POŠTOVANI

Poslanik kome je upućeno: Marko Parezanović

Pitanje

čeka se odgovor 9 dana i 11 sati

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji. Kako je Skupština zakonodavna vlast, koja je po hijerarhiji iznad ministarstava koji su izvršna vlast, obraćam Vam se sa molbom da moje pismo pročitate i upoznate javnost sa slučajem u kojem po mom uverenju učestvuju institucije, ali ostaviću rezervu da su možda u pitanju pojedinci. Tekst koji sledi će Vam pokazati koliko su institucije ove Države urušene i zloupotrebljene.
Dana 19. 04. 2020. godine, u vreme onog famoznog i najdužeg policijskog časa, pozvao sam broj 194 jer je mojoj supruzi bila potrebna pomoć. I pored datih 5 simptoma iz prvog reda hitnosti, ekipa nije poslata. Tek nakon naknadnog poziva, ekipa je poslata, ali bilo je kasno. Prevezli su suprugu samo do Urgentnog centra, gde je ubrzo preminula. Sumnjajući u postupke lekara jer i pored navoda da je imala emboliju, da mumla, da se odjednom srušila i izgubila svest, da povraća non stop... slučaj sam prijavio zdravstvenoj inspekciji koja je naložila unutrašnji nadzor. Nakon mesec dana sam dobio izveštaj u kome se konstatuje da nije bilo propusta u radu hitne pomoći, ali iz izveštaja gde su navedeni simptomi koje sam dao prilikom poziva, izostavljeno je da se upišu 4 simptoma. Ogorčen zbog očiglednog zataškavanja, zatražio sam vanrednu kontrolu kvaliteta rada ppozivajući se na član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Nakon dva meseca, dobio sam mišljenje Republičke stručne komisije da nema osnova da se sprovede vanredni nadzor. Zakonom je propisano da Ministarstvo sprovodi vanredni nadzor uz prethodno pribavljeno mišljenje RSK-a, ali... Mišljenje je dao predsenik RSK-a, Marko Ercegovac koji je i direktor ustanove u kojoj je moja supruga preminula. Ogorčen zbog svega, uložio sam žalbu Zaštitniku građana, a i obratio se Odboru za zdravlje i porodicu. Odbor je uputio preporuku da se izvrši vanredna kontrola, posebno se osvrćući na to da Marko Ercegovac nije smeo da daje mišljenje jer je direktor ustanove gde je pacijent preminuo (podnesak 18 broj 02-56/21 od 08. februara 2021. godine) Zaštitnik građana je utvrdio nepravilnosti u radu Ministarstva zdravlja i dao određene preporuke ( akt 311-1164/20 del. Br. 15320 od 07. 06. 2021). Ministarstvo zdravlja je odbilo opet da izvrši vanrednu kontrolu. U svom odgovoru upućenom skupštinskom odboru (072-00-00119/2021-09 od 23. februara 2021. godine) koje je potpisao pomoćnik ministra dr. Goran Stamenković, između ostalog se navodi:
Smatramo da bi organizovanje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada suprotno mišljenju RSK bilo protivno zakonu. Posebno dodajemo da mišljenje RSK potpisuje predsednik na osnovu odluke donete na sednici...
Ja sam u školi učio da je pravna država ona u kojoj se zna hijerarhija i da bi zakonodavna vlast trebala da kontroliše izvršnu. Zašto u Srbiji to nije tako i kako je moguće da ministarstvo odbije da postupi po preporuci Odbora svesno lažući i obmanjujući da je mišljenje obavezujuće? Pored toga svesno ili ne tvrde da se odluka donosi na sednici uz propisan broj članova, iako sednice nije bilo (12 sednica odrđana 19. juna, a 13. sednica 28. oktobra, dok je mišljenje zatraženo i dato u Julu mesecu)?
Želim da Vas upoznam sa sledećim činjenicama.
Mišljenje RSK-a nije obavezujuće, ali ministarstvo se skriva iza mišljenja direktora ustanove u kojoj je supruga preminula i na ovaj način se manipuliše građanima što je nedopustivo, pogotovo imajući u vidu presudu evropskog suda za ljudska prava broj 34661/07 (Mučibabić protiv Srbije) objavljenoj 12. jula 2016. godine u kojoj se između ostalog navodi i sledeće:
Kada su životi izgubljeni u okolnostima koje potencijalno uključuju odgovornost te države, ta odredba iziskuje dužnost države da obezbedi, svim sredstvima na raspolaganju, odgovarajuće reagovanje – sudova i drugih- tako da zakonodavni i upravni okvir uspostavljen za zaštitu prava na život pravilno primenjuje i da se sve povrede tog prava spreče i kazne.
Tužena država se kao i njen pravni sistem kao celina, suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama koje proističu iz člana 2. Konvencije...
Mišljenjem koje je dato, direktno se sprečilo da se utvrdi šta se tačno desilo sa mojom suprugom 19. 04. 2020. godine. Kako sam privatno krenuo da istražujem i prikupljam činjenice, došao sam do zaista strašnih saznanja koja su dokumentovana. Ovom prilikom izneću samo nekoliko. Naime, sednica RSK-a nije ni održana u periodu kada je traženo mišljeljenje i nesumnjivo je da je predsednik RSK-a dao lično, a ne mišljenje komisije.
Mojoj supruzi je u kolima hitne pomoći pružena neophodna terapija, i ona je dovežena svesna i orjentisana u Urgentni centar i predata lekaru internisti, ali lekar internista u svom izveštaju piše da je hitna pomoć dovezla pacijenta klinički mrtvog! Pored kontradiktornih izveštaja ambulanata kroz koje je moja supruga prošla, najzapanjujuće je to da u medicinskoj dokumentaciji nisu upisane dve inekcije koje su mojoj supruzi date, a koje su trebovane i fakturisane i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj.
Pored svih ovih dokaza, RSK odbija da utvrdi šta se tačno desilo, dok me ministarstvo upućuje na privatno veštačenje, ali. Šta da se veštači ako je medicinska dokumentacija očigledno falsifikovana, a izveštaji lekara kontradiktorni? U ovakvim situacijama samo komisija koja bi sprovela vanrednu kontrolu, a koja je sastavljena od stručnjaka medicine, nesumnjivo bi mogla da uoči nelogičnosti i proveri svu dokumentaciju od dana 19. 04. 2020. godine i utvrdi šta se tačno desilo. Ovakvim postupanjem omogućava se da se određena dokumentacija sakrije, falsifikuje ili uništi.
Kao građanin bih voleo da se postavi pitanje ministru Lončaru (ja sam poslao dopis ali mi nikad nije odgovoreno), čemu član 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ako i pored dostavljenih izveštaja lekara koji su protivrečni (jedan kaže pacijent predat svestan i orjentisan, a drugi da je pacijenta dovezla hitna pomoć klinički mrtvog) i dostavljene liste fakturisanih lekova iz RFZO-a u kojima stoje dve inekcije koje nisu upisane u izveštaje ambulanata, a koje su bile apsolutno kontraindikovane da se daju i koje su najverovatnije izazvale srčani zastoj, RSK daje mišljenje da nema jasnih osnova da se kontrola izvrši. Ministarstvu su čak dostavljeni i zapisnici sa sednica RSK-a po kojima se vidi da u periodu kada je mišljenje traženo, sednica nije ni postojala.
Kome građani da veruju u ovoj državi kada se na ovako bestidan način zataškava i opstruiše smrt do koje najverovatnije nije moralo doći da su službe radile savesno, a verujte da više pogađa ovo zataškavanje i opstrukcija od same greške koja je dovela do smrtnog ishoda.