula, ali želim da čujem zvaničan odgovor - da li je tačno da niste imali dovoljno vremena da se temeljnije pozabavite ovim Predlogom zakona, odnosno izmenama zakona i zato ste ga tako oštećenog i diskriminatorskog uputili nama, narodnim poslanicima, zato što je u Ministarstvu čiji ste starešina, na radnom planu je inicijativa za potpuno nov zakon o visokom obrazovanju kojim se želi potpuna centralizacija visokog obrazovanja tako što će se svi univerziteti zapravo ugasiti, a uspostaviti jedan centralizovan univerzitet Srbije? Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Iako nije tema na dnevnom redu, izuzetno sam ponosna na period kada sam bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, o čemu je i vaš ministar gospodin Udovičić u više navrata upravo ovde pred vama govorio i naglas aplaudirao radu sekretarijata, kada se usvajao novi Zakon o sportu. Tako da, toliko na tu temu.
Ali, u prethodnom izlaganju smo upravo ponovo čuli ono što sam ja prethodno kritikovala, a to je da predstavnik zakonodavne vlasti, odnosno parlamentarne većine, brani nešto što je usvojila Vlada, čiji predstavnik sedi ovde pred nama i može da se uključi u svakom trenutku da razgovara sa narodnim poslanicima, a on to ne čini. Dakle, imamo potpunu zamenu uloga. To je bilo moje pitanje – zašto stalno neko u ime ministra i u ime Vlade ovde govori kako je Vlada postupila, a mi ne možemo iz prve ruke da čujemo od ministra, koji je ovde predstavnik Vlade, kako se to desilo i šta se zapravo desilo?
Što se tiče teških reči, a čuli smo ih puno i danas ovde, potpuno razumem da su termini kao što je „linčovati“, „baražna vatra“, pa smo čuli termine „genocid“, čak kada ste razgovarali i pominjali farmaceutske ustanove, da vama nisu strani, samo što je njihovo mesto u nekim drugim dokumentima, a ne kada raspravljamo o visokom obrazovanju. Zaista bih ujedno i predsedavajućeg molila da obrati malo više pažnje na vokabular, zato što genocid nije reč i nije termin i nema značenje sa kojim se olako može upravljati i govoriti, naročito ovde u najvišem domu. Naravno, bar i sa strane LSV, poznajući težinu onoga što znači genocid, preporučujem kolegama da se ne igraju i ne vrte ovakve teške reči za teme i za tačke dnevnog reda koje tome ne priliče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Molila bih, ako je to moguće, da me oslovljavate sa narodna poslanica, ako je to nadalje moguće.
Moram da kažem odmah na samom početku da mi je jako žao što Vlada Republike Srbije, kao predlagač ove izmene Zakona o visokom obrazovanju, nije uzela u obzir amandman LSV, kojim se ne diskriminišu studenti, odnosno ispravlja greška u prvobitnom predlogu Vlade, tako što se na jednak način, pod jednakim uslovima produžava studiranje i postdiplomcima, predbolonjcima, odnosno magistrantima i doktorantima, ali je Vlada uzela u obzir jedan drugi amandman o kome smo već dosta čuli, o čemu ja neću govoriti, ali cenim kao dobru reakciju Vlade da praktično na ovaj način prizna svoju grešku, iako verbalno to niko nije rekao. Ja nekako imam zaista potrebu da čujem jer smo mi slušali ovde kako je Vlada izašla u susret, kako je želela da pomogne, kako je imala razumevanja, ali nikako da se vrlo jasno i bez ikakvih tenzija kaže – jeste, evo, u jednom delu je Vlada pogrešila i diskriminisala ne uzevši u obzir ove postdiplomce i predbolonjce, ali je, evo, amandmanski to rešeno do kraja.
