TOMA FILA

Nestranačka licnost

Toma Fila rođen je u Bitolju, Makedoniji, 29. jula 1941. godine.

Poznat je beogradski advokat, sin takođe poznatog advokata Filote File.

U Beogradu je završio Prvu mušku gimnaziju i studije prava. Diplomirao je 1963. godine a 1967. godine je postao najmlađi advokat u Jugoslaviji. U javnosti je postao poznat kao advokat ljudi optuženih za najteža krivična dela, među kojima je veliki broj ljudi bio optužen za dela za koja je bila zaprećena smrtna kazna.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put dobija mandat narodnog poslanika, kada se našao na izbornoj listi "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 13.01.2021, 08:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

Gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege koji predstavljaju sve narode koji žive na ovoj teritoriji Srbije, kao poslanik i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS u danu za glasanje mi ćemo podržati izbor svih ovih predloženih sudija.

Verujem Visokom savetu sudstva da je proveo sve što treba i da smo dobili predloge za ljude koji zaslužuju tu funkciju. Naravno, nadam se da više nećemo nikada za tri godine preispitivati dostojnost tih ljudi, jer to je odredba koja ne treba da postoji.

Što se tiče izbora sudija, ja se nadam da će i dalje ostati ovlašćenje ove Skupštine da prvi izbor sudija bude u Skupštini Srbije. Ne mislim da je dobro da deset ljudi kasnije odlučuju ko će biti i ko neće biti sudija. O svemu ostalom, o sastavu Visokog saveta sudstva, o promeni imena Vrhovnog kasacionog suda, jer to su babe i žabe, ne može Vrhovni i Kasacioni zajedno nikako. To su sve formalno priče koje ćemo uraditi nadam se.

Ono što je meni palo u oči i što bode oči kada pričamo o izboru sudija. Kako je moguće da u Ivanjici ne postoji niko ko je zainteresovan, nije ni dostojan da bude sudija Opštinskog suda u Ivanjici. Zamislite u vašem Valjevu dođe neko iz Beograda da vam bude sudija, jer nema interesovanja i nema zaposlenih u Valjevu koji to zaslužuju.

(Mihailo Jokić: … iz Bajine Bašte.)

To nije dobro.

Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

Samo sam rekao to što sam rekao. To je jedna primedba koja mi je bola oči. Ja bih se zamislio i u Ministarstvu pravde, a i u vašem Visokom savetu sudstva zbog takvih pojava.

Evropska komisija je stavila primedbe na pravosuđe u Srbiji. Ja nisam došao na red kada je to bila tema dnevnog reda sednice, jer su prethodni poslanici potrošili vreme i onda neću da se vraćam nazad. Ali, jedan deo je prihvaćen i to je ponovljen predlog Vlade da se rešava o promeni Ustava.

Ono što ja želim i što mislim da govorim u ime svih advokata ovde i svih nas koji želimo dobrobit pravosuđu, da se to što pre nađe na dnevnom redu ovde, da vidimo mi da li vi iz Vlade mislite da nešto precizirate tu vašu inicijativu ili da i mi na Odboru za ustavna pitanja, gde imam čast da budem član, to sredimo i da mi uredimo promenu pravosuđa, ali samo pravosuđa, jer za to onda referendum ne mora.

Ako budemo gurali i promenu nadležnosti, onda moramo da idemo na referendum i to će mnogo da traje. Kako kažu Rimljani - Ad calendas Graecas. To neće nikad biti završeno, u svakom slučaju ne u vreme zasedanja ove Skupštine. Zato bi želeo da što pre to pitanje rešimo, jer i od toga će zavisiti koja će biti ovlašćenja Skupštine i šta ćemo mi da radimo u budućnosti u vezi pravosuđa.

Podsećam vas, u 18. veku, 1740. i neke godine, Monteskje je napisao deo De l'esprit des loix, to znači u prevodu - duh zakona. U njemu je predložio promenu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i odmah su počele priče. Kod zakonodavne imamo fer izbore, kod Vlade da li su ministarstva dovoljno brojna, nisu, jesu, da li treba da imaju ovo ili ono. Ali, kod pravosuđa jedino što je bilo bitno do sada da li je pravosuđe nezavisno.

