Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti konkretno o ovom amandmanu. U članu 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju predloženo je da se u članu 39. stav 2. tačka 8) podtačka (1) reči "sproveden postupak" zamene rečima "otvoren ili sproveden postupak prinudne".
Zašto je predložen ovakav član ovim izmenama i dopunama? Zato što se ovom odredbom smanjuje mogućnost zloupotrebe obuhvatanja perioda od otvaranja ovog postupka uključujući i one postupke koji su u toku, s jedne strane, ali tako što se to ograničenje odnosi samo na prinudnu, ali ne i na dobrovoljnu likvidaciju.
Naime, u postupku dobrovoljne likvidacije nema nikakvog razloga da se ovo ograničenje primenjuje, najmanje iz dva razloga. Prvo, zato što postupak sprovode sami akcionari kada je u pitanju likvidacija. Drugi razlog, vezano za saglasnost Narodne banke Srbije naravno, drugi razlog je da na osnovu svoje odluke o likvidaciji društva oni to mogu da urade po tom osnovu. Ograničenje se predviđa samo za društva u ovom smislu, kojima je oduzeta dozvola za rad i kod kojih se sprovodi takozvana prinudna likvidacija.
Tako da se ovim članom 6. ovog zakona u članu 39. na ovaj način i kroz ovaj amandman koji smo predložili precizira ograničenje koje se odnosi na učešće fizičkih lica u organima subjekta nadzora u osiguranju, tako što se ovo ograničenje odnosi samo na prinudnu, ovo što sam već pomenuo, ali ne i na dobrovoljnu likvidaciju; s druge strane, kao i da obuhvata praktično period od otvaranja tog postupka, naravno pa do njegovog završetka. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, narodni poslanici su u obavezi da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a naravno, i da govore istinu.
S obzirom na to da sam nastavnik Univerziteta u Kragujevcu, Medicinskog fakulteta, koristim priliku da za ovom govornicom razjasnim neke stvari koje su, očigledno, pojedinim poslanicima nejasne.
Medicinski fakultet u Kragujevcu je jedan od prvih fakulteta koji je u ovom periodu pokrenuo proces akreditacije i pristupio procesu akreditacije. U okviru ovog fakulteta, postoji Visoka medicinska škola.
Kao narodni poslanik, lično sam pomogao da još pre četiri godine dođe do osnivanja ove visoke medicinske škole i usmerenja koja su pomenuta ovde iz svi oni koji su završili ovu visoku medicinsku školu su je završili, upravo, uz pomoć Ministarstva, postojeće akreditacije i saglasnosti Ministarstva, koja je data da ova škola postoji i da može da radi.
Ono što je navedeno kao deo problema jeste da je u okviru zakona potrebno, vezano za Nacionalnu službu za zapošljavanje, zaista dopuniti zvanja za koja je postojala saglasnost i za koja je, čak, i Akreditaciona komisija dala tu saglasnost, s jedne strane, a, sa druge strane, diplome koje su izdate i koje je potpisao dekan Medicinskog fakulteta su apsolutno regularne i ispravne, tako da mogu s ponosom da kažem da će svi ovi ljudi koji su završili ovu visoku školu sigurno biti u prilici da u najskorije vreme reše i ovo kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje.
To da fakultet, odnosno Visoka medicinska škola ne postoji i da radi taj posao bez akreditacije, najblaže rečeno, teška je neistina i mislim da ne možemo da obmanjujemo javnost Srbije i građane Srbije za ono za šta postoje činjenice i dokazi.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da kažem uvaženoj koleginici iz LDP-a iz Kragujevca, s obzirom na to da su članovi DSS-a odmereni, lepo vaspitani ljudi, mislim da skupštinska govornica nije mesto sa kog treba da prozivamo kada je ko i u koliko sati ustao i koliko je ko budan.
Što se mene, lično, tiče, svako jutro ustajem pre šest sati, ako vas to zanima, prosto da znate.
A, što se tiče Vlade Republike Srbije i premijera gospodina Vojislava Koštunice i zakona koji su doneti, Vlada Vojislava Koštunice je donela više zakona nego što vi možete da nabrojite od kada ste jutros budni.
Što se tiče ovoga o čemu ste govorili, kada je u pitanju ova škola, pominjete da će određeni studenti ove visoke škole u najskorije vreme dobiti diplome.
Ja nisam nijednog trenutka rekao da će ti studenti u najskorije vreme dobiti diplome. Oni su diplome već dobili i žao mi je što govorite o problemu koji ne razumete. Govorim o tome da me čudi vaša briga sada.
Gde ste vi bili pre četiri godine, kada je nastala ova škola, kada je bilo potrebno da se reši prostorni problem za nastanak ove škole, saglasnost tadašnjeg ministra, gospodina Vuksanovića, a i sadašnjeg ministra, gospodina Lončara, da se nađu sredstva koja su bila potrebna da bi ova škola funkcionisala. Mislim da takva briga, kada se sve ovo završi, s vaše strane, može da bude, najblaže rečeno, licemerna.
S druge strane, postoji problem u tome da, u određenim izmenama Zakona o radu i šifrovanim delatnostima, zvanja koja se dobijaju nakon završetka ove škole treba, svakako, da budu predmet rada ove skupštine, na predlog resornih ministarstava. To nije problem samo ove škole.
Takvih problema ima i u drugim zvanjima i mislim da ste, ako ste želeli da imalo konstruktivno doprinesete rešavanju problema, mogli da ukažete na to na sasvim drugi način, da lepo kažete - mi predlažemo da se uradi to i to, a ne da govorite o tome kako su ljudi dobili diplome i, maltene, završili nepostojeću školu. To su bitne razlike i žao mi je da neko govori o temi na taj način, a da taj suštinski problem ne razume.
S druge strane, što se tiče ugleda ove škole i ugleda samog univerziteta, vi dolazite iz Kragujevca i prosto me čudi da, svojim izlaganjem, na ovaj način dovodite u sumnju Univerzitet i grad iz koga dolazite. Mislim da to treba samo vama da služi na čast. Ne znam koji ste fakultet i gde završili, ali ja sam nastavnik tog univerziteta i verujte mi da sam ponosan na to. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege poslanici, pored toga što sam član DSS-a, ja sam lekar i mislim da imam dovoljno objektivne kriterijume da procenjujem, kada neko govori sa ove govornice, da li u tom govoru ima i govora mržnje.
U mom obraćanju sa ove govornice, a i mojih kolega iz DSS-a, nisam, zaista, primetio da postoji bilo kakav govor mržnje prema bilo kom, pa ni prema poslanicima LDP-a, jer smatram da različita mišljenja i različita viđenja pojedinih političkih situacija i odnosa ne treba da budu razlog za takvo jedno ponašanje.
Što se tiče problema koje, navodno, DSS stavlja pod tepih, a tiču se grada Kragujevca, evo, ja ću danas da vam nabrojim kako DSS stavlja pod tepih probleme u gradu Kragujevcu.