Nesposobnost da se prizna greška i da se izdrži kritika opozicije u mestimičnom trajanju od dva minuta je za mene i kao novu narodnu poslanicu, ali ne novog aktera na političkoj sceni, zaista iznenađujuća, i to na taj način da ministar, opet ću pomenuti, evo, ulazimo u peti sat rasprave, apsolutno ni u jednom trenutku nije našao za shodno da se obrati narodnim poslanicima i da obrazloži ili da informacije i odgovore na najmanje 50 pitanja koja su postavljena, počev od prekjučerašnjeg dana i načelne rasprave zaključno sa današnjim danom.
Mi i dalje u kontinuitetu imamo zamenu uloga. Imamo predstavnika, ovlašćenog predstavnika, Vlade koji predlaže ovaj zakon, koji ćuti čitav dan i imamo narodne poslanike koji govore o odlukama Vlade i zašto je Vlada usvojila nešto ili nije, a nisu članovi te Vlade. Dakle, ja, evo, u trećem pokušaju, gospodine ministre, na ovom mestu ste birani pre nekoliko nedelja, budite ministar i pokažite svoj pun kapacitet i znanja i promišljene politike visokog obrazovanja, obratite se narodnim poslanicima, odgovorite na pitanje.
Moje pitanje je, najkonkretnije, kako ste vi izašavši iz ove sale pre dva dana i dalje branili i stajali da ste ispravno postupili kada ste diskriminisali deo studenata a evo posle dva dana je taj stav promenjen? Jako me zanima kako ste na sednici Vlade to obrazlagali, ako ste obrazlagali? Da li ste na kraju podržali i vi lično, ili ste možda preglasani, pa se ne izjašnjavate, jer ste možda preglasani, niste se složili... Dakle, ja zaista mislim da je red, na kraju krajeva, ovde u ovom Domu gde ste birani i gde treba sve argumente koje imate i sve znanje da pokažete, ovo je pravo mesto, da odgovorite na pitanja opozicije, a ne kao što sam rekla i pre dva dana da tretirate parlament i narodne poslanike kao usputnu stanicu. Zahvaljujem.

Nije osnov za repliku samo pominjanje u negativnom kontekstu ili neke kritike. Stvarno izuzetno cenim što sam uspela da navedem ministra da se obrati i ne bih propustila tu priliku.
Ako dozvolite samo bih da proverim da li sam, kao i druge kolege, dobro razumela ministrov odgovor koji je pominjao „međukorak“ u kojem se našao, želeći s jedne strane da poštuje savet savetodavnog tela.
Moram ponovo da vas pitam, jer ste istakli značaj zakonodavnog tela Narodne skupštine i nas narodnih poslanika i da ste vi shvatili gde je čije mesto, da li ste vi kroz vaš odgovor hteli nama da kažete, zapravo, da šta god da je ovo savetodavno telo vama savetovalo kroz svoju odluku, pa makar to pretpostavljalo i kršenje zakona, kao što je i bio slučaj, jer bi ste vi diskriminišući deo studenata prekršili niz drugih normi?
Znači, vi ste svesno ušli u potencijalni rizik da prekršite neke druge zakone, osluškujući isključivo savet, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, bez obzira da li to podrazumeva kršenje drugih zakonskih normi. To je moje pitanje? Hvala vam.

Zahvaljujem, vrlo je lako, samo podignete pogled povremeno.
Reklamiram povredu člana 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Svi izleću, sasvim razumem, ali ovo je stvarno preterano. Ovo što je prethodni govornik, kolega narodni poslanik Martinović, počeo da citira, iznosi, niti ima veze sa tačkom dnevnog reda, niti sa amandmanom, ne samo zbog toga što je moj amandmana još uvek na dnevnom redu, na diskusiji, ali mislim da ste zaista, predsedavajući, morali da reagujete, bar u drugoj, trećoj rečenici kad i sami procenite da ovo baš nije mesto za zbijanje neumesnih šala i za ovakvu vrstu političkih sukoba kojima zaista nije mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Kako ne bih dalje živela u uverenju i sumnjala da je Srbija pravna država, molila bih MUP, ministra Stefanovića, da odgovori na dva pitanja. Tačnije, dokle je stigla istraga i šta organi reda imaju od informacija povodom evo protoka već dve godine od napada na pekare u Vojvodini čiji su vlasnici naši sugrađani Albanci.
