TOMA FILA

Socijalistička partija Srbije

Toma Fila rođen je u Bitolju, Makedoniji, 29. jula 1941. godine.

Poznat je beogradski advokat, sin takođe poznatog advokata Filote File.

U Beogradu je završio Prvu mušku gimnaziju i studije prava. Diplomirao je 1963. godine a 1967. godine je postao najmlađi advokat u Jugoslaviji. U javnosti je postao poznat kao advokat ljudi optuženih za najteža krivična dela, među kojima je veliki broj ljudi bio optužen za dela za koja je bila zaprećena smrtna kazna.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put dobija mandat narodnog poslanika, kada se našao na izbornoj listi "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 01.09.2021, 08:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Čaln 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti

čeka se odgovor 6 meseci i 1 dan i 18 sati

Uvaženi, Da li postoji mogućnost, i koji su pravni mehanizmi za promenu stava 4. člana 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti? Naime, od 2019. godine Republička stručna komisija je uključena u ocenu svrsishodnosti vanredne spoljne provere kvalieta rada.

Poštovani

čeka se odgovor 6 meseci i 10 dana i 7 sati

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovani sudija Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u životu sam javno ili pred samim sobom uvek zastupao da ništa nikome ne popuštam kada je u pitanju pravda. Ove reči je izgovorio premudri Sokrat, a meni su one vrlo bliske i zato ovako počinjem svoje obraćanje u ovom uvaženom domu.

Dakle, govorimo o pravdi, tačnije o nosiocima sudijskih funkcija koji treba da dele pravdu, kojima pravda mora biti vodilja u svim presudama, koje budu donosili i koji moraju biti izabrani takođe po pravdi.

Postavlja se pitanje, da li se izbor sudija obavlja u skladu sa ovim načelima? Naime, spisak sudija koje biramo na ovoj sednici ne sadrži nijednu od dopuna koje sam predlagao prilikom prethodnog izbora sudija i nisam samo ja to predlagao. Dakle, nemamo podatke o dužini studiranja, nemamo podatke o prosečnoj oceni na studijama i naročito važno, o kandidatima koji nisu prihvaćeni, ime, prezime i razlozi neprihvatanja da bismo imali kritičniji prilaz svemu ovome.

Objašnjenje što se ti podaci nisu našli u ovom predlogu Vrhovnog saveta sudstva je vidljiv, čeka se 16. januar i nada Visokog saveta sudstva u uspeh referenduma. Moj stav na ovu temu je nepromenljiv i više puta ponovljen. Ja sam protiv prvog izbora sudija van Skupštine.

Kada govorimo o njihovim karijerama, prirodno je da o njima dalje brine Vrhovni savet sudstva, bez ikakvog uticaja Skupštine, a Visoki savet sudstva moraju činiti isključivo sudije. Dakle, prvi izbor Skupština, dalje Visoki savet sudstva. To je moj stav.

Obrazloženje ovog mog stava ste više puta čuli, nema potrebe da ga ponavljam. Međutim, imam potrebu da vam iznesem još jedan argument, argument se zove nepotizam. O prvom izboru sudija će odlučivati 11 previše moćnih ljudi, među njima su i četiri izuzetna pravnika koje će birati ova Skupština. Voleo bih da mi neko definiše pojam – izuzetan pravnik. Ja ne znam, kako reče Sokrat, ja znam da ništa ne znam, ali Venecijanska komisija verovatno zna.

Dakle, Visoki savet sudstva bira sudije. Tu se otvara prostor koji je nama u Srbiji vrlo dobro poznat, takoreći čini deo domaćeg folklora. Deca univerzitetskih profesora postaju profesoru, deca lekara, postaju lekari, deca glumaca, glumci, deca sudija, sudije. Bojim se da će 11 ljudi teško odoleti pritisku da to ne učine. Drugim rečima, da ne podlegnu nepotizmu koji nije bio moguć kada je 250 ljudi u ovoj sali odlučivalo. Dakle, 250 ljudi različitih političkih opcija je odlučivalo.