Ja se zalažem za nezavisno pravosuđe, ali ne može da bude ni na nebu, ni na zemlji. Svi mi od nekoga zavisimo, mi od birača, Vlada od nas. Pravosuđe mora da zavisi, bar kod prvog izbora, od ove Skupštine.

Želim da vas napomenem i građanima koji slušaju, sve manje nas sluša, ali svejedno, daj da iskoristimo to što u ovoj sali više nemamo nadgornjavanja sa opozicijom oko nekih stvari koje nisu bitne. Mi možemo da uredimo pravosuđe potpuno kako treba, da napravimo pravosuđe dostojno nas, jer nećemo imati opstrukciju od raznoraznih izjava i raznoraznih ideja o ministarstvima za nepotrebna dela itd.

Očekivao sam da pred ovom Skupštinom, očekujući da imamo Kosovo koje je jedna priča, jedno pitanje sam postavio, odgovor mi je bio po Nušiću. On ima to u autobiografiji, kad pitate kako se neko zove, on ti odgovori - moja tetka svira violinu. Ja sam tražio da se formira nešto za Kosovo i da se prati rad suda u Hagu. Odgovorili su mi nešto što nisam ni pitao.

Nadam se da će ovde da vrca od delovanja Ministarstva pravde. Zakon o krivičnom postupku, koji je nedorečen i ima neki sudija za prethodni postupak koji je bio neki istražni sudija, pa sad ima neku nadležnost kod pritvora, pa nešto odlučuje o zakonima, o dokazima, ovamo ili onamo. Znači, to je živ klan - nedoklan.

Da li mi treba da vidimo, da li UKP, Uprava kriminalističke policije treba da bude u MUP-u ili treba da bude u Tužilaštvu ili bar u Ministarstvu pravde, da bi radila svoj posao, a MUP-u je dovoljno uniformisana policija. To je sve da bi se efikasno radilo, da bismo birali prave sudije, jer te sudije moraju da budu zainteresovane, da budu tamo, da konkurišu deset na jedan, a ne da uvozimo iz drugog grada u Ivanjicu, zato što tamo nema zainteresovanih.

Ministarstvo pravosuđa ima šansu koju nikad neće imati, da iskoristi ovaj parlament, da očisti zakone, da razjasni određene stvari.

Ja ću vam kao advokat samo nabrojati, da ne bih iskoristio više od pola vremena, da se Valjevac ne ljuti da trošim vreme. Hajde da vidimo problem određivanja i držanja u pritvoru bez osnova tamo gde prerasta u mere represije. To je stalno tako. Imate javnost, uhapsite čoveka. Zašto ga uhapse? Produžava se pritvor da niko ne zna zašto. Kaže - to javnost traži. Pa nije vox populi, vox dei. To je samo priča, na latinskom, nije glas javnosti glas Boga.

Mi moramo da budemo stručni. Jedan DNK se vadi danas mesecima. To je pitanje sati. Umesto toga sati su meseci.

Prisustvo branioca – gde je prisustvo branioca kad se izdaje potvrda o oduzetim predmetima? Tamo možete da upišete šta god hoćete ako branioca nema. Kako je to moguće da branilac nema uvid u predmet pre davanja iskaza okrivljenog, a to tužilac ima?

Pogledajte predmete u drugom stepenu. Ja vam govorim primedbe moje kancelarije, 14 advokata ima tamo. Svako je napisao po jednu primedbu i ja vam ih nabrajam. U drugom stepenu katastra predmeti se po žalbi rešavaju dve do tri godine. Gde je kadar u centrima za socijalni rad? Gde su psiholozi? Gde su pedagozi? Svega toga nema ili nema u dovoljnom broju. Na kraju, preopterećenost beogradskih sudova je nenormalna i zato se dešava da su razmaci između suđenja dva puta godišnje i onda neko odloži i gotovo. Neću više da vam zadržavam pažnju.

