U prilog ne samo ovom amandmanu, nego i intenciji svih narodnih poslanika koji su podneli amandmane na ovaj zakon, mora se još nešto reći, baš kada smo došli do Višeg prekršajnog suda.
Ako se pogledaju odredbe koje govore o Višem prekršajnom sudu, ustanovljava se da te odredbe jako liče na odredbe o apelacionim sudovima; znači, za vas je to isto, potpuno isti šablon, ista logika. Vi ste, dakle, smanjili ukupan broj prekršajnih sudova, pravili ste potpuno isti šablon kao i kod osnovnih sudova, odnosno, umanjujući ukupan broj prekršajnih sudova, otvarajući pojedina odeljenja prekršajnih sudova u pojedinim mestima, a određena mesta potpuno izostavljajući od toga da imaju prekršajni sud na svojoj teritoriji.
Pazite, priroda prekršajnog suda je da se bavi određenim deliktima. Taj delikt, kada je reč o prekršaju, to je protivpravno ponašanje koje iza sebe ima državnu sankciju. On nije krivično delo i drugačije se definiše od krivičnog dela, ali da bi prekršaj bio to što jeste, neophodno je da postoje određeni specifični rokovi. Zastarelost je drugačija u prekršaju nego u krivičnim delima i to upućuje na brzo odlučivanje. To znači da se u prekršajnom postupku mora doneti veoma brzo odluka i da rok za odluku po žalbi mora da bude, takođe, primeren, kako ne bi došlo do apsolutne zastarelosti.
Kada je reč, dakle, o prekršajnom postupku i kada je reč o sudovima, prekršajnim sudovima koji će tek nastati, jer negde do 2010. godine se ne očekuje da budu, uopšte, a za sada su to organi za prekršaje, ne mogu da shvatim kakva vas je logika naterala da prepisujete celu logiku osnovnih sudova na sudove za prekršaje. To mi uopšte nije jasno. Pitam se, da li je ikome ovde jasno o čemu je tu reč?
Kada se pogleda ovo odeljenje Višeg prekršajnog suda, ispada da postoje samo tri odeljenja jednog višeg prekršajnog suda, i to su odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Znači, vi ovde ne vidite ništa drugo i govorite za koje područje prekršajnih sudova postoje ta odeljenja i ovamo, naravno, imamo šta sve podrazumevaju područja prekršajnih sudova.
Verujte, ne znam kako ste to zamislili? Ne znam ko vam je radio ovu projekciju prekršajnih sudova i, uopšte, ulogu Višeg prekršajnog suda u ovoj instanci?! Meni se čini, ne da mi se čini, nego sam potpuno siguran da ovo neće da radi, i to je suština. Nije da nam se sviđa ili ne sviđa, ne što smo protiv ovoga, nego ovo u praksi neće dobro funkcionisati, budite uvereni. Argument ujednačenja prakse kod smanjenja broja sudova može da bude argument, ja to prihvatam, ali to u praksi neće da funkcioniše.
Vi nemate nijedan jedini zdravorezonski argument zbog čega je ovo ovako urađeno. Potpuno isti prigovor trpi ovaj deo zakona, kao i onaj deo zakona kada je reč o osnovnim sudovima. Čak je kudikamo gore, ali se veća temperatura podigla oko osnovnih sudova, opštinskih sudova u zemlji, nego kada je reč o prekršajnim sudovima. U suštini, ove odredbe su kudikamo gore od onih. Da li je Tutin, ili nije Tutin itd., to je potpuno druga stvar.
Problem je s Predlogom ovog zakona što niste izašli s opravdanjem strategije koja je u pitanju. Niste izašli s veoma jasnim obrazloženjem – zbog čega se stvara ovakva mreža uređenja sudova, kako prekršajnih, tako i ovih drugih i u čemu se ti kriterijumi razlikuju od područja do područja. Šta vas je nagnalo da određena područja zaokružite na jedan način, a druga na drugi način, kao, kada je bilo reči o osnovnim sudovima – zbog čega postoje, recimo, za Borski okrug, dva osnovna suda, a ima četiri opštine, jedan osnovni sud za Južnobački okrug, a ima 12 opština?
Kada smo razgovarali danas u Prokuplju, pre podne, bilo je postavljeno isto pitanje, juče, naravno, i prethodnih dana. Dakle, vi nemate zdravorezonski odgovor na to pitanje. Jer, svakoj brojci koja bi opravdala neku logiku u onome što ste izneli mogu se suprotstaviti druge brojke. Kada nije u pitanju teritorija, veličina teritorije, ili prohodnost, onda je u pitanju broj predmeta pred sudom, i obrnuto. Znači, tu ne postoji nikakva konzistentnost.
Zato vam tvrdim da je najbolje rešenje za predlagača ovog zakona, da bi se izbegli ovi konflikti i jedna, na kraju krajeva, vrlo duga, mučna rasprava, jer ona, svakako, nije laka, odnosno ova rasprava vodi jednom zdravorezonskom ubeđivanju jedne i druge strane – da se prihvate određena rešenja; to bi kudikamo išlo nekako.
Bojim se da to ovde nije slučaj. Ovo se pretvara u jedno nadgornjavanje, s jedne i s druge strane, koje ne vodi ničemu. Mislim da je jedini pravilan rezon – da se ovaj zakon sada povuče iz procedure.
To može da uradi Vlada Republike Srbije, da sedne sa stručnom javnošću, da se pogledaju analize i da se te analize otvore za javnost, i za stručnu javnost, i za narodne poslanike; da se sastane u par navrata Odbor za pravosuđe i da se to na miran način pogleda.
Sasvim je moguć ovaj zakon u drugačijoj atmosferi, s mnogo manjim brojem amandmana, uvek će se neko buniti i napisaće neki amandman, dakle, da se usvoji, možda, i za mesec dana. To bi bilo jedino racionalno rešenje. Ovako se bojim da imamo pravo, a to ste doživeli od svake opozicione stranke, s ove desne strane, odnosno nije postojala samo jedna opoziciona stranka kojoj je palo na pamet da gusla s ovim svojim amandmanima, nego to čine sve opozicione stranke, pa čak i pojedini poslanici vladajuće koalicije, i to ne mali broj.
Dakle, oni rade to upravo zbog toga da bi vam poslali vrlo jasnu poruku – ono što nije dobro napravljeno u startu, što trpi ovolike primedbe, najkorektnije je da se povuče iz procedure. To je jedino logično i racionalno rešenje. U suprotnom, videćemo. Nadgornjavaćemo se oko ovoga rečima, a videćemo posle i delom; kada dođe dan za glasanje, videćemo kako će ta stvar da se razvija. U svakom slučaju, ovo je prijateljski savet, koji ne ide ni protiv koga, nego u korist svih nas i u korist onih koji su nas birali, i jednu i drugu stranu – da se ovaj predlog zakona povuče i da se vidi koje bi to bilo racionalno rešenje i s kakvim bi se opravdanjima ta rešenja iznela pred Narodnu skupštinu.
I ovi drugi zakoni su trpeli odgovarajuće primedbe, vi ste ih čuli, mi ne mislimo dobro o tome kako je to napravljeno, ali ovo, pravo da vam kažem, baš zvuči skandalozno. Ovo se na neki način mora rešiti. Ja vam sad predlažem jedan od najefikasnijih i najboljih načina da se ova stvar završi, a vi, kako god hoćete.