U prethodnom sazivu, pod Vladom na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, u gradu Kragujevcu je zaustavljena degradacija i razaranje grada, koje je, nažalost, bilo prisutno u nekom prethodnom periodu. Za samo kratko vreme od četiri godine, Kliničko-bolnički centar je prerastao u Klinički centar, čime je obezbeđen i određeni broj radnih mesta i pozicioniranje samog grada, da ne govorim o tome da je budžet Kliničkog centra u Kragujevcu, maltene, ravan budžetu grada Kragujevca. To dobro znaju oni koji se bave problemima zdravstva.
Da ne govorim o tome da su centri Elektrodistribucije, "Telekoma" i PTT-a, koji su ranije bili udaljeni iz grada Kragujevca, ponovo vraćeni, jer to zaista, suštinski, pripada gradu Kragujevcu. Da ne govorim o tome da je Vlada otpisala dug od 460 miliona dolara, kao preduslov rešavanja bilo kakve druge priče koja se tiče problema "Zastave". Da ne govorim o dugu od 45 miliona koji je otpisan "Fiatu", da ne govorim o projektima ''astre'' i ''punta'' koji su sada u toku.
Neću da govorim o formiranju Farmaceutskog fakulteta u prethodne četiri godine i o njegovom otvaranju, niti o višoj školi koju je koleginica pomenula, o izgradnji autoputa čijih je pet kilometara već završen i u planu je da se završava i dalje. Ovo je samo deo onoga što je urađeno za grad Kragujevac.
Ovde čujemo sada da postoji, navodno, neki problem, koleginica iz LDP-a se zabrinula za neke kolege koje poznaje, koji su je pitali kako da se zaposle. Da nije sve ovo urađeno, voleo bih da vidim gde bi se te kolege zaposlile u gradu Kragujevcu, to je prvo. Drugo, zanima me, ako postoji takav problem i ako je neko želeo da se taj problem reši, mogao je da se obrati meni lično. Prvi put čujem od koleginice za takav problem, da se baš njoj obraćaju.
Naravno, s onim što je konstruktivno, što je dobro, što se tiče same koleginice, slažem se, tj. da oročimo rešavanje ovog problema. Zaista je neophodno da uskladimo sa Zakonom o radu određene šifre koje se tiče zanimanja, a dobijaju se po završavanju ne samo visoke škole u Kragujevcu, nego i mnogih drugih škola.
To sigurno treba da bude jedan od poslova resornih ministarstava i Republičke skupštine. Dobro je da izvršimo u što kraćem roku takvo jedno usaglašavanje, pre svega, zbog tih ljudi koji su te škole završili.
Ono što želim ovom prilikom da istaknem i na šta želim posebno da skrenem pažnju, jeste da, što se tiče Univerziteta i ove visoke škole, pogledao sam pažljivo stenogram, nijednog jedinog trenutka nisam pomenuo da su ti ljudi završavali školu koja je nepostojeća. To zaista nije tačno i, dva-tri puta sam na to upozorio, radi se o školi koja je vrlo ugledna i koja je dobila sve potrebne akreditacije.
Ono što je koleginica, takođe, pomenula, a vezano je za praktičnu akreditaciju jednog od smerova na ovoj visokoj školi, to je stvar poslovne politike škole i programa, kako će edukovati i u kojoj godini će koje smerove otvarati i upisivati. To, naravno, nije razlog da ljudi koji su završili taj smer posle toga ne mogu nigde da se zaposle. Naprotiv, sigurno je da će visoki farmaceutski tehničari, posle završetka ove škole, imati priliku i te kako gde da rade u gradu Kragujevcu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege poslanici, mislim da je jezik argumenata i činjenica prava mera da se razgovara o jednom amandmanu.
Pažljivo sam saslušao predlog kolege Petronijevića. Mislim da je predlog, u amandmanskom smislu, vrlo smislen. Kao član DSS-a, s obzirom na to da je DSS pažljivo pratio i proučavao ove amandmane, koristim priliku da kažem da jedan ovakav amandman, koji je podnet, može da bude dobar predlog i mislim da je prava mera za ono o čemu se govori.
To je razlog da ga predložimo i Vladi i ministru, nisam znao za stav ministra, da će ovo da prihvati. S obzirom na ono što piše u novom ustavu, kao i da imamo obavezu da uskladimo to s ovim tekstom, u članu 6. stav 2. se na jednom mestu kaže: ''predlog narodnih poslanika počinje da se razmatra'', a u poslednjem, 4. stavu, kaže se: ''Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade počinje da se razmatra''.
Smatramo da ovo ''počinje da'', iako je to možda bila želja u smislu preciziranja, apsolutno nije neophodno i da je sasvim dovoljno, pošto tako piše i u Ustavu, da piše: ''Predlog narodnih poslanika razmatra se na prvoj narednoj sednici'' i: ''Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku razmatra se u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi''. Mislim da je ovo dovoljno precizno i da nema potrebe za dodatnim pojašnjavanjima.
Predlažem Vladi, predlažem ministru, ali čuo sam sada i stav ministra da će ovaj predlog da podrži. Demokratska stranka Srbije ima ovakvo stanovište i mislim da je to u skladu i sa Ustavom, za čiju se primenu zaista zalažemo.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, svakako da, kada govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, zakon treba u svakom slučaju da daje odgovore na mnoga postavljena pitanja koja smo čuli u toku proteklog i današnjeg dana.
Naravno, ono što je neminovno je da u svakom slučaju ne dovedemo u pitanje stečena prava onih koji su završili određene fakultete do trenutka dok skupštinski odbor nije zauzeo ovakav stav koji smo imali priliku da čujemo.
Podsetiću da u članu 127. stoji: ''Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv, prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Kada visokoškolska ustanova u postupku iz stava 2. ovog člana utvrdi odgovarajući naziv, izdaje novu diplomu u skladu sa ovim zakonom.
Diploma iz stava 3. ovog člana može se izdati samo ako se ranije izdata diploma oglasi nevažećom.
Ako je visokoškolska ustanova na kojoj je lice iz stava 2. ovog člana steklo naziv prestala da postoji, a nema pravnog sledbenika, Ministarstvo će odrediti visokoškolsku ustanovu koja će odlučivati o takvom zahtevu.'' Podsetiću da se u članu 95. praktično kriju mnogi odgovori na postavljena pitanja koja smo imali priliku da čujemo ovde u Skupštini.
Najpre, u stavu 1. se kaže da lice koje završi osnovne akademske studije stiče stručni naziv, odnosno stiče zvanje prvog stepena akademskih studija za odgovarajuću oblast. Zatim, lice koje završi osnovne strukovne studije stiče zvanje prvog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti. S druge strane, lice koje završi specijalističke akademske studije stiče stručni naziv specijalista, sa naznakom zvanja za šta je specijalista, drugog stepena.
Lice koje završi specijalističke strukovne studije, jer imamo i akademske i strukovne, a u ovom slučaju strukovne studije, stiče stručni naziv specijalista, sa naznakom za zvanje drugog stepena tih strukovnih studija.
Lice koje završi magistarske akademske studije drugog stepena stiče akademski naziv magistra, sa naznakom za oblast za koju je magistrirao.
Lice koje završi doktorske, odnosno akademske studije trećeg stepena, stiče naziv za zvanje doktora nauka, odnosno doktora umetnosti, sa naznakom za tu oblast.