S obzirom da je u noći između 15. i 16. oktobra 2014. godine izvršen niz napada nakon fudbalske utakmice Albanija – Srbija, i to u mojoj Vojvodini odakle dolazim, tačnije na nekoliko pekara u Novom Sadu, Staroj Pazovi i Somboru. Neke su zapaljene, odnosno požari su podmetnuti, na druge pucano iz vatrenog oružja, a na treće je bačena bomba, a do današnjeg dana ni jedan od slučaja nije dobio sudski epilog i želela bih da znam u kojoj fazi je istraga i šta se dešava sa podacima do kojih su organi reda došli?
Drugo pitanje se isto odnosi na isto ministarstvo i na istog ministra, gde imamo naličje prava i pravde a to je kako je moguće i zašto policija, odnosno organi reda nisu preduzeli ništa da spreče okupljanje Ustavom zabranjene klerofašističke organizacije „Obraz“ 24. septembra ove godine. Dakle pre samo nekoliko dana ova organizacija se sa još nekoliko desničarskih organizacija okupila usred grada Beograda i održala protest na kojem je Ustavom zabranjena 2012. godine organizacija „Obraz“ i njen, još uvek pretpostavljam predsednik govorio.
Želim naprosto odgovore na ta pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mi iz LSV ne možemo da se složimo sa onim čemu zapravo težišno služi ova izmena zakona kroz amandmanske predloge, a na predlog resornog ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije u smislu da je ona usmerena na produženje studiranja i te poštapalice već dugo prisutne o večitim studentima, jesu nešto sa čim mi u osnovi ne možemo da se složimo, ali imamo razumevanja za to. Imamo razumevanja, ako se izmestimo u cipele tekućih studenata u odnosu na sve okolnosti, neke manje, a mnogo više opravdane koje su do ovog statusa dovele.
Međutim, ono sa čim ne možemo ni da se složimo, ni za šta nemamo razumevanja i za šta ćemo svakako uvek da se izjasnimo protiv jeste diskriminacija koja je nedopustiva od nekog ko treba da se stara o jednakim uslovima za sve studente i koja na način na koji je ispostavljena, način na koji rezultira kroz ovaj predlog, diskriminiše stare, odnosno predbolonjske magistrante i doktorante time što i njima ne daje mogućnost da produže svoje studije.
Ono na šta se ministar pozvao i u svom uvodnom izlaganju, a i u nekim javnim izjavama jeste da on neće promeniti odluku o starim posdiplocima, da za to ne postoji zakonski osnov i pre nekoliko minuta se pozvao i na mišljenje Saveta koji takođe, kako je ministar malopre rekao, a nije imao zakonski osnov da drugačije tretira stare predbolonjske magistrante i doktorante.
Ministar i njegov tim treba da zna da iza ove aktivnosti, odnosno mere koje žele da se primene ne postoji zakonski osnov i zato se danas nalazimo ovde i zato se zakon i menja da bi se stvorio zakonski osnov, odnosno izmena zakona da se sve predložene inicijative mogu sprovesti u skladu sa zakonom, odnosno menjajući se zakon. Tako da taj argument da nije imao zakonskog osnova i ministar kako je sam rekao, ne postoji zakonski osnov da se starim magistrantima produži period studiranja, apsolutno ne stoji jer ne bismo danas sedeli ovde i ne bismo razmatrali sve predložene amandmane.
