Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, trudiću se da ne govorim dugo, da vam ne bih oduzeo ovo vreme, ionako smo već prošli 19,00 časova.
Rekao bih samo nešto o Fondu za razvoj. Ovde se čulo dosta primedbi da je šteta što se Fond i dalje ne finansira iz budžeta. Međutim, mislim da su 450 miliona evra, koji sada postoje u Fondu, sasvim dovoljni i da nije nedostatak novca, nego nedostatak ideja.
Moj predlog je da Fond za razvoj napravi jednu jaku stručnu službu. Šta je problem? Pričamo da su to obično nerazvijeni krajevi, gde nema stručnih ljudi, a gde ljudi imaju ideje.
Putovali su negde po svetu, videli su da se negde nešto proizvodi, bili su gastarbajteri, ako ništa drugo, ali dođu u Fond za razvoj, donesu neki svoj projekat, a oni kažu – nisi stavio zarez gde treba, gramatički nisi lepo napisao, idi ti kod ovog savetnika, daj hiljadu evra, pa će onda on to da ti uradi.
Mislim da to treba da rade stručne službe u Fondu za razvoj. Da ohrabrimo te ljude koji imaju ideje, kad dođu u Fond za razvoj sa idejom šta žele da proizvode, ako im stručne službe u Fondu kažu – da, ovo je dobar projekat, sa ovim projektom možete da obezbedite svoju zaradu, da obezbedite novac da vraćate kredit i da isplatite kamate, onda će se mnogo više ljudi javljati, oslobodiće se ljudi i dolaziće u Fond sa svojim idejama.
Bio bih presrećan kada bi jednog dana Fond za razvoj ovde obavestio Skupštinu da ima 1.000 projekata koji mogu da preporode Srbiju, a da nema novca da ih finansira.
Mislim da bi sve poslaničke grupe u tom trenutku zakazale Skupštinu i tražile izmenu ovog zakona, rebalans budžeta i svega da se pomogne tim ljudima. Još uvek mislim da nam fali ideja, a ne novac.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima mislim da je to jedan izuzetno dobar zakon i pozitivan zakon.
Bio sam četiri godine u lokalnoj samoupravi i ne radi se uopšte o zloj nameri. Voleo bih da ovi bolje rade danas, nego ja.
Ne radi se o zloj nameri, nego, jednostavno, kada se prave i formiraju cene da Skupština donese cenu vode, cenu kanalizacije, čistoće, priključaka za gas, razletimo se po susednim opštinama pa pitamo – koliko vi to naplaćujete, oni kažu neku cenu i mi na osnovu toga formiramo cene, ne ulazeći u to da li u toj opštini gde je voda za piće 30 dinara po kubiku, da li je njima to prirodni izvor, koliko upotrebljavaju hemikalije da bi došli do vode za piće, koliko ih košta održavanje filter stanice, da li vodu prebacuju 30, 40 kilometara od grada i koliko troše struje.
Ako lokalne samouprave i javna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, do 1. decembra treba da formiraju svoje cene i prema nadležnim ministarstvima da to pošalju, nadležno ministarstvo za vodoprivredu odlično zna u svakom gradu koji su problemi vodosnabdevanja, koliko košta litar vode i sigurno će se doneti jedna razumna cena vode u svim gradovima.
Imam još jedno iskustvo gde su dva javna preduzeća u mojoj opštini, jedno je došlo sa predlogom, došao je sindikat, direktor da se povećaju plate jer oni imaju 40% manje plate nego drugo javno preduzeće; doneli su mi spisak od tog drugog javnog preduzeća kako direktor ima 22.345 dinara, tehnički direktor 19.218 dinara i napadnu me da sam im to
dozvolio jer su mi tamo prijatelji, a ovi mi nisu prijatelji.
Pomislio sam da je to tačno, jer su cifre, nije rečeno da ima 22.000, nego 22.345 dinara – ja odmah u komunalno preduzeće, da vidim šta je, a njima je neko dao iz komunalnog preduzeća bruto iznose plata. Oni na bruto iznose komunalnog dižu svoje plate. Zato je ovde mnogo dobro što do 1. decembra moramo da predložimo planove, zarade i plate, pa ćemo onda videti kolike su čije plate i da li mogu da se povećavaju i da li su velike, da se smanje.
Što se tiče amandmana Vlade isto je bilo dosta polemike. Mislim da je ovaj amandman više bio da se kaže da će 30% akcija javnih preduzeća biti besplatno podeljeno radnicima, 15% radnicima i 15% ljudima koji nisu bili zaposleni, a da ovo do 70% ne znači da će se ''Đerdap'' prodati sa 70%. Može država da odluči da proda samo 19% i da država bude većinski vlasnik od 51%, bez obzira šta će mali akcionari da rade sa svojim akcijama. Mislim da će o tome tek biti rasprava. Voleo bih da to ministar kaže. Tako sam shvatio taj amandman Vlade. Neću vam više oduzimati vreme.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, ovaj akt o kome danas raspravljamo, strategija razvoja do 2015. godine, imao sam u rukama malo ranije i pokušao sam da sa nekim ljudima, koji su stručnjaci za energetiku, a ne pripadaju ni Vladi, ni ministarstvu, niti političkim strankama, porazgovaram i da čujem njihovo mišljenje.
