TOMA FILA

Socijalistička partija Srbije

Toma Fila rođen je u Bitolju, Makedoniji, 29. jula 1941. godine.

Poznat je beogradski advokat, sin takođe poznatog advokata Filote File.

U Beogradu je završio Prvu mušku gimnaziju i studije prava. Diplomirao je 1963. godine a 1967. godine je postao najmlađi advokat u Jugoslaviji. U javnosti je postao poznat kao advokat ljudi optuženih za najteža krivična dela, među kojima je veliki broj ljudi bio optužen za dela za koja je bila zaprećena smrtna kazna.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put dobija mandat narodnog poslanika, kada se našao na izbornoj listi "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 01.09.2021, 08:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Čaln 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti

čeka se odgovor 5 dana i 18 sati

Uvaženi, Da li postoji mogućnost, i koji su pravni mehanizmi za promenu stava 4. člana 191. Zakona o zdravstvenoj zaštiti? Naime, od 2019. godine Republička stručna komisija je uključena u ocenu svrsishodnosti vanredne spoljne provere kvalieta rada.

Poštovani

čeka se odgovor 14 dana i 7 sati

Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2021.

Dobar dan, gospođo predsednice. Pozdravljam i ove sa galerije.

Pre nego što počnem da govorim, jedna stvar mi nije bila jasna iz vašeg izlaganja, koleginice iz VSS. Vi ste nama postavili pitanje da ako osporavamo nekog, treba da damo i obrazloženje. Da li je to kritika na dosadašnji rad, jer ja kada je kolega Dabić osporio prošli put, ja sam se složio i to je dovoljno obrazloženje. Da li je to kritika ili ste vi to se pozvali na Poslovnik, ne znam. Nadam se da ćete mi to i reći.

Da sada pređem na stvar. Poslanička grupa SPS će podržati predlog VSS, jer će biti podržan, kako sam čuo od kolege Dabića, i od poslaničke grupe naših koalicionih partnera i mi ćemo to učiniti, kao što smo i do sada činili.

Želim da vam nešto kažem, iz mog velikog iskustva, dugogodišnjeg iskustva. Sudija u velikom gradu i sudija u malom mestu nije isto. Mnogo je važno ko će biti sudija u malom mestu i srednjem mestu, srednje veličine za Srbiju koja ima manje od Njujorka. Zato sam ja uvek bio za to da se obrati posebna pažnja na to ko će biti predsednik suda i ko će biti sudija u jednom određenom mestu, jer on je mnogo važan, mnogo važniji nego u Beogradu, gde i niko nikoga ne zna i ko je predsednik Vrhovnog suda i ko je sudija i ko je član VSS, osim nas naravno kojima je to profesija. Zato je jako važno da se vodi računa o tim ljudima, jer oni su u malim mestima ono što mi zovemo gospodom. Znate, nekada je u selima bio pop i učitelj, a u manjim mestima gde ima sud to je onda i sudija. Zato je važno da se ima ugled.

Što se tiče ovoga što ste predložili, o čoveku kome je istekla funkcija javnog tužioca, ja mislim da mu i ime Skupštine poželimo mirne penzionerske dane, jer ako je bio tužilac 40 godina sigurno nije imao mirne dane.

Što se tiče ostalih predloga za predsednike sudova, meni je drago što je predsednik u Kruševcu ipak proveo mladost u Kruševcu. Prošli put kada sam vam zamerio nisam pogledao dobro, pa je to moja vrsta izvinjenja. Prema tome, povlačim tu svoju primedbu.

Što se tiče Preševa, kolega iz SNS mi je objasnio o čemu se radi. Prihvatio sam i mi nemamo primedbi na bilo šta od onoga, na sve ovo što ste vi predložili.

Ono o čemu je kolega Dabić počeo da priča i o čemu ćemo mi da pričamo, dosta dugo, dok nam vreme daje, to su amandmani - amandmani na Ustav Republike Srbije. On lišava Skupštinu bilo kakvog uticaja na izbor sudija, što za mene nije potpuno prihvatljivo. Ja sam se sve vreme zalagao, i nisam sam, da prvi izbor sudija ostane u Narodnoj skupštini, a da se kasnije Skupština više ne meša ni u izbor, ni u postupak napredovanja, razrešenja itd.

