Hvala.
Kao što rekoste, ovo je amandman na član 40, a ovim članom je uređeno pravo na korišćenje posebnih podsticaja, pa je to član od nekih sedam stavova, pa se kaže da su prava na korišćenje posebnih podsticaja za marketing i informacione sisteme u poljoprivredi, zatim za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede, za sprovođenje odgajivačkih programa u stočarstvu, za sprovođenje naučnoistraživačkih i razvojnih projekata u poljoprivredi, za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju.
Nemam vremena dalje da nabrajam, uglavnom je ovo jedan prilično važan predlog člana, da bi poslednji stav bio na ovaj način definisan, odnosno mi smatramo da je stav 7, gde se samo uopšteno kaže da će ministar bliže propisati uslove i način ostvarivanja prava na posebne podsticaje, nedovoljan. Dakle, znamo, čak nije bilo ni potrebe da nam predložite ovakav stav, pošto se podrazumeva da će ministar koji je nadležan za ove poslove ovu materiju morati prosto da uredi nekim podzakonskim aktima, zato što je tu puno različitih vrsta podsticaja.
Trebalo je da prihvatite naš amandman, koji je u stvari dopuna ovog vašeg stava, a to je da će ministar podzakonskim aktom u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona bliže propisati uslove i način ostvarivanja prava na posebne podsticaje. Prosto vas ovim amandmanom podsećamo da je trebalo i vi da predložite rok. Ako smatrate da je ovaj rok koji smo mi dali od šest meseci suviše kratak, onda je trebalo da napišete za 12 meseci, odnosno godinu dana itd. Ovako kako ste predložili praktično nemamo ni garanciju da će ministarstvo uopšte urediti ovu oblast podzakonskim aktom.
Ono što je neobično je obrazloženje koje ste nama dali za odbijanje ovog amandmana, a to je da se ne prihvata iz razloga što je rok za donošenje podzakonskih propisa utvrđen u pregledu izvršnih propisa, koji se donose na osnovu ovog zakona, i taj rok se odnosi na sve podzakonske akte. Dakle, govorite o nekom pregledu izvršnih propisa koji će se doneti na osnovu ovog predloga zakona, koji je još uvek samo predlog zakona. Ovo nije zakon i to je nešto što ja nisam mogla da nađem i da proverim koje rokove vi dajete za određena podzakonska akta. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Bila sam u načelnoj raspravi ovlašćeni predstavnik DSS po ovoj tački dnevnog reda, tako da ono vreme koje koristim za obrazloženje amandmana, a bude duže od dva minuta, molim da mi od tog vremena ovlašćenog predstavnika to i odbijete.
Moram da izrazim žaljenje, donekle i negodovanje, što ministar koji je nadležan za poslove saobraćaja nije večeras ovde sa nama. Znam da ministar Knežević može uspešno da brani boje Vlade Republike Srbije, ali pretpostavljam da se nije detaljnije bavio ovom problematikom.
Dakle, na dnevnom redu je državna pripadnost i upis plovila Republike Srbije. Pretpostavljam da nije imao vremena da se upozna, verovatno nije ni znao da će danas braniti amandmane na Predlog ovog zakona. Još nešto što takođe nije u redu, to je da je gospodin Knežević ovde od jutros od 10,00 sati i da je saslušao obrazloženja na nekih stotinu amandmana koje su svi poslanici podneli na ovaj prethodni zakon. Koliko sam videla, on je to pažljivo pratio, prihvatao, nije prihvatao. Mislim da neće moći pažljivo da isprati ova obrazloženja, tim pre što mislim da neće moći da kaže, posle diskusije o nekom amandmanu, da li ga prihvata ili ne ili neće prosto na taj način hteti da se meša u posao svog kolege koji je nadležan za poslove saobraćaja.
No, da se vratim sada na ovaj amandman. Inače, član 3. je član - značenje pojmova. Tu je obrazloženo nekih 38 različitih pojmova i termina koji se pojavljuju kroz ovaj predlog zakona, koji je inače veoma obiman, ima 194 člana. Ovaj prvi član se odnosi na tačku 14) i na tačku 20) ovog člana. Prvi je ispravka. Odnosno, vi predlažete i kažete "Javno plovilo je plovilo koje upotrebljava državni organ, a koje nije ratno plovilo i koje služi isključivo u neprivredne svrhe". Amandmanom sam predložila da vi promenite ovo "u neprivredne svrhe". Mislim da to uopšte nije u duhu našeg jezika. Ne znam da li je iko od vas, čak i ministar koji je zvanično i predlagač ovog zakona, ikada u životu upotrebio reči "u neprivredne svrhe", koristimo nešto u neprivredne svrhe. Mi predlažemo da to promenite u reči: "koje se ne koristi za privrednu delatnost", odnosno da je javno plovilo – plovilo koje upotrebljava državni organ, koje nije ratno plovilo i koje se ne koristi za privrednu delatnost, odnosno da se ne ostvaruje nikakav profit. To je prva intervencija u okviru tog amandmana.
Druga intervencija se odnosi na definiciju ili objašnjenje reči ili termina "nepokretna platforma". Predlagač kaže "nepokretna platforma je veštačko ostrvo, instalacija ili struktura koja je trajno pričvršćena za morsko dno za potrebe istraživanja ili eksploatacije bogatstva ili u druge ekonomske svrhe". Mi smo ovde takođe predložili da reči "instalacija ili struktura" zamenite rečima "građevinska konstrukcija" zato što instalacija je instalacija, nema nikakve veza sa nepokretnim platformama, a i za te nepokretne platforme se ne kaže struktura. Da je tu pisalo građevinska nekakva struktura itd, pa bi to bilo prihvatljivo. Ovako, mislim da mi dajemo bolji predlog kroz amandman. Hvala.