Oni su rekli da je ova strategija za razvoj energetike u Srbiji izuzetno dobar akt. Da je bolji nego što ga imaju zemlje u okruženju. Da smo, posle dužeg vremena, dobili akt koji nismo imali. Naravno, bilo je primedbi da je strategija malo opšta i da nema nekih konkretnih detalja. Ali, strategija i ne treba da sadrži te konkretne stvari. Na Vladi je i Ministarstvu da u sledećem razdoblju od deset godina, a naravno može i pre, dopuni ovu strategiju i da razradi detaljnije planove i projekte za razvoj energetike.
Neću se dugo zadržavati na ovom aktu jer on sadrži mnogo činjenica, ali ono što je mene lično oduševilo to je da je u strategiju stavljeno korišćenje malih vodotokova tj. mini-hidrocentrala i po proceni ministarstva na našim malim vodotokovima u brdsko-planinskim predelima Srbije negde je oko 1.800 gigavat-sati, što je negde 30% energije od one koju imaju veliki rečni tokovi, a negde oko 6.000 je, koliko se sećam, gigavat-sati na velikim rekama, a oko 2.000 je na malim vodotokovima.
Ono što stvarno odavno pokušavam, u prethodnoj Vladi i u prethodnom ministarstvu, jeste da dođemo do toga da ljudi koji su zainteresovani, na manjim potocima, na manjim vodotokovima postave hidrocentrale od 10 do 50 megavata, i ono što je izuzetno korisno je što su ti potoci obično planinski, bujični. Posle otapanja snegova oni imaju najveći kapacitet vode, a to su neki jesenji i zimski periodi, gde nam je električna struja i najpotrebnija.
Izgradnja tih mini elektrocentrala korisna je i zbog toga što se time regulišu tokovi tih potoka, tako da nećemo imati slučajeve, kao npr. kod jednog potoka sa Rudnika, koji podriva manastir "Nikolje", jer da je ranije tu postavljena neka mini-hidrocentrala ona bi regulisala taj vodotok i ne bi bujice činile svoje tj .pravile štetu i potkopavale puteve i tako značajan objekat kakav je manastir "Nikolje".
Ono što očekujem od Ministarstva, to je da sve te vodotokove proceni, njihovu snagu, i da jednostavno propiše šta je sve potrebno potencijalnom investitoru, tako da kada se to sredi, da se objavi jedan javni poziv, da svi zainteresovani mogu doći u Ministarstvo i dobiti sve potrebne informacije - koje sve dozvole treba da pribave da bi mogli da postave mini-hidrocentrale.
To je ono što ovaj akt, strategija razvoja predviđa, a na Ministarstvu je da uradi ove detalje i da jednostavno dobijemo bar polovinu od tih 1.800 gigavat-sati.
Neću ovde govoriti o neobnovljivim resursima, to je lignit, koga imamo najviše, ali sam isto za to, taj lignit nije neki kvalitetan ugalj i treba ga koristiti što više, i to je predviđeno ovom strategijom, predviđena je izgradnja objekata.
Ono što je bitno isto, da je predviđena zaštita čovekove okoline, znači, ekologija će učestvovati u tome i postojeći objekti sigurno će pretrpeti neke investicije da bi zaštitili okolinu, da nam se ne bi dešavalo ovo što je neko od poslanika rekao da se od pepela i magle ne može proći pored termocentrale.

Ne, neću da podržim amandman. Izmene Zakona o Akcijskom fondu su podržali i poslanici na Odboru za privatizaciju. Ovde se ne odnosi ako je neki privatnik kupio 51% kapitala, tada mišljenje može da bude Agenciji i suprotno, ali on ima većinski kapital i on će odlučivati kako hoće.  
Ali, ako 42% državnog kapitala nema upravljanja, onaj ko kupi 29% on ima preko 51% upravljanja, jer onih 40% nemaju pravo upravljanja. Druga stvar je Venčac, i o tome hoću da pričam, Nataša, s tobom. Venčac nisu podržali, kupca Venčaca, vaši poslanici u Odboru za privatizaciju, nisu podržali. Pokojni Ostoja me je pitao kako sam mogao da budem prijatelj sa takvim čovekom. Kupac Venčaca je moj prijatelj, ali ga nikada nisam podržao jer ništa nije ispoštovao. Ništa ispoštovao nije.
Danas ceo dan pričate o aferi Knjaza. Molim vas, iznesite šta je to afera Knjaz. Znam da 17% akcionara Knjaza nisu mogli da uđu na Skupštinu Knjaza jer je direktor organizovao svoje ljude, istukli su predstavnike 17% kapitala i isterali ih. Bivši direktor Knjaza. On je umro.
Ne, nije me sramota. To je bio dok je bio živ. Bio je živ. Da li ste nekada ustali da pitate te akcionare za njihova prava. Da je tada imao Akcijski fond pravo upravljanja i da su dali svoje mišljenje oni bi bili u većini sa 40%. Druga stvar je - direktor Knjaza, evo ovde je bivši ministar Vlahović, znamo probleme, stalno su hteli dokapitalizaciju a nisu dali prospekt da akcije izađu na tržište.
Koja je dokapitalizacija ako imam samo neku knjigovodstvenu vrednost od 100 maraka ili 3.000 po akciji. A, sada je akcija Knjaza prodata za 23.000. Da je neko pre toga dokapitalizovao, on bi dokapitalizovao sa 3.000. Molim vas, stvarno nemam ništa protiv ničijeg stava, ali vas samo pitam, kada kažete afera, recite koja. Ko je pređen? Da li sitni akcionari? Da li su sitni akcionari prevareni u Knjazu? Da li je država prevarena u Knjazu?
(Glas: Vrati se na amandman.)
Pa, i vi pričate celu priču. Izađete povodom jednog amandmana, gospodine Krasiću, vi ste pravnik, ja nisam, i povodom jednog amandmana sve to ističete.