Između ostalog, i ovo pitanje koje sam vam postavio u nekoliko navrata, išli su predlozi VSS u kome je kolega Đukanović jedan od članova. Mi smo bili iz SPS sigurni da je to to, da ti brojevi ostaju tako kako ste ih predložili. Onda smo čuli primedbe. Prošli put sam čuo kolegu Dabića i prihvatio sam to, da su razlozi bezbednosti itd. Milion puta su me zvali telefonom. Zašto to tako? Šta to znači? Pa, kako to znači? Pa, rekoh znači izložio je čovek koji su razlozi da neko ne bude poslanik.

Međutim, želim o nečemu drugom da ovo iskoristim. Onog momenta kada budemo lišeni prvog izbora, postavlja se pitanje – koga ćete da gledate ili ćemo to što kaže VSS da bude primljen bez ikakvih primedbi? To je jedna stvar o kojoj treba debelo razmisliti. Zato ja i danas ostajem pri svom stavu, a prihvatiću ono što Poslanička grupa SPS kaže i tako ću i glasati, jer bez obzira što sam advokat, ja sam i poslanik SPS i postoji neka disciplina kojom se mi moramo baviti i koju moramo poštovati.

Sudija i u malom mestu i u velikom mestu mora da bude samostalan u donošenju odluke, u načinu vođenja postupka, u presuđivanju, u meritumu, ali ne može da bude po meni neodgovoran, apsolutno slobodan jer to niko od nas nije, niko od nas to nije. Sudijska funkcija je javna i značajna za svaku pravnu državu i podrazumeva odgovornost. Kakva je to odgovornost?

Dalje, doći ćemo mi i do ovog drugog. Dobro je što ta Pravosudna akademija, za koju ste se zdušno zalagali da se ugura u Ustav, je ispala iz toga. Takođe je dobro i to jedna od stvari, za koju sam se borio, da način glasanje i kod tužilaca i u sudu, u VSS da skratim, da se odredi zakonom a ne Ustavom, jer promeniti Ustav ako to ne bude praktično je Sizifov posao i to je dobro.

Sada ću reći nešto što nije dobro, makar me optužili da li sam SPS ili sam advokat. U svim amandmanima advokature nigde nema, nestala je iz svih tela. Znate vrlo dobro da se pravosuđe sastoji od tri poluge. To je tužilaštvo, redosledom, pa advokatura, pa sud na kraju i što mi kažemo – Bog na nebu, sud na zemlji. Ja sam tako školovan, tako i želim da verujem. Nikada nisam video čoveka sudiju koji je bio korumpiran. Čitao sam u novinama, ali nijednog nisam video. Znači da sam imao pravo društvo.

Imamo problem što će ova Skupština izglasati dvotrećinskom većinom sudije, ali ne znam da li će i neka sledeća Skupština - kako će biti. Znači, mi možemo da predvidimo da je moguće da se sudije i tužioci ne izaberu, odnosno zaslužni pravnici, istaknuti pravnici ne budu izabrani jer nemaju dve trećine i tužilaca u Skupštini. Tada smo uveli jedno telo koje će u tom slučaju birati sudije i tužioce, odnosno birati istaknute pravnike. U tom telu ja sam tražio i predlagao da bude predstavnik ili predsednik Advokatske komore Srbije. Zašto? Zato što u tom telu je stavljeno tužilac. U VSS nema tužioca, ne treba da bude ni advokat, ali ovde kada je stavljen tužilac onda mora da bude advokat. Umesto toga stavljen je, kome uopšte tamo nije mesto, Zaštitnik građana, jer je u tom telu tužilac, a kada je već tužilac onda treba da bude advokat, a ne Zaštitnik građana. Tamo gde su sudije, gde su tužioci, tamo je mesto i advokaturi.

Još nešto vrlo zanimljivije, na prošlom zasedanju odbijen je amandman SPS-a u kome smo tražili da Zaštitnik građana bude pravnik. Čak smo mi tražili, pravnik sa pravosudnim ispitom da bude jače, jer taj o kome je govorio kolega Martinović, nije imao ispit, pa je otišao u politiku. Nije važno kako se zove.

Sada smo mi izglasali zakon po kome Zaštitnik građana ne mora da bude pravnik, pa me sada zanima, kako će taj nepravnik, recimo veterinar, da utvrđuje ko je od nas istaknuti pravnik? I zato sam protiv toga, da uopšte Zaštitnik građana nestane iz te priče, nego da bude pravnik i to sa ispitom, jer pravnik bez pravosudnog ispita, to je polu pravnik.

