TOMA FILA

Nestranačka licnost

Toma Fila rođen je u Bitolju, Makedoniji, 29. jula 1941. godine.

Poznat je beogradski advokat, sin takođe poznatog advokata Filote File.

U Beogradu je završio Prvu mušku gimnaziju i studije prava. Diplomirao je 1963. godine a 1967. godine je postao najmlađi advokat u Jugoslaviji. U javnosti je postao poznat kao advokat ljudi optuženih za najteža krivična dela, među kojima je veliki broj ljudi bio optužen za dela za koja je bila zaprećena smrtna kazna.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put dobija mandat narodnog poslanika, kada se našao na izbornoj listi "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 13.01.2021, 08:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, mi imamo na dnevnom redu tri izbora za predsednika i odlazak predsednice Prekršajnog suda u Zrenjaninu zbog penzionisanja. Ja mislim da joj u ime cele Skupštine zaželimo srećne dane u penziji, jer je zaslužili da to dobije. Mislim da time treba da završimo bavljenje budućom penzionerkom.

Što se tiče tri predsednika, drago mi je da više neće biti u v.d. statusu, jer ovaj status smeta i meni i mnogima u zemlji Srbiji, čak i Evropi smeta. Predugo se drže ti statusi v.d. Jedino bi bilo rešenje da mi donesemo neki propis u tom smislu da onaj ko bude određeno vreme u statusu v.d. da mu se to vreme uračunava u ove četiri godine što će biti predsednik, pa plus još četiri godine, što može. Vidim da su dvoje od januara i već su pola godine predsednici. Plus četiri, što znači da oni mogu i posle toga da budu v.d. i tako da je to izigravanje propisa. Umesto da neko bude dva puta po četiri godine, on bude i deset godina. Zato smatram da to treba uračunati u mandat.

Mislim da je dobro da se svi mi kada pričamo o predsednicima sudova podsetimo šta tačno piše u zakonu, šta su obaveze predsednika suda po članu 52. Zakona o uređenju sudova, šta je dužnost predsednika suda.

Dakle, predsednik suda obezbeđuje zakonitost, rad, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, ovo pominjem i zbog velikog broja predmeta, određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja Advokatska komora, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i sudskim poslovnikom koje su manje važne.

Kao što vidite, nigde ne stoji da predsednik sme da utiče na nezavisnost sudija u suđenju, u donošenju odluka, a to smo bili često svedoci da su pojedine sudije menjane zato što su sudile na ovaj ili onaj način. To ne sme više da se radi, jer to ruši ugled suda.

Sada nešto što će biti zanimljivo, zbog mog stava ličnog. Veoma je važno da se zna da je Skupština mesto gde se donose zakon, a sud je mesto gde se oni tumače. To je pravilo na kome smo učili, Pravni fakultet i tako postupamo godinama. Tako je bio i tako i treba da ostane. Mi donesemo zakon, sudovi ga tumače. To je pravna država. To je onda ne mešanje u sudsku vlast, a to je ono zbog čega smo sproveli Ustavne promene, jer je to početak i biće završen u toku mandata ove Skupštine.

Cilj te promene, da se garantuje nezavisnost sudstva od izvršne vlasti i donekle i od zakonodavne, mada ja ostajem pri tome da treba sudije da se biraju ovde, prvi put, ne posle. Nadam se da je ovo poslednji put da biramo predsednika.

Ova Skupština ima pravo da daje autentična tumačenja. Dakle, to nije pravo, ne mislim ja da ograničim, niti da ukinem. Ali, kada to ima pravo da radi? Skupština ima pravo na autentična tumačenja, zakona koje je ova Skupština donela. To je moje mišljenje i ne kažem da je to stav SPS-a, nego je to lično mišljenje Tome File.

Po mom mišljenju, zakoni koji su doneti u SFRJ ne mogu, i koji su doneti po određenoj proceduri, gde je Veće naroda bilo itd, kako mi da tumačimo volju onih koji su doneli zakon pre 20 i nešto godina? Pričam o Zakonu u obligacionim odnosima.

Ali, pravo da ima Skupština pravo na autentično mišljenje, to stoji i po mom mišljenju treba vrlo retko da se koristi, jer inače ćemo doći u poziciju da sudije sude po Ustavu, zakonu i autentičnom mišljenju Skupštine. Ne može autentična mišljenja da menjaju zakon i da budu izvor prava. Retko mora. Jednom je kolega Martinović predložio autentično tumačenje. Mi smo ga prihvatili. Ja sam glasao za njega, jer je bilo dobro. Ovo drugo nije bilo dobro.