Listu zvanja iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih, akademskih i naučnih naziva utvrđuje Nacionalni savet na predlog Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademskih strukovnih studija.
Skraćenice stručnog naziva se stavljaju iza imena i prezimena, a skraćenice akademskog naziva se stavljaju ispred imena i prezimena.
Ono što je možda, na izvestan način, i dovelo do zabune primenom Bolonjske deklaracije i donošenjem ovog novog zakona je da smo svi zaboravili na faktor vreme, da je ovo proces koji se odvija u jednom vremenskom periodu i da ćemo imati u tom prelaznom periodu, do konačnog prihvatanja celog procesa, i izvesne poteškoće koje su nastale u ovim tumačenjima.
Ali, ukoliko želimo da ova zvanja, o kojima smo govorili, po ovom zakonu, prevedemo u zvanja koja bi bila priznata u inostranstvu, želim da istaknem da u međunarodnom prometu i u diplomi, recimo na engleskom jeziku, ukoliko neko završi neki od ovih naših fakulteta i želi da ode u inostranstvo, evo šta će mu pisati na toj diplomi.
Znači, ukoliko je lice završilo osnovne akademske studije ili osnovne strukovne studije, u diplomi na engleskom jeziku stajaće mu bachelor, znači naziv koji je steklo po ovom zakonu koji smo mi doneli.
Ako je lice završilo osnovne strukovne studije, onda dobija naziv bachelor appl. To je zvanje koje će stajati u diplomi kada odlazi u inostranstvo, ukoliko želi da dobije i taj prevod na engleski.
Na osnovu završetka magistarskih akademskih studija, znači, kada lice po ovom zakonu završi magistarske akademske studije drugog stepena stiče naziv magistra i onda će, na osnovu tog zvanja, u prevodu nositi naziv master, a naziv koje je steklo iz stava 6. člana 95. postojećeg zakona, tamo gde je završilo doktorske studije upravo će takvo zvanje i imati. Na ovaj način smo, mogao bih da kažem, dobrim delom otklonili izvesne poteškoće oko tumačenja.
Bio sam, sticajem okolnosti, u prilici da sretnem studentkinju elektrotehnike, koja ove godine završava elektrotehnički fakultet, koja je postavila pitanje: šta će pisati na njenoj diplomi? Znači, da li će na njenoj diplomi, posle petogodišnjih studija, pisati diplomirani inženjer elektrotehnike ili master, odnosno da li će biti potrebno da za zvanje mastera položi, ta studentkinja i oni koji završavaju u konkretnom slučaju ovaj fakultet, izvestan broj dopunskih ispita?
U svakom slučaju, ovakav način zvanja, uz pomoć tumačenja zakona, zavisiće od samog fakulteta.
Ono što je jako bitno je da su praktično svi fakulteti Bolonjskom deklaracijom u obavezi da pristupe procesu akreditacije. Želim da kažem da je Medicinski fakultet u Kragujevcu jedan od prvih fakulteta koji je pristupio procesu akreditacije, koja zaista nije nimalo naivna i koja na neki način potvrđuje ozbiljnost jednog fakulteta, a naravno i univerziteta koji ima takve fakultete.
U svakom slučaju, mislim da zauzimanjem u Skupštini jednog ovakvog stava, mada mislim da možda nije ni bilo potrebe na taj način zauzimati, da je moglo određeno tumačenje od strane samog Ministarstva moglo da razjasni mnoge dileme, i uzimajući u obzir da je primena Bolonjske deklaracije proces u kojem je faktor vreme takođe bitan, i da to ne može da se desi za kratko vreme, mislim da ćemo na ovaj način otkloniti mnoge nedoumice i sumnje koje postoje oko samog zvanja.

        Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, sasvim je jasno da je korupcija najozbiljniji izazov demokratiji i čast mi je i zadovoljstvo da usvajanjem jednog ovakvog seta antikorupcijskih propisa činimo nemali korak na jednom dugom putu. Teškoće i izvesna kašnjenja koja imamo u primeni ne odvraćaju nas da odgovorimo jednom ovakvom izazovu sa kojim se suočava naše društvo.
Ukoliko bismo se pitali koliko je stara korupcija, došli bismo do odgovora - koliko je staro društvo i civilizacija. Prvi put je holandski tim arheologa 1997. godine našao u raki u Siriji oko 150 pločica sa tekstom na klinastom pismu koje upućuju na to da je lokalitet bio administrativni centar asirske civilizacije počev od 13. veka pre nove ere. Tada je pronađena posebna arhiva koja možda odgovara savremenom ministarstvu unutrašnjih poslova, sa podacima o tome kako su zaposleni primali mito, uključujući i imena visokih službenika i ime asirske princeze.
Od tada pa do danas korupcija je ozbiljan problem, sa kojim se suočavaju sva društva. U savremenom društvu svako posrtanje u borbi protiv korupcije se pripisuje demokratiji, koja povremeno podseća narod kako su te stvari bile bolje u autokratiji, što može da bude veoma opasno za razvoj i napredak jednog društva.
Korupcija je pogubna po društveno i po ekonomsko zdravlje i dobrobit društva bilo gde i bilo kad da se pojavi, bez obzira na stepen razvoja države. To jasno ukazuje da je, uprkos naporima u borbi za suzbijanje korupcije putem zakona i primenom državnih institucija, ona u pojedinim zemljama možda i u porastu.
Paradoksalno je da korupcija postoji i u najrazvijenijim zemljama i pored adekvatnih zakona, državnih institucija koje funkcionišu. Naravno, od toga nisu imune ni najrazvijenije zemlje, koje ponekad nemaju pravo da dele lekcije po tom pitanju iz morala. Zato demokratija i slobodno tržište nisu neizostavno protivotrov za korupciju.
Država koja se demokratizuje, a pri tome ne donese i primeni zakone koji uređuju sukob interesa, finansijsko bogaćenje i podmićivanje, rizikuje da nove, mlade institucije budu podrivene željom za sticanjem privatnog bogatstva.
U našoj zemlji smo u prethodnom sazivu Skupštine, i sadašnjem, uspeli da donesemo niz antikorupcijskih zakona, podsetiću vas, i u martu 2005. godine Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, što se prvi put desilo u jednoj zemlji kao što je Srbija upravo u vreme kada je na čelu Vlade bio dr Vojislav Koštunica. To je jako bitno, jer ako se ovakve pojave ne saseku u korenu, na kraju će preobraziti društvo da korupciju posmatra kao normalan oblik ponašanja.
Prosto rečeno, korupcija je zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja radi sticanja privatne koristi. Ona podrazumeva zahtevanje, nuđenje, davanje ili primanje, direktno ili indirektno, mita ili svake druge nezaslužene koristi ili stavljanje u izgled iste, koja remeti pravilno obavljanje bilo koje dužnosti ili ponašanje koje se traži od primaoca mita, nezaslužene koristi ili koristi koja se stavlja u izgled.