Šta je taj Zaštitnik građana? On je kontrolor uprave, čak ne može ni da promeni zakon, ni da promeni odredbe, nego samo da ukaže da nešto nije u redu. Pa kako će on da odlučuje umesto nas, jer može da se desi da smo nesložni, ja sigurno neću biti tu, nego ovi mlađi, kako da on odlučuje o tome ko je istaknuti pravnik ili će to biti politička funkcija, pa ko ima većinu taj ima istaknutog pravnika. Zato smatram da kontrolor Uprave ne može biti član tog Saveta.

Ne želim da vas dugo zadržavam, jer ovo je pitanje o kome ćemo mnogo puta razgovarati, ali sam i to hteo da vam kažem. Ne znam da li je bilo dovoljno obrazloženja kod ranijih slučajeva, kada su osporavane sudije, jer koliko sam shvatio kolegu Dabića, ovi neće biti osporeni. Ni mi nismo znali u SPS-u da li će biti osporeni ili ne. Nismo znali, a onda su tu argumentaciju koju su dali bila prihvatljiva ili ne prihvatljiva. Za nas je bila prihvatljiva i mi smo tako i glasali. Zato ja i sada ponavljam, podržaćemo ove predloge i kolegi želim lepu i srećnu penziju. Hvala vam lepo. Prijatno.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Gospođo potpredsednice, uvažene koleginice i kolege, predstavnici naroda, naglašavam naroda, pošto se među nama poslanicima SPS niko nije javio sa primedbom na Predlog za današnji izbor sudija, u Danu za glasanje mi ćemo glasati za ove kandidate koji nisu osporeni od uvaženog kolege, a glasaćemo shodno koalicionom sporazumu, onako kako je predložio SNS.

Sada ću da pređem na ono o čemu hoću da govorim. Aristotel, veliki grčki filozof, je bio vaspitač Aleksandra Makedonskog, odnosno Aleksandra Velikog, kako hoćete. Kada je Aleksandar Veliki dorastao da ide u rat, Aristotel mu je poklonio jedan mač. Aleksandar je primio mač, pročitao je Aristotelovu poruku koja je glasila - I to će proći. Jasno je šta je hteo da kaže i gore i dole.

Ovo je moto mog obraćanja ovoj Narodnoj skupštini i građanima Srbije - I to će proći.

Što se predloženih kandidata tiče, nemamo nikakve primedbe. Jedino što postoje podaci koji bi za mene bili važni, a nedostaju, je koliko dugo su studirali i koja im je prosečna ocena?

Ova moja primedba je zasnovana na onome što smo mi učili na Pravnom fakultetu, to je bilo kad niko od vas nije ni rođen bio u to vreme, ali mi smo učili na Pravnom fakultetu, jer su nam profesori tako govorili "Bog na nebu, sud na zemlji", shvatajući i želeći da elita Pravnog fakulteta odlazi u pravosuđe.

To nažalost nije tako. Odavno nije tako. Sprovedene su svojevremeno takve reforme po znacima navoda u pravosuđu koji su izazvale katastrofalne posledice po pravosuđe, a ugled pravosuđa danas nikad nije bio niži. Verujte mi, branio sam i u vreme komunizma, ali ovo nikada nisam video. Kako onda da verujem? Kako da verujem da će 11 ljudi koji predlažu ovi amandmani birati bolje od nas 250 koji ćemo biti iz više partija? Neće ovaj parlament trajati večito, do aprila. Doći će i opozicija i onda ćemo razgovarati, ali greške, zapamtite ono što je strašno, greške traju do penzije. Tih 11 ljudi ako pogreše mi moramo da trpimo 40 godina lošeg sudiju, nemoralnog i glupog ako hoćete, jer rešenje koje se pominje u ustavnim amandmanima jeste da će u buduće Visoki savet sudstva birati sudije počev od prvog izbora, a to je 11 ljudi ili je alternativa 10 plus predsednik Vrhovnog suda, to je onda 10 i to je, mislim, pogrešno, ali nije ni važno.

Moja je ideja bila da i dalje prvi izbor sudija bude u nadležnosti Narodne skupštine i da dalji izbori i unapređenja budu stvar pravosuđa i nisam bio usamljen u toj ideji. Verujte mi da mnogo ima ljudi koji misle isto kao i ja u strahu od greške, od greške koju će ovih 11 ljudi napraviti, od toga pet po nečijoj milosti će biti izabrani.