Mi možemo da se pravimo da nismo svesni šta se dešava zadnja tri dana. Tri dana ja čitam pljuvanje po advokaturi. Od svih koji su mogli da nešto kažu, od Čadeža itd.

Hoću nešto da vam kažem, da moramo razmotriti problem koji je nastao sa Odborom za ustavna pitanja čiji sam član i ja. Ponosan sam što nas vodi koleginica iz Niša, Jelena, ali oni predlozi koji su dati, šest predloga, ne mislim da je to dobro, zato sam stao na stranu Advokatske komore i uradili smo šta smo uradili.

Tri dana se raspravlja kroz medije i na sve načine o tome. Ne kažem ja da sam u pravu, pogotovu nemam nameru da kao manjinski partner solim pamet ovde. Dakle, ne mislim da je neko govorio u ime bankarskog lobija. To bi bilo nedostojno bilo kog od nas. Mišljenje je bilo i dato je u pokušaju da se reši to pitanje sukoba između građana i bankara. Ovo je jedan pokušaj koji nije bio dobar, ali je pokušaj pošten i u tom sam siguran. Nije to bila ni naredba MMF-a, kao što su neki pisali da smo morali tako da uradimo, jer nam je MMF naredio. Ni to nije tačno.

Ali, postavlja se pitanje – koji je onda pravi put? Mislim da o tome treba ozbiljno da razgovarao, jer je sukob banaka i građana, mnogo hiljada tužbi je doneto. To je nemoguće. Jedan od pokušaja koji je dobar jeste da se nadležnost vrati, da po mestu onoga ko podnosi tužbu, tako da se rastereti Beograd od količine ovih tužbi koje ne mogu da izađu na kraj sa tim. To je jedan od predloga koji je dobar, po meni. Mi moramo ozbiljno da se raspravljamo ozbiljno i da nađemo rešenje tog pitanja, zato smo u Skupštini. Da li je to neki leks specijalis, da li ćemo predložiti i inicirati pregovore građana i banaka, ali o tome moramo razgovarati.

Na tom putu nije vređanje advokature pravi put. Danas sam gledao dva članka u politici. U oba pljuju advokaturu, te prete Čadežu, ne znam ovi, sve su to moji prijatelji inače. Ne mogu to da prihvatim zato što jednostavno je advokatura javna služba i deo pravosuđa. Ne mogu da prihvatim ni to da se advokatura sa pravosuđem dogovara o vrsti presude. Ni to nije tačno.

Hoću da vam kažem nešto. Volter je rekao – da nije književnik, bio bi advokat, jer je to najlepša profesija na svetu. Ja sam volterijanac u tom pogledu. On je rekao i da ljudska prava se završavaju vrhom nosa, a odande počinju drugog čoveka prava.

Advokatura nikada nije bila cveće, niti će ikad biti. Pogledajte šta narod misli o fiškalima, advokatima. Srećan sam bio što sam i na zapadu video da je identično mišljenje o advokatima. Ali, ne smatram da su, evo ovde ima desetak advokata, nije nečasan ni jedan. Mi imamo kukolj. Kukolj se mora rešiti tako što će Advokatska komora da očisti te advokate koji zloupotrebljavaju situaciju u kojoj se nalaze građani, pa tako pišu 12 tužbi umesto jedne. Mi moramo da nađemo rešenje za to. U Komori da se kazne, a ovamo da se zakonski to onemogući, ali kako ne znam. Da znam, rekao bih, ali ne znam.

Za to im možda treba MUP, da se pozabavi tim pitanjem, jer je to zloupotreba prava. Kao što kad bi se tvrdilo da advokatura sa pravosuđem se dogovara o vrsti presuda, to je krivično delo. Ti ljudi moraju da idu u zatvor, i jedni i drugi.