Ako hoćemo da posmatramo ovaj problem u celini, možemo da kažemo da je korupcija više od krize autoriteta političara. To je kriza poverenja u predstavnički karakter i legitimitet demokratskih sistema, kriza sa ozbiljnim posledicama za javnu upravu, koja se odražava na gubitak poštovanja prema institucijama i nedostatak etičkih i sudskih uzora.
Upravo zbog toga, ja mogu da kažem da DSS ima snage da se sa tim bori i zaista će dati sa svoje strane maksimalan doprinos da se ovaj problem, koji predstavlja i te kako veliko društveno zlo, svede na neku prihvatljivu meru, jer i mnogo ozbiljniji sistemi i mnogo ozbiljnija društva nisu bila u prilici da to iskorene.
Korupcija uključuje ponašanje službenika javnog sektora, bez obzira na to da li su političari ili javni službenici, koje im omogućava da se oni sami ili oni koji su u njihovoj blizini nečasno i nezakonito bogate zloupotrebom javnog ovlašćenja koje im je povereno.
Pomenuti zakon u svojim članovima predviđa da sva lica koja su pretrpela štetu kao posledicu korupcije imaju pravo na pokretanje postupka radi naknade za takvu štetu, koja može da obuhvati, pored materijalne štete izmaklu dobit ili nematerijalnu dobit. Istovremeno, zakon predviđa da država mora da obezbedi način naknade štete i postupke koji bi se preduzeli od njenih nadležnih organa.
Korupcija udara u srce tržišne privrede ometajući donošenje odluka i nagrađujući one koji su korumpirani i manipulatore, umesto onih koji su efikasni i produktivni. To je ono protiv čega se borimo. Ne može biti sumnje da korupcija produbljuje nivoe krajnjeg siromaštva.
Jedan od presudnih činilaca za ubrzanje razvoja privatnog sektora je povećan priliv direktnih stranih investicija. Postavlja se pitanje kakav je taj priliv direktnih stranih investicija i kakav je uticaj korupcije na njega. Ova konvencija zato predviđa obavezu države da obezbedi u domaćem pravu efikasne postupke za pribavljanje dokaza o korupciji i ovlašćenjima suda da izdaje privremene mere do okončanja procesa, naravno pod uslovom da se usklade svi ovi propisi.
Da se radi o ozbiljnom problemu govori podatak da bi većina Evropljana, kada biste ih zapitali da li je korupcija deo ''evropske kulture'', bez puno razmišljanja rekla da to nije deo evropske kulture. Međutim, značajno je da u Evropi i zemljama Evropske unije postoji korupcija, a nije neophodno da vas podsećam na pojedine korupcionaške afere koje su relativno skoro destabilizovale Italiju i Španiju i koje su izašle na videlo u Nemačkoj i Francuskoj. Zloupotrebe budžeta Evropske unije postale su veliki problem koji je doveo do toga da, kako bi im stala na put, Komisija pokušava da uspostavi mrežu uzajamne pravne pomoći između država članica, kako bi se na ovaj način sprečila korupcija.
To jasno govori da i zemlje koje imaju dužu tradiciju i koje imaju institucije mnogo starije nego što su institucije naše zemlje, imaju ovaj problem i da ovaj problem, pored svega toga što postoji, još uvek nije sveden na razumnu i prihvatljivu meru.
Po nekima je u korenu korupcije siromaštvo i kažu da će se rešavanjem ovakvog problema rešiti i problem korupcije. Međutim, sigurni smo da siromaštvo ima svoje mesto i značaj u svemu tome, da bez siromaštva ne bi bilo korupcije. Ako je siromaštvo osnovni uzrok, ono ne može biti i jedini.
Ako je siromaštvo uzrok korupcije, onda je teško objasniti zašto su bogate i imućne zemlje preplavljene skandalima, od kojih je veoma mali broj vezan za one koji bi se mogli nazvati siromašnim ili u oskudici. Zato za korupciju kažemo da je to mač sa dve oštrice. Može da se pojavi u bogatstvu i izobilju, ali i u oskudici.
Konkretno, šta je građanima Srbije omogućeno usvajanjem jedne Građanskopravne konvencije o korupciji Saveta Evrope i šta je to što našu državu čeka na budućem putu njene primene? Pre svega, od trenutka kada smo definisali korupciju mi smo na taj način omogućili primenu konvencije u privatnom i javnom sektoru, kao i na međunarodnom planu. Naknada štete koja se pruža oštećenima svakako da mora biti puna i može se odnositi na stvarnu štetu, izmaklu dobit i nematerijalnu štetu.
Kako se u obrazloženju ove konvencije navodi, pravo na naknadu štete ne sme biti ograničeno nekim maksimalnim iznosom, već visinom štete u konkretnom slučaju, naravno, ukoliko se prethodno ispune uslovi da se takvo pravo stekne.
Ti uslovi podrazumevaju sledeće: pre svega, da je tuženi počinio ili odobrio čin korupcije ili da je propustio da preduzme razumne mere kako bi sprečio čin korupcije, zatim, da je tužilac pretrpeo štetu, da postoji uzročno-posledična veza čina korupcije i štete. Pravo na naknadu štete se umanjuje ili uskraćuje ukoliko je oštećeni svojom krivicom doprineo njenom nastanku ili povećanju.
Drugim rečima, osim onoga ko je u korupciji učestvovao, odgovornost za štetu leži i na poslodavcu počinioca, čija organizacija nije bila dobra ili koji nije preduzeo odgovarajuće mere nadzora nad zaposlenima.
Odgovornost počinioca treba da bude solidarna, čime se oštećenom daje za pravo da punu štetu nadoknadi ma od koga od njih ili od svih zajedno, do punog iznosa.
Odgovornost države, kao nesavesnog poslodavca, za štetu zbog korupcije njenih službenika, posebno je određena ovom konvencijom. Sa jedne strane, nije potrebno dokazivati da država nije preduzela odgovarajuće mere nadzora kako bi se korupcija sprečila. Znači, država je na ovaj način u obavezi da ovakve stvari reguliše i da se ovakve stvari suzbijaju.
Sa druge strane, u zemljama potpisnicama ovakve konvencije, a mi smo bili potpisnici ove konvencije još od 2003. godine, a ovo je trenutak kada njena ratifikacija dolazi na red u Republičkoj skupštini, predviđa se postupak pomoću kojeg će oštećeni doći do naknade štete.
Ono što ovu odredbu konvencije razlikuje od svega onoga što je do sada bilo u praksi kada je korupcija u pitanju jeste da država na sebe preuzima obavezu da kao potpisnica ovog sporazuma ima, pored te obaveze, potrebu da se obračuna sa svim vidovima korupcije, na bilo kom nivou oni da se dešavaju.
Pitanje naknade štete može biti od posebnog značaja u sferi javnih nabavki, privatizacije i drugih postupaka u kojima se vrši izbor između više ponuda.
Adekvatna primena ove konvencije obezbediće da onima kojima je usled korupcije izmakla dobit zato što je izabran drugi ponuđač na tenderu bude nadoknađen taj gubitak u punom iznosu.
Konvencija obavezuje države da oštećenima omoguće da, najmanje tri godine od saznanja za čin korupcije i počinioca, pokrenu postupak, s tim da se postupak ne može povesti ako je prošlo više od deset godina od tog događaja.