Taj prvi izbor bi se vršio o proceduri koja bi bila promenjena i u kojoj bi se za funkcije u pravosuđu birala pravnička elita, najpametniji i najbolji studenti, najbolji pripravnici, sada se to zovu sudski pomoćnici, koji bi bili adekvatno plaćeni, jer morate shvatiti pravosuđe je osnova pravnog poretka i čuvar pravne države. Nema pravosuđa, nema ni države, nema pravne države. Katastrofa je ako se to ne radi, a mi prepuštamo nekim ljudima da to rade.

Stalno govorim i tvrdiću do kraja, to nije tako daleko doduše srećom, i sada tvrdim da tako značajne ljude mora birati Skupština koja predstavlja narod, pa nas je narod izabrao na slobodnim i ne slobodnim, kako god hoćemo, izborima, neko učestvovao neko nije i učestvovaće jednog dana svi i oni će birati, a Skupština predstavlja narod. Nas je narod izabrao. Mi narodu odgovaramo, a ne 11 ljudi, od kojih je pet izabrano ipak od Narodne skupštine, ali dvotrećinskom većinom i pitanje je ko će i kako će imati u kombinaciji.

Ne zaboravite i to da se presude donose u ime naroda, a pitam se – u ime kog naroda ako će sudije birati 11 ljudi koji za svoje odluke o izboru sudija ne odgovaraju nikome živom, ni narodu, za razliku od narodnih poslanika koji su izabrani od strane naroda i odgovaraju narodu jer neće nas glasati idući put ako biramo ljude bez vrednosti. U Ustavu piše da moramo da biramo u Skupštini dostojne ljude, tih 11 će birati ovih pet članova da budu dostojni izbora. Zar mi biramo nedostojne ljude? Zato odgovaramo narodu da ne biramo fukaru nego moramo da biramo ljude koji vrede i svaki izbor nas mi stojimo iza toga.

Odgovaram za svaku većinu u kojoj učestvujem. Ova Skupština će biti zapamćena ne po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, protiv koga sam naravno, ali će biti po izmeni Ustava i dajte to da uradimo kako treba.

Presuda se donosi u ime naroda. Pitam se – u ime kog naroda ako sudije bira 11 ljudi? Za razliku od narodnih poslanika koji su izabrani od naroda, u predlogu amandmana 1. koji se odnosi na član 4. Ustava uvodi se podela vlasti, kao što je Monteskje napisao – na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. To je oduvek bilo. Uvek trojstvo. Sada piše da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži, da bi se u sledećoj rečenici zaključilo – sudska vlast je nezavisna. Šta to treba da znači? Kako ta tri oblika vlasti se zasnivaju na međusobnom proveravanju i ravnoteži, na koji način, kako, a onda – sudska vlast je nezavisna. Znači, mi smo zavisni i ova druga i vlast jeste i treba da bude zavisna od Skupštine, ali kako se to mi zajedno proveravamo i poveravamo i imamo međusobnu ravnotežu i proveru? Kako?

Ne zna se ni kako to utiče na to, to međusobno proveravanje i ravnoteža, pa onda iza sledeća rečenica – sudska vlast je nezavisna. Znači, ovo ništa ne znači. To je priča kao što piše o dostojnosti itd. To su priče da bi se pričale. Stoji u Ustavu da bi bilo …

Ovi amandmani će očigledno proći, kao što je Aristotel i rekao, to se odnosi i na nas, jer i mi ćemo proći, ni mi nismo večni. Svako ko misli da će večito biti na vlasti je u zabludi. Molim vas, i u trojstvu postoji, i u crkvi postoji trojstvo i oni vam govore službu Božiju – u ime Oca, Sina i Svetog duha. Postoji i u vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. Postoji međutim i u sudstvu. U sudstvu postoje tužioci, postoje sudije, ali postoje i advokati.

Uz rizik da ću nekome da se zamerim kada govorimo o advokaturi jer sam ipak poslanik SPS, a posle advokat, ipak to moram da kažem – advokatura se u ovim amandmanima i ne spominje, a neizostavan je deo pravosuđa. Ne zaboravite da su u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva do ovih amandmana bili i predstavnici advokata. Sada ih nema.

U komunizmu su tako mislili da sud može bez advokata, jer oni su najpametniji, pa nisu uspeli. Pa su pokušali i u demokratskom sistemu, pa su čak mene nagovarali pošto sam savetnik Ivice Dačića da treba da budem na strani protiv advokata, ali nisam hteo. Komunisti su mislili da može sud bez advokata, ali su i komunisti shvatili da ne može i zato je advokatura bila nezavisna i sada bi trebalo da bude nezavisna.

U amandmanu 13. koji se odnosi na član 151. Ustava govori se i šta se radi ako ne uspe izbor pet članova Visokog saveta sudstva. Tada se bira komisija koju čini predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i glasaju većinom glasova. Opet ni ovde nema advokata koji su deo pravosuđa, deo tog trojstva.

Zar je to bio problem da se umesto Zaštitnika građana koji nema veze sa pravosuđem, ali neka bude i on ako to nekome znači, da bude umesto ili uz i predstavnik, odnosno predsednik Advokatske komore da bude član te komisije, da se čuje i glas advokature. Ali i to će proći, kao da advokatura nije sastavni deo pravosuđa.

Mislim da način odlučivanja u Visokom savetu sudstva, osam glasova, ne treba rešavati ustavnom materijom, to je dakle moje mišljenje, već zakonom, jer ukoliko se uoče teškoće, može da se blokira i taj Visoki savet sudstva, a to je teško promeniti onda u Ustavu, pa je bolje da bude zakonom, jednostavnije je da se to prilagodi.

Lično sam protiv alternative na strani 5., gde je uloga Vrhovnog suda, koji bira predsednika Vrhovnog suda. Pa, ne može da bude u Visokom savetu sudstva predsednik Vrhovnog suda i da bira sam pet članova, ukoliko zapne u Skupštini. To je dualitet koji je nemoguć pravdi.

Nadam se da sam vam šest minuta poklonio, da ne morate da me slušate.

Hvala vam lepo na pažnji.

Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, mi imamo na dnevnom redu tri izbora za predsednika i odlazak predsednice Prekršajnog suda u Zrenjaninu zbog penzionisanja. Ja mislim da joj u ime cele Skupštine zaželimo srećne dane u penziji, jer je zaslužili da to dobije. Mislim da time treba da završimo bavljenje budućom penzionerkom.

Što se tiče tri predsednika, drago mi je da više neće biti u v.d. statusu, jer ovaj status smeta i meni i mnogima u zemlji Srbiji, čak i Evropi smeta. Predugo se drže ti statusi v.d. Jedino bi bilo rešenje da mi donesemo neki propis u tom smislu da onaj ko bude određeno vreme u statusu v.d. da mu se to vreme uračunava u ove četiri godine što će biti predsednik, pa plus još četiri godine, što može. Vidim da su dvoje od januara i već su pola godine predsednici. Plus četiri, što znači da oni mogu i posle toga da budu v.d. i tako da je to izigravanje propisa. Umesto da neko bude dva puta po četiri godine, on bude i deset godina. Zato smatram da to treba uračunati u mandat.

Mislim da je dobro da se svi mi kada pričamo o predsednicima sudova podsetimo šta tačno piše u zakonu, šta su obaveze predsednika suda po članu 52. Zakona o uređenju sudova, šta je dužnost predsednika suda.

Dakle, predsednik suda obezbeđuje zakonitost, rad, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, ovo pominjem i zbog velikog broja predmeta, određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja Advokatska komora, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i sudskim poslovnikom koje su manje važne.

Kao što vidite, nigde ne stoji da predsednik sme da utiče na nezavisnost sudija u suđenju, u donošenju odluka, a to smo bili često svedoci da su pojedine sudije menjane zato što su sudile na ovaj ili onaj način. To ne sme više da se radi, jer to ruši ugled suda.

Sada nešto što će biti zanimljivo, zbog mog stava ličnog. Veoma je važno da se zna da je Skupština mesto gde se donose zakon, a sud je mesto gde se oni tumače. To je pravilo na kome smo učili, Pravni fakultet i tako postupamo godinama. Tako je bio i tako i treba da ostane. Mi donesemo zakon, sudovi ga tumače. To je pravna država. To je onda ne mešanje u sudsku vlast, a to je ono zbog čega smo sproveli Ustavne promene, jer je to početak i biće završen u toku mandata ove Skupštine.

Cilj te promene, da se garantuje nezavisnost sudstva od izvršne vlasti i donekle i od zakonodavne, mada ja ostajem pri tome da treba sudije da se biraju ovde, prvi put, ne posle. Nadam se da je ovo poslednji put da biramo predsednika.