Takođe, ono što mene navodi na jedno površno bavljenje ministra ili ministarstva ovom problematikom, jeste činjenica da je ministar rekao da ne menja odluku o starim postdiplomcima što znači da je sa njim pokušano da se razgovara da on tu odluku promeni. Da je bilo na nivou narodnih poslanika, na nivou studenata, na nivou zainteresovanih strana, mislim konkretno na magistrante i doktorante u predbolonjskoj fazi, čim on kaže – ne menjam odluku, znači, da inicijativa je postojala i mene ne može nikako da zadovolji argument da ne postoji zakonski osnov, jer ponavljam ne bismo ovde bili u nameri da se sve ovo promeni, da zakonski osnov za bilo šta postoji, jer mi sada menjamo zakon zato smo ovde.
Ono što takođe ne stoji jeste na strani 7. prateće materijala koji smo dobili uz predlog ovih izmenama, a odnosi se na izjavu o usklađenosti Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju sa propisima EU. Pod tačkom 3. navodi se usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica itd. U odeljku D – veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u EU.
Znam da sva ova štiva SSP ima više od 700 strana, znam da je to jedno obimno štivo, ali sam očekivala da se u ovom višemesečnom čekanju da Vlada počne da radi i da dolazi sa predlozima pred narodne poslanike, ako ne ministar neko mogao pozabaviti temeljnije i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period od 2014. godine do 2018. godine s obzirom da ono što je navedeno takođe nije tačno, odnosno nije tačno to na šta se predlagač poziva, na vezu sa SSP i sa NPN za 2014. godinu do 2018. godine zato što je jedina interventna mera koja se tu planira jeste za 2014. godinu, na izmenu zakona, što je bilo pre nekoliko godina, a sve ostalo se odnosi na celoživotno učenje, programe stručnog usavršavanja, a nikako da ovakva jedna interventna zakonska mera ima veze sa SSP.
U tom smislu, naravno preporučila bih ministarstvu da se ozbiljnije pozabavi onim na šta se poziva, verovatno, misleći da je to tako dobro, jer ja ne vidim ni jedan dobar razlog da se poziva na međunarodne sporazume, a da to ne stoji i da razmisli još jednom o inicijativi LSV i amandmanu koji ćemo podneti, da se u ravnopravnom režimu, dakle, bez diskriminacije predbolonjskih magistranata i doktoranata omogući svima produžetak studiranja.
Ukoliko se ovakva intervencija usvoji amandmanski, sigurna sam da će moje kolege podržati ovu izmenu zakona, ali u o stanku ovakvog stanja kada pravimo razliku između studenata, što je nedopustivo za nekog ko treba da bude njihov domaćin i neko ko treba da obezbedi jednake uslove, što podrazumeva SSP i svi ostali prateći akti koje svrstavamo u pravne tekovine EU, drugačije nećemo moći da podržimo ovaj propis. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pažljivo sam pratila celodnevnu diskusiju na temu koja je pred nama i pažljivo sam čitala i stenogram koji smo u toku dana dobijali, pokušavajući da ponovim u glavi ono što sam mislila, čitajući, da nisam dobro razumela iz uvodnog obraćanja ministra.
Negde smo svi, grubo govoreći, saglasili se ovde da su i posledice tranzicionog društva i socijalnih, nemilih ali opravdavajućih okolnosti, se slamale i preko oblasti visokog obrazovanja i, naravno, samim tim i na studente kao centar i kao nekoga zbog kojih i postoji visoko obrazovanje. Ali, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ne možemo da se složimo i nemamo razumevanja za neke argumente koji su ovde izneti i koje sam, kažem, pažljivo pokušala u stenogramu da pronađem i pročitam, smatrajući da su možda bili propusti i nenamerne greške, ali se ispostavilo da nisu.
