Uvaženi,
Da li postoji mogućnost, i koji su pravni mehanizmi za promenu stava 4. člana 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti?
Naime, od 2019. godine Republička stručna komisija je uključena u ocenu svrsishodnosti vanredne spoljne provere kvalieta rada. Od tada do danas, veoma veliki broj zahteva građana je odbijen na osnovu mišljenja koje je davala RSK. Kako RSK mišljenje daje na osnovu dostavljene medicinske dokumentacije, upitno je da li je podnosilac mogao i dostavio svu neophodnu dokumentaciju, kao i da li je ta dokumentacija istinita. Naime, postoje slučajevi gde su RSK-u dostavljani dokazi o tome da je medicinska dokumentacija falsifikovana, ali RSK nije nalazio za shodno da proveri validnost dokumenata.
Ovom prilikom, istakao bih i presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Mučibabić protiv Srbije broj 34661/07 objavljenu 12. jula 2016, u kojoj se izmedju ostalog navodi:
"Tužena država se kao i njen pravni sistem kao celina, suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama koje proističu iz člana 2. Konvencije. Sud ističe da kada su životi izgubljeni u okolnostima koje potencijalno uključuju odgovornost države, da je dužnost države da obezbedi, svim sredstvima na raspolaganju, odgovarajuće reagovanje sudova i drugih, tako da se zakonodavni i upravni okvir uspostavljen za zaštitu prava na život pravilno primenjuje i da se sve povrede tog prava spreče i kazne. Sud je takodje istakao da u takvim slučajevima nadležni organi moraju postupati sa uzornom marljivošću i obzirom, i moraju na svoju inicijativu pokrenuti istragu koja je u stanju da, prvo utvrdi okolnosti pod kojima je došlo do nesreće i nedostatke u radu regulatornog sistema, i drugo, identifikuje državne službenike ili organe koji su u bilo kom svojstvu uključeni u lanac događaja koji je u pitanju."
Postoji slučaj gde je predsednik RSK za urgentnu medicinu, a koji je direktor ustanove nad kojom je zatražen vanredni nadzor, dao mišljenje bez zakazivanja sednice iz čega proističe da je dao svoje lično mišljenje u ime RSK-a, čime je onemogućio da se utvrde okolnosti pod kojima je preminula pacijentkinja. Da sve bude još strašnije, u medicinskoj dokumentaciji pokojne pacijentkinje nisu upisane dve inekcije koje su date, a koje su inače trebovane i fakturisane, od kojih je jedna inekcija za usporavanje rada srca.
Ovo je samo jedan slučaj, i mišljenje RSK-a ne bi smelo biti nešto što će stopirati utvrživanje tačnih okolnosti.
Zato Vas molim da pomognete da se stav 4. člana 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti uredi tako da se u slučajevima kada je u pitanju smrtni ishod sa sumnjom na grešku, vanredna spoljna kontrola vrši kao obaveza utvrđivanja tačnih okolnosti.
S poštovanjem
Dejan Zejnula