Htela bih samo nešto da predložim, vi možete u svojstvu ministra u Vladi da prihvatite amandmane, a da kasnije o tome obavestite svog kolegu koji je nadležan za poslove saobraćaja.

Iskoristiću ovu priliku da malo prokomentarišem ovaj prethodni amandman. Tim amandmanom je takođe izostavljeno nešto što nama baš nije bilo jasno šta se tim članom hoće, odnosno da nad plovilima državne pripadnosti Republike Srbije, Republika Srbija ima pravo i obavezu da vrši upravni, tehnički, ali i nekakav ekonomsko-socijalni nadzor. Mi smo otprilike razumeli koja je to vrsta nadzora, ali mislim da je to trebalo drugačije, eventualno nekim novim stavom učiniti jasnim, a ne ovako u nabrajanju. Zaista, u ovom nabrajanju ništa nije jasno kakva je to vrsta nadzora, pogotovo što se u okviru ove tačke razgovara i o nekim konvencijama, odnosno kada je bilo u načelu, o nekim konvencijama kojima je regulisana socijalna zaštita pomoraca, tako da je ovo trebalo drugačije rešiti.
Što se tiče amandmana na član 12. ovaj član 12. inače reguliše isticanje imena i oznaka na brodovima unutrašnje plovidbe sa sopstvenim pogonom, pomorskog broda, jahte, plutajućih objekata, gde treba da bude istaknuto ime kako bi bilo vidljivo, ali i registarski broj. Predlažemo da se drugi deo rečenice, gde je reč o registarskom broju, promeni na sledeći način – registarski broj za identifikaciju čamca mora da bude istaknut na obe strane pramca, registarski broj plutajućeg objekta mora da bude istaknut na vidljivom mestu na spoljašnjoj strani plutajućeg objekta. Tako da smo mi ovom intervencijom ovu malo dužu rečenicu koja nije baš najbolje razumljiva prosto hteli da podelimo na dve kako bi to bilo razumljivo. Hvala.

Ovaj član se nalazi u trećem delu. To su i razni upisnici plovila. Inače, jedna od velikih novina koja se uvodi ovim zakonom jeste u stvari pojednostavljivanje upisa plovila u odgovarajući upisnik i da se ovim predlogom zakona ukida uloga sudova, tako da se taj proces pojednostavljuje i, naravno, on će biti efikasniji i brži. Mi očekujemo da to bude jedan od rezultata.
Tu ima dosta novina, odnosno, po prvi put se uvodi otvaranje upisnika za pomorske brodove i to je tzv. međunarodni upisnik pomorskih brodova.
Ovim predlogom zakona predviđena je mogućnost privremenog upisa i ispisa pomorskog broda u međunarodni upisnik itd. Dakle, puno članova govori o upisnicima i o samoj proceduri upisa.
Ovaj amandman se odnosi na naslov iznad člana 19. To je oblik u kome se vode upisnici plovila. Ideja predlagača je sledeća. Prvi stav je da upisnici plovila vode se u obliku knjiga. Drugi stav da ministarstvo vodi domaće upisnike i u formi elektronskih zapisa koji sadrže bazu podataka za celo područje Republike Srbije. Predlagač kaže da će se na dva načina voditi ti upisnici. U informatičkom dobu potpuno je zadovoljen zahtev da, osim tog nekog pisanog oblika, bude i u formi elektronskih zapisa.
Ono na šta se odnosi naš amandman jeste da se ovaj prvi stav promeni, pa da upisnici plovila vode se u obliku pisanog registra, ne samo u obliku knjige, jer knjiga može da bude takođe elektronska. Ako niste naveli pisane knjige, koliko god da to čudno zvuči, to nije u redu. Dakle, predlažemo da umesto reči "knjiga" bude u obliku pisanog registra, kako bi se ova dva nosača informacija zaista i razlikovala. Hvala.

Hvala.
Kao što rekoste, ovo je amandman koji se odnosi na član 33. Predloga zakona. Inače, u tom članu se govori o tome kakva je procedura kada dođe do izmene trajnog zapisa o brodu, kome se prilaže i u kom roku. U stvari, ovde i nema roka. Zato sam ja, odnosno mi smo intervenisale, jer u stavu 3. kaže da kopije izmena trajnog zapisa o brodu, zapovednik broda ili kompanija, dakle, vlasnik, dužni su da bez odlaganja dostave nadležnom organu.
Meni je jasno, to stoji u obrazloženju, da bez odlaganja znači odmah. Ali, najgore je kad to tako napišete neodređeno, zato što je odmah relativno, zavisi od ljudi sa kojima imate posla. Nekome odmah može da bude pet dana, nekome je to dva sata. Zato sam predložila da vi umesto ovog"bez odlaganja" date rok od sedam dana, dakle, u roku od sedam dana da se mora dostaviti izmena, ukoliko dođe do neke izmene tog trajnog zapisa.
Vi ste mene u obrazloženju hteli da ubedite da je odmah mnogo brže od određenog roka datog, bilo da je to sedam, možda ste mogli vi tu da promenite - pet dana. Ali, ono što sam naučila je da ako u Predlogu zakona ovako ostavljate neke stvari ne definisane, onda vam one kasnije u primeni prave probleme. Hvala.

U članu 52. govori se o državnoj pripadnosti, odnosno o državljanstvu posada brodova i prilično je to detaljno da na brodovima upisanim u međunarodni upisnik brodova, zapovednik ili prvi oficir, kao i upravitelj mašine ili drugi oficir moraju da budu domaći državljani ili državljani jedne od država članica EU itd, sad rečenica – dok ostali članovi posade mogu biti lica bez obzira na njihovo državljanstvo. Podrazumeva se da će i ostali članovi posade biti lica. Neće biti stolovi. Dakle, biće lica.
