Zakon o zabrani diskriminacije prvi put je u Srbiji donet 2009. godine i time se uredila materija koja propisuje opštu zabranu diskriminacije, propisani su svi njeni oblici ali i načini zaštite ukoliko do nje dođe. Ustanovljen je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ - Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji postupa u slučajevima kada je diskriminacija prepoznata. Za deset godina od kako je Zakon donet prepoznata je potreba za izmenama i dopunama, najpre u pogledu usaglašavanja sa zajedničkim tekovinama i zakonodavstvom Evropske Unije. Usaglašavanje je takođe neophodno izvršiti i u pogledu izmena do kojih je došlo u Zakonu o prekršajima i Zakonu o opštem upravnom postupku. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i Ministarstvom pravde pristupilo izradi izmena i dopuna ovog zakona. Prilikom izrade teksta ovog zakona nije bila organizovana javna rasprava, a svega dve organizacije civilnog društva su učestvovale u radnim sastancima. Tako se i finalizirao Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije.

Dopune koje su unete u Zakon se najpre odnose na proširivanje kruga lica kojima se mogu preneti javna ovlašćenja, gde pored organizacije kojoj su povereni poslovi sada se omogućava i prenošenje javnih ovlašćenja na fizička lica.

Kako do sada seksualno uznemiravanje nije bilo prepoznato kao vid diskriminacije, ovim izmenama se vrši preciziranje u pogledu definisanja vrsta diskriminacije i time se unosi u tekst zakona pored uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja. Utvrđuje se sama definicija seksualne diskriminacije i time se usklađuje sa zakonodavstvom Evropske Unije.

Usklađivanje definicije posredne diskriminacije izvršeno je na način koji je propisan zakonodavstvom Evropske Unije.

Novi član koji je dodat odnosi se na navođenje na diskriminaciju koji je prepoznat kao oblik diskriminacije. Sam član glasi „diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica navode na diskriminaciju davanjem uputstva kako da se preduzimaju diskriminatorski postupci ili navođenjem na diskriminaciju na drugi sličan način“.

Izmene su bile neophodne i u članu koji se odnosi na diskriminaciju po osnovu uverenja i samim tim se precizirao u odnosu na prethodno zakonsko rešenje. Dopune su unete i u pogledu odredaba koje definišu slučajeve postavljanja posebnih uslova na osnovu starosnog doba, a koji se ne smatraju diskriminacijom.

Izmenama koje su unete u odredbe koje se odnose na rad i nadležnost Poverenika najpre se bliže utvrđuje postupak izbora Poverenika gde se navodi da Narodna skupština ulazi u izbor Poverenika tri meseca pre isteka mandata. Poverenikova nadležnost se proširuje kako bi se uskladio Zakon sa zakonodavstvom Evropske Unije.

Organizacije i udruženja koje se bave zaštitom od diskriminacije mogu podnositi pritužbe u ime lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti tih pojedinaca ukoliko se odnosi na povredu neodređenog broja lica koji su diskriminisani na osnovu nekog ličnog svojstva.

Takođe, takstativno su nabrojani slučajevi u kojima Poverenik ne postupa po pritužbi. Ove izmene skreću najviše pažnje i to stavovi kojim se propisuje nepostupanje Poverenika u slučaju da je podneta krivična prijava odnosno pokrenut postupak pred sudom ali i nepostupanje u slučaju proteka vremena. U duhu ovih izmena, one su unete i u delu kada Poverenik postupa prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja. Kada je reč o pregovaranju radi postizanja sporazuma koji predlaže Poverenik, precizirane su odredbe i usklađene sa Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova. To znači da Poverenik može u toku postupka pa sve do donošenja mišljenja, predložiti sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma.

Kako su izvršene izmene u pogledu Zakona o opštem upravnom postupku neophodno je i ovaj Zakon uskladiti sa njegovim odredbama, stoga se u odrebama koje se odnose na postupak pred Poverenikom unose izmene u pojedinačnim pravnim aktima koja su specifična isključivo za Poverenikovu nadležnost.

Poslednja promena koja je uneta u domen Poverenikovog rada jeste i način vođenja evidencije podnetih pritužbi, akata koji su doneti u postupku zaštite od diskriminacije ali i pravnosnažnih odluka sudova koje se dostavljaju ovom organu. Dodaju se i novi članovi koji se odnose na sakupljene statističke podatke a koji stranci mogu služiti kao teret dokazivanja.

U poglavlju koji se odnosi na kaznene odredbe, unose se izmene najpre radi usklađivanja sa izmenama Zakona o prekršajima. Tu se govori o sankcijama koje su znatno više u odnosu na predhodna zakonska rešenja.

Na kraju, propisan je vremenski period od 6 meseci za donošenje podzakonskog akta od dana stupanja na snagu ovog Zakona kao i da o svaj Zakon stupa na snagu osmog dana od datuma objavljivanja u Službenom glasniku.