Ugovori koji su zaključeni tako da se njima omogućava korupcija ili na koje je ugovorna strana dala pristanak zbog čina korupcije predmet su posebne pažnje, što se tumači ovom konvencijom.
Kod prve kategorije ugovora traži se da oni budu ništavni, što je uobičajeno rešenje kad god se ugovor zaključi radi ostvarenja nečeg nezakonitog.
U situacijama kada neka ugovorna strana zaključi ugovor zbog čina korupcije, treba da joj stoji na raspolaganju pravo da pred sudom zahteva poništenje takvog ugovora.
Konvencija ne obavezuje države da i trećim licima omoguće da traže poništavanje takvih ugovora, ali ostavlja prostor da se i takvo pravo predvidi unutrašnjim zakonodavstvom.
Konvencija predviđa i zaštitu, praktično, zaposlenih, koji se moraju zaštiti od svake neopravdane kazne (otkaza, premeštaja i sl). Ukoliko zaposleni informacije o korupciji prosledi medijima, takva zaštita mu se ne mora pružiti, ali svaka država može da ide i preko ovih minimalnih standarda koji su predviđeni ovom konvencijom.
Propisi o računovodstvu i reviziji su takođe predmet konvencije. Od potpisnika ove konvencije se traži da preduzmu potrebne mere kako bi godišnji izveštaji preduzeća bili izgrađeni na jasan način i sadržali tačan i pošten prikaz finansijskog poslovanja. Od uloge revizora, unutrašnjih i spoljnih, u borbi protiv korupcije se takođe traži da revizija bude takva da potvrđuje da godišnji izveštaji privrednih društava pružaju tačan i pošten prikaz njihovog finansijskog poslovanja i svih aspekata njihove finansijske situacije.
Istovremeno, konvencija se osvrće i na pojedine delove postupaka pred sudom, pa se tako nalaže da se predvide delotvorni postupci za pribavljanje dokaza u građanskom postupku.
U obrazloženju se navodi da to ne znači obavezno uspostavljanje posebne procedure za pribavljanje dokaza u slučajevima koji imaju za predmet korupciju, niti premeštanje tereta dokazivanja na tuženog. Stoga će ispunjenost ove obaveze biti procenjivana u smislu delotvornosti sistema za pribavljanje dokaza u parnicama uopšte.
Konvencija se osvrće i na upotrebu postojanja privremenih mera koje izdaje sud, a koje su potrebne radi očuvanja prava i interesa stranaka tokom sudskog postupka.
Naravno da bi te mere imale za cilj upravo da se obezbedi da tuženi tokom trajanja sudskog postupka ne prenese svoju imovinu, koja bi mogla da posluži za naknadu štete, na neka treća lica.
Sve skupa govoreći, ova Građanskopravna konvencija, koja poziva na poštovanje i drugih međunarodnih dokumenata koji se posebno bave pitanjem međunarodne saradnje, jednostavno traži od države potpisnice da pristupi svim sporazumima o međunarodnoj saradnji. Naravno, to je ključ za procenu ispunjenosti obaveza koje, pre svega, predviđaju da se na ovaj način borba protiv korupcije pojača.
Očigledno da je potrebno da se borba protiv korupcije vodi ne samo pojedinačno u jednoj državi, nego da je u ovakvim konvencijama neophodno da postoji jedna sinhronizovana borba protiv korupcije u svetu.
Na ovaj način sam posebno istakao i odgovornost same države. Mislim da je ovo put da država, zahvaljujući jednom ovakvom dokumentu, da i svoj doprinos i da usvajanjem ovakve konvencije u parlamentu omogućimo da Srbija u borbi protiv korupcije učini sve što može da bi ovu lošu društvenu pojavu stavila pod kontrolu i približila se zemljama koje imaju više uspeha u borbi protiv korupcije.
Siguran sam da će DSS i ova vlada, na čijem je čelu gospodin Vojislav Koštunica, sigurno učiniti sve da ova borba protiv korupcije i uspe.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, vrlo sam raspoložen da razgovoram sa predstavnicima Sindikata metalskog kompleksa, koji će danas doći u Republički parlament. Sticaj okolnosti je bio da sam juče na sednici Gradske skupštine razgovarao sa tim ljudima.
U jednom vrlo otvorenom i korektnom razgovoru napravili smo dogovor da postoji jedan rok od dve nedelje da se da šansa ljudima koji su nadležni, koji su u krajnjem slučaju odgovorni za to koliko će se sredstava opredeliti, koliko će sredstava biti upućeno za rešavanje ovog problema.
Ali smatram, što se tiče odgovornosti u nekom prethodnom periodu voleo bih da osvežimo malo sećanje i da vas podsetim da je za metalski kompleks i za sve ono što je bilo problematično u gradu Kraguejvcu unazad dugo godina, da su odvajana značajna sredstva.
Podsetiću vas da je Vlada Vojislava Koštunice u prethodonom periodu otpisala dug od 460 miliona dolara koji je ''Zastava'' imala, da je bilo puno neverice u tome kako neće iz fabrike automobila izaći ''Punto''. Međutim, činjenica je da ćemo u narednih mesec dana ipak biti u prilici da vidimo da se taj auto sklapa u hali kragujevačke fabrike.
Lično sam zadovoljan jučerašnjim sastankom i očekujem da će taj problem svakako biti rešen. On je sveobuhvatan i zahteva zaista učešće svih. Mislim da postoji i raspoloženje od strane Vlade i od strane nadležnih resornih ministara, da u svemu ovome pomognu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam dužan da za ovom govornicom govorim onako kako jeste i ono što je istina. Zadovoljstvo mi je što se tiče Vlade Republike Srbije da ima čime da se pohvali i biće sigurno zadovoljstvo i građanima Kragujevca da Vlada bude održana u četvrtak u Kragujevcu. Podsetiću vas samo šta je za dve i po godine urađeno u gradu Kragujevcu. Mislim da to do sada nikada nije urađeno.
Što se tiče investicija, devet milijardi dinara je uloženo u grad Kragujevac na različite načine do sada, što zaista nije mala suma. Ono što je suština da je grad Kragujevac se ranije zvao gradom, ali suštinski centri su bili dislocirani iz grada Kragujevca. Centar za elektroprivredu je vraćen gradu Kragujevcu, centar "Telekoma", centar PTT, Kliničko-bolnički centar je prerastao u Klinički centar u gradu Kragujevcu, dugovi od 450 miliona koje je "Zastava" imala su vraćeni i proces privatizacije, koji smo bili obavezni da privedemo do kraja 2006. godine, takođe je pri kraju.
Ono što je dogovoreno i ono što će sigurno biti vezano za strateški razvoj automobilske industrije čućemo i na ovoj sednici Vlade koja bude održana u gradu Kragujevcu. Tako da prosto činjenično stanje govori sasvim suprotno od onoga što smo ovde čuli, i građani Kragujevca će sigurno imati i razumevanje za sve ono što je za njih urađeno do sada, tako da sam siguran da će biti zadovoljstvo svim našim građanima da je Vlada na ovaj način uspela da pokaže i da dokaže da Kragujevac suštinski vrati one atribute koji mu pripadaju, a koje do sada nažalost, do ove Vlade, nije imao. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, prema Rečniku "Matice srpske", mito u srpskom jeziku označava novac ili neku drugu vrednost, vrednu stvar kao dar, nagradu kojom se neko pridobija da udovolji davaočevoj želji.