Mi smo vam predložili amandman da izađete iz ove nesrećne formulacije. Nije mi jasno zbog čega baš to niste prihvatili. Mi vam predlažemo da tu stoji – mogu biti državljani drugih država, dakle, da ostali članovi posade mogu biti državljani drugih država. Inače je to ovim propisima ovde i uređeno, da 51% posada moraju biti državljani bilo Srbije ili neke druge evropske države. Dakle, ostala lica mogu biti državljani drugih država. Hvala.

Izvinite, možda nisam čula i ova diskusija je bila veoma raznovrsna, nisam čula da ste pročitali i amandman na član 62.
Izvinjavam se, ipak bih se onda, pa ako hoćete uzmite mi i vreme od ovlašćenog predstavnika, osvrnula na amandman na član 65. stav 1. To je poglavlje gde se govori o prijavama i predlozima. Amandmanom na član 65. predlažemo da se briše stav 1.
(Predsedavajuća: Gospođo Banović, mislite član 62.)
Ne, 65.
(Niste podneli amandman na član 65, niti je bilo ko podneo amandman na član 65.)
Podnela sam, čak imam i mišljenje …
(Predsedavajuća: Onda ste u pravu. U materijalu nemam amandman na član 65. Moraćemo da konsultujemo …)
Onda ste se i vi i Služba zaneli ovom zanimljivom diskusijom.

Dobro, vratićemo se na taj amandman na član 65, kako vi rekoste. Dakle, sigurno smo podneli zato što imamo mišljenje predlagača, ali nažalost amandman nije prihvaćen. Sada ću govoriti o sledećem amandmanu. Taj amandman se odnosi na član 100. Neću obrazlagati nekoliko sledećih amandmana.
To je onaj deo zakona o kojem sam govorila detaljno kada je bila rasprava u načelu. Ovde imamo veliki broj članova i stavova u ovom zakonu koji se ne razumeju. Oni su jako nejasni. U diskusiji u načelu sam govorila o tome da imam utisak da je ovde bio upotrebljen neki kompjuterski program za prevođenje sa engleskog na srpski, jer su takve rečenice dugačke, nerazumljive, ne znate u rečenici šta je subjekat, šta je objekat. Nisam mogla ni da predložim amandmane da bih te članove učinila razumljivim zato što ih zaista nisam razumela.
Možda je predlagač smatrao da je to neka vrsta provokacije koja dolazi od poslanika opozicije, ali zaista nije. Dakle, samo sam, da bih skrenula pažnju predlagača na te i takve članove, u obrazloženju amandmana rekla da molim predlagača da iskoristi mogućnost da, kada je već počela rasprava u pojedinostima, odnosno u načelu, traži od matičnog odbora da podnese amandman na taj član. Koliko vidim, predlagač nije iskoristio tu moju napomenu, da bi to mogli da urade. Čak mi se u odgovorima koje sam dobila čini da se predlagač uvredio. Neka obrazloženja koja je meni uputio malo … Vi kažete da niste, u redu. Nismo se razumeli, a bojim se da članove neće razumeti oni ljudi koji su upućeni na to da poštuju ovaj zakon.
Ovih nekoliko sledećih amandmana, koji predviđaju brisanje takvih članova, ću samo pročitati.
Recimo, da je ministar Knežević neutralan, on ne zna sadržaj zakona, da li će on razumeti ove odredbe koje stoje u ovom predlogu zakona? Gospođa Vojić Marković i ja predlažemo brisanje člana 100. koji glasi, i to stava 2, ako stranci moraju da se vrate originali isprava koji su priloženi, oni se vraćaju stranci koja ih je priložila. To je neobično.

Hvala. Ovo je takav jedan stav gde predlagač pokušava da objasni šta je to kada se nešto podnese u roku, a šta je kada se nešto ne podnese u roku, a u pitanju je podnesak vezan za rok… Pročitaću zašto predlažemo brisanje.
Kada je podnesak vezan za rok određen odredbama ovog zakona u postupku za upisivanje u upisnike brodova, podnesak je predat u roku samo ako pre isteka roka stigne organu koji vodi upisnik brodova. Dakle, vi nama kažete da je nešto u roku samo ako stigne u određenom roku. Naravno, to se podrazumeva. Onda vi meni kažete da se ne prihvata iz razloga što bi na taj način ostalo neuređeno pitanje početka i završetka trajanja roka za podnošenje podneska. Taj rok vi niste odredili. Ovo je jedan besmislen stav i zato predlažemo njegovo brisanje.

Opet ovaj amandman. Primer kojim sam htela da skrenem pažnju predlagaču na neke nerazumljive odredbe ovog predloga zakona. Zato mi je danas po malo žao što tu nije ministar Mrkonjić koji je, kada sam ja o ovome govorila, rekao da je upoznat sa našim amandmanima i da će ih prihvatiti i da će sve ove nejasnoće koje se pojavljuju u ovom predlogu zakona biti otklonjene. Žao mi je što nije tu da ga pitam zbog čega to predlagač zakona nije uradio.
Pročitaću šta u ovom članu piše. Dakle, predlagač nije prihvatio amandman da se to briše, nije dostavio neki predlog amandmana kako bi ovaj član bio razumljiviji. Dakle, ovo će ovako ostati i ovo će ova skupština usvojiti sa sve ovakvim članovima.
To je član 137. Ako tužilac nije bio propisno obavešten o dozvoli uknjižbe, koju osporava, pravo na podnošenje tužbe za njeno brisanje protiv trećih savesnih lica, koja su po pisanom pravu stekla dalja upisana prava, prestaje u roku od tri godine od trenutka kada je predlog za pobijanje uknjižbe stigao organu koji vodi upisnik brodova. Tačka. Ovo je jedna rečenica. Da li ste vi, ministre, razumeli šta je pisac hteo da kaže.

