Protesti i blokade koji su izazvani usvajanjem dva zakona u Narodnoj skupštini – Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi (izglasan 25. novembra) i izmenama Zakona o eksproprijaciji (izglasan 26. novembra) – nisu u značajnoj meri uticale na već uveliko ubrzan ritam rada parlamenta u prethodnoj nedelji.

Izbor novih članova Republičke izborne komisije (RIK) poslužio je za rekapitulaciju svih „ustupaka“ koji su, tokom prethodnih godina, učinjeni opozicionim partijama.

Usvojen je Akt o promeni Ustava, pa je predsednik Skupštine raspisao republički referendum radi potvrđivanja ovog Akta, koji će biti održan 16. januara naredne godine.

Narodni poslanici su postigli da izglasaju i zaključak o Izveštaju Evropske komisije za 2021. godinu.

Ko je “kriv” za proteste? 

U Skupštini, osim osude nasilja koje sprovodi agresivna manjina koja je izašla na ulice, nismo čuli neke novosti. Stepen kreativnosti narodnih poslanika je ipak varirao. Dok su se neki zadržali na ustaljenom okrivljavanju opozicije i lamentovanjem nad kršenjem ustavnog prava na slobodu kretanja većine građana, drugi su dali sebi znatno više slobode. Tako su se, uz osudu „linč rulje“ i „batinaša“ opozicije, čula i podsećanja na mračnu prošlost „kada je Hitler prvo doneo zakone kojima je Jevrejima sprečavao slobodno kretanje, a ukoliko bi to Jevreji kršili onda bi ih tukli Hitlerovi batinaši“.

Parlament je opet, po već dobro oprobanom receptu, postao i mesto u kojem se nastavljaju kampanje koje su prethodno započete u provladinim medijima. Tako organizatori protesta nisu „nikakvi ekolozi, nikakve organizacije koje se bave zaštitom životne sredine ili ljudskim pravima, već su svi redom na platnom spisku raznih centara, finansijskih i ostalih političkih centara moći iz belog sveta“. Ovoga puta izbor je pao na Fond braće Rokfeler.

Jedino što se u Skupštini nije moglo čuti je preispitivanje sopstvene odgovornosti, te razmišljanje o tome kako bi valjalo sprovesti postupak izrade i usvajanja zakona da bi se građani i stručna javnost osetili uključeno i informisano.

Opozicija kojoj se godinama udovoljava

Parlament je izabrao nove članove RIK, šest članova i šest zamenika iz redova vanparlamentarnih opozicionih stranaka. Predlog je deo dogovora u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima i jednokratne je prirode – važi samo za predstojeće izborei vreme i obaveze koje će RIK imati i vezano za referendum. To je bio povod da se narodni poslanici vrate i nabrajaju sve „ustupke“ koji su opoziciji „dati“ od jula 2019. godine pa do nedavno završenih dijaloga, što je i obeležilo sednicu.

Ustav

Žurba sa usvajanjem Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, potpisivanjem i ekspresnim stupanjem ovog zakona na snagu se nastavila i prethodne nedelje, a sve kako bi se stiglo sa promenom Ustava. Tako je nadležan Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo formulisao referendumsko pitanje, koje je potvrdila i RIK. Sama rasprava o 29 amandmana kojima se menja Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe nije donela mnogo uzbuđenja. Ustav se menja zbog EU i  Poglavlja 23, ali i zbog građana Srbije i potrebe da se ojača vladavina prava. Narodni poslanici koji su imali primedbe ili zadrške su bili malobrojni. Više o samoj raspravi možete videti i u najnovijoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“, dok se o ključnim novinama koje donosi Akt o promeni Ustava možete informisati ovde.

Čim su poslanici glasali, predsednik Skupštine je načinio i poslednji korak – raspisao je republički referendum za 16. januar 2022. godine.

Evroentuzijazam

U Narodnoj skupštini se protekle nedelje postiglo i da se usvoje zaključci o Izveštaju Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, čime je ispunjena obaveza iz Rezolucije o ulozi Narodne skupštine o načelima i pregovorima u pristupanju Republike Srbije EU.

Čini se da su svi zadovoljni. Predsednica Odbora za evropske integracije je samouvereno istakla da „sigurno da važan deo zasluga za preporuke za otvaranje klastera tri i četiri pripada i nama, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Odboru za evropske integracije. Bez usvajanje pregovaračkih pozicija i zakona usklađenih sa EU pravnim tekovinama ne bi bilo pomaka u pregovaračkom procesu, kao što, nažalost, nije bilo u protekle skoro dve godine.“ Pored toga, u više navrata su isticane pohvale iz Izveštaja na račun Narodne skupštine – u septembru su usvojene izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika kako bi se one uskladile sa GREKO preporukama, značajno je smanjena primena hitnog postupka i slično.

Zadovoljstvo nije krila ni predsednica Vlade Republike Srbije: „Posebno mi je drago što, čini mi se, zaista, zahvaljujući svemu onome što je Narodna skupština Republike Srbije uradila i što je Vlada kao izvršna vlast uradila, način na koji radimo to, na kraju krajeva i transparentno, uz veliko učešće, ponovo želim da kažem i Konventa i organizacija civilnog društva, koliko god se nekada ne slagali, važno je da imamo dijalog i važno je da o tim pitanjima pričamo. Da kažemo mi naše stanovište, da oni kažu svoje stanovište, da se borimo argumentima, jer to je ono što je važno i za političku kulturu, ali samim tim nekako i za dalje evropske integracije.”

Ali ova posvećenost izgradnji političke kulture i učešću organizacija civilnog društva nije dugo potrajala. Dovoljno je bilo da narodni poslanik, navodeći delove Izveštaja sa kojima se ne slaže i koje ne smatra korektnim predstavljanjem srpske realnosti, za te konstatacije okrivi „domaće podizvođače“. Nadovezujući se, premijerka je konstatovala da Izveštaj ne bi trebalo da sadrži „lične impresije, utiske raznih nevladinih organizacija, koliko god važne nevladine organizacije bile. To nije ni lična impresija, ni mene kao predsednice Vlade, ni bilo kog medija, ni bilo koje nevladine organizacije, to je izveštaj o tome šta je urađeno i šta imamo trenutno od rezultata.“

Narodni poslanici nisu razgovarali o preporukama iz Izveštaja, čijim bi sprovođenjem unapredili rad Narodne skupštine, poput one o usvajanju godišnjeg plana rada i efikasnijoj primeni usvojenog Kodeksa.

Ali čula se pohvala jednog poslanika da se u Narodnoj skupštini „razmatraju izveštaji nezavisnih državnih organa, najpre Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenika za ravnopravnost.“ Međutim, u ovoj godini još uvek nisu. Ako se nastavi ovim tempom, možda se stigne da se i ta obaveza, nakon višemesečnog kašnjenja, formalno odradi i „skine sa spiska“.