Postoje starije reči od reči mito, kao što su diškrecija, koja označava mito, podmićivanje, a reč korupcija se kod nas počela da koristi znatno kasnije. Srpska narodna tradicija o mitu i podmićivanju ima prilično fleksibilan stav i fleksibilno mišljenje, ali je potpuno svesna njihovog egzistiranja, kao i činjenice da se ove pojave teško mogu iskoreniti.
O osobi koja prima mito u narodnoj tradiciji vlada negativno mišljenje. Osuda narodnog mnjenja je mnogo teža prema onome ko primi mito nego prema onome ko ga daje. Vlada uverenje da primalac mita čini to iz čiste pohlepe, a ne iz neke životne potrebe, pa je time i osuda veća.
Takođe se veruje da on koristi svoj položaj, vlast i moć da bi sebi prigrabio ono što mu ne pripada, odnosno što mu i nije potrebno. Osuda je pogotovo velika u slučajevima kada je osoba do određenog položaja došlo nečasnim sredstvima.
O onome ko daje mito mišljenja su podeljena i formiraju se od slučaja do slučaja. Ukoliko davaocu mita to jedini način da reši neki svoj legitimni zahtev, onda je stvar skoro tradicionalne sredine donekle neosuđujući. Narodna tradicija prećutno odobrava, ima ponekad razumevanje za pojedinca koji podmićivanjem ubrzava dobijanje neke odluke ili rešenja.
Ovakva vrsta davanja i primanja mita je na ovom području prisutna vekovima i svakako da je teško iskoreniti, jer je praktično postala deo svakodnevnih pojava. Činjenica da vlast mora primereno da kazni onoga ko prima mito, ali i onoga ko ga daje, nekako je ostala po strani.
Mislim da smo prvi put, na jedan planski i sistematičan način, donošenjem jedne ovakve vrste platforme, u prilici da ozvaničimo nešto što je, u svakom slučaju, potrebno da se reši, a veliki je problem u Srbiji.
Koliko god nekakva vrsta mita izgledala bezazlena ili bezopasna, ona je stvaranjem opšte prihvaćenosti i neosuđivanjem ili jednostavno mirenjem sa sudbinom, u svojoj suštini, opasna, zbog stvaranja klime da su neki oblici podmićivanja manje opasni od drugih. Na taj način stvara se navika da se svaki posao lakše završava ako se, citiram, "stvar podmaže".
Znači, činjenica je da, prema procenama, u našem društvu svakako da postoji korupcija i jedna od procena je, na osnovu indeksa korupcije koju je radio "Transparents internešnel", recimo, iza naše zemlje po ovim istraživanjima nalazi se Makedonija, Ukrajina, Albanija, Rusija, Azerbejdžan, a ispred nas su Bugarska, Turska, Hrvatska, Rumunija.
Mislim da jedan od načina da se na ovakvoj jednoj listi naša zemlja nađe svakako na nekom znatno boljem mestu je usvajanje jednog od ovakvih dokumenata.
Podsetiću vas da je 9. decembar međunarodni dan borbe protiv korupcije. Mislim da će doprinos ove skupštine i svih nas u Skupštini, glasanjem za jedan ovakav dokument, biti opšti doprinos da se do 9. decembra usvoji jedan dokument na predlog resornog ministra i, naravno, Vlade.
Iskoristiću priliku da kažem nešto više o korupciji koja je vezana za zdravstvo. U zdravstvu je potrebno primeniti niz mera, srodnih onima u drugim oblastima državne uprave i društvenog života, ali naravno i neke koje su specifične za zdravstvenu zaštitu.
Pored pooštravanja kaznenih mera da bi se smanjio obim korupcije u zdravstvu, neophodne su i reforme sistema zdravstvenog osiguranja i sistema zdravstvene zaštite. Mi smo bili u prilici da se ovih dana izjašnjavamo o tim zakonima, kako bi bio promenjen i karakter delatnosti u pravcu konkurencije.
Naravno, da bi zdravstvo moglo da funkcioniše na nesmetan način, potrebno je do neke mere smanjiti samu ulogu države i podstaći konkurenciju. Neophodno je čak ustanoviti konkurenciju između zdravstvenih ustanova, i to ne samo između privatnog i državnog sektora, već između samih državnih ustanova. Promenom načina plaćanja, adekvatnim platama u zdravstvenim ustanovama bili bi podstaknuti da rade što bolje, ispravnije i na taj način bi mogli da proteramo korupciju.
Tako se stvaraju uslovi da zaposleni u zdravstvu budu motivisani na kvalitetniji, samim tim i ekonomski isplativiji rad. Njihove zarade ne bi bile fiksne, nego bi mogle da zavise, recimo, od stručnosti i kvaliteta rada. Lekar je taj koji mora da da podršku pacijentu, da leči u skladu sa medicinskom doktrinom, da pokaže brigu za tok lečenja, a pacijent mora da veruje lekaru. Time se u potpunosti uspostavlja etička relacija između lekara i pacijenta.
Naravno, nije svako sposoban da odgovori zahtevima koje praktikovanje medicine nameće. Zato je neophodno da se, kao jedan od osnovnih kriterijuma, između ostalog, za prijeme na fakultete medicine ili stomatologije, kao i učenika srednjih škola, ustanovi, pored naravno onih psihičkih sposobnosti, čvrsta moralna struktura, spremnost na odricanje i posvećenost poslu.
Donošenje etičkih kodeksa kojima će još jednom biti potvrđeno šta zdravstveni radnik mora da čini, a šta ni pod kojim uslovima ne sme da čini, bez prethodne selekcije onih koji medicinu praktikuju, neće dati ozbiljnije rezultate u borbi, ne samo protiv korupcije, već i protiv, naravno, nestručnog lečenja.
Iskoristiću priliku da podsetim da jedan ovakav dokument, koji će, nadam se, ova skupština usvojiti, za koji očekujem podršku od poslanika, sadrži u sebi sve ono što su relevantni dokumenti, i kada je u pitanju Evropa, EU, Savet Evrope, savetovali i predlagali. Između ostalog, i jedan od prvih dokumenata, kojim smo mi, kao država, bili uključeni u jednu takvu inicijativu je potpisivanje Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
Tako da korupcija i druge protivpravne kriminalne aktivnosti su veoma štetne za stabilnost svih demokratskih institucija, narušavaju vladavinu zakona, krše osnovna prava i slobode garantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i druge međunarodne priznate standarde i podrivaju veru i poverenje građana u poštenje i objektivnost državne administracije.
S druge strane, remete klimu, nepovoljno utiču na domaće i strane investicije i predstavljaju rasipanje ekonomskih sredstava i otežavaju ekonomski razvoj. Zbog toga, svakako, ugrožavaju razvoj društva.