Član 144. govori o zabeležbi  i ovo će biti usvojeno u ovom predlogu zakona kada Skupština izglasa ovaj zakon i to u ovom obliku. Sada ću opet pročitati, pa se nadam da će možda neko razumeti.
Dakle, kaže – zabeležba spora u slučaju tužbe za brisanje zbog zastarelosti ili u slučaju tužbe za utvrđivanje sticanja stvarnog prava usled održaja, nema dejstva protiv trećih lica koja su, pouzdajući se u upisnik, postigla određeno uknjiženje pre trenutka kada je predlog za zabeležbu spora stigao organu koji vodi upisnik brodova. To je jedna rečenica.
Još jedna rečenica – ako je pravosnažnom presudom utvrđeno da je tužilac održajem stekao određeno stvarno pravo, pravo stečeno održajem ima prvenstveni red pre svih upisa koji su sprovedeni posle zabeležbe spora, a sva prava upisana posle zabeležbe spora, koja su s tim u protivrečnosti, brisaće se na predlog stranke. To je bila druga rečenica.

Hvala.
Slažem se da je malo stručnjaka u ovoj oblasti. Ja sigurno nisam takva osoba. Ne znam da li ste vi. Dakle, stručnjak za ovu oblast bi bio pravnik koji ima neku vrstu specijalizacije ili jako dobro poznaje pomorsko pravo. Čak mislim da takvih ovde takođe nema.
Smatram, a morate se složiti sa mnom, da mi usvajamo određene predloge zakona, usvojićemo i ovaj iako među nama nema stručnjaka za ovu oblast, ali kada se ovde usvoji zakon, objavi u "Službenom glasniku", on mora biti razumljiv ljudima koji će ga čitati. Možda će ovaj zakon hteti da čita i da ga koristi neko ko nije stručnjak za ovu oblast.
Dakle, iz ovog doma, bar ja smatram, treba da izlaze razumljivi zakoni i razumljivi članovi. Vi ste sami rekli da je ovaj član trebalo raščlaniti i meni je u obrisima otprilike jasno šta je predlagač hteo da kaže. Vi kažete da se moglo raščlaniti i slažem se. Ne znam da li ste čuli kada sam obrazlagala ovako podnete amandmane, ali gospođa Vojić i ja smo predložili da se član briše. Međutim, u obrazloženju, ako je predlagač to čitao, kaže se – predloženo je brisanje člana zato što je potpuno nerazumljivo. Smatramo da Vlada kao predlagač zakona treba da dostavi amandman Narodnoj skupštini na član 137. kako bi on bio razumljiv i jasan. Ovo amandmani su bili poziv predlagaču zakona da ove neke članove učini razumljivijim. Postoji sada i mehanizam da se to uradi. To onda uradi matični odbor, a mi ovde izglasamo itd.
Dakle, nije bila namera da se ovo briše. Naravno da je meni jasno da neke stvari ne možete da izostavite iz nekog zakona, ali su nerazumljive i morate se složiti sa mnom da ako usvojimo neki predlog zakona, onda zaista mora taj tekst da bude razumljiv.

Hvala gospođo potpredsednice.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, ovo svoje izlaganje bih o ovom predlogu zakona započela sa nekoliko zanimljivih pojedinosti. Prvi registar žigova u Srbiji je osnovan 1921. godine, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U tom registru je bilo registrovano 1.700 žigova. Prvi registrovani žig u Srbiji, odnosno zaštićeni znak je bio znak "diktafon" čiji je vlasnik tada, a i danas Korporacija "Diktafon". Dakle, to je još uvek žig koji postoji.
Osim tog žiga od tih prvo registrovanih žigova u Srbiji, doduše uglavnom su to strani žigovi, danas je u upotrebi svega 19 žigova, to su neke poznate svetske marke, odnosno žigovi i to kao što su "Mercedes", "Varta", "Singer", "Kolinos", ali bogami i naš znak, odnosno žig "Merima".
Zaključno sa 31. decembrom 2011. godine u Srbiji je bilo registrovano 149.000 žigova, a funkcija žiga, ili pravno zaštićenog znaka je da potrošaču omogući da razlikuje robu ili uslugu proizvođača, odnosno fizičkog ili pravnog lica od istovetne ili slične robe nekog drugog proizvođača, odnosno fizičkog i pravnog lica. Dakle, to je funkcija žiga. Navela sam i definiciju, onako malo komplikovano zvuči ali u stvari svaki zaštitni znak, odnosno žig je pomoć potrošaču kako bi on kupio, kada želi da kupi neku originalnu robu ili da uzme neku originalnu uslugu i da to može da razlikuje od nečega što je krivotvoreno ili što je piraterija.
Čuveni žigovi imaju neverovatne vrednosti, imaju neverovatnu moć, a i te vrednosti mogu da se pretoče, odnosno da se iskažu cenom. Najskuplji, odnosno najvredniji čuveni svetski žig, kao i što pretpostavljate, jeste "Koka-kola" koja vredi na tržištu 69 milijardi dolara. Sledeći najvredniji iskazano u dolarima čuveni žig jeste "Majkrosoft" koji danas na tržištu vredi 65 milijardi dolara. Kod nas se u vredne i poznate žigove ubrajaju žigovi kompanija kao što su Kompanija "Štark", "Bambi", "Jelen", u poslednje vreme mi je drago što mogu da kažem, a to je i žig "Zlatiborac".