Ova Skupština ima pravo da daje autentična tumačenja. Dakle, to nije pravo, ne mislim ja da ograničim, niti da ukinem. Ali, kada to ima pravo da radi? Skupština ima pravo na autentična tumačenja, zakona koje je ova Skupština donela. To je moje mišljenje i ne kažem da je to stav SPS-a, nego je to lično mišljenje Tome File.

Po mom mišljenju, zakoni koji su doneti u SFRJ ne mogu, i koji su doneti po određenoj proceduri, gde je Veće naroda bilo itd, kako mi da tumačimo volju onih koji su doneli zakon pre 20 i nešto godina? Pričam o Zakonu u obligacionim odnosima.

Ali, pravo da ima Skupština pravo na autentično mišljenje, to stoji i po mom mišljenju treba vrlo retko da se koristi, jer inače ćemo doći u poziciju da sudije sude po Ustavu, zakonu i autentičnom mišljenju Skupštine. Ne može autentična mišljenja da menjaju zakon i da budu izvor prava. Retko mora. Jednom je kolega Martinović predložio autentično tumačenje. Mi smo ga prihvatili. Ja sam glasao za njega, jer je bilo dobro. Ovo drugo nije bilo dobro.

Mi možemo da se pravimo da nismo svesni šta se dešava zadnja tri dana. Tri dana ja čitam pljuvanje po advokaturi. Od svih koji su mogli da nešto kažu, od Čadeža itd.

Hoću nešto da vam kažem, da moramo razmotriti problem koji je nastao sa Odborom za ustavna pitanja čiji sam član i ja. Ponosan sam što nas vodi koleginica iz Niša, Jelena, ali oni predlozi koji su dati, šest predloga, ne mislim da je to dobro, zato sam stao na stranu Advokatske komore i uradili smo šta smo uradili.

Tri dana se raspravlja kroz medije i na sve načine o tome. Ne kažem ja da sam u pravu, pogotovu nemam nameru da kao manjinski partner solim pamet ovde. Dakle, ne mislim da je neko govorio u ime bankarskog lobija. To bi bilo nedostojno bilo kog od nas. Mišljenje je bilo i dato je u pokušaju da se reši to pitanje sukoba između građana i bankara. Ovo je jedan pokušaj koji nije bio dobar, ali je pokušaj pošten i u tom sam siguran. Nije to bila ni naredba MMF-a, kao što su neki pisali da smo morali tako da uradimo, jer nam je MMF naredio. Ni to nije tačno.

Ali, postavlja se pitanje – koji je onda pravi put? Mislim da o tome treba ozbiljno da razgovarao, jer je sukob banaka i građana, mnogo hiljada tužbi je doneto. To je nemoguće. Jedan od pokušaja koji je dobar jeste da se nadležnost vrati, da po mestu onoga ko podnosi tužbu, tako da se rastereti Beograd od količine ovih tužbi koje ne mogu da izađu na kraj sa tim. To je jedan od predloga koji je dobar, po meni. Mi moramo ozbiljno da se raspravljamo ozbiljno i da nađemo rešenje tog pitanja, zato smo u Skupštini. Da li je to neki leks specijalis, da li ćemo predložiti i inicirati pregovore građana i banaka, ali o tome moramo razgovarati.

Na tom putu nije vređanje advokature pravi put. Danas sam gledao dva članka u politici. U oba pljuju advokaturu, te prete Čadežu, ne znam ovi, sve su to moji prijatelji inače. Ne mogu to da prihvatim zato što jednostavno je advokatura javna služba i deo pravosuđa. Ne mogu da prihvatim ni to da se advokatura sa pravosuđem dogovara o vrsti presude. Ni to nije tačno.

Hoću da vam kažem nešto. Volter je rekao – da nije književnik, bio bi advokat, jer je to najlepša profesija na svetu. Ja sam volterijanac u tom pogledu. On je rekao i da ljudska prava se završavaju vrhom nosa, a odande počinju drugog čoveka prava.

Advokatura nikada nije bila cveće, niti će ikad biti. Pogledajte šta narod misli o fiškalima, advokatima. Srećan sam bio što sam i na zapadu video da je identično mišljenje o advokatima. Ali, ne smatram da su, evo ovde ima desetak advokata, nije nečasan ni jedan. Mi imamo kukolj. Kukolj se mora rešiti tako što će Advokatska komora da očisti te advokate koji zloupotrebljavaju situaciju u kojoj se nalaze građani, pa tako pišu 12 tužbi umesto jedne. Mi moramo da nađemo rešenje za to. U Komori da se kazne, a ovamo da se zakonski to onemogući, ali kako ne znam. Da znam, rekao bih, ali ne znam.