Ove prioritetne mere za borbu protiv korupcije su obuhvaćene ovim planom preduzimanja efektivnih mera na osnovu postojećih relevantnih međunarodnih akata, naročito akata Saveta Evrope, Evropske zajednice, Organizacije za evropsku saradnju i razvoj UN i snaga za preduzimanje finansijskih akcija protiv pranja novca.
Zatim, promovisanje dobre vladavine preko pravnih, strukturalnih reformi i reformi rukovodstva, kako bi se unapredila očiglednost u radu i odgovornost državne administracije putem razvoja institucionalnih kapaciteta i uspostavljanja visokih standarda za moral državnih zvaničnika u obavljanju državnog posla, jačanje zakonodavstva i promovisanje vladavine prava obezbeđivanjem efektnog odvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti i nezavisnosti istražnih i sudskih organa, kao i unapređenje istražnih kapaciteta.
Promovisanje očiglednosti i poštenja u poslovnim aktivnostima putem, između ostalog, efektivne primene zakona o prihvatanju ili nuđenju mita, stvaranja otvorenih i jasnih uslova za domaće i strane investicije, utvrđivanja kolektivne odgovornosti i međunarodno priznatih knjigovodstvenih standarda.
Promovisanje aktivnog građanskog društva davanjem prava građanskom društvu i nezavisnim medijima da podstaknu društvenu aktivnost i ostvare političku angažovanost, stvaranjem modela poštenja u poslovnim transakcijama i opšte kulture življenja u skladu sa zakonima.
Razmatranje strategije učestvovanja i proaktivnih strategija može da poboljša napore u borbi protiv korupcije svih slojeva društva. Jedinstvo u stvaranju partnerstva između državnog, privatnog i između Vlade i građanskog društva je presudno u razvoju i podržavanju reformskih mera i praćenja aktivnosti u borbi protiv korupcije.
Priznanje da međunarodne organizacije, vlade izvan i unutar regiona i poslovne zajednice mogu da obezbede, takođe, potrebnu podršku u izradi ovakvih dokumenata i naravno da daju podršku Vladi da svi zajedno donesu ovakve mere i zakone.
Saznanje da će donatorske organizacije biti u prilici verovatno u nekoj meri da pruže jednu vrstu ovakve tehničke pomoći, ali ono što je sigurno da je do sada ova vlada, kroz sve one zakone, prisutni ministar ovde, svojim ličnim angažovanjem i angažovanjem njegovog ministarstva, može to sam da potvrdi, pri kraju da zaokruži set zakona koji su neophodni da bi mogla na pravi način ova platforma da zaživi u praksi u nekoj budućnosti, da se krene što pre sa njenom implementacijom, s obzirom da se to od nas očekuje.
Na kraju, želim da kažem da putem korupcije grupe i pojedinci stiču nezakonitu korist. Čitave generacije se lišavaju budućnosti i stvara se plodno tle za društvene sukobe i klimu nepoverenja, tako da je donošenje jednog ovakvog dokumenta, u stvari, poziv svima nama da se uključimo u borbi protiv korupcije, kako bismo svi imali čime da se pohvalimo kada dođe sledeći međunarodni dan za borbu protiv korupcije, da do sledeće godine svakako bude vidan napredak, a u to ne sumnjam kada je u pitanju ova vlada. Mislim da ćemo zaista biti u prilici da za godinu dana imamo znatno bolje mesto nego što je to do sada imala naša zemlja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povezanost društvenog razvoja i znanja posebno je uočljiva u poslednjim decenijama dvadesetog veka.
Uspešna budućnost danas se vezuje za društvo znanja, odnosno društvo koje obeležava kultura znanja i ekonomija znanja. Kada kažem ekonomija znanja mislim na proizvodnju novog znanja i takmičenja na globalnom tržištu znanja. Taj se trend zavisnosti o znanju, njegovom unapređivanju i širenju, i prihvatanju ubrzava i postaje ključna tačka budućnosti. Nauka, kao područje u kome se stvara novo znanje, jeste centralni pokretač razvoja, delatnost koja omogućuje zadovoljavanje društvenih potreba, naročito onih u području rada i opšteg kvaliteta života.
Znanje i prateća tehnološka rešenja danas su fundamentalni resurs na kome počiva društveno blagostanje. Rast blagostanja, drugim rečima, zasniva se na ljudima, na naučnicima, koji stvaraju i primenjuju novo znanje i prenose ga na buduće generacije. Stvarajući nove proizvode, procese i usluge, naučna delatnost podstiče zapošljavanje i razvoj zemlje. Činjenica da je većina novih radnih mesta danas vezana uz visoki sektor tehnologija, raspršila je nekadašnji strah da će naučni razvoj i nove tehnologije dovesti do ukidanja radnih mesta.
Izgradnja kreativnog društva inovacione privrede u Srbiji, u skladu sa novom razvojnom i tehnološkom paradigmom Evrope, predstavlja veliki razvojni izazov i imperativ.
Srpska nacija je ušla u proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, za šta je svakako zaslužna ova vlada, a srpske firme treba da uđu u mreže koje formiraju evropske firme.
To je najbolji način da se skrati put u Evropsku uniju, pronađu evropske tržišne niše sa proizvodima i usluga, u kojima je značajan sadržaj visokokvalifikovanog rada odnosno znanja, da se prestruktuira srpska privreda i ojača njen razvojni potencijal.
To podrazumeva da se prihvati evropski razvojni obrazac, koga karakteriše diverzifikacija ponude putem tehnoloških inovacija, diverzifikacija i individualizacija tražnje, različitost potrošnje, intelektualizacija proizvodnih procesa i sadržaja proizvoda i usluga.
Cilj zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti je da reformiše mrežu naučnoistraživačkih organizacija, pojača ulogu naučne javnosti a smanji ulogu Ministarstva.
Zakonom o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti konačno će biti stvoren institucionalni okvir za trajni rad na ovom bitnom nacionalnom dokumentu, a usvajanjem zakona o srpskoj enciklopediji stvaramo zakonski okvir za formiranje jedne vrste leksikografskog zavoda, tela koje bi se u narednih deset godina bavilo izradom deset tomova srpske enciklopedije.
Na ovaj način stvaramo organizacionu infrastrukturu koja omogućava stvaranje uslova za razvoj inovativnog društva, u kome globalno kompetentne naučne, istraživačke i razvojne aktivnosti, kroz produkciju svetski priznatih rezultata, postižu vidljive rezultate primenjene u lokalnom i regionalnom razvoju, a samim tim i čitave države.
Srbija, kao evropska zemlja koja teži da dostigne srednji i visok nivo dohotka, treba da efektuira strategiju konkurentnosti koja je bazirana na inovacijama. Prihvatanje nove koncepcije stvaranja i održavanja konkurentskih prednosti na bazi naučnog znanja i tehnološkog razvoja od svih aktera razvoja omogućuje da se u proizvodnoj strukturi privrede Srbije razviju istraživački i tehnološki intenzivne proizvodnje i usluge.
