Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas pred nama nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju finansijskih sporazuma različitih vrsta. Najveći deo ovih sporazuma odnosi se na finansiranje infrastrukturnih radova koji će se odvijati u Srbiji i oni su svi sadržani u okviru programa „Srbija 20/25“.
Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.
Da krenemo jedan po jedan predlog zakona. Prvi se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke. Ovom ratifikacijom Sporazuma Srbija postaje punopravna članica ove međunarodne finansijske institucije. Ovo je jedna specifična finansijska institucija koja obuhvata i zemlje EU i zemlje Istoka poput Rusije, Vijetnama i drugih zemalja. Srbija bi potvrđivanjem, ukoliko vi vašim glasanjem to prihvatite, Srbija je spremna da preuzme ulogu aktivne članice u navedenoj organizaciji i doprinese daljem njenom radu i rastu.
Članstvo naše zemlje u ovoj finansijskoj instituciji predstavlja još jedan dokaz da Srbija postaje jedan od ključnih partnera u velikom klubu međunarodnih finansijskih institucija zahvaljujući svom dobrom finansijskom stanju.
Sledeći Predlog zakona tiče se potvrđivanja Ugovora o kreditu, da to skratim, o izgradnji Moravskog koridora. Izgradnja Moravskog koridora, odnosno deonica Pojate-Preljina, jedan je od najvažnijih infrastrukturnih projekata koje Srbija sprovodi u ovom trenutku i Ugovor o kom danas pričamo je težak 400 miliona evra. Ta sredstva će biti iskorišćena za izgradnju infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonice Pojate-Preljina.
Ukupna dužina Moravskog koridora, koji je i deo plana Srbija 20/25, koji je predstavljen pre skoro dve godine, je oko 112 kilometara, od čega Pojate-Kruševac 26,5 kilometara, Kruševac-Adrani 53 kilometra i Adrani-Mrčajevci i Mrčajevci-Preljina 30,6 kilometara. Ne treba da pričam o značaju ovog koridora koji povezuje auto-put Beograd – Niš, auto-put „Miloš Veliki“.
Najveći broj, najveća koncentracija stanovništva na jednom prostoru Srbije je upravo na tom prostoru, na prostoru izgradnje Moravskog koridora. Ne treba da vam govorim koliko je tu izgradnja ovog moravskog koridora bitna, pre svega za Rasinski okrug, za Kruševac, koliko je važna za Čačak, koliko je važna za Kragujevac, za Kraljevo, za sve velike gradove koji se nalaze na tom prostoru, a da ne pričam za male lokalne zajednice, koje sa izgradnjom ovog auto-puta dobijaju mogućnost brzog transferisanja do ovih velikih auto-puteva, Koridora 10 i Koridora 11, plus mogućnost za svoj privredni razvoj, uz otvaranje novih industrijskih zona koje se nalaze uz auto-put. Da ne pričam o turističkim potencijalima koji mogu dalje da se razvijaju sa brzom komunikacijom koja će se ostvariti izgradnjom Moravskog koridora.
Još jedna stvar koja je jako važna, to je da će Moravski koridor biti prvi digitalni auto-put, jer će duž njegove trase biti postavljeni optički kablovi i digitalna oprema, što će omogućiti besplatan bežični internet i najmoderniji sistem upravljanja saobraćajem.
Nikada u skorijoj istoriji nismo imali toliko ulaganja u ovakve kapitalne investicije. Budžetom za 2022. godinu odvojeno je za ove potrebe 485,8 milijardi dinara. Gotovo nikad, odnosno nikad ovoliko Srbija nije ulagala u infrastrukturu. Ovo je oko 7,3% BDP Srbije, biće implementirano u infrastrukturne projekte.
Sledeći Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora odnosi se na prvu fazu Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda u vrednosti od 203 miliona 775 hiljada evra. Ne treba da pričam koliki je značaj za zaštitu životne sredine Grada Beograda, za očuvanje i Save i Dunava, kao i krajnjih primalaca koji će imati korist od realizacije ovog projekta.
Predviđeno je da se ovaj Projekat realizuje u dve faze, da se postrojenje prostire na površini od 97 hektara. Prva će obuhvatiti nedostajeću infrastrukturu, nove kanalizacione crpne stanice „Uščinova“, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar“. U drugoj fazi prerada otpadnih voda će se zasnivati na primarnom i sekundarnom tretmanu kojim će se mulje izdvajati u primarnim taložnicama, a azot i fosfor uklanjati naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja. Ovo su najmoderniji tehnološki procesi za gradove u svetu, za gradove ovog kapaciteta kao što je naš glavni grad.