Na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu imamo izveštaje za nekih poslednjih možda 10 godina, to je barem na sajtu, a pretpostavljam da Zavod kao jedna stara organizacija ima izveštaje i iz nekih ranijih perioda. Ali, u poslednjih deset godina su na sajtu ti izveštaji i iz svakog sektora imate izveštaje šta je te godine urađeno ili se radilo u Zavodu. Poslednji izveštaj koji je objavljen, godišnji izveštaj koji je objavljen na sajtu Zavoda je za 2011. godinu, pa ću ja koristiti i te podatke. U tom godišnjem izveštaju, dakle za 2011. godinu, stoji da je Zavodu podneto 6.955 prijava za registraciju žigova, od tog ukupnog broja jedna trećina prijava, dakle za registraciju žigova, su podnete direktno Zavodu za intelektualnu svojinu, a dakle dve trećine su preko Međunarodnog komiteta koji mislim da ima sedište u Ženevi. Od podnetih prijava odobrena, odnosno izvršena je registracija ili registrovano je 6.228, znači čini mi se negde oko 80% da je prihvaćeno. Dakle, kada je Zavod obavio sve one procedure koje i obavlja pre nego što odobri registraciju određenog žiga.
Najzastupljeniji žigovi, odnosno najveći broj prijava za registraciju žigova, odnosno zaštićenih znakova, su iz oblasti farmaceutskih, odnosno za farmaceutske proizvode, zatim za prehrambene proizvode, za poslovne usluge, kancelarijski proizvodi, znači proizvodi od hartije, usluge obrazovanja i zabave. Ovi podaci takođe nam dosta toga govore kada govorimo o tome koja je jedna od najmoćnijih industrija danas u svetu, ako vidite da je najviše traženo da se zaštite farmaceutski proizvodi, tako je verovatno u svakoj državi, onda je to takođe pokazatelj o tome koje su najmoćnije, jedne od najmoćnijih industrija danas u svetu.
Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama važećeg Zakona o žigovima je izmenjeno nekih tridesetak članova. Mislim da ovaj predlog zakona ima 33 člana kojima se menjaju postojeći članovi u važećem zakonu i o tim je vrstama izmena detaljnije govorio ministar Obradović. One se mogu grupisati, a on je to i učinio, u nekoliko vrsta izmena. Dakle, negde su vršene izmene kako bi se otklonili terminološki nedostaci. Na nekim mestima je predlagač hteo preciznije da protumači neke članove ili da se nešto definiše da bi postalo jasnije. Tako je recimo prvi član, čini mi se kojim se menja član 4. gde se malo precizira šta se sve može zaštititi, odnosno registrovati kao zaštićeni žig. Tu je malo prošireno i malo preciznije i mi to i pozdravljamo takve vrste izmena.
Takođe, je ministar Obradović, a to piše i u obrazloženju da su neke, odnosno veliki broj izmena, da je u stvari uslovljen usaglašavanjem ili prihvatanjem određenih rešenja iz tzv. evropskih direktiva da bi to od Evropskog parlamenta koje je upućeno Evropskom savetu itd. Inače, ovo je jedan od razloga koji mi se čini da se kopira i ide uz svaki predlog zakona, a to je valjda da biste i nama poslanicima, da bi ste nas tako ubedili kako se zdušno radi na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa evropskim pravom, pravom EU. Da vam pravo kažem, dragi predlagači, nama poslanicima je malo dosadila ta rečenica, a čini mi s eda je i građanima Srbije, da su dosadile te direktive koje nam svakodnevno stižu iz EU.
Da vas podsetim, verovatno ste slušali jutros vesti, da je najnovija ili najsvežija direktiva funkcionera ili predstavnika zemlje koja je član EU ili da kažem vodeća, a to je da nam je ambasador Nemačke poručio juče, danas su to preneli mediji, da bi Nemačka volela da Srbija i tzv. država ili republika Kosovo, da razmene ambasadore, da se ta saradnja Beograda i Prištine podigne na ambasadorski nivo. Zato vam kažem da su građani Srbije prilično umorni od tih evropskih direktiva.
Vraćam se sad na ovo vaše obrazloženje, da je to usklađivanje sa evropskim direktivama. Htela sam da kažem da je Srbija umorna od direktive, ali da ste ovo mogli i drugačije da obrazložite. Razumemo šta ste hteli ovim da kažete, da u nekim državama, neke su evropske, neke nisu, da postoji mnogo veće iskustvo u ovoj oblasti, pre svega zato što te države imaju mnogo razvijeniju industriju, pa se mnogo duže i obimnije bave uopšte intelektualnom svojinom, pa i zaštitom žigova.
Dakle, neosporno je da mi treba da vidimo kako su neke zemlje bolje rešile neke stvari od nas, prosto, zato što imaju mnogo veće iskustvo, tako da vas molim da nam više ne pišete da je to usklađivanje sa evropskim direktivama, nego da je to prosto prihvatanje nekih boljih rešenja.
Kao što rekoh, DSS i poslanici smatraju da su neke izmene opravdane, ali isto tako smatramo da neke izmene nisu opravdane.
Poslanici DSS su podneli 12 amandman i o tome ćemo detaljnije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Sada neću na to gubiti vreme, ali ću da ukažem na jednu grupu vaših predloženih izmena i dopuna, našta smo mi takođe podneli amandmane, a to su članovi u izmenama i dopunama 24, 25, 26, 27. kojima se menjaju članovi iz važećeg zakona 74, 75, 76. Ukoliko ste stigli da pogledate amandmane, onda znate o čemu govorimo.
Predložili smo da ove vaše izmene se brišu zato što se na neki način mešate u posao sudija, odnosno kroz ovaj zakon se daju uputstva sudovima i sudijama tako da postupaju u određenim sporovima kada su u pitanju sporovi oko ove problematike, odnosno oko žigova.