Svi mi znamo još od 1990. godine da privatizacija ne može da bude ni poštena, ni pravedna. Jedna stvar, ovi zakoni će da traju još jedno kratko vreme. Tvrdite za privatizaciju koja je sprovođena u prethodnom periodu da je mafijaška, kriminalna i kradizacija. Nešto smo pokušali da ispravimo, da poboljšamo i svesni smo toga da bi menjanje cele koncepcije bio neki peti zakon koji ne bi više imao ni svrhe. Nešto samo da pokušamo da promenimo. Tačno je da nema  tog zakona koji može da se napiše da neko, ko je izuzetno lukav, da ne kažem kriminalac ili ne znam šta, ili neko od službi koji primenjuju taj zakon, ne nađe rupu i napravi haos. Nijednog trenutka ne kažem da je ovo savršeno i izuzetno, ali isto kao što sam podržavao zakon gospodina Vlahovića i sada podržavam ovo, jer će nešto poboljšati.
Druga stvar, jedan od ljudi koje sam spomenuo mi je vrlo drag. On nije od mene tražio savet, on je mene kritikovao. To je gospodin Ostoja. Gospodin Nikolić je rekao - e, sada je on tebe pitao za savet. Nije me pitao za savet, kritikovao me je.
Zatim, gospodin direktor "Knjaza" sve vreme je vršio opstrukciju završetka privatizacije "Knjaza" i to je jasno. Nemam nikakav politički interes. Što se tiče pitanja šta sam uradio u "Knjazu", ja sam u "Knjazu" radio. Kada sam bio tamo u održavanju, sa četiri stare linije proizvodili smo 156 miliona jedinica. Danas ima 20 novih linija. Godišnje se daje preko milion evra za strance da dođu da im to popravljaju i proizvode 220 miliona.
Godine 1987. sam se vratio iz "Kolubare", gde sam imao četiri puta veću platu, da pomognem "Knjazu" i nisam u "Knjazu" uzeo akcije. To možete da pitate sve radnike "Knjaza". Nikakvog ličnog interesa u "Knjazu" nemam. Niti sam u ovoj svojoj kampanji učestvovao da navijam za nekoga. Jedino što sam nastupao i na TV, i bio je gospodin Štimac, govorili smo sitnim akcionarima da su to njihove akcije i njihovo pravo upravljanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo ovde tri izmene i dopune zakona, koje su, u stvari, iznuđene.
Za ovaj zakon, usvojen 2001. godine, i DSS je glasala. Bio sam zdušno za taj zakon. Mislim da je model dobar, ali učesnici u privatizaciji za ove tri godine nisu se ponašali baš najbolje i zato smo morali da izvršimo dopune i izmene.
Ne bih se složio ni sa prethodnim govornikom - profesorom da nije usvojeno mnogo primedbi koje smo mi na Odboru za privatizaciju govorili.
U suštini, sve te primedbe su usvojene kroz ovaj stav da Agencija raskida ugovor, a ne sud. Sve one primedbe koje mi imamo tamo, i raspravljamo o nekih preko 100 preduzeća, bile bi rešene da je ovako bilo predviđeno u prvobitnom zakonu.
Ono što je izuzetno bitno, to je da je u izmeni Zakona o privatizaciji taksativno navedeno zbog čega će se ugovor raskinuti, tako da neće biti mnogo dilema ni kod kupca, ni kod Agencije kada bude predlagala raskid ugovora.
Primedba da će kupce oterati ovakav stav i da neće kupovati zato što će Agencija raskidati ugovor ne stoji, jer Agencija raskida ugovor, ali ne oduzima pravo kupcu da na sudu dokaže da Agencija nije postupila po ovom zakonu i da je on ispunio sve stavke koje su u zakonu.
Imenuje se zastupnik kapitala koji će upravljati firmom, ako se kupac bude žalio, do konačnog rešenja suda. Ovim načinom mi ćemo izbeći to što se događa, pošto parkiram kola u Masarikovoj, nema dana da nema tamo radnika ispred Trgovinskog suda koji demonstriraju i vrše pritisak na sud da se što pre okonča proces. Radnici ne traže u tom sudskom procesu da oni dobiju, nego traže da se reši.
Jednostavno, ima preduzeća, kao što je "Venčac" iz Aranđelovca, koji devet meseci ne radi, a pre privatizacije je radio skoro bez gubitaka i sa nekih 500 maraka prosečnom platom.
Znači, ovim zakonom ćemo izbeći sve to, nećemo imati radnike na ulici i sačuvaćemo ta privatizovana preduzeća. Mislim da će ovaj stav zakona samo uozbiljiti kupce, da neozbiljni kupci koji su kupovali na desetak preduzeća u Srbiji odustanu od takvog načina dalje kupovine.
U ovom zakonu je još jedna novina, koja je izuzetno dobra i koja daje mogućnost korektnom kupcu, koji možda u startu nije predvideo sve okolnosti i koji je, kada je ušao u posed firme, video da ne može da ispuni sve one stavke koje su predviđene ugovorom i zakonom, da pre nego što počnu štrajkovi, pre nego što preduzeće bude propalo, nađe nekoga kome bi ustupio i ugovor i preduzeće, koji može nastaviti da radi. To će se, naravno, odnositi samo na korektne kupce, koji će na vreme videti da neće moći da urade ono što je predviđeno ugovorom.