Ja bih, razumećete možda, iz jednog razloga, posebno akcentovao još jedan Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Tiče se otpornosti na klimatske promene, ali da prevedemo to na srpski, tiče se izgradnje primarne infrastrukture za navodnjavanje akumulacionih jezera Pavlovci i Borkovac na Fruškoj Gori.
Južna padina Fruške Gore predstavlja i jedna je od lokacija na prostoru Republike Srbije gde je toliko podignuto modernih plantaža jabuka, modernih vinograda, plantaža borovnica i svih ostalih voćarskih kultura, neko je sedamdesetih godina dobro osmislio potrebu za izgradnju veštačkih akumulacija na južnoj padini Fruške gore.
Međutim, to je bilo dovoljno za potrebe u tom trenutku. Danas je količina tih modernih voćnjaka više hiljada hektara i trebaju nove količine volje, jer bez vode u 21. veku poljoprivrede i nema.
Iz tog razloga idemo na pospešivanje kapaciteta ovih veštačkih akumulacija i sada ćete čuti na koji način. Prilično je neuobičajeno, ovo je prva faza, kasnije ćemo ići tamo Moharač, prema Šidu i obuhvatiti tu taj tzv. transverzalu zapadnog Srema. Isto ćemo raditi i na prostoru između Rume i Inđijske opštine, već se radi sistemi za navodnjavanje na prostoru Staropazovačke opštine, ali ovde ćemo po prvi put iz reke Save 17 kilometara podzemnim sistemom, podzemnim celovodom gurati vodu putem crpnih stanica na Borkovačko i Pavlovačko jezero jer nema vode dovoljno za nove plantaže.
Ovaj projekat se sprovodi kroz naše Javno preduzeće „Vode Vojvodine“, već imamo građevinsku dozvolu za ovo. Čeka se odobrenje ovog Predloga zakona i da se krene u realizaciju.
Ljudi, ovo će biti toliko moderan sistem, da ćemo moći da pokažemo čitavom svetu kako se ovo radi.
Gravitacionim putem iz Borkovačkog i Pavlovačkog jezera više stotina, da ne kažem, skoro možda i dve hiljade hektara ćemo moći da navodnjavamo novih voćarskih plantaža. To nesumnjivo podstiče kvantitet, odnosno veću proizvodnju, jer da vas podsetim, danas moderne plantaže mogu da, na primer, jabuka 70, 80 tona po hektaru možemo da imamo prinos. Nekad je to bilo 20-30 zato što nije bilo dovoljno navodnjavanja, nisu se primenjivale moderne agro tehničke mere.
Sa ovim sistemom za navodnjavanje, sa ovom količinom vode mi stvaramo mogućnost bukvalno da na svakoj parceli, ukoliko se primene najsavremeniji načini proizvodnje može da se dođe do ovolikih prinosa. Danas prinosi do 100 hektara idu, ali hajde da ne pričamo sada o ekstremu nego pričamo o prosecima.
Ovo će samo biti prva faza, Pavlovačko i Borkovačko jezero jer su oni realno i najveći.
Bila je jedna ideja da se ova dva jezera prvo očiste, što će se i uraditi. Međutim, nema vode dovoljno. Nema dovoljno novih izdana vode. Možete da čistite jezero dokle god hoćete, ali vi nemate na ovo priliv vode, a ima sve više voća, a i hoćemo da imamo profit po hektaru mnogo veći nego što imamo, da se ne naljute ratari, nego što je kukuruz i pšenica. Južna padina Fruške gore nemojte zaboraviti, još je Prob rimski car u drugom veku doneo vinovu lozu baš na južnu padinu Fruške gore i baš je tu prvi put zasadio vinovu lozu, a danas nema modernog vinogradarstva bez sistema za navodnjavanje.
Ova faza obuhvata ova dva jezera, a podsetiću vas samo da je prva faza obuhvatila opštine Negotin i Svilajnac, ista stvar tamo iz Dunava gravitacionim putem na prostor Negotinske krajine puštamo vodu. Tu je Dunav na višem nivou nego što je poljoprivredna površina, kako bih rekao, veće visine i tu prosto gravitaciono voda samo padne. Neophodno je uraditi nove crpne stanice i uraditi nove trafo stanice. Isto tako Svilajnac, povrtarski kraj, ima smisla uz Moravu to raditi, tamo se već radovi polako privode kraju.