Mi, poslanici, imali smo mnogo predloga zakona. Neke smo čitali, neke nismo uspeli da pročitamo, ali nigde nismo naišli da se kroz jedan zakon, koji donosi izvršna vlast, daje uputstvo sudu kako da postupa. Potpuno je jasan razlog zbog čega ste vi to hteli. Možete, recimo, naći u štampi da su se vrlo često sudije obraćali Zavodu za intelektualnu svojinu da im pomogne kako da reše neki spor, odnosno da prosto nisu znali kako da postupe zbog toga što ne postoji ni neka duga sudska praksa pa da vide kako je to ranije rešavano. Onda je dolazilo do velikih ili dugačkih odlaganja, a ta odlaganja stvaraju određene gubitke proizvođačima itd.
Dakle, vaša namera je jasna i ona se može razumeti, ali mislimo da ne možete na ovaj način da dajete uputstva sudu. Prvo, ta uputstva su štura, kratka. To nije zakon o tome kako sud da postupa, nego samo kroz nekoliko članova vi dajete uputstvo.
Pročitaću koje mi izmene smatramo da treba da brišete u ovom predlogu zakona. To je član 74. važećeg zakona. Naslov je "Postupak po tužbi". Predlažemo da vi obrišite ovu dopunu koju činite.
Stav 2. "Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan". Onda: "Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi". Dalje u Uputstvu stoji, to je već sledeći član gde se govori o privremenoj meri: "Ako postoji opasnost od nastanka nedoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke".
Mi smatramo da su sve ove dopune nedopustive i da prosto ne možete da se mešate u rad suda.
Ovo poslednje što sam pročitala se takođe malo kosi za zdravom pameću. Možda će me neko demantovati i reći da se to negde drugo radi, ali ako već sud odredi ili hoće da odredi privremenu meru, onda vi kažete – bez prethodnog saslušanja prethodne strane. Kako će da donese odluku ako ne čuje tu drugu stranu? Samo na osnovu mišljenja jedne strane. Prosto, logički ovo nije po meni u redu.
Vi ste ovim svojim izmenama i dopunama hteli da ukažete na taj jedan veliki problem koji postoji u oblasti pravne zaštite intelektualne svojine i to je ustvari problem srpskog pravosuđa. Pored svih ostalih problema, mi imamo i taj problem, da sudski organi, odnosno sudije i svi koji rade u sudu, pa onda i tužioci, čak i policija nisu dovoljno obučeni, odnosno nemaju odgovarajuće obrazovanje, da tako kažem, kada je ova materija u pitanju ili, pošto je ministar obrazovanja tu, da nedostaju specijalizacije iz ove oblasti.
Odluka o sporu u ovoj oblasti, znači, uopšte intelektualne svojine, ali i žigova, može da stigne do 42 suda u Srbiji. Toliko je ovih prvostepenih sudova u ovom trenutku. Dakle, teoretski, može svaki od tih sudova da dobije takav jedan predmet, a onda svega dva sudska veća, što će reći samo takva dva suda imaju ljude, odnosno stručnjake koji se isključivo ovim bave. Dakle, moglo bi se reći da su ta dva na neki način upućena u ovu materiju od ovih ostalih 40.
Znam da je Zavod za intelektualnu svojinu svojevremeno razgovarao sa ljudima iz Pravosudne akademije i da ste sa Akademijom dogovarali određene specijalizacije, da tako kažem, odnosno obuke. Mislim da Pravosudna akademija nema zvanične specijalističke studije, ali da ima neke druge moduse, da se određeni broj ljudi koji upišu Pravosudnu akademiju, to su ljudi koji su završili pravne nauke, da se krene u izvođenje takvih specijalizacija, što bi mnogo pomoglo u radu sudova kada je ova oblast u pitanju.
To bi bilo jedno pravno i dugoročno rešenje. Dakle, intervencije kroz neki zakon sa uputstvima sudova su kratkoročne mere, a jedine dugoročne i prave mere su upravo to, da zaista obrazujemo ljude za ovu oblast.
Inače, postoje različite specijalizacije za pravnike. Tek kad počnete da čitate ove silne zakone onda saznate koliko je sve različitih oblasti i materija i da tu postoji veliki broj različitih oblasti i da to ne može sve jedna osoba da radi. Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, volela bih, gospodine predsedniče, da ste vi pročitali ko su ovlašćeni predstavnici i ostalih poslaničkih grupa, prosto da znam koliko interesovanje u ovom domu vlada za ove jako važne zakone.
U ovom setu zakona imamo šest zakona koji su iz oblasti saobraćaja. Gospodin ministar je prilično brzo obrazložio ovih šest predloga. Vrlo retko se dešava da su zakoni koji su objedinjeni iz jedne iste oblasti. U prethodnom setu zakona smo imali zakone koji su iz potpuno različitih oblasti, ali su objedinjenim tako da mogu da kažem da je Skupština bar ovaj put objedinila zakone koji jesu iz iste oblasti, ali naravno, nema se vremena da se govori o svih šest predloga zakona.
Jedan zakon je u stvari Sporazum o saradnji sa Crnom Gorom iz oblasti vazdušnog saobraćaja. Dva su predloga zakona sporazumi iz oblasti drumskog saobraćaja. Jedan je Sporazum sa Ukrajinom, a drugi je sporazum sa Letonijom. Tri su predloga zakona iz oblasti vodnog saobraćaja i to su dva predloga zakona vezana za potvrđivanje konvencije koju je već Republika Srbija, odnosno Vlada potpisala i jedan je predlog jednog potpuno novog zakona, zakona koji do sada nismo imali, a to je zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Uglavnom ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na ove predloge zakona iz oblasti vodnog saobraćaja, i to pre svega na ovaj novi predlog zakona. Ako budem imala vremena, reći ću nešto i o tim konvencijama.
Republika Srbija zauzima značajno mesto u okviru evropske vodne mreže i ima oko 1600 kilometara unutrašnjih vodnih puteva. Međutim, vodni saobraćaj čini svega 7% od ukupnog obima saobraćaja u Republici. Dakle, to je veoma mali procenat i može se i zaključiti da mi veoma zaostajemo za obimom vodnog saobraćaja u ostalim evropskim zemljama, koji u proseku iznose oko 15%, a da ne navodim Holandiju kao jedan izuzetan primer gde je vodni saobraćaj i obim zastupljen sa 40%. Kod nas je to svega 7%.