Što se tiče primedbe gospodina Vlahovića da je prošle godine zastala privatizacija, ona nije zastala samo zbog nesposobnosti Vlade, nego i sami znamo, naravno tu nije kriv gospodin Vlahović, da su u prve dve godine prodata najbolja preduzeća i da su ostala ona preduzeća koja nisu interesantna za kupce.
To su preduzeća koja nazivamo srednja i velika preduzeća, sa preko 1.500 do 3.000 radnika, sa viškom zaposlenih, i kao takva nisu interesantna za kupce. Zato je u ovom zakonu predviđeno restrukturiranje tih preduzeća.
To je jedna stvar koja će sigurno poboljšati privatizaciju i ubrzati je, jer samim otpustom dugova prema državi i radom na socijalnom programu ta preduzeća će sigurno biti atraktivna za kupce.
Ono što mi moramo da uradimo sa tim preduzećima sigurno je pozitivno, jer preduzeće "Šamot", koje je isto iz Aranđelovca, još nije došlo do restrukturiranja, ali kreće ka tom putu. Već se javljaju neki kupci.
Neki Česi već sutra dolaze u Aranđelovac da vide. Jednostavno, sigurno će to preduzeće neko kupiti, jer ono ima tržište na ovom našem prostoru i u metalurgiji i u našoj energetici.
Još jedna stvar je bitna u ovim izmenama Zakona o privatizaciji, gde se predviđaju i kaznene mere za nesolidne kupce. Ne bih više o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, rekao bih nešto o Akcijskom fondu.
Tu isto ima primedbi da država hoće na osnovu svog udela u tim preduzećima, koja su privatizovana najčešće po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji, da uzme upravljanje i da do ramena uđe u ta preduzeća.
Nije to cilj ni Ministarstva, ni Akcijskog fonda, niti Vlade, ali znamo da u prethodnom periodu akcije sitnih akcionara i paketi u Akcijskom fondu nisu mogli da se prodaju zbog toga što direktori nisu hteli da daju prospekt. Jednostavno su blokirali dalju prodaju tih preduzeća.
Ono što je karakteristično za ta preduzeća koja su prodata po starom zakonu, da tamo i skupštine akcionara i upravni odbori nisu po volji tih sitnih akcionara, jer je menadžment napravio za sebe i upravne odbore i skupštine. Bez obzira koliko ta preduzeća loše stajala, menadžment se bori da ostane što duže tu, jer uvek ima mogućnosti, naravno, ne mislim na sve, ali uvek ima mogućnosti da se od tog ničijeg kapitala nešto uzme i pretoči u privatni kapital.
Mislim da, što je ovim izmenama zakona predviđeno, Akcijski fond ima pravo da kontroliše preduzeća u kojima ima 41 posto, a možda i više, kapitala.
To neće usporiti prodaju tih preduzeća, jer kontrolom samom i samim tim da će morati menadžment da traži saglasnost od Agencije i oni će krenuti u privatizaciju, u iznošenje svojih akcija na berzu, i brže ćemo se osloboditi akcija iz Akcijskog fonda.
Ono što je rečeno ovde, Zakon o hartijama od vrednosti trebalo bi da se menja, a mislim da je to rekao gospodin Vlahović. Naravno, iz poslednjeg preuzimanja "Knjaz Miloša" videli smo da taj zakon ima svojih nedostataka, verovatno će ići novi zakon.
U ovom trenutku je bitno da se izvrše ove izmene da bi paketi koji se nalaze u Akcijskom fondu, Penzionom fondu, mogli da idu na berzu i da mogu da se prodaju preko tendera.
Mi znamo da je samo primenom Zakona o hartijama od vrednosti, koji je sa savezne države prenet na Republiku, da je nama berza stala od septembra 2003. godine i da nije radila do avgusta 2004. godine.
Ako bismo sada čekali da se Zakon o hartijama od vrednosti komplet promeni, da bi bio stavljen i investicioni fond i tako dalje, mislim da bi nas to isto zadržalo još jedno godinu dana, pa tako bi nam se privatizacija odužila. Mislim da će ove izmene i dopune zakona o privatizaciji, Akcijskom fondu i hartijama od vrednosti doprineti da privatizacija bude brža, a i da će biti časnija.

Poštovani poslanici, imamo pred sobom totalno nov sistemski zakon koji rešava sve privredne probleme, upravo zakon za ponašanje u privredi. Ovo je moje lično mišljenje. Kada sam čitao ovaj zakon bio mi je jasan, meni koji nisam pravnik i nemam baš veze sa pravom. Štaviše, čitao sam ga kao jedan dobar roman. Mislim da zakon valja kada ga i obični ljudi razumeju.
Ono što mislim da nije dobro urađeno, to je da smo, koliko se ja sećam, Zakon o privatizaciji usvojili negde u junu 2001. godine, da bismo tek ove godine usvojili Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o privrednom registru i sada je kao deo seta svih tih zakona došao i zakon o privrednim društvima. Mislim da je taj period od 2001. do kraja 2004. godine mnogo dug period i da smo zbog toga, u nedostatku ovih zakona, imali haos u našem privrednom sistemu.
Da su ovi zakoni doneti u jednom kraćem periodu, mi ne bismo imali akcionarska društva koja su se formirala u preduzećima koja su privatizovana po starom zakonu, na način da direktor firme odredi svoje poslušne ljude da budu u upravnim odborima, a članovi upravnih odbora odrede svoje skupštinare, a sitnih akcionara i akcionara nigde nema. Kada se pojave na tim skupštinama, onda ih oni izudaraju i isteraju sa skupštine. Oni su pravili statute i donosili neke odluke koje su, jednostavno, samo njima odgovarale, a nikako akcionarima.
Kao posledicu toga imamo da su sitni akcionari koji su dobili akcije privatizacijom uplašeni, i videvši da nemaju nikakve šanse da sa tim svojim akcijama upravljaju, oni su da kažem dramatično krenuli da prodaju svoje akcije. Bilo koji kupac da se pojavio, svi su jurnuli da isprodaju te svoje akcije.
Ovim zakonom o akcijskim društvima rešavaju se mnoge stvari. Ne kažem da će osnivački akt odgovarati svim akcionarima, ali ako sam ja akcionar i ako je većina tog akcionarskog društva donela osnivački akt koji nije po mojoj volji, ja ću odlučiti da svoje akcije prodam, jer jednostavno ne mogu da se nađem i ako je osnivački akt u skladu sa zakonom i u skladu sa svim pravilnicima, meni ne odgovara, ja ću akcije prodati i jednostavno neću ići ni sa kim da se tučem.
Takođe, očevici smo i svi znamo šta se dešava s akcionarskim društvima u preduzećima koja su privatizovana po novom zakonu – jednostavno, novi većinski vlasnici žele da i od onih 30% akcija koje imaju radnici što više obezvrede.
Šta se dešava? Zakazuju svoje skupštine, upravne odbore van sedišta firmi ili ako ih zakažu u mestu sedišta firme dovedu obezbeđenje od 50 ljudi da štiti većinskog vlasnika i njegove članove upravnog odbora, njegove članove skupštine, a sitni akcionari se organizuju pa dođe njih 600, biju se po ulicama i trgovima.
Da je postojao ovaj zakon i ova pravila o akcionarskim društvima ne bi dolazilo do toga, jer je u ovom zakonu predviđeno koliko može da se štampa emisija novih akcija, koliko može da ide dokapitalizacija. Ali, ne kažem da je sve predviđeno. Predviđeno je i postoje pravila, ali opet kažem da možda nekom akcionaru ta pravila ne odgovaraju, ali ako zna da mu ne odgovaraju postupiće sa svojim akcijama na neki drugi način.
U ovom zakonu imamo i nešto što se odnosi na ortačka društva. Takav zakon je trebalo mnogo ranije da se donese. Uzalud su naše kancelarije, vladine i nevladine, o malim i srednjim preduzećima ako ne postoji ovakav zakon.
Mi znamo da su ljudi koji su radili u preduzećima, čak izuzetno stručni ljudi, da smo svi osiromašili u poslednjih 10-15 godina i da možda nemamo ni hrabrosti, a ni sredstava da sami krenemo u neki novi posao. Ovako, sa ovim pravilnikom o ortačkom društvu, ne treba da se plašimo. Moramo priznati da smo u poslednjih 10-15 godina svi izgubili poverenje jedni u druge, ali ako imamo zakon koji reguliše pravila u ortačkom društvu više ne treba da sumnjam u svog ortaka da li će on mene izigrati.
Jer, po ovom zakonu, ako slučajno moj ortak napravi ugovor koji nije u skladu sa osnivačkim aktom, ugovor je nevažeći. To je izuzetno bitno. Jednostavno ne moram da se sekiram i da kontrolišem ortaka šta radi. On neće smeti to da radi, jer će znati da je iznad ugovora osnivački akt.
Šta sada imamo? Ja sam u Odboru za privatizaciju i imamo probleme sa ugovorima koje je Agencija napravila sa kupcima, koji uopšte nemaju veze sa Zakonom o privatizaciji, za koji sam glasao i još uvek smatram da je to dobar zakon, ali nije primenjivan u aukcijskoj prodaji. Jednostavno, danas se susrećemo sa ugovorima koji su mogli biti napisani i da Zakon nije postojao. Znači, izigraju se negde.
Šta se sada dešava? Ugovor nije u skladu sa zakonom, a mi šaljemo te nezadovoljne ljude na sud, gde će se suditi prema ugovoru. Znači, ne možemo upotrebiti zakon kao akt iznad tog ugovora, jer ugovor može da bude i u skladu sa zakonom, ali uopšte ne nosi duh zakona. Zato kažem da je važna ova činjenica da je osnivački akt iznad ugovora i ugovor koji nije u skladu sa osnivačkim aktom jednostavno je ništavan.
Ono što je dobro za ljude koji imaju inicijativu jeste da sa ovim pravilnikom ortačkog društva mogu da krenu i da prave mala i srednja preduzeća bez ikakvog rizika da će ih ortak izneveriti.
Ono što bi još bilo dobro, ministar finansija Dinkić obećao je da će doći i poreski zakoni koji će olakšati poreske obaveze ljudima koji osnivaju nova mala preduzeća. Znači, ako to dođe, a ja se nadam da će doći i da ćemo i to usvojiti, otvara se širok teren za stvaranje novih i zdravih malih preduzeća.
Ne kažem da će sva ta preduzeća biti uspešna, ali neka deset posto od tih preduzeća bude uspešno i ako ta tri ortaka prime još pet, šest ljudi i ako budemo imali deset hiljada takvih preduzeća u Srbiji, odjednom ćemo imati 30 hiljada novih radnih mesta. Ne idem na cifre od 500 hiljada i od milion novih radnih mesta, ali sigurno će se otvoriti nova radna mesta.
Dosta sam govorio, ne znam koliko imam vremena, ali još jedno na kraju da predložim, da zamolim predsednika Skupštine, Administrativni odbor i sve šefove poslaničkih klubova da se deo Poslovnika o radu Skupštine koji se odnosi na resorne odbore izmeni i da se veća ovlašćenja daju resornim odborima. Ne samo za ovaj zakon, nego i za sve druge, jer jednostavno po ovom poslovniku resorni odbori nemaju nikakve ingerencije, a vidim ovde i verujem da se svi poslanici trude, a naročito poslanici opozicije, da poprave zakon i ne mislim da podnose amandmane koji su besmisleni. Trude se, bore se da zakon bude što bolji.
Moje je mišljenje da se i ministri koji predlažu zakon trude da u zakonu doskoče svim mogućim nepravilnostima, ali nema tog čoveka koji će sve to predvideti i zato mislim da mi ovde izgaramo; ne mislim da ja to radim, ali vidim poslanike koji to stvarno rade, izgaraju da bude što bolji zakon i da onda zakon pustimo u primenu, a da gotovo nikakvu kontrolu nad tim nemamo.
One ustanove i ono što mi ovde, ili Vlada, organizujemo, agencije ne primenjuju taj zakon. Rade protiv zakona. U ovom zakonu može da bude mnogo takvih slučajeva gde će se registrovati i overiti osnivački akt koji nije u skladu sa zakonom. Znači, resorni odbor koji bi ovo pratio mogao bi da poništi tu registraciju. Ono što bi bilo pozitivno, to je davanje većih ovlašćenja i prava resornim odborima i da unapred opomenemo sve one koji primenjuju zakon da će moći da budu kažnjeni.
Znamo da svi odbori u sebi imaju sve poslaničke grupe opozicije i pozicije, a u Odboru za privatizaciju ovih sedam, osam meseci još nijednom nisam čuo stranačku diskusiju. To mogu da potvrde predsednik i članovi Odbora. Stvarno se zalažemo da pomognemo i da ne bude problema u privatizaciji, ali puno puta dođemo do zaključka da možemo samo da poturimo rame za plakanje.
Zato je moj apel predsedniku Skupštine, Administrativnom odboru i šefovima poslaničkih grupa da, ako je moguće i ako je u skladu sa zakonom, resorni odbori dobiju veća ovlašćenja.

Poštovani poslanici, razmatramo zakon predložen još u decembru mesecu po hitnom postupku. On se našao na dnevnom redu Skupštine posle gotovo pet meseci, a da mi u petak popodne čak nismo znali da će danas ovaj zakon da se nađe na dnevnom redu.
Čak su juče u Ministarstvu mislili da zakon ide po redovnom, a ne po hitnom postupku. Mogu da razumem želju i potrebu Vlade i ministarstava da treba da se usvoji što više zakona, da i ovakav zakon treba da bude usvojen, ali mislim da je mogao da ide i za mesec dana, po redovnom postupku, gde bi ove dileme i ovi nedostaci u međuvremenu mogli da se isprave.
Jedan od prethodnih govornika je rekao, sa tim se slažem, da Internet i kablovska televizija treba da budu posebno poglavlje u ovom zakonu. Vidimo da agencija ima neograničena ovlašćenja, ali mislim da u zakonu nije dovoljno posvećena pažnja kaznenim merama, jer znamo da u Internetu i kablovskoj televiziji može doći do zloupotreba i te zloupotrebe mogu korisniku doneti velika novčana sredstva.
Mislim da je u zakonu trebalo posebno obratiti pažnju i dodati regulativu o izgradnji kablovskih mreža i još da se ovim zakonom amnestiraju dosadašnji korisnici Interneta i kablovske televizije; a znamo da je do sada bilo dosta haosa u toj oblasti, tako da se bojim da se taj haos ne prenese i kada se usvoji ovaj novi zakon.
Takođe, verovatno je to dato agenciji da odluči, ali mi nisu jasni termini "značajan prihod" ili "razuman prihod". Mislim da mi ne znamo kolika su ta sredstva, jer za nas "značajan" i "razuman" prihod ne znači baš ništa.
Složio bih se i sa prethodnim govornicima da ovaj zakon nema zakonsku obavezu prema korisnicima i operaterima da grade mreže tamo gde im to nije komercijalno isplativo. Verovatno da je zakonodavac mislio da sva sredstva agencije ne idu u budžet, nego da će agencija iz njih potpomoći i finansirati te nekomercijalne mreže. To ovde u zakonu ne vidimo i ne znamo ko će to preuzeti na sebe.
U zakonu vidimo da je agencija obavezna da u nekom roku, taj najduži rok treba odrediti, posle prijave objekata za tehnički pregled da upotrebnu ili dozvolu za rad. Trebalo bi možda staviti da ukoliko agencija, pored ovoliko velikih ovlašćenja, u tom roku ne izda dozvolu, da korisnik koji je podneo dokumentaciju može da počne da radi bez dozvole agencije.
Javni telekomunikacioni operater može da zahteva pravo prolaska preko tuđeg zemljišta. To se nekada zvalo viši interes. Ne vidi se iz zakona od koga on to zahteva, da li od agencije, Ministarstva ili Vlade. Treba reći kome podnosi zahtev.
Odredba da agencija može da naredi vlasniku mreže da ustupi ili da izda dozvolu dvojici ili više telekomunikacionih operatera smatram da već zalazi u vlasničke odnose. Mislim da je to nepotrebno. Pošto je ovde agenciji dato da izdaje licencu, neko od prethodnika je rekao da ovo nije licenca, ovo je koncesija. U suštini, licenca je samo pravo da mogu nešto da radim, ali ne mora da znači da ću dobiti taj posao. Ako je već u zakonu agenciji dato pravo da daje koncesije, mislim da je trebalo u ovom zakonu da se planiranju, projektovanju i izgradnji telekomunikacionih objekata posveti jedno čitavo poglavlje.
U Predlogu zakona se ni jednom rečju ne pominje dobijanje građevinske dozvole. Zakon o telekomunikacijama treba da ovu oblast definiše u celini, uključujući čak pitanje građevinske dozvole svih telekomunikacionih objekata. Iz ličnog iskustva imam podatke da, ako treba neki telekomunikacioni objekat da se izgradi, traži se saglasnost i od "Energogasa", od EPS-a, Direkcije za puteve itd.
Mislim da zakon ima dosta nedostataka, da je bilo bolje da je stavljen u redovan postupak i da smo pre tog postupka neke stvari ispravili.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, mislim da ovaj zakon ima jednu manu, jer urbanistička udruženja Srbije, arhitekti Srbije se ne slažu sa ovim zakonom i dali su na stotine amandmana. To ne bi bio problem da mi planove predviđene ovim zakonom ne moramo da radimo sa tim urbanistima i tim arhitektama.
Pitam vas na šta će da liči ta saradnja lokalne samouprave sa urbanistima koji su protiv ovog zakona? Mislim da oni tu sigurno neće imati dobru volju da najbolje urade to što od njih budemo tražili. Rokovi da se urade prostorni, generalni i detaljni planovi su vrlo kratki. Mislim da se nezadovoljstvo urbanista ovim neće rešiti.
Još jedan zakon smo prošle godine doneli, ovo ministarstvo ga je predložilo, to je Zakon o premeru i katastrima. Prošlo je godinu dana i 30% toga je trebalo da se uradi do sada, jer smo rekli da za tri godine to bude urađeno. Nemamo izveštaj koliko i dokle se stiglo. Ne verujem da je urađeno 30%. Na kraju, mišljenja sam da je bitnije od donošenja zakona njegovo poštovanje.
Moram ovde da kažem da moja opština, čiji sam predsednik, ima jedan problem sa ministarstvom. Prošle godine ministarstvo je izdalo urbanističke uslove za benzinsku pumpu u gradu Aranđelovcu, ali nije nadležno za taj dokument, za izdavanje urbanističkih uslova. Sa tim papirom, da mu je ministarstvo dalo urbanističke uslove, on je izgradio pumpu; opštinske inspekcije i moj načelnik imovinsko-pravne službe rekli su da mi nemamo nikakvu nadležnost u pogledu inspekcije, a sada smo došli da ministarstvo nije moglo dati urbanističke uslove, pumpa je napravljena i šta ćemo sada da radimo, ne znam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo zakon za koji ministar reče da nije baš rađen prema "babu i stričevima", ali da se predlagač prema nekima odnosio kao majka, a prema nekim opštinama čak ni kao maćeha, vidi se iz ovoga zakona, koji je napisan.
Ako pogledamo da su gradovi po raznim osnovama dobili oko 8 milijardi, a da u tim gradovima živi negde oko 2 miliona stanovnika, da je to 30% ukupne populacije, a da u ostalih 140 gradova živi negde oko 5,5 miliona stanovnika, i da je ukupni povraćaj prema svim tim gradovima pet milijardi, tu se već vidi jedna nepravda, ali još veća nepravda je ako se pogleda da je 30 opština iz Srbije dobilo ispod hiljadu dinara po glavi stanovnika, a to su opštine Apatin, Aranđelovac, Bačka palanka, Bačka Topola, Bogatić, Veliko Gradište, Vladimirci, Vrbas, Žabalj, Zrenjanin, Inđija, Kanjiža, Kovačica, Kraljevo, Kula, Lapovo, Opovo, Odžaci, Paraćin, Požarevac, Ruma, Jagodina, Svilajnac, Sombor, Bečej, Temerin, Topola, Čačak i Šabac.
Ovih 30 gradova ima preko milion i 500 hiljada stanovnika, baš onoliko koliko ima i grad Beograd, koji dobija opet po raznim osnovama pet milijardi dinara, a ovih 30 gradova dobijaju milijardu i 300 miliona dinara, što znači da dobijaju negde 850 dinara po stanovniku, a da grad Beograd dobija negde oko 3.500, što znači četiri puta više.
Gospodin Vlada Bulatović - Vib je rekao da ćemo jednoga dana u komunizmu svi živeti u Beogradu. Izgleda da je namera i ove vlade da i u demokratiji svi živimo u Beogradu. Ima jedan amandman koji je podnet na ovaj zakon, gde se predlaže da se usvoji donji limit za opštine i taj limit iznosi negde oko 1.000 dinara po glavi stanovnika, i to nisu neka velika sredstva, da bi se koliko - toliko ispravila ova nepravda prema ovih 30 opština u Srbiji.
To iznosi negde oko 200 miliona. Na budžet koji je 260-270 milijardi, to ne predstavlja ništa, ali ne predstavlja ništa ni u nekoj raspodeli između gradova i opština, jer to ispada negde oko 2,5% na povraćaj sredstava, koji su dobili gradovi.
Što se tiče kriterijuma, ove opštine su najmanje dobile u ovom odelu razvijenosti i neću da kažem da je tu bilo dosta paušalnih stvari, ali jednostavno, mi svi znamo da sve naše opštine u Srbiji imaju upravo istu ličnu kartu. Svaka opština ima sigurno preko 10% ukpnog stanovništva, izbeglica i raseljenih lica, Aranđelovac ima preko 5,5 hiljada, svaka opština ima sigurno preko 10% stanovnika koji su zaposleni, a više od sedam meseci i godinu dana ne primaju plate.