Za to im možda treba MUP, da se pozabavi tim pitanjem, jer je to zloupotreba prava. Kao što kad bi se tvrdilo da advokatura sa pravosuđem se dogovara o vrsti presuda, to je krivično delo. Ti ljudi moraju da idu u zatvor, i jedni i drugi.

Advokatura nikada nije uspela, i bio sam ja i predsednik komore, nikada nismo uspeli da se čistimo. U vreme komunizma kod nas je bila navala penzionera i službenika državne bezbednosti koji su uhvaćeni u premlaćivanju ljudi, hapšenju nezakonitom itd, i onda je donet zakon u onoj komunističkoj Skupštini, u ovoj istoj zgradi, da se priznaje njima pravosudni ispit i hajde svi u advokaturu. Nismo mi dobijali uvek kadrove sa fakulteta. Ja sam ponosan, oko 70 pripravnika je bilo kod mene i u mojoj kancelariji. Nemam nameru da koristim 20 minuta, suviše je. Stoga ja predlažem da institucije sistema moraju da reše ovo pitanje zloupotrebe advokata. Ali nije rešenje odnosa građanin-banka time što ću vam ja advokaturu optužiti da je ona kriva, da nisu advokati štrajkovali zbog građana nego zbog sebe. Pa nisu advokati predložili ta tumačenja, da bi onda bili odgovorni.

Mogu da razumem da je to veliki problem i to je ogroman problem, mnogo veći problem nego da raspravljamo o penzionisanju sudije za prekršaj u Zrenjaninu, jer je to, po meni, u budućem valjda zakonu će to biti izmišljeno, da mi to konstatujemo uopšte. Ali nemojte da dozvolimo da advokatura bude mesto za potkusurivanje, da kada niko nema šta, onda se očeše o kamen o koji se i svinja češe. E, ne možemo da budemo mi advokati kamen, da se svako o nas očeše, zato to i ne dam.

Ali ponavljam, ima loših ljudi među nama, ima nečasnih ljudi, ima ih svuda, ali nije rešenje tako što ćemo mi optužiti sve, celu advokaturu. Ja se ne osećam nečasno, ne osećam se lošim zato što sam advokat, nego sam ponosan što sam pola veka radio taj svoj posao i nikada nisam imao problema ni sa kim u životu, niti mi trebaju zaštite, ni obezbeđenja, ni bilo šta drugo, niti sam pročitao u novinama da sam lopov ili da sam prevarant, a branio sam, znate koga sam sve branio.

Prema tome, ne može advokatura da bude sredstvo za potkusurivanje, jer je očigledno da je sukob građana i banaka i hajde da mi zajedno nađemo, jer mnogi su pametniji, ja sam mator, postoji mnogo mladih mozgova koji će da smisle način i rešenje. Ne prepucavanje po novinama, ne vređanje advokature. Postoji interes. Pa, notari su uzeli polovinu prihoda advokata, pogotovo malih advokata po manjim mestima. Ali mi se nismo bunili, to je tako. Jednostavno, takva je civilizacija i tako mora da bude.

Ponavljam, mi moramo jednom da sednemo i da nađemo rešenje građanin-banka, ne advokatura, ne sud, ne pravosuđe, nego da se nađe odnos, da li da sednu da razgovaraju, da donesemo zakon, na primer, da vrate samo one pare koje su neovlašćeno uzeli ili, kako sam ja shvatio presudu Vrhovnog kasacionog suda – ti imaš kamatu, u tu kamatu uračunaj sve svoje troškove. Jer ja sam rekao, i sada ponavljam, ne mogu ja da primim stranku i da mu kažem – daj mi 100 evra za tužbu, a onda mu tražim još 100 evra, kafu koju sam popio, amortizaciju stolice na kojoj sam sedeo, kompjuter koliko košta itd. Onda mi je to skriveno i uzmem 200 evra, umesto 100. To je ono što rade banke.

Ne treba zaštita ovde advokature, nego treba zaštita od banaka koje daju lažnu nisku kamatu, a želja im je da opljačkaju ljude. Zato je odluka Vrhovnog kasacionog suda ispravna. U kamatu upišite sve troškove i kraj priče. Evo, to je moj predlog. Hvala lepo. Skratio sam, nadam se, bar malo. Prijatno.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege poslanici, zbog ozbiljnosti teme o kojoj hoću da govorim ja ću pročitati ono što sam napisao zajedno sa kolegom Zoranom Živanovićem, jednim od advokata koji su se prijavili da u Hagu zastupaju srpske žrtve.