U domaći upisnik brodova unutrašnje plovidbe upisano je oko 900 plovila različite vrste i namene. Privredna društva u delatnosti unutrašnjeg vodnog saobraćaja u Srbiji raspolažu sa oko 400 plovila u operativnoj upotrebi. Stanje rečne flote je loše, pre svega zbog starosne strukture. Dakle, plovila su prilično stara i u proseku su stara oko 36 godina.
Domaći putnički linijski transport gotovo da i ne postoji. On je veoma slabo razvijen, mada se svake godine povećava broj putničkih brodova, doduše brodova koji plove pod stranom zastavom, koji uplovljavaju u srpske luke. Imate podatke da u naše luke godišnje, taj se broj svake godine povećava, pristane oko 500 putničkih brodova, doduše koji plove pod tuđim zastavama i da prevezu oko 100 hiljada putnika, pa mi se čini da je poslednjih godina i naša turistička industrija ovo prepoznala kao veliku razvojnu šansu.
Ukupan broj zaposlenih u oblasti vodnog saobraćaja je oko 7000 ljudi. Kada se ovom broju doda 5000 hiljada državljana Srbije koji rade kao pomorci, ali na pomorskim brodovima koji plove pod tuđim zastavama ili viju tuđe zastave, drugih država, onda u ovoj oblasti je ukupno angažovano negde oko 12000 ljudi. Zatim, u Republici Srbiji trenutno ima 10 luka i pristaništa koji su otvoreni za međunarodni saobraćaj, pa je master planom za unutrašnju plovidbu predviđeno da se u narednom periodu smanji broj luka koje bi bile otvorene za međunarodni saobraćaj. Tendencija je da se ukrupnjavaju, odnosno smanjuje broj i da se praktično omogući koncentracija pretovarne delatnosti u određenim industrijskim područjima.
Još jedan podatak koji vam je možda zanimljiv, a to je da imamo 50 registrovanih brodarskih kompanija. Kao što rekoh, u Srbiji je oko 12000 ljudi direktno vezano za ovu oblast.
Što se tiče Predloga zakona o državnoj pripadnosti i upisa plovila, za njega na početku rekoh da je potpuno nov. Mi takav zakon do sada nismo imali.
Imali smo različite zakone iz nekih ranijih perioda koji su pojedine delove ove materije regulisali, a sada imamo jedan potpuni pravni okvir.
Ono što je jedan od najvažnijih razloga, a to je ministar i rekao, i to piše i u obrazloženju zakona, da se donošenjem ovog zakona pojednostavljuje postupak upisa plovila u odgovarajući upisnik i da se ukida uloga sudova, tako da bi ovaj postupak upisa trebalo da bude brži i jednostavniji.
Druga novina je otvaranje upisnika za pomorske brodove. To je tzv. međunarodni upisnik pomorskih brodova. Zatim, predviđena je mogućnost privremenog upisa ili ispisa pomorskog broda u međunarodni upisnik. U tom zakonu su navedene i odredbe o državnoj pripadnosti plovila, odredbe o identifikaciji plovila. Mislim da je čitavih nekih 10 članova posvećeno identifikaciji brodova, gde se ide do u detalje, počevši od toga da svako plovilo mora da ima ime, da mora da ima jedinstveni broj itd. Naravno, regulisanje i upis brodova unutrašnje plovidbe, upis brodova pomorske plovidbe itd. Uglavnom, ovo je prilično obiman zakon i ima nekih 194. člana.
U obrazloženju predlagač zakona, doduše, ministar danas nije u uvodnom delu govorio o tome, ali u obrazloženju stoji da je ovo prvi korak ka stvaranju ukupnog pravnog okvira koji bi bio privlačan za velike brodovlasnike i da oni upisuju deo svoje flote u domaći upisnik, da bi ti brodovi koji bi bili upisani u domaći upisnik, plovili pod zastavom Republike Srbije. To kažete u obrazloženju i to je jedna lepa želja.
Međutim, iz samog Predloga zakona, čak ni u obrazloženju ne kažete zbog čega bi sada kada usvojimo ovaj zakon, Srbija postala konkurentna ili privlačnija za upis pomorskih brodova nekih brodovlasnika od nekih drugih država? To se ne vidi ni iz predloga zakona, niti ste to u obrazloženju naveli. Zašto bi bilo privlačnije za jednog brodovlasnika da upiše deo svoje flote u naš međunarodni upisnik, i on bi plovio pod srpskom zastavom, nego li, recimo Slovačke ili Austrije? Očekujem da nam to i kažete.
Navela sam Slovačku i Austriju kao države koje nemaju pomorsku obalu, koje su kontinentalne kao Srbija. Ne znam da li znate, Slovačka ima 10 pomorskih brodova, Češka ima 15, Austrija ima flotu od deve – deset. To su države koje nemaju pomorske obale, ali i te kako rade na razvoju pomorskog saobraćaja, vodnog saobraćaja uopšte, zato što je svima poznato da je transport vodnim saobraćajem mnogo jeftiniji, mnogo efikasniji i ono što je takođe jako važno, mnogo čistiji. Mnogo je manje zagađenje vazduha, vode, tla, šta god hoćete, kada se više koristi vodni saobraćaj nego li drumski saobraćaj. Prosto, te prednosti transporta vodnog saobraćaja uopšte ne koristimo.