Želim da kažem nešto veoma važno. Ili ćemo mi ovde urediti pravosuđe ili ni jedna Skupština ga nikad neće urediti, jer sad imamo tu mogućnost da pričamo o pravosuđu, da ne pričamo o ovome i onome i da ga rešimo. I Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon da vidimo da li treba od 15 do 20 godina izricati, 16,17, 18, ne samo 20, pa 40, pa doživotna robija. Sve to moramo da vidimo i kada se jednom to uradi onda da stanemo iza toga i da imamo uređen pravni sistem u kome će i sudija biti dobro plaćen da ne bi bio korumpiran, jer u vreme ove promašene, to je najlepša reč koju mogu da kažem, reforme pravosuđa pod DOS-om, jer ipak ti ljudi odlaze polako u penziju i sada ostaje na nama da izaberemo mlade ljudi i ljude koji nisu opterećeni time, ali da ih platimo kako treba i da budu apolitični. Hvala vam lepo. Ja sam, eto, uštedeo osam minuta, Valjevac, smanjio sam.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Pitanja koja želim da postavim odnose se na ministra pravde.

Ne samo poslanici SPS, valjda smo svi ovde zainteresovani za nezavisno, ali zato i efikasno pravosuđe.

Dva pitanja koje imam jesu u vezi sa Vladom.

Vlada Srbije je predala nama da rešimo pitanja u Ustavu, promena odredbi koje bi dovele do nezavisnog pravosuđa. Pošto sam i advokat pored toga što sam poslanik, smatramo da je potrebno da gospođa ministar koja je dala izjavu da će se o tome konsultovati sa tužiocima i sudijama, da doda tome i advokate, jer advokati traže da se u Ustavu definitivno raspravi da je advokatura kao deo pravosuđa nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom. Na taj način mi postajemo deo gde i treba da budemo, Poglavlje 23, a ne kao usluga na tržištu, kao što je izgleda govorio Siniša Mali.

Ono drugo što želim da kažem jeste pitanje efikasnosti pravosuđa. Nama jeste potrebno nezavisno pravosuđe, ali nama je potrebno i efikasno. Mi smo svesni da su mnogo opterećeni sudovi pogotovo u krivičnim postupcima. Zato smo predlagali i predlažem i ja sad da se izmeni Zakon o krivičnom postupku i pitanje koje postavljam gospođi ministarki pravde – da li ima nameru da u toku zasedanja ove Skupštine iznese pred nas izmene Zakona o krivičnom postupku koje će ubrzati pravosuđe, barem u krivičnom postupku, tako da na primer mi imamo potvrđivanje optužnice i to se radi formalno. Tužilac preda optužnicu, ovi potvrde i onda šta se dešava? Drže se nepotrebna suđenja i onda se ta suđenja praćena sa dosta halabuke u medijima završavaju sa oslobađajućim presudama. Onda svi mi plaćamo tom čoveku naknadu štete.

U Hrvatskoj postoji jedno pravilo i na zapadu. Kada se podnese optužnica treba da se održi rasprava o ročištu na kome će biti tužilac, odbrana i sudija i tada kada se iznesu argumenti za i protiv i utvrdi se da je dovoljno dokaza dao tužilac, onda sud snosi odgovornost za dalje. Ovako, to se formalno radi i mi imamo mnogo oslobađajućih presuda, previše. Upravo zbog brzopletosti tužilaštva i policije.

Druga stvar koja isto može da ubrza to je da se naredi da se sva krivična suđenja tonski prate, jer to ubrzava neverovatno. Umesto da se unosi u zapisnik, pa onda imaju strane primedbe na zapisnik, pa šta je rekao, pa kako je rekao, onako kako radi Specijalni sud, tako treba da se radi i u svim ili barem ozbiljnijim predmetima, gde je kazna iznad pet ili deset godina.

Treća stvar koju ja pokušavam valjda 30 godina da ubedim ljude, to je da UKP-e, Uprava kriminalističke policije ne treba da bude u MUP-u, nego da treba da bude kod tužilaštva ili u Ministarstvu pravde, jer neće biti korespodencije između policajaca i tužilaštva, da se sprovede tužilačka istraga do kraja, da tužilac pribavlja u razgovoru sa policajcima kojima kaže ovamo i onako, uradite ovo, uradite ono, jer on ima odgovornost. To je nešto što je ključno pitanje da se mi mrdnemo od ovog svega što se dešava i da svaki sudija tri puta brže će raditi ako ova dva predloga prva budu usvojeni. Hvala vam lepo i izvinjavam se na 24 sekunde.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2020.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…