Advokatura nikada nije uspela, i bio sam ja i predsednik komore, nikada nismo uspeli da se čistimo. U vreme komunizma kod nas je bila navala penzionera i službenika državne bezbednosti koji su uhvaćeni u premlaćivanju ljudi, hapšenju nezakonitom itd, i onda je donet zakon u onoj komunističkoj Skupštini, u ovoj istoj zgradi, da se priznaje njima pravosudni ispit i hajde svi u advokaturu. Nismo mi dobijali uvek kadrove sa fakulteta. Ja sam ponosan, oko 70 pripravnika je bilo kod mene i u mojoj kancelariji. Nemam nameru da koristim 20 minuta, suviše je. Stoga ja predlažem da institucije sistema moraju da reše ovo pitanje zloupotrebe advokata. Ali nije rešenje odnosa građanin-banka time što ću vam ja advokaturu optužiti da je ona kriva, da nisu advokati štrajkovali zbog građana nego zbog sebe. Pa nisu advokati predložili ta tumačenja, da bi onda bili odgovorni.

Mogu da razumem da je to veliki problem i to je ogroman problem, mnogo veći problem nego da raspravljamo o penzionisanju sudije za prekršaj u Zrenjaninu, jer je to, po meni, u budućem valjda zakonu će to biti izmišljeno, da mi to konstatujemo uopšte. Ali nemojte da dozvolimo da advokatura bude mesto za potkusurivanje, da kada niko nema šta, onda se očeše o kamen o koji se i svinja češe. E, ne možemo da budemo mi advokati kamen, da se svako o nas očeše, zato to i ne dam.

Ali ponavljam, ima loših ljudi među nama, ima nečasnih ljudi, ima ih svuda, ali nije rešenje tako što ćemo mi optužiti sve, celu advokaturu. Ja se ne osećam nečasno, ne osećam se lošim zato što sam advokat, nego sam ponosan što sam pola veka radio taj svoj posao i nikada nisam imao problema ni sa kim u životu, niti mi trebaju zaštite, ni obezbeđenja, ni bilo šta drugo, niti sam pročitao u novinama da sam lopov ili da sam prevarant, a branio sam, znate koga sam sve branio.

Prema tome, ne može advokatura da bude sredstvo za potkusurivanje, jer je očigledno da je sukob građana i banaka i hajde da mi zajedno nađemo, jer mnogi su pametniji, ja sam mator, postoji mnogo mladih mozgova koji će da smisle način i rešenje. Ne prepucavanje po novinama, ne vređanje advokature. Postoji interes. Pa, notari su uzeli polovinu prihoda advokata, pogotovo malih advokata po manjim mestima. Ali mi se nismo bunili, to je tako. Jednostavno, takva je civilizacija i tako mora da bude.

Ponavljam, mi moramo jednom da sednemo i da nađemo rešenje građanin-banka, ne advokatura, ne sud, ne pravosuđe, nego da se nađe odnos, da li da sednu da razgovaraju, da donesemo zakon, na primer, da vrate samo one pare koje su neovlašćeno uzeli ili, kako sam ja shvatio presudu Vrhovnog kasacionog suda – ti imaš kamatu, u tu kamatu uračunaj sve svoje troškove. Jer ja sam rekao, i sada ponavljam, ne mogu ja da primim stranku i da mu kažem – daj mi 100 evra za tužbu, a onda mu tražim još 100 evra, kafu koju sam popio, amortizaciju stolice na kojoj sam sedeo, kompjuter koliko košta itd. Onda mi je to skriveno i uzmem 200 evra, umesto 100. To je ono što rade banke.

Ne treba zaštita ovde advokature, nego treba zaštita od banaka koje daju lažnu nisku kamatu, a želja im je da opljačkaju ljude. Zato je odluka Vrhovnog kasacionog suda ispravna. U kamatu upišite sve troškove i kraj priče. Evo, to je moj predlog. Hvala lepo. Skratio sam, nadam se, bar malo. Prijatno.

Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

Samo da kažem nešto, ja svoju diskusiju nisam prepoznao u ovome, niti sam uputio reči kritike na račun SNS. Ja sam poslanik SPS i kao takav delim ovu sudbinu, ove koalicije i uvek glasam kako što i treba, kao član koalicije.

Nikada nisam rekao ništa ružno o predlagačima rezolucije, ovaj zahteve za stav, samo sam smatrao da je to pogrešan potez.

Mislim da mi svi možemo da pričamo o tome. Rekao sam izričito da nije tačno da je bankarski lobi radi kroz Odbor za ustavna pitanja jer bih ja to znao jer sam tamo. Veoma cenim i predsednicu i kolegu koji je to rekao, samo ja se nisam složio i mislim da to nije pravi put, nego da je pravi put da sednemo da vidimo građani i banke kako da to pitanje rešimo. To je pravi put, po meni. To jedino.