Rekoh da ovaj predlog zakona ima 194 člana. Pojedini delovi i instituti su veoma dobro razrađeni, i tu se do u detalje negde išlo u neke postupke i u procedure. Međutim, ono što se da zameriti, a ne znam koliko je kolega imalo vremena da detaljno pročitaju ovaj predlog zakona, ali imate članova i stavova u ovom zakonu, gospodine ministre, koji su potpuno nerazumljivi i nejasni, čak je i kvalitet teksta drugačiji. Imate da je prvih nekoliko glava bolje razumljivo. Ovaj deo koji govori o upisu pomorskih brodova je prilično nejasan i nerazumljiv, a na kraju zakon opet postaje razumljiv.
Zašto ovo govorim? Zato što smatram da iz ovog doma svaki zakon iz bilo koje oblasti da uđe u pravni poredak Republike Srbije, mora da bude razumljiv, bez obzira što će se odnositi, možda, na neki mali broj građana.
Podnela sam nekih 19 amandmana, ali da vam pravo kažem nisam imala snage da vam ukažem amandmanom na svaki stav ili član koji je nerazumljiv. Radi ilustracije sam vam podnela nekih tri, četiri amandmana i samo ukazala na to da se ne razume šta se hoće tim stavom i da ako se ne razume, nisam mogla ni da predložim neku ispravku.
Kao ilustracija jednog stava, prosto da čujete o čemu se radi i da vidite da ne preterujem, i kao ilustraciju jednog nerazumljivog člana, pročitaću član 144. iz Predloga zakona, pa ću zamoliti kolege da obrate pažnju da li će njima biti jasno šta se ovde hoće. Inače, to je deo koji govori o zabeležbi.
"Zabeležba spora u slučaju tužbe za brisanje zbog zastarelosti, ili u slučaju tužbe za utvrđivanje sticanja stvarnog prava usled održaja, nema dejstva protiv trećih lica koja su, pouzdajući se u upisnik, postigla određeno uknjiženje pre trenutka kada je predlog za zabeležbu spora stigao organu koji vodi upisnik brodova". To je jedna rečenica. Druga rečenica u tom stavu – "Ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je tužilac održajem stekao određeno stvarno pravo, pravo stečeno održajem, ili prvenstveni red pre svih upisa koji su sprovedeni posle zabeležbe spora, a sva prava upisana posle zabeležbe spora koja su s tim u protivrečnosti, brisaće se na predlog stranke". Ovo je član 144.
Ovo nisam razumela, inače da sam razumela, možda bih i podnela amandman koji bi ovaj član učinio razumljivijim. Ne želim da grešim dušu, ali mi se čini da ste upotrebili vi ili neko drugi neki kompjuterski program za prevođenje. Kada se koristi kompjuterski program za prevođenje sa engleskog na srpski, onda dobijate ovakve rečenice. Ili je to činio prevodilac, a u to ne mogu da verujem da jeste, jer ako jeste, onda treba da promenite službu koja vam ovo radi. Ovo je samo jedan primer, a ovakvih članova ima više.
Intervenisala sam na tri, četiri mesta i u obrazloženju tih amandmana sam takođe napisala da očekujem da predlagač, odnosno ministarstvo još jednom pročešlja ovaj deo članova koji su toliko nerazumljivi, jer ima mesta da odgovarajući skupštinski odbor amandmanom, ili čak i Vlada amandmanom interveniše i da popravi nerazumljive delove zakona. Ako ništa, zakon mora da bude razumljiv za korisnika.
Gospodine ministre, iskoristila bih i vaše prisustvo danas. Čini mi se da smo pre par nedelja imali i neke druge zakone iz oblasti saobraćaja, doduše, izmene i dopune Zakona o lukama na unutrašnjim vodama i niste vi bili tu, bio je ministar Ilić, ali ću vaše prisustvo da iskoristim i da vam postavim nekoliko pitanja. Jedno je vezano za vodni saobraćaj i razvoj vodnog saobraćaja u Republici Srbiji. Drugo pitanje je vezano za Koridor 10.
Prvo pitanje koje je vezano za razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji jeste ova inicijativa vašeg kolege, ministra Bačevića, koji baš ovih dana boravi u Kini. Ovo znam iz medija, ne znam iz nekih drugih izvora i nemam te informacije, ali znam iz medija da će on u Kini boraviti od 21. pa do 27. januara.
Ministar Bačević je ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije. On je izjavio da odlazi u Kinu zato što je Srbija zainteresovana za izgradnju plovnog kanala Dunav-Velika Morava-Vardar-Egejsko more, da bi to bio veliki projekat koji bi koštao oko 8 milijardi evra i da bi izgradnja tog plovnog puta mogla da zaposli negde oko 30.000 radnika. Kanal bi bio dug 665 km i najvećim delom bi išao koritom Velike Morave, a bočni kanali vodili bi do Niša, Kraljeva i Skoplja. Ovo su informacije iz novina.
Ono što bih volela da pitam jer ste ipak vi ministar za saobraćaj je kakvo je vaše mišljenje o eventualnoj izgradnji ovakvog kanala, da li bi ta cifra od 8 milijardi evra, koja bi svakako bila nov dug za građane Srbije, značilo da bi Srbija posle svih dugova koje je ostavila prethodna Vlada ušla u još veću dužničku krizu ili dubiozu? Kakvo je vaše mišljenje o ovome? Mišljenje jednog laika jeste da ako u ovom trenutku imamo ovakvu vodnu mrežu za saobraćaj i ako koristimo svega 7% postojećeg i onoga što nam je Bog dao kao rečni saobraćaj, kakav je onda interes Srbije da ulaže 8 milijardi evra da se zadužuje da bi izgradila ovaj kanal? Možda vi znate nešto što mi ne možemo da znamo.
Moje drugo pitanje je verovatno pitanje koje vam verovatno stalno postavljaju – kada se konačno planira završetak Koridora 10? Znate da sam iz Dimitrovgrada i da je Koridor 10 veoma važan i za Srbiju i za neke druge regione. Hvala.