Sledeća faza će biti, ostali delovi gde god možemo iz reke na prostoru Šida, sada tražimo mogućnost iz Dunava da prebacimo vodu na ovu stranu Fruške gore. Možda probušimo Frušku goru da napravimo tunel, odnosno taj cevovod koji će ići kroz Frušku goru i gravitacionim putem navodnjavati ovaj deo Fruške gore.
Sa razvojem voćarstva razvija se turizam. Sa razvojem turizma videli ste u koroni šta se desilo, ruralni turizma, cena kuća, tu baš u Pavlovcima vi baš ne možete da nađete kuću. Kuće koje su koštale po 12, 13 hiljada evra sada koštaju po 35 hiljada evra samo time što se ulaže u infrastrukturu.
Nije to samo u Pavlovcima. Tako je i u Bišenovu, tako vam je i u Manđelosu, tako vam je u Gugurevcima, bilo gde na južnoj padini Fruške gore, jer južna padina Fruške gore stvarno je gospod bog napravio i ukoliko znamo pravilno da upravljamo time da bude ozbiljan resurs na koji može da se izvrši ozbiljno navodnjavanje.
Da ne budem sada lokal patriota da pređem na drugi Predlog zakona. Tiče se ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu broj CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada u Republici Srbiji.
Ovo su projekti koji se tiču životne sredine, unapređenje životne sredine. Srbija je u takvoj finansijskoj kondiciji da može, da je prešla na ovoj video igrici privrednog razvoja na viši nivo i da može da kompletno završi čitave projekte koji se tiču upravljanja čvrstim otpadom.
Ukupna vrednost projekta za regionalne deponije koji se odnosi na ovu priču je 150 miliona evra, iz Evropske banke za obnovu i razvoj 75, Francuske agencije za razvoj 75 miliona evra. Projekat se sastoji iz dva dela. Prvi obuhvata izgradnju četiri nova regionalna centra za upravljanje čvrstim otpadom, komunalnim otpadom. Mi nekoliko takvih imamo, u Dubokoj pored Užica, pored Pirota, zajedničku deponiju Šapca i Sremske Mitrovice, ali ove regionalne deponije, Kalenić, Sombor, Nova Varoš, uz postojeće osavremenjavanje ovih postojećih regionalnih deponija daće jednu potpuno novu dimenziju upravljanja komunalnog otpada na prostoru Republike Srbije.
Realizacija prvog dela projekta očekuje se do 31. decembra 2027. godine.
U ovoj drugoj fazi išlo bi se na više faze u upravljanju komunalnim otpadom koji se tiče ponovne upotrebe materijala, kompostiranje biorazgradivog otpada i korišćenje za one svrhe koje najviše mogu biti u poljoprivredi, kao i razvijanje sistema primarnog sortiranja otpada. To je ono što nam je neophodno. To je ono o čemu stalno pričamo, a bez selekcije otpada koja se vrši na kućnom pragu je nemoguće ovaj sistem potpuno zaokružiti. To je ono kada imate tri različite kante pa jedan otpad u jednu kantu, drugi u drugu, treći u treću, pa ako baciš u kontra kantu, video sam u jednom u Bazelu tamo iz komunalnih preduzeća i komunalni inspektori jure po onim kesama ko je nešto bacio da pronađu ko je bacio kontra otpad u ono što treba da se baci. Tom vremenu se polako približavamo.
Zato moramo da razvijamo ove deponije da bi mogli da dođemo do toga. Svi smo mi nepoverljivi prema tome. Svi mi mislimo da to nikada neće stići. Mislili smo mi da ni dronovi neće prskati poljoprivredne površine pa eno ih prskaju da sve puca.
Hajmo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoji koji se tiče širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Ovo je pre svega važno prvo za škole, za domove kulture koji postoje, za razvoj ruralnog turizma jer danas u 21 veku ko god šta radi traži internet. Traži širokopojasni internet, traži da to bude razvijen sistem, jer danas valjda dvoje ne mogu da sede ako ne kuckaju telefonom. Ovo sada malo uprošćujem, ali pogledajte, sada je dve godine, kada je krenuo kovid, kada smo krenuli sa ovom nastavom na daljinu, ako nemate internet, a mi ćemo ovim omogućiti za 1.200 novih škola i javnih ustanova širokopojasni internet, ako nemate brz internet uvek ste u nekom zaostatku i ne možete stvari da završite jako brzo.