Drugo, od mene ne treba da branite poslanike SNS, to sigurno ne. Eto, to je jedino što sam mogao da vam kažem. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege poslanici, zbog ozbiljnosti teme o kojoj hoću da govorim ja ću pročitati ono što sam napisao zajedno sa kolegom Zoranom Živanovićem, jednim od advokata koji su se prijavili da u Hagu zastupaju srpske žrtve.

Ove godine, 7. maja Specijalno veće za Kosovo u Hagu odredila su dva zastupnika za dve grupe žrtava, jednog u predmetu Hašima Tačija, gde je pored mnogih zločina obuhvaćeno i kidnapovanje ljudi od kojih su mnogi završili kao žrtve trgovine organima i drugog u predmetu Mustafe Seljemija.

Lični podaci žrtava nisu poznati i ne treba da budu poznati, ali je sigurno da je među njima najveći broj državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti.

Veliki broj advokata iz Republike Srbije sa višegodišnjim iskustvom i u radu međunarodnih krivičnih sudova i domaćeg pravosuđa primljen je na listu kosovskog suda.

Uz dužno poštovanje izabranih zastupnika mislim da bi Republika Srbija trebalo da ispita razloge zbog kojih je ovaj sud uskratio mogućnost našim građanima žrtvama da ih u tom za njih visokorizičnom postupku zastupaju advokati sa kojima ne mogu da razgovaraju na svom jeziku, bez tumača.

Po pravilniku ovog suda zastupnici se dodeljuju po obavljenim konsultacija sa žrtvama koje učestvuju u postupku, pri čemu se uzimaju u obzir njihovi stavovi i interesi.

Izražavam sumnju da je stav srpskih žrtava u predmetima Seljimi i Tači bio da žele profesorku Pujes i advokata Losa kao svoje zastupnike, jer mislim da za njih nikada do tada nisu ni čuli. Verujem ili da nisu ni pitani ili da ih je neko anoniman kome su ove žrtve bile poznate i dostupne ubedio da će oni najbolje štititi njihove interese.

Nizak kredibilitet kosovskog suda je očigledno izražen njegovim preseljenjem iz Prištine u Hag, postavljanjem na sudske i tužilačke funkcije isključivo međunarodnih sudija i tužilaca.

Postavljanje zastupnika žrtava koji sa njima ne mogu da komuniciraju na istom jeziku bez prisustva trećih lica, prevodilaca, nametanjem nepoznatih ljudi čija stručnost je neupitna, ali sa kojima ne mogu na svom jeziku da uspostave i običnu komunikaciju, ne doprinosi kredibilitetu tog suda, barem u Srbiji. Zato predlažem da nadležni organi Republike Srbije na to ukažu specijalnim većima za Kosovo i da na adekvatan način prate dalji rad ovih veća, posebno vodeći računa o zaštiti državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti koji se u tim postupcima javljaju kao žrtve i svedoci.

Podsećam vas da sam već jedanput predložio i nisam naišao na dobar odgovor Vlade da neko mora da prati to, to što se dešava. Da ja nisam reagovao u petak, reagovao bih ja kada sam bio kod patrijarha u petak i pokazali su portal Kosovo onlajn.

Drugo, mnogo je važno ko će biti punomoćnik zato što advokat koji je branilac može da vrši uvid u spise. Isto i punomoćnik oštećenih može da vrši uvid u spise tužilaštva i da utiče na to koji će dokaz kada biti izveden. Ovako, mi smo lišeni ljudi tamo. Niti posmatramo suđenje, niti naši ljudi zastupaju naše ljude.

To je ono što ja hoću da vam postavim Vladi kao pitanje. Misli li bilo šta da uradi u vezi toga? Ja ću kasnije kao ovlašćeni predstavnik grupe SPS-a da pročitam još detaljnije.

Sada se samo zahvaljujem Zoranu Živanoviću što mi je pomogao ovo da uradim, naročito ovaj deo koji ću kasnije da pročitam.

Hvala vam lepo. Nadam se da svi, naročito pravnici i advokati odavde, moraju da razumeju da naše žrtve i svedoci vapaju za pravdom. Teško nama ako ih ostavimo. Znate, jedini advokati koje sud plaća smo bili sudski advokati. Hrvati su plaćali svoje, muslimani su plaćali svoje, Šiptari su plaćali svoje. Haradinaj je platio 15 miliona dolara i dobio svedoke, naravno. Mi moramo da se uzmemo u pamet.

