Javno slušanje na temu Sprečavanje nasilja nad ženama, u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održano je u Narodnoj skupštini.

Predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Jasmina Karanac istakla je da je cilj javnog slušanja diskusija o primeni zakona u ovoj oblasti, kao i konstruktivan razgovor o merama i aktivnostima koje se u Srbiji preduzimaju radi sprečavanja nasilja nad ženama. Ona je navela da je ravnopravnost polova u Republici Srbiji princip i strateško opredeljenje, te da je neophodno angažovanje celokupne zajednice na ohrabrivanju žena da prijave nasilje i osnaživanju društva da im pomogne.

Šef Misije OEBS u Srbiji Nj. E. Andrea Oricio podvukao je da je nasilje nad ženama izuzetan izazov za svako društvo jer je njihov socioekonomski položaj i dalje znatno lošiji. Oricio je naglasio da se ova tema tiče svih građana, bez obzira na pol, ukazavši da koren problema predstavljaju stereotipi i predrasude o nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.

Narodna poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže Elvira Kovač podsetila je da je Srbija 2013. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istanbulsku konvenciju, i sa njom uskladila svoj pravni sistem. „Zakonski okvir je značajno unapređen mehanizmima koje stavlja na raspolaganje, a koji podrazumevaju i primenu hitnih mera u postupanju nadležnih organa. Međutim, neophodna je još jača borba svih institucija, medija, ali i čitavog društva“, poručila je Kovač.

V.d. direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije dr Suzana Paunović napomenula je da je Republika Srbija potpisnica osam međunarodnih ugovora, donetih pod okriljem Ujedinjenih nacija, među kojima je i CEDAW konvencija, a sve u cilju eliminisanja svih oblika diskriminacije žena i zaštite od nasilja. „Od velikog je značaja poverenje žrtava u institucije i svest da će dobiti adekvatnu pomoć. Prema podacima Ministarstva pravde, u poslednjih godinu dana razmatrano je 119 hiljada slučajeva nasilja u porodici, što ukazuje da smo uspeli da ohrabrimo žrtve da prijave nasilje, ali i povećali efikasnost institucija“, istakla je Paunović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković naglasila je veliki značaj aktivnog uključivanja akademske zajednice u rešavanje ovog problema. „Govorimo o pojavi u čijem su korenu podređeni položaj žena u društvu i očekivanja o rodnim ulogama, pa zato rana edukacija dece ima izuzetno važnu ulogu u otklanjanju neravnopravnosti koje proizlaze iz društvenih normi“, objasnila je Janković. Prema njenim rečima, u budućnosti najviše pažnje treba posvetiti prevenciji diskriminacije i samog nasilja.

Učesnicima javnog slušanja predstavljeni su efekti i iskustva nakon dve godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. O tome su govorile predstavnica Ministarstva pravde Gorjana Mirčić Čaluković, Ministarstva unutrašnjih poslova Stana Pantelić i Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Biljana Stojković.

Profesorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Marija Babović predstavila je nalaze OEBS istraživanja: „Dobrobit i bezbednost žena“.

Nakon diskusije, predstavnica Savetovališta protiv nasilja u porodici-Sigurna kuća Beograda Ana Anđelković, iznele su preporuke za unapređenje primene zakona.

U Domu Narodne skupštine u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Regionalni savet za saradnju održano je javno slušanje na temu „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-25 – Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova poželeo je dobrodošlicu prisutnima i istakao važnost primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je deo Akcionog plana Poglavlja 23. On je naglasio da glavne prepreke za socijalno-ekonomsku integraciju Roma i Romkinja još nisu otklonjene i da nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalne manjine.
Orhan Usein, lider akcionog tima za integraciju Roma u okviru Regionalnog saveta za saradnju, govorio je o cilju projekta Integracija Roma 2020, a to je doprinos socio-ekonomskih razlika romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i Turskoj, ojačavanje institucionalne odgovornosti vlada da uvrste i ostvare specifične ciljeve za integraciju Roma u društvo preko opštih politika, kao i praćenje nacionalnog budžeta i finansiranja javnih usluga. Usein je dodao da ovakva vrsta skupa predstavlja pozitivan primer prakse i izrazio nadu da će javna slušanja postati redovna praksa Strategije.

Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podsetio je i na postojanje prethodnog nacionalnog plana „Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009−2015“, koji nije dao željene rezultate u vezi sa trajnim unapređenjem položaja Roma i Romkinja. On je istakao da je svestan činjenice da postoji senzibilitet i politička volja Republike Srbije, ali da se romska nacionalna manjina i dalje susreće sa raznim izazovima poput pitanja školstva, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, istakao je i da se nada da će se zajedničke težnje, a to su smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti biti ostvarene Strategijom do 2025. godine.

Nakon pregleda i procesa Akcionog plana, predočeni su rezultati sprovođenja i predlog prioritetnih mera za period 2017-18. u polju obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i socijalne zaštite o kojima su govorili predstavnici resornih ministarstava i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Na kraju javnog slušanja, izneti su zaključci koji ukazuju na potrebu dalje implementacije donetih zakonskih regulativa i propisa, raspodelu snaga u smislu konkretnih instrukcija sa centralnog na lokalni nivo vlasti, aktivniju međuresornu saradnju ministarstava, kao oprobani mehanizam i pokazatelj dobre prakse u implementiranju ciljeva Strategije za inkluziju Roma, prikupljanje i podsticanje izjašnjavanja romske nacionalne manjine kao pripadnika iste i osnovanje koordinacionog tela koje će se baviti objedinjavanjem podataka i omogućavanjem ciljanih istraživanja o položaju Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Javnom slušanju su prisustvovali članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju; resornih ministarstava; Kancelarije za ljudska i manjinska prava; Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Pokrajinske vlade Vojvodine; Nacionalne službe za zapošljavanje; Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji.