Dame i gospodo, mislio sam da ćemo prvo čuti uvodnu reč gospodina Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo. S obzirom da je predsednik Odbora za Kosovo, na neki način je čovek koji je zadužen da o ovom pitanju da uvodnu reč.
Ono što je važno i bitno da se kaže u odnosu na ovu temu jeste da smo mi iz DSS u principu, na Odboru za Kosovo, glasali protiv toga da se on po ovoj temi formira, imajući u vidu važnosti trenutka jedne žestoke borbe, pre svega za Kosovo i Metohiju.
Nažalost, meni se čini da je gospodin predsednik potpao pod utisak, pre svega, određenih medija, složio se, dao predlog. Mi ne bežimo od svega toga. Čak sam i ja na Odboru za Kosovo, koji je održan prošli put, dao i insistirao na jednoj ovako važnoj i bitnoj temi.
Ono što moram da konstatujem jeste da je možda bolje da je Odbor za Kosovo u više navrata govorio, pričao oko ovih samih pregovora, ali gde smo – tu smo, mi ne bežimo od same teme i upravo se radujemo da će anketni odbor, imajući u vidu svu harangu koja se desila, kroz, recimo, patriotsku pljačku na ljude, pre svega na severu Kosova, imati prilike da se utvrdi jedna jasna i čista istina.
Nažalost, zašto se sve ovo radi? Radi se, pre svega, imajući u vidu, da je trebalo da se u Briselu na neki način ostvari normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i onda je trebalo, na sve moguće načine, što više izbrukati, popljuvati Srbe, koji se žestoko, više od 13 godina bore, pre svega za državu Srbiju, a onda i za goli opstanak.
Šta je u svemu tome čudno? Šta se sve to dešavalo i kako je to sve kretalo? Sem određenih proevropskih medija, neko će da kaže, u neku ruku, i proalbanskih, to je krenulo, pre svega, od međunarodne krizne grupe, koja je još negde od 2000. godine sa ružnim rečima, pisanijom i svim ostalim stvarima počela da pljuje po Srbima, pre svega, na severu Kosova. Sad moram da vas podsetim da je predsednik te međunarodne krizne grupe bio niko drugi nego Marti Ahtisari, čovek po čijem planu se na neki način i kroji nezavisno Kosovo.
Ne samo to, imali smo prilike i u kasnijim navratima da čujemo da se na isti način, pre svega, ljudi koji su se borili za goli opstanak, nazivali su se na svoj način kriminalcima, i otprilike je postajao sledeći sistem - što ste veći rodoljub, što ste veći patriot, na neki način su vas više pljuvali i govorili o vama sve i svašta. Otprilike, po rečima Matije Bećkovića, postajalo se od one – što sam ja veći pesnik, otac mi je veći četnik.
Šta iza svega toga imamo kasnije? Kasnije smo čak imali primere i priču, čak je i jedan od poslanika, čini mi se da ovde nije prisutan, nekadašnji ministar odbrane, znao da kaže – kad god neko iz DSS spomene Kosovo, ja se mislim šta će da ukrade. Očekujem da nekadašnji ministar odbrane, imajući u vidu sve ono što smo čitali proteklih meseci, da će da se izvine DSS.
Šta je u okviru svega ovoga važno i bitno i zašto je DSS na meti? Upravo iz sledećih razloga, jer je ona organizovala otpor Srba na severu Kosova, kada je dobar deo institucije srpske države napuštao te prostore. Setimo se samo da je pokrajinsko izvršno veće se preselilo na Kopaonik, vojska i policija otišle, a univerzitet se preselio, čini mi se, u Kruševac. Upravo su ljudi iz DSS stali…
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, samo da vas zamolim da se vratimo na dnevni red, pošto je dnevni red obrazovanje odbora koji treba da kontroliše kako se troši budžetski novac Republike Srbije.)
I upravo su ljudi iz DSS se našli na meti zbog onoga što su se borili za sprečavanje stvaranja nezavisnog Kosova.