Dozvolite da sada nešto usmeno kažem. U današnjoj politici, jedan sudija Ustavnog suda je zamerio Skupštini tvrdeći da je bolje da 11 pravnika bira, nego 250 poslanika od kojih nisu pravnici. Pa, ima više od 11 pravnika, samo u mojoj grupi ima četiri pravnika, a da ne pričam koliko kod vas ima. Kakav je to argument? Nikakav.

Tu se otvara prostor koji je nama u Srbiji vrlo dobro poznat, tzv. deo je domaćeg folklora. Bojim se da će danas ljudi teško odoleti pritisku. Ovo o čemu sam govorio odlazi u prošlost, jer se Skupština većinom glasova odlučila za referendum o izmeni Ustava, datum je 13. januar, takoreći sutra.

Priznajem da sam očekivao mnogo više entuzijazma i u ovoj Skupštini i van nje, u vezi referenduma, o tome pričam. Siguran sam da se ne varam kada kažem, da je glavni promoter referenduma predsednik parlamenta i predsednik SPS Ivica Dačić, u svim medijima na konferencijama za štampu, u intervjuima poziva građane da izađu na referendum i glasaju – za.

Tu upornost i doslednost u animiranju javnosti i u neumerenom ponavljanju da se radi o izmeni Ustava samo u oblasti pravosuđa nisam zapazio kod drugih. Vrlo je bitno da što veći broj građana izađe na referendum i time pokaže da razume da je promena Ustava izuzetno važna za Srbiju, ako malo ljudi izađe onda je to poraz svih nas. Naravno, svako će glasati prema svojoj savesti. Važno je izaći i glasati. Kako će ko od nas da glasa, valjda znate kako ću ja da glasam?

Na kraju, molim sve poslanike da svojim autoritetom utiču i na svoje glasače da u što većem broju izađu i glasaju, tako će pokazati da je ovaj referendum bitan za građane Srbije.

U danu za glasanje, SPS će podržati izbor ovih kandidata za sudije, jer ne znamo ništa loše o njima i zašto ne bi prihvatio da je to tako, a nisu nam dati podaci koje smo tražili i koje sam ja tražio na kraju krajeva.

Dozvolićete mi da još nešto samo kažem, da je ta Venecijanska komisija sastavljena od sudija ne bi tako reagovalo, to su profesori Pravnog fakulteta, znate kada profesori se suočavaju sa sudstvom, pa imate u Kragujevcu, suočili su se i sa zatvorima i sa sudom, kada su uhvaćeni da primaju mito i zloupotrebljavaju studenti, tada se oni sastaju sa tim.

Pa, što u svojoj zemlji to nisu uradili? Pa, imamo crnogorski primer da je to užas kako stoji kod njih, jer i oni su isto podlegli pod ovu priču, ja ostajem i dalje pri tome.

Više verujem, 250 nas da ćemo bolje znati, nego 11 ljudi koji između ostalog krasi i nepotizam, jer smo to videli kod univerzitetskih profesora kod svih ostalih. Nije to dobro i zato ću glasati kako ću glasati, a mi ćemo iz SPS podržati izbor ovih sudija, jer nemam nijednog razloga da to ne uradim. Hvala vam lepo.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Kolega Kesar, koga inače uvažavam i stalno smo u istim odborima, me očigledno nije dobro razumeo. Nisam ja rekao da nema reakcije u prilog izlaska na referendum. Ja sam zamerio i sada mislim da nema dovoljno entuzijazma.

U vreme Rimske imperije postojao je neki Katon Cenzor koji je svaki govor započinjao i završavao rečima: „Ja mislim da Kartaginu treba uništiti“. Kao što znate, vi ste pravnici, obojica znate za to.

Dakle, ja vas molim da cenite i rad Jelene, jer ja sam bio u Odboru kao i vi, ali je Jelenin rad veliki.

Ono što želim da kažem je da svi moramo da što više ljudi animiramo da izađu na izbore, a ne negiram ja da je to i predsednik Vučić rekao i predsednica Vlade itd. Moramo stalno na svakoj televiziji, na svakom intervjuu da to govorimo, jer ako bude jadna izlaznost, jadni smo mi. Verujte mi, tako se bar ja osećam.

Izvinite, Kesar, što sam vam odgovorio.

Hvala vam. To je sve.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Poštovane potpredsednice Skupštine, uvaženi kolega Pantiću, vi ste stvarno uvaženi, zaista to moram da kažem, poštovane koleginice i kolege, pre nego što pređem na diskusiju, sve što je rekao Đorđe Dabić, u ime grupe Odbora za pravosuđe, u potpunosti prihvatam, sa jednom rezervom, koja je uobičajena za mene.

Poslanička grupa SPS, shodno koalicionom sporazumu, glasaće za predlog kandidata za sudije koje ste vi predložili. Niko od nas poslanika, SPS nije dobio neku informaciju, koja bi eventualno osporila imenovanje nekog od kandidata.

Dozvolite da izložim svoj stav, na temu izbora sudije.

Ne bih voleo da se ovo shvati kao moj lament zbog ne prihvatanja mog stava, u čemu nisam usamljen, da se prvi izbor sudija zadrži u nadležnosti Skupštine. Ako se usvoji referendum zakazan za 16. januar 2022. godine, ovo će biti jedan od poslednjih izbora sudija u ovoj sali.

Vraćam se na našu temu. Predlog VSS sadrži najmanje tri propusta, u biografijama kandidata. Prvi, nema podataka o dužini studiranja, drugo nema prosečne ocene za studije na pravnim fakultetima, koje su završili.

Kada govorimo o ova dva propusta, naglašavam da smo nekoliko puta, koleginica i ja, skretali pažnju, na Odboru za pravosuđe, da su ova dva podatka vrlo važna za razmatranje kandidature. Obrazložiću šire, u velikim gradovima se ljudi ne poznaju i gube se u masi, međutim u malim mestima, naš čovek poznaje lekara, učitelja, nastavnika, sveštenika, a posebno sudiju. U percepciji stanovnika tih gradova, sudija ima posebno mesto, jer on deli pravdu.

Postavlja se pitanje - da li može da ima ugled sudija, za koga se zna da je dugi niz godina studirao pravo, a pri tome imao vrlo skroman prosek na studijama? Ove dve primedbe me vode ka trećoj primedbi. Vrhovni savet sudstva, u ovom parlamentu, predlaže samo jednog kandidata za mesto sudije. Dakle, mi glasamo za tog kandidata, po principu uzmi ili ostavi.

Moje mišljenje je da bi trebalo da raspolažemo sa više podataka o kandidatima koji su se prijavili i nisu zadovoljili kriterijume Komisije za izbor sudija, koje VSS nije predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na taj način bi se postigla mnogo veća transparentnost pri izboru kandidata. Ovo naročito insistiram u mestima gde je različito stanovništvo, gde su raznih vera, porekla itd.

Ponavljam, na taj način bi se postigla mnogo veća transparentnost pri izboru kandidata. Pri tome bi smo razumeli zašto je predložen baš taj kandidat, a ne neko drugi. U tom smislu, imali bismo sve neophodne parametre za odlučivanje, kada odlučujemo o tome koji će kandidat da bude. Znali bismo zašto je predložen baš taj kandidat za sudiju.

Sve ovo što sam izgovorio, biće prošlost već 16. januara, međutim, imam pravo da se upitam, kako će u budućnosti izgledati izbor sudija. Njih će birati 11 moćnih ljudi, a ne 250 poslanika koje je narod birao. Paradoks je što će izabrane sudije suditi u ime naroda.

Drage koleginice i kolege, dozvolite mi da završim latinskom izrekom „diksi et salvavi animam meam“, u prevodu glasi - rekoh i spasih dušu svoju. Hvala vam na pažnji.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege poslanici, zbog ozbiljnosti teme o kojoj hoću da govorim ja ću pročitati ono što sam napisao zajedno sa kolegom Zoranom Živanovićem, jednim od advokata koji su se prijavili da u Hagu zastupaju srpske žrtve.

Ove godine, 7. maja Specijalno veće za Kosovo u Hagu odredila su dva zastupnika za dve grupe žrtava, jednog u predmetu Hašima Tačija, gde je pored mnogih zločina obuhvaćeno i kidnapovanje ljudi od kojih su mnogi završili kao žrtve trgovine organima i drugog u predmetu Mustafe Seljemija.

Lični podaci žrtava nisu poznati i ne treba da budu poznati, ali je sigurno da je među njima najveći broj državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti.

Veliki broj advokata iz Republike Srbije sa višegodišnjim iskustvom i u radu međunarodnih krivičnih sudova i domaćeg pravosuđa primljen je na listu kosovskog suda.

Uz dužno poštovanje izabranih zastupnika mislim da bi Republika Srbija trebalo da ispita razloge zbog kojih je ovaj sud uskratio mogućnost našim građanima žrtvama da ih u tom za njih visokorizičnom postupku zastupaju advokati sa kojima ne mogu da razgovaraju na svom jeziku, bez tumača.

Po pravilniku ovog suda zastupnici se dodeljuju po obavljenim konsultacija sa žrtvama koje učestvuju u postupku, pri čemu se uzimaju u obzir njihovi stavovi i interesi.

Izražavam sumnju da je stav srpskih žrtava u predmetima Seljimi i Tači bio da žele profesorku Pujes i advokata Losa kao svoje zastupnike, jer mislim da za njih nikada do tada nisu ni čuli. Verujem ili da nisu ni pitani ili da ih je neko anoniman kome su ove žrtve bile poznate i dostupne ubedio da će oni najbolje štititi njihove interese.

Nizak kredibilitet kosovskog suda je očigledno izražen njegovim preseljenjem iz Prištine u Hag, postavljanjem na sudske i tužilačke funkcije isključivo međunarodnih sudija i tužilaca.

Postavljanje zastupnika žrtava koji sa njima ne mogu da komuniciraju na istom jeziku bez prisustva trećih lica, prevodilaca, nametanjem nepoznatih ljudi čija stručnost je neupitna, ali sa kojima ne mogu na svom jeziku da uspostave i običnu komunikaciju, ne doprinosi kredibilitetu tog suda, barem u Srbiji. Zato predlažem da nadležni organi Republike Srbije na to ukažu specijalnim većima za Kosovo i da na adekvatan način prate dalji rad ovih veća, posebno vodeći računa o zaštiti državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti koji se u tim postupcima javljaju kao žrtve i svedoci.

Podsećam vas da sam već jedanput predložio i nisam naišao na dobar odgovor Vlade da neko mora da prati to, to što se dešava. Da ja nisam reagovao u petak, reagovao bih ja kada sam bio kod patrijarha u petak i pokazali su portal Kosovo onlajn.

Drugo, mnogo je važno ko će biti punomoćnik zato što advokat koji je branilac može da vrši uvid u spise. Isto i punomoćnik oštećenih može da vrši uvid u spise tužilaštva i da utiče na to koji će dokaz kada biti izveden. Ovako, mi smo lišeni ljudi tamo. Niti posmatramo suđenje, niti naši ljudi zastupaju naše ljude.

To je ono što ja hoću da vam postavim Vladi kao pitanje. Misli li bilo šta da uradi u vezi toga? Ja ću kasnije kao ovlašćeni predstavnik grupe SPS-a da pročitam još detaljnije.

Sada se samo zahvaljujem Zoranu Živanoviću što mi je pomogao ovo da uradim, naročito ovaj deo koji ću kasnije da pročitam.

Hvala vam lepo. Nadam se da svi, naročito pravnici i advokati odavde, moraju da razumeju da naše žrtve i svedoci vapaju za pravdom. Teško nama ako ih ostavimo. Znate, jedini advokati koje sud plaća smo bili sudski advokati. Hrvati su plaćali svoje, muslimani su plaćali svoje, Šiptari su plaćali svoje. Haradinaj je platio 15 miliona dolara i dobio svedoke, naravno. Mi moramo da se uzmemo u pamet.

Hvala vam lepo. Isteklo mi je vreme.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…