Da ne pričam kuda ovaj svet ide sa elektronskom trgovinom i ostalim stvarima, koliko će ovo značiti za našu državu i da ovu vrstu infrastrukture koji do pre nekoliko godina nismo ni posmatrali na jedan način jer niko nije ni mislio da ćemo ući u vreme kada ćemo učiti na daljinu. Mi smo mislili da je to neki film naučne fantastike ili ko zna šta, ali to je postala realnost, a pogledajte koliko brzo smo se prebacili na tu stvarnost. Došla je korona i posle mesec dana mi smo već imali nastavu na daljinu. Možda i pre, ne mogu sada da pričam konkretno o danima.
Isto tako imamo Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora pod nazivom „Projekat čista Srbija“ čiji je cilj izgradnja komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Ovde je reč o 250 postrojenja za preradu otpadnih voda, sedam hiljada kilometara kanalizacione mreže. Ovo je projekat „Srbija 20-25“ o kojem smo pričali. Usvajanjem ovog Predloga zakona omogućićete da se realizuju investicije širom Republike Srbije i u najmanjim i u najvećim lokalnim samoupravama.
Dolazimo i do Fruškogorskog koridora, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit radi izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, između Vlade Republike Srbije i kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca. Brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, odnosno Fruškogorski koridor predstavlja jednu stvar o kojoj su mnogi ljudi sa prostora Bačke, prostora Srema maštali. Uvek se pričalo o onoj Iriškoj krivini, lakat krivina, što bi rekli u nekim popularnim serijama, uvek je bio problem sa transportom, uvek je bio problem sa kućama koje se nalaze na prostoru te saobraćajnice, sa sporošću odvijanja saobraćaja, naročito kada dođe do prvog ili drugog snega, pa onda dođu kolone, pa se sve uspori.
Ovde ćemo imati tunel kroz Frušku goru, moderno urađen, brzu saobraćajnicu koja će se na jednoj strani nadovezivati na autoput Novi Sad – Subotica, koji je jedan važan međunarodni koridor, imaćemo most kod Kovilja, dakle kompletno regulisan sistem saobraćajnice, 85% vrednosti finansiranja ove saobraćajnice ide iz ovog zajma. Ukupna vrednost je 608.384.610 američkih dolara.
Ja bih vas molio da u danu za glasanje kada bude došlo vreme, uvaženi poslanici, podržite ove predloge zakona, kako ih mi zovemo o ratifikaciji, kako bismo mogli ove infrastrukturne projekte iz programa „Srbija 20-25“ da realizujemo. Nakon realizacije ovih projekata mi ćemo pričati o jednoj još kvalitetnijoj Srbiji, još jednom mestu koje je bolje za život, najmodernijoj infrastrukturi koju danas Evropa poznaje.
Hvala vam puno i stojim na raspolaganju za sva neophodna pitanja.

Poštovana predsedavajuća, samo ću kratko da se osvrnem na ovo pitanje koje se tiče Peštera i koji se tiče novovaroške opštine.
U ovom ugovoru je priča o navodnjavanju prostora Fruške gore, a mimo toga iz budžeta finansiramo i ove godine pešterski vodovod koji povezuje Sjenicu i Tutin i gde smo ove godine odvojili oko milion i po evra da završimo celu priču i ako bude sve u redu i sa lokalnim samoupravama Tutin i Sjenica, završimo sve kako treba, ja očekujem na jesen, odnosno za sledeću zimu da nemamo više problem sa vodosnabdevanje. Ne samo sa izgradnjom magistralnog voda i primarnog voda, nego i sa priključcima do sela i do kuća. To smo sve dogovorili sa predstavnicima opštine Sjenica, sa opštinom Tutin.
Druga stvar, kada pričamo o Novovaroškoj opštini, trenutno finansiramo jedan projekat vodosnabdevanja u Božetićima. To je jedno od najnaseljenijih sela u tom kraju, sa ogromnom količinom stočnog fonda. Država zajedno sa lokalnom samoupravom finansira to i to bi do pola godine trebalo da bude gotovo i onda idemo dalje. Idemo jedno po jedno selo. Eto, samo toliko.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, želim samo nekoliko stvari da kažem, nadovezujući se na gospođu Tomić. Izneli ste još jednu stvar koja ne stoji, a to je prosečna zarada u Republici Srbiji. Ona je u ovom trenutku preko 610 evra. Mislim da je jako važno zbog javnosti, da ljudi znaju, pošto ste spominjali neke cifre oko 500, mislim da ste pročitali podatke od pre dve, tri godine.