Šta je još važno i bitno da se kaže? Važno je da nema potrebe za formiranje anketnog odbora, imajući u vidu da organi vlasti, da milicija mora i treba da radi svoj posao, da sudski organi treba da se bave time. Ono što smo imali prilike da čujemo i da čitamo, jeste da je pre dve godine, samo da vas podsetim, uhapšen Bojan Radovanović zvani Masers, koji je posle toga, na svoj način, pušten kao svedok saradnik. Gledajte bizarnosti, posle toga jednostavno niko od onih, za koje je on u istrazi rekao da su faktički bili uključeni u raznorazne radnje, ne nalazi se pred sudom zakona, imajući u vidu da čovek ima moćne zaštitnike, da ti ljudi imaju moćne zaštitnike. Zašto ako, pre svega, bilo ko u ovoj državi sumnja da se dole nešto radilo, zašto sud, s obzirom da dole postoje svi organi države Srbije, ne krenu da preuzmu svoje poslove? Neko će da kaže – dole nema naših organa. Da vas podsetim da je pre samo četiri meseca naša policija u fantomkama uhapsila Slavoljuba Jovića. Prema tome, svi ljudi koji su na bilo koji način se ogrešili o zakon, mogu na svoj način biti dostupni svemu tome.
Možda u okviru svega ovoga treba da razmislimo malo i o sledećoj stvari, da, recimo, ova skupština formira anketni odbor kako se finansiraju određeni mediji, odakle novac stiže za te medije i za određene emisije koje se emituju, pre svega one koji forsiraju i finansiraju stvaranje nezavisnog Kosova. Hajde, recimo, da ova skupština formira i rad određenih nevladinih organizacija za koje znamo da je njihov učinak pre svega protiv interesa i Ustava ove države.
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, samo još jedna molba. Nemam ništa protiv da formiramo sve te anketne odbore, ali to trenutno nije tema dnevnog reda. Molim vas da se vratimo na dnevni red. Dnevni red je formiranje …)
Gospodine predsedniče, pustite me da pričam.
(Predsednik: Ne mogu da vas pustim da pričate pošto je moj zadatak, po Poslovniku, da se staram o redu na sednici.)
Ja sam upravo to počeo da pričam.
Šta je još važno da se kaže? Imali smo prilike da na svoj način gledamo, slušamo da se dobar deo ljudi, koji žive, pre svega, na Kosmetu, faktički optužuje da, samo zato što ne plaća porez Vladi Hašima Tačija, nazivaju se kriminalci, šverceri ili ne znam kojim sve imenima.
Šta je bitno da se kaže? Bitno je da se kaže da se ti ljudi nisu ogrešili o zakon države Srbije. Ovih desetak godina nema jednog jedinog čoveka koga su istražni organi države Srbije kaznili, uhapsili ili priveli zato što nije na uredan način plaćao porez državi Srbiji. To je važno i bitno da se kaže, gospodine predsedniče.
Nažalost, sad imamo tzv. zajedničku granicu. Vidimo da se budžet Vlade Hašima Tačija u potpunosti puni i pretpostavljam da će plate, penzije i sve drugo u okviru samoproglašene države Kosovo biti puno jače i veće. Mislim da je to sve jedno tema koja je bitna ovde.
Ono o čemu treba da govorimo i da kažemo jeste da se kroz emisije, pre svega jednog takvog sadržaja i kroz razne medije, govori da se plate ili novac poreskih obveznika države Srbije navodno troše nenamenski, da nije u duhu onoga što treba i što valja. Imajući to u vidu, čujemo da se sama cifra o kojoj se govori na svoj način uvećava, umnožava, skriva od očiju javnosti, dodaje, što jednostavno nije korektno, nije u redu. Otprilike smo došli do cifre da je, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije potrošeno, navodno, negde od 1999. godine, više od dve milijarde dolara. Ono što je važno da se kaže, imali smo prilike da usvojimo budžet, on za ovu godinu iznosi negde četiri milijarde. To samo po sebi govori.
Koji je krajnji cilj, pre svega, ovakvih priča? Jeste da se građanima države Srbije ogadi, pre svega, prostor KiM, da se jednostavno kaže da dole žive kriminalci, da se ne treba boriti za taj prostor i da treba taj prostor pustiti albanskoj strani.
To je ono što u ovih desetak godina imamo prilike da čujemo od raznih proevropskih medija i od raznih poslanika, pre svega političkih stranaka. Ovde, sa ovog mesta, gospodine predsedniče, treba da znate da niko ne postavlja pitanje koliko košta, tj. koliko vredi Kosovo i Metohija. Prema slobodnim, takozvanim zapadnim izborima, samo rudno bogatstvo Kosova i Metohije ceni se na vrednost od tri i po hiljade milijardi dolara. Ponavljam, gospodine predsedniče, tri i po hiljade milijardi dolara. Ponavljam, gospodine predsedniče, tri i po milijardi dolara. Imajući u vidu da ćete retko gde u medijima, štampi ili na bilo kom drugom mestu sresti stvarnu vrednost Kosova i Metohije, oko duhovne i ove druge vrednosti ne želim ni da pričam…