Svaka opština u Srbiji, ako ne baš svaka, ali skoro 95% opština, skoro ima vodu koja nije za piće. Mi smo imali ove godine i trovanje građana u opštini Topola, a da Ministarstvo nije opredelilo ni jedan dinar za tu opštinu da sanira vodovod. U opštini Aranđelovac, prošle godine, mesec dana nije upotrebljavana voda iz vodovoda, jer se pojavio mangan u mnogo većem procentu nego što je dozvoljeno. Kažem, svaka od ovih opština ima svoje probleme i ne bih hteo da licitiramo sa problemima. Svi smo u teškoj situaciji, ali mislim da ovih 200 miliona nisu veliki napor da se opštine u Srbiji dovedu negde u prigližno isto stanje.
Što se tiče člana 4. Zakona, gospodin ministar je rekao da je to povoljnije za opštine, da on prošle godine nije bio za taj član. Tačno je da je on povoljniji za veće gradove, nego za male opštine, ali nekako meni taj član deluje stimulativno, da preko neke određene kvote ostvarenog poreza na promet, opština ima dobit. Naravno, sigurno će manje opštine imati manje, a veliki gradovi više.
Ja samo nisam razumeo u tom članu 4. jer koliko se sećam, prošle godine je bilo da sve što se premaši porez na promet, a u odnosu na ovu godinu, da bude deljeno, a sada vidim u ovom zakonu da se deli preko utvrđenog kriterijuma.
Mislim da to nije dobro, da bi trebalo isto da ostane da se podela vrši na osnovu ovogodišnjeg ostvarenog poreza na promet, jer ovaj predviđeni, koliko vidim za moju opštinu je oko 377 miliona, što je skoro neostvarivo. Znamo da je privreda u teškoj situaciji, znamo da nema narod novac i da porez na promet sigurno neće biti veći sledeće godine, nego ove godine.
Verujem, evo, videćemo, uverićemo se u to.
Još jedna stvar koju želim da kažem, to je da ove godine, odnosno 2004. godine, za nekih nepunih 14 meseci je 200 godina od Prvog srpskog ustanka. Ima godinu i više dana kako smo Skupštini Srbiji predali sve planove, sve projekte u vezi 200 godina ustanka, a još nikakvih informacija od Vlade nemamo.
Ja sam bio nekoliko puta kod potpredsednika Koraća, imali smo razgovore, on je zadužen za tu proslavu, ali i od njega više nemam nikakvih informacija. Organizacioni odbor nije napravljen. Ovde vidim u ovom zakonu na zadnjoj strani, vidim da su opredeljena sredstva za neke opštine, gde čak vidim da su sredstva opredeljena za Kadinjaču. Ali, nigde, nemam ništa protiv da ta sredstva pripadnu Užicu za park "Kadinjača", ali mi nije jasno da nigde u ovom zakonu nisu predviđena sredstva za Orašac, a to je mesto od prvog značaja.
Samo da vam kažem jedan podatak, Zavod za zaštitu spomenika i Preduzeće za izradu regulacionog plana, sela, odnosno znamenitog mesta Orašac, košta oko četiri miliona. Znači, platićemo jednoj državnoj ili republičkoj ustanovi, odnosno Zavodu za zaštitu spomenika, a da mi ništa nemamo iz budžeta i Republike za taj kompleks. Mislim da je to sramota. Naši prethodnici, komunisti pre 50 godina, 1954. godine su više uradili da obeleže taj datum Prvog srpskog ustanka i državnost Srbije, nego današnja demokratska vlada.

Ovde nisam iznosio samo probleme Aranđelovca, ovde sam pričao o nekih 30 opština u Srbiji. To sam provukao kroz Aranđelovac, jer tamo mi je najpoznatije stanje. Što se tiče nekih uspešnih firmi, u svakom gradu postoji po neko uspešno preduzeće i mnogo više neuspešnih. U Aranđelovcu, jeste "Knjaz Miloš", ali mi imamo i "Šamot" sa 2.400 radnika, imamo i "Elektroporcelan" sa 1.700 radnika, imamo Konfekciju "Rudnik" sa 700 radnika, imamo Trgovinsko preduzeće "Kolektiv" sa 300 radnika, "Strelu" sa 200 radnika, "Standard" sa 200 radnika i tako dalje.
Slika o budžetu možda Aranđelovca, a gospodin ministar nije tu, koja se učinila da je lepa, jer je veliki budžet. Jeste on veliki, ali Aranđelovac ima tri samodoprinosa. Neka izađu opštine koje imaju samodoprinose. Od ta tri samodoprinosa mi imamo nešto u budžetu. Od tih samodoprinosa, mi finansiramo i zdravstveni centar u Aranđelovcu. Ove godine 12 miliona je dato zdravstvenom centru, jer nam je nenormalno da medicinsko osoblje prima prlatu od Republike, a da ne može da pregleda pacijente. Ovih dana su nam stalno na vratu, duguju za prevoz radnika 1.200.000 i traže od lokalne samouprave da to platimo, jer saobraćajno preduzeće neće više da ih vozi. Sada se pitam, čemu i plate lekarima ako će da sede kod kuće i da ne dođu u bolnicu. Mi jednostavno iz tog budžeta finansiramo i agrar. Imamo revital sela. Tu ide negde oko šest miliona godišnje i td, i td, ali taj budžet je volja građana Aranđelovca, a ne budžeta Repbulike Srbije. Hvala vam.