Naime, ne možemo da prihvatimo činjenicu da je predlagač, odnosno najviši izvršni organ u državi Srbiji, stao ovim svojim predlozima na takav način iza predloga da diskriminiše jednu grupu studenata, naravno, kao i brojne moje kolege, tu mislim na predbolonjske magistrante i doktorante, kojima se nije na osnovu predloga Ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije, omogućilo da imaju pod jednakim uslovima produženje studijskog perioda odnosno studijskih godina. Tim pre što ste vi, gospodine ministre, starešina ovog organa. Dakle, vaš je posao u osnovi da se starate za početak da svi pod jednakim uslovima mogu da studiraju i zaista moram da kažem da sam očekivala i u vašoj diskusiji više argumenata, rekla bih, i na akademski način, kako to dolikuje ovoj jednoj raspravi, a ne da se gotovo čitavog dana, slobodna sam po mom ličnom uverenju da procenim, više da se branite ćutanjem nego što ste ulazili u diskusiju sa narodnim poslanicima.
Za nas nisu prihvatljivi vaši argumenti da ste se našli u vremenskom tesnacu. Možda ste vi došli u Ministarstvo juče, ali Ministarstvo ne postoji od juče. Žalili ste se, koliko sam razumela i pročitala, na broj izvršioca i zaposlenih koji bi trebalo da vam budu prvi krug stručnih saradnika, ali sam ja isto tako sigurna da u Ministarstvu postoji armija profesionalaca koja je radila mnogo godina i pre nego što ste vi u Ministarstvo došli i koja bi sve te informacije za kojima ste vi tragali i za koje ste govorili da vam je bilo potrebno vreme, pa do pominjanog advokata gospođe iz Vranja, kako ste i sami rekli, da ste u roku od 24 sata mogli da dobijete sve te neophodne informacije od vaših kolega profesionalaca iz Ministarstva, jer, to je njihov posao da znaju i za to primaju platu.
Takođe, kada ste došli u Ministarstvo, vi, gospodine ministre, niste došli u bioskop, očekujući, možda, neki nepoznat sadržaj, da ne znate kakav vas film očekuje. Vi ste došli u Vladu Republike Srbije i to naročito u takvu oblast koja je težišno i suštinski važna za razvoj svakog društva, baza za razvoj svakog društva. Opravdanje da ste vi novi, kod nas u Ligi socijaldemokrata Vojvodine takođe ne nailazi na razumevanje, zato što vi niste u periodu adaptacije, kao kada deca polaze u vrtić, već morate da znate tačno koji posao očekujete da obavite i ono što sam ja mogla da zaključim iz ekspozea koji smo ovde satima slušali, da Vlada Republike Srbije punom parom, vrlo energično, kreće u reformski proces u svim oblastima. Tako da informacije koje su vama bile argument zbog kojih ste ušli, kako ste rekli, u taj cajtnot ili vremenski tesnac, po nama, ne stoje.
Ono što sam sigurna da su vaše kolege iz Ministarstva takođe mogli da vam objasne i da vam pomognu, s obzirom da niste imali prethodna iskustva na ovakvoj funkciji, jesu proceduralne stvari, a to je – na koji način se predlažu zakonski propisi, odnosno zakonske intervencije u Narodnoj skupštini.
Vi se ovde pozivate na Savet za visoko obrazovanje i kažete: "Savet za visoko obrazovanje nije imao zakonskog osnova, kako je nama dao u dopisu, da i oni uđu u ovu kategoriju". Govorimo o predbolonjskim magistratima i doktorantima. Dalje kažete: "Tako da danas i amandmani i sve ono drugo što Skupština ima pravo, mi nismo mogli, kao predlagač da stavimo, ako poštujemo instituciju kao što je Savet za visoko obrazovanje". Savet nije institucija, nego je savetodavno telo, što ne znači da treba da mimoiđete i zaobiđete njihovo mišljenje, ali, ako se vi, kao što sam ja mogla da zaključim iz nekih vaših obrazloženja, niste slagali sa tim, preglasanim, recimo, stavom Saveta, to ste mogli da naznačite kao stav Saveta, a ne da promenite svoju odluku i uputite nama, narodnim poslanicima, ovaj predlog zakonske intervencije sa apsolutno diskriminišućim stavom prema jednom broju studenata.