Ove godine, 7. maja Specijalno veće za Kosovo u Hagu odredila su dva zastupnika za dve grupe žrtava, jednog u predmetu Hašima Tačija, gde je pored mnogih zločina obuhvaćeno i kidnapovanje ljudi od kojih su mnogi završili kao žrtve trgovine organima i drugog u predmetu Mustafe Seljemija.

Lični podaci žrtava nisu poznati i ne treba da budu poznati, ali je sigurno da je među njima najveći broj državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti.

Veliki broj advokata iz Republike Srbije sa višegodišnjim iskustvom i u radu međunarodnih krivičnih sudova i domaćeg pravosuđa primljen je na listu kosovskog suda.

Uz dužno poštovanje izabranih zastupnika mislim da bi Republika Srbija trebalo da ispita razloge zbog kojih je ovaj sud uskratio mogućnost našim građanima žrtvama da ih u tom za njih visokorizičnom postupku zastupaju advokati sa kojima ne mogu da razgovaraju na svom jeziku, bez tumača.

Po pravilniku ovog suda zastupnici se dodeljuju po obavljenim konsultacija sa žrtvama koje učestvuju u postupku, pri čemu se uzimaju u obzir njihovi stavovi i interesi.

Izražavam sumnju da je stav srpskih žrtava u predmetima Seljimi i Tači bio da žele profesorku Pujes i advokata Losa kao svoje zastupnike, jer mislim da za njih nikada do tada nisu ni čuli. Verujem ili da nisu ni pitani ili da ih je neko anoniman kome su ove žrtve bile poznate i dostupne ubedio da će oni najbolje štititi njihove interese.

Nizak kredibilitet kosovskog suda je očigledno izražen njegovim preseljenjem iz Prištine u Hag, postavljanjem na sudske i tužilačke funkcije isključivo međunarodnih sudija i tužilaca.

Postavljanje zastupnika žrtava koji sa njima ne mogu da komuniciraju na istom jeziku bez prisustva trećih lica, prevodilaca, nametanjem nepoznatih ljudi čija stručnost je neupitna, ali sa kojima ne mogu na svom jeziku da uspostave i običnu komunikaciju, ne doprinosi kredibilitetu tog suda, barem u Srbiji. Zato predlažem da nadležni organi Republike Srbije na to ukažu specijalnim većima za Kosovo i da na adekvatan način prate dalji rad ovih veća, posebno vodeći računa o zaštiti državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti koji se u tim postupcima javljaju kao žrtve i svedoci.

Podsećam vas da sam već jedanput predložio i nisam naišao na dobar odgovor Vlade da neko mora da prati to, to što se dešava. Da ja nisam reagovao u petak, reagovao bih ja kada sam bio kod patrijarha u petak i pokazali su portal Kosovo onlajn.

Drugo, mnogo je važno ko će biti punomoćnik zato što advokat koji je branilac može da vrši uvid u spise. Isto i punomoćnik oštećenih može da vrši uvid u spise tužilaštva i da utiče na to koji će dokaz kada biti izveden. Ovako, mi smo lišeni ljudi tamo. Niti posmatramo suđenje, niti naši ljudi zastupaju naše ljude.

To je ono što ja hoću da vam postavim Vladi kao pitanje. Misli li bilo šta da uradi u vezi toga? Ja ću kasnije kao ovlašćeni predstavnik grupe SPS-a da pročitam još detaljnije.

Sada se samo zahvaljujem Zoranu Živanoviću što mi je pomogao ovo da uradim, naročito ovaj deo koji ću kasnije da pročitam.

Hvala vam lepo. Nadam se da svi, naročito pravnici i advokati odavde, moraju da razumeju da naše žrtve i svedoci vapaju za pravdom. Teško nama ako ih ostavimo. Znate, jedini advokati koje sud plaća smo bili sudski advokati. Hrvati su plaćali svoje, muslimani su plaćali svoje, Šiptari su plaćali svoje. Haradinaj je platio 15 miliona dolara i dobio svedoke, naravno. Mi moramo da se uzmemo u pamet.

Hvala vam lepo. Isteklo mi je vreme.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…