Hvala vam lepo. Isteklo mi je vreme.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege poslanici, zbog ozbiljnosti teme o kojoj hoću da govorim ja ću pročitati ono što sam napisao zajedno sa kolegom Zoranom Živanovićem, jednim od advokata koji su se prijavili da u Hagu zastupaju srpske žrtve.

Ove godine, 7. maja Specijalno veće za Kosovo u Hagu odredila su dva zastupnika za dve grupe žrtava, jednog u predmetu Hašima Tačija, gde je pored mnogih zločina obuhvaćeno i kidnapovanje ljudi od kojih su mnogi završili kao žrtve trgovine organima i drugog u predmetu Mustafe Seljemija.

Lični podaci žrtava nisu poznati i ne treba da budu poznati, ali je sigurno da je među njima najveći broj državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti.

Veliki broj advokata iz Republike Srbije sa višegodišnjim iskustvom i u radu međunarodnih krivičnih sudova i domaćeg pravosuđa primljen je na listu kosovskog suda.

Uz dužno poštovanje izabranih zastupnika mislim da bi Republika Srbija trebalo da ispita razloge zbog kojih je ovaj sud uskratio mogućnost našim građanima žrtvama da ih u tom za njih visokorizičnom postupku zastupaju advokati sa kojima ne mogu da razgovaraju na svom jeziku, bez tumača.

Po pravilniku ovog suda zastupnici se dodeljuju po obavljenim konsultacija sa žrtvama koje učestvuju u postupku, pri čemu se uzimaju u obzir njihovi stavovi i interesi.

Izražavam sumnju da je stav srpskih žrtava u predmetima Seljimi i Tači bio da žele profesorku Pujes i advokata Losa kao svoje zastupnike, jer mislim da za njih nikada do tada nisu ni čuli. Verujem ili da nisu ni pitani ili da ih je neko anoniman kome su ove žrtve bile poznate i dostupne ubedio da će oni najbolje štititi njihove interese.

Nizak kredibilitet kosovskog suda je očigledno izražen njegovim preseljenjem iz Prištine u Hag, postavljanjem na sudske i tužilačke funkcije isključivo međunarodnih sudija i tužilaca.

Postavljanje zastupnika žrtava koji sa njima ne mogu da komuniciraju na istom jeziku bez prisustva trećih lica, prevodilaca, nametanjem nepoznatih ljudi čija stručnost je neupitna, ali sa kojima ne mogu na svom jeziku da uspostave i običnu komunikaciju, ne doprinosi kredibilitetu tog suda, barem u Srbiji. Zato predlažem da nadležni organi Republike Srbije na to ukažu specijalnim većima za Kosovo i da na adekvatan način prate dalji rad ovih veća, posebno vodeći računa o zaštiti državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti koji se u tim postupcima javljaju kao žrtve i svedoci.

Podsećam vas da sam već jedanput predložio i nisam naišao na dobar odgovor Vlade da neko mora da prati to, to što se dešava. Da ja nisam reagovao u petak, reagovao bih ja kada sam bio kod patrijarha u petak i pokazali su portal Kosovo onlajn.

Drugo, mnogo je važno ko će biti punomoćnik zato što advokat koji je branilac može da vrši uvid u spise. Isto i punomoćnik oštećenih može da vrši uvid u spise tužilaštva i da utiče na to koji će dokaz kada biti izveden. Ovako, mi smo lišeni ljudi tamo. Niti posmatramo suđenje, niti naši ljudi zastupaju naše ljude.

To je ono što ja hoću da vam postavim Vladi kao pitanje. Misli li bilo šta da uradi u vezi toga? Ja ću kasnije kao ovlašćeni predstavnik grupe SPS-a da pročitam još detaljnije.

Sada se samo zahvaljujem Zoranu Živanoviću što mi je pomogao ovo da uradim, naročito ovaj deo koji ću kasnije da pročitam.

Hvala vam lepo. Nadam se da svi, naročito pravnici i advokati odavde, moraju da razumeju da naše žrtve i svedoci vapaju za pravdom. Teško nama ako ih ostavimo. Znate, jedini advokati koje sud plaća smo bili sudski advokati. Hrvati su plaćali svoje, muslimani su plaćali svoje, Šiptari su plaćali svoje. Haradinaj je platio 15 miliona dolara i dobio svedoke, naravno. Mi moramo da se uzmemo u pamet.

Hvala vam lepo. Isteklo mi je vreme.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…