Ono što naročito želim da istaknem je da, s obzirom da sam iz vaše gestikulacije, odobravajući neka očekivanja da se očekuje nov zakon o visokom obrazovanju, pa sam shvatila da će se to desiti, najlepše bih želela da vas zamolim da sve kritike koje dolaze od narodnih poslanika ne shvatate lično i da ih ne personalizujete, jer mi smo ovde čuli i da ste vi deda, da niste licemer, da su neki od nas ovde licemerni, itd.
Ja potpuno verujem da vaše novo iskustvo na ministarskom mestu nosi i neke lepe stvari, kao što su posete školama, fakultetima, i to je potpuno prirodno, gde vas ljudi verovatno sa mnogo više osmeha nego ovde dočekuju i sa nekim blagonaklonijim odnosom, ali, vi morate da se ozbiljno naoružate argumentima kada dolazite u Narodnu skupštinu, da zaista ukrstimo te argumente i da sve pršti od vaših argumenata kada diskutujete sa narodnim poslanicima, ne da zaista stičemo utisak da se branite ćutanjem.
Kada je reč naročito o studentima, mi smo ovde, pretpostavljam da ste to negde svi zaključili, na istoj strani. Dakle, niko nije imao rezervu prema tome da im se ne treba produžiti period studiranja, ali smo imali rezervu prema tome kako neko ko se stara o jednakim uslovima i o studentskom standardu, može da predloži takvu meru i zakonsku intervenciju da diskriminiše jedan broj studenata. To je ono što je nedopustivo.
Kažem, verujem da su kolege iz Ministarstva, gde sam sigurna da postoje brojna armija profesionalaca, bez obzira na promenu političke strukture, mogli vrlo dobro da vam te procedure objasne.
Stoga vas molim, opet kažem, s obzirom da sam imala utisak da ste u nekoliko navrata lično slušali i komentarisali kritike opozicije, da to ne činite nadalje, jer nikome od toga dobro neće biti i da ne dozvolite sebi, imajući u vidu da se bavite izuzetno osetljivom oblašću, svi smo mi roditelji ovde, ili bar većina nas, da ne dozvolite sebi da upadnete u tu zamku, kao što se dešavalo nekim vašim kolegama koji su prethodnih dana sedeli na vašem mestu, i da tretirate Narodnu skupštinu i nas narodne poslanike kao neku usputnu stanicu gde dođete, očekujući da će jako brzo da se rasprava završi i da perioda ručka završite tu diskusiju.
Ja sam shvatila da se vama, možda ne žurilo, ali da ste očekivali, pošto ste se prvi put uključili u diskusiju tek posle gotovo pet sati diskusije, u 15.45 časova, kako stoji u stenografskoj belešci, i vaša prva primedba je bila da niste očekivali petočasovnu raspravu o nekoliko intervencija koje ste predložili. Mi jesmo očekivali. Ja svaki put sa nestrpljenjem očekujem ministra, da možemo da razgovaramo o onome što kreiramo kao zakonodavni okvir u bilo kojoj oblasti, a sutra vi to treba da izvršavate.
Zato vas molim da ne upadnete u tu zamku da na parlament gledate kao na usputnu stanicu, da ne upadnete u tu zamku, kao što smo mogli da čujemo od nekih vaših kolega, da su oni navikli da rade a mi samo da pričamo. Naš je posao da to radimo i da zajedno promišljamo kako uređujemo sve oblasti u Republici Srbiji i da, ako postoji razumevanje, a ja se nadam da će ga biti, i amandman Lige socijaldemokrata Vojvodine usvojite, koji se odnosi na jednako produženje, odnosno stvaranje uslova i predbolonjskim magistrantima i doktorantima za produženje studijskog roka, ili, kao što su i neke kolege rekle, bilo koji amandman, na kraju krajeva, koji će ovakav sadržaj integrisati u sastavni deo zakona. Hvala vam.