Primenom takve razvojne koncepcije Srbije ona bi prevazišla dosadašnji koncept konkurentnosti zasnovan na korišćenju komparativnih prednosti u jeftinom i manje kvalifikovanom radu, prirodnim resursima i geografskom položaju. Povećanje konkurentnosti realnog i finansijskog sektora privrede Srbije i kompetentnosti javnog sektora predstavlja osnovu nacionalnog prosperiteta, za šta nam je svakako potrebno znanje koje proističe iz srpske nauke, za šta nam okvir daju i današnji zakoni.
Zakonom o inovacionoj delatnosti smo uvažili svetske standarde koji prate ovu oblasti radi podsticanja inovacione delatnosti.
Evidencijom u registru inovacione delatnosti prepoznajemo i evidentiramo kadrovski i infrastrukturni potencijal, evidenciju projekata i ostvarenih rezultata. Tako, pored prostornog rasporeda ovog potencijala, sprečavamo i dupliranje kapaciteta i projekata, što je najvažnije omogućava se lako praćenje stepena napretka u ovoj oblasti.
Na ovaj način upoznajemo javnost da te delatnosti neće biti ekskluzivno pravo instituta i fakulteta, njima će moći da se bave pravna lica, javna i privatna, uz ispunjenje određenih uslova. Ovim zakonom se posebno definišu organizacije za bavljenje inovacionim delatnostima, kao što su: razvojno-proizvodni, istraživačko-razvojni i inovacioni centri.
Tako se stvaraju uslovi da se pojedinci sa potrebnim kvalifikacijama i programima udružuju u manje organizacione celine koje im omogućavaju naučni, istraživačko-razvojni i inovacioni rad. Ovaj način organizovanja daje šansu pojedincima, privrednim društvima, regionima i lokalnim samoupravama da formiraju sopstvene organizacione forme koje će obavljati naučnoistraživačku, razvojnu i inovacionu delatnost. Time smo postigli dvostruki efekat: omogućili smo disperziju naučnog, istraživačkog, inovacionog potencijala na čitavoj teritoriji zemlje, a s druge strane to znanje primenjuje se u cilju povećanja produktivnosti i konkurentnosti.
Kroz razvojno-proizvodne centre, istraživačko-razvojne centre i inovacione centre dobrim delom odgovaramo na izazove koje pred nas postavlja vreme. Osnovni ciljevi koje na ovaj način postižemo su organizovano i trajno prikupljanje dostupnih znanja, zatim organizovano stvaranje novih znanja, povećanje sposobnosti apsorpcije znanja, unapređenje komunikacijske infrastrukture radi delotvornijeg pristupa znanju i njegove razmene i pronalaženje delotvornih organizacionih modela u primeni stečenog znanja.
Strateški dokumenti razvijenih zemalja ističu važnost nauke i obrazovanja na svim nivoima i osnovne poruke koje možemo da izvedemo i koje proističu iz njih su sledeće: da razradimo nastavne programe koji podstiču ovladavanje temeljnim kategorijama prirodnih i društvenih nauka; da povećamo kvalitet, fleksibilnost i delotvornost visokog školstva; da unapredimo mobilnost visokoobrazovanih mladih ljudi, naročito u odnosu nauka-država; da osiguramo pomoć za zapošljavanje nakon doktorata; da strukturno reformisane osnovne, poslediplomske i doktorske studije organizujemo tako da povećamo efektivnost studiranja i obrazovanja, ali naravno u korist nauke; da informišemo i edukujemo javnost kako bi shvatili korist i važnost znanja i nauke; i, naravno, da povećamo transparentnost i društveni uticaj naučnog rada.
Mislim da su srpska nauka i obrazovanje u stanju da odgovore ovim potrebama i da resorno ministarstvo – čiji ministar i danas sedi ovde, a koji zaista i profesionalno i lično potvrđuje sve ovo što sam danas rekao – u saradnji sa drugim ministarstvima, uspešno mogu da realizuju neophodne reforme, kako bismo konkurentnost i razvoj nauke, a pre svega znanje, postavili kao polugu evropske perspektive Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kako bismo otklonili bilo kakvu sumnju vezanu za "Zastava automobile", želim nekoliko činjenica da iznesem i da možda na neki način najavim nešto što će biti i te kako za grad Kragujevac i ono što je Vlada Republike Srbije uradila za grad Kragujevac.
Do kraja ove, a najkasnije početkom sledeće nedelje potpisuje se ugovor između "Fijata" i "Zastava automobila". Po potpisivanju ugovora Vlada Republike Srbije će usmeriti 15 miliona u proizvodnju budućih automobila "Fijata" koji će se praviti, 15 miliona evra će usmeriti u proizvodnju ovog automobila u Grupi "Zastava".
Što se tiče procesa privatizacije i naplate duga koji imamo prema "Fijatu" iz te količine novca koja treba iz ove privatizacije da se obezbedi i da se vrati "Fijatu", to nije otežavajući faktor za proces koji upravo teče. Naravno da očekujemo da će do kraja godine u "Zastavi" upravo biti rešen ovaj problem na dobrobit i građana Kragujevca.
Naravno da je Vlada Republike Srbije uradila sve da pomogne da se ovaj proces privede kraju, a pogotovo sredstva koja će Ministarstvo finansija usmeriti u Fabriku automobila. Očekujemo da se u narednih nekoliko meseci taj problem definitivno reši i da u "Zastavi" konačno počne da se sklapa automobil, a to će biti ″fijat punto″. Mislim da to i te kako znači ne samo za građane Kragujevca, znači i za privredu cele zemlje.
Istine radi, mislim da će ovaj dug od 11,5 miliona koji imamo prema "Fijatu" biti regulisan iz naplate pri procesu privatizacije. On neće biti remetilački faktor u ovom procesu koji ide. Znači, istine radi, moramo da kažemo ono što su činjenice. U razgovorima koji su bili pre nekoliko dana sa gospodinom Bubalom predstavnici iz Italije koji su dolazili na te razgovore su upravo to potvrdili. Dužan sam da o tome danas obavestim i vas ovde u Skupštini, s obzirom da dolazim iz Kragujevca. Hvala.

S obzirom da su narodni poslanici dužni da govore istinu pred ovim domom, onda je normalno da one informacije koje posedujem kao neko ko je koalicioni partner u ovoj vladajućoj koaliciji iznesem pred ovu skupštinu i da kažem ono što će se zaista desiti, vezano za Grupu "Zastava", a pre svega "Zastava automobile".
Iz tog razloga nisam ni video neku posebnu vezu amandmana o kome je gospođica Jovanović pričala i ovog problema koji postoji u Grupi "Zastava". Ta direktna veza ne postoji.
Onda bih mogao da preformulišem to pitanje – kakva je veza između ovog amandmana i onoga što je rečeno o "Zastavi". Upravo iz tih razloga sam izašao i izneo ove činjenice. Vrlo brzo, u narednih desetak dana, bićemo u prilici svi da se uverimo u ono što sam rekao. Hvala.

Prvo ću koristiti pravo na repliku, a možda i po Poslovniku...

Replika na izlaganje gospođice Jovanović. Pomenuta je Demokratska stranka Srbije i opštinski odbor iz Kragujevca, s obzirom da sam ja ...