U okviru 38. sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava , 20. oktobra, održano je Drugo javno slušanje na kojem su predstavljeni Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu.
Predloge zakona predstavio je ministar finansija Siniša Mali, koji je naglasio da je Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, predviđen dalji rast i razvoj Republike Srbije, sa posebnim akcentom na poboljšanje životnog standarda građana, kroz dalja povećanja penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade. Istakao je da je predviđeno povećanje penzija za 14,8 odsto, plata u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto, počev od 1. januara 2024. godine.
Ministar je istakao da je procenjena stopa rasta u budžetu za narednu godinu 3,5% i očekuje se da će tokom iduće godine ekonomija rasti za 2 do 2,5% čime će BDP dostići 68 milijardi evra. Ministar je podsetio da je pre deset godina BDP bio svega 33,4 milijarde evra, odnosno duplo manji.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je da svi predlozi zakona potvrđuju ključno opredeljenje Vlade Republike Srbije , a to je povećanje životnog standarda stanovništva, povećanje kapitalnih investicija i povećanja subvencija u najvažnijim sektorima , ali uz očuvanje fiskalne održivosti. Ona je naglasila da u prilog tome govori i činjenica da se fiskalnim okvirom obezbeđuje dalje smanjenje fiskalnog deficita i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP. Guvernerka je istakla da projektovani fisklani deficit od 2,2 % BDP i projektovano učešće javnog duga opšte države od 51,7 BDP na kraju 2024. Godini, predstavljaju kretanja u pravom smeru. Takođe, dodala je da će inflacija već u oktobru biti 8%, a da će se očekivana inflacija tokom 2024. godine kretati u rasponu od 4 do 5%.
U okviru delokruga svog rada o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu govorili su predsednik Fiskalnog saveta dr Pavle Petrović i direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević.
Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije Duško Pejović, nakon čega je usledila diskusija.
U završnoj reči predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih Veroljub Arsić zahvalio se svim učesnicima javnog slušanja koji su pomogli članovima Odbora u sagledavanju teme javnog slušanja.
Prvo javno slušanje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održano je 4. decembra, u okviru Desete sednice Odbora
Tema javnog slušanja bila je - PREDSTAVLjANjE PREDLOGA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2023. GODINU I PREDLOGA ZAKONA O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2021. GODINU.
U uvodnom obraćanju predsednik Odbora Veroljub Arsić rekao je da je Odbor doneo odluku o organizovanju javnog slušanja radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja i omogućavanja zainteresovanim stranama i javnosti da se upoznaju sa predloženim rešenjima navedenim u predlozima zakona.
Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, u ime predlagača obrazložili su ministar finansija Siniša Mali, guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, predsednik Fiskalnog saveta dr Pavle Petrović i direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević.
Ministar Finansija Siniša Mali poruči je svim građanima da su javne finansije Republike Srbije stabilne, da uprkos krizi koja traje treću godinu za redom i pomoći koja je pružena privredi i građanima, svaki makroekonomski indikator u Srbiji je pozitivan, a BDP će prvi put u istoriji preći 60 milijardi evra.
Ministar je naglasio da je Predlog budžeta za 2023. godinu leži na tri stuba, a to su očuvanje životnog standarda građana, kroz povećanje penzija, plata i minimalne zarade, nastavak velikih kapitalnih infrastrukturnih projekata i ulaganje u energetski sektor, kako kroz izgradnju i obnovu energetske infrastrukture, tako i kroz nabavku svih vrsta energenata.
Guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković istakla je da je Budžet Republike Srbije za 2023. godinu rezultat koordiniranog rada institucija, kao i da je realistično formiran i ostvariv. Naglasila je da plate ne beleže samo nominalni, nego i realan rast, a kao jedan od mnogo pozitivnih aspekata navela je su devizne rezerve ne samo sačuvane, već i dodatno ojačane, odnosno da su u odnosu na kraj 2021. godine veće za 800 miliona evra.
Predlog zakona o Završnom računu budžeta za 2021. godinu predstavio je predsednik Saveta Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović.
U nastavku rada usledila je rasprava, nakon koje je predsednik Odbora Veroljub Arsić zahvalio svim učesnicima Javnog slušanja koji su pomogli članovima Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, u sagledavanju teme Javnog slušanja.