Druga stvar, javni dug u ovom trenutku je negde oko 53,8% i to je još uvek daleko manje ispod Mastrihta koji je 60%. Ne uzimajući to ko neku svetu kravu, nego jednostavno kao trend kojim se smatra zemlje EU ispod toga treba da drže svoj nivo duga. To je neki reper koji služi na prostoru kom živimo, a to je još uvek Evropa, koliko ja znam.
Sledeća stvar. Taj dug je bio preko 70% tamo oko 2012. godine. Javni dug se pravio zarad potrošnje, a ne zarad infrastrukture. Jedina stvar koja je istinita u celoj priči jeste da infrastrukturni objekti ostaju uvek.
Vi imate dve opcije u životu, kao i kod svoje kuće. Ako želite brže da se razvijate, da brže stignete na kraj puta, vi onda, ako imate dovoljno kapaciteta u svojoj kući, podignete kredit da biste nešto brže uradili. Ako ste rešili u godinu, dve, ne morate čekati 20, 30 godina, može to iz budžeta, nije sporno, ali onda ta investicija traje mnogo duže. Ovako ste stvorili potencijal za sebe. Rastom BDP. Zbirom svih vrednosti koje napravi jedno društvo za godinu dana stvorili ste 70% više nego što ste imali pre nekoliko godina.
I to je jedina istina i jedina stvar. Odatle nama potencijal da ovo radimo brzo zato što smo stvorili mnogo veću vrednost i odatle je „Miloš Veliki“ i odatle je auto-put od Niša prema Dimitrovgradu, odatle je završetak auto-puta sve do granice sa Severnom Makedonijom, odatle Moravski koridor, odatle Fruškogorski koridor, odatle Kuzmin - Rača, odatle Preljina - Pakovraće i sve ostalo. Odatle sve ove kanalizacije koje ćemo da radimo.
Moglo je to i iz budžeta, ali mnogo sporije. Ovako vi imate potencijal ne praveći novi dug, jer ćete napraviti BDP koji će samim tim apsorbovati sve ovo što radite i to je jedina istina i to sam imao potrebu da kažem.
I ima jedna stvar, hvala što ste mnoge projekte pozitivno ocenili.

Poštovanje gospodine predsedavajući, poštovanje kolege narodni poslanici.
Želim ukratko da vas izvestim o jednom delu priče koja se zove – „Open Balkan“ i koja predstavlja jednu ozbiljnu razvojnu šansu Srbije, u nekoliko segmenata, koji ćemo se potruditi u nekoliko narednih minuta, moje kolege i ja da vam predstavimo šta se to dešavalo u zadnja dva meseca, suštinski, a realno u poslednjih godinu dana, koliko na osnovu zajedničke inicijative predsednika Vučića, premijera tadašnjeg Severne Makedonije, Zajeva, premijera Republike Albanije, gospodina Rame.
Ideja čitave priče oko „Open Balkan“ jeste rušenje barijera, rušenja svega onoga u nekoliko segmenata koji se tiču i trgovine, prometa hrane, razmene ljudi u smislu radne snage, priznavanja akreditacija od strane nadležnih tela i svega onoga što može da posluži bržem kretanju ljudi, roba, kapitala, što je osnovni smisao i najveća prednost koju može da donese vreme koje se nalazi ispred nas.
Devedesetih su nastajale granice, došlo do prekida, najčešće u komunikacijama, a pogotovo u pogledu saradnje institucija. Za Srbiju je jako važno kao državu koja privredno jača, koja rast BDP u 20201. godini preko 7%. Samo Irska iz čitave Evrope može da se takmiči s nama. Za nas je jako važno da čitava priča oko tržišta bez barija, a to je „Open Balkan“, to je da tržište zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom profunkcioniše.
Dosta je posla bilo pred nama, dosta je posla urađeno u vremenu koje je iza nas. Mogu slobodno da kažem da u sektoru hrane, od trenutka kada ovi predlozi ratifikacija, nadam se naiđu na vaše odobrenje, Narodna skupština je najvažnije telo koje može da donese odluku o svemu ovome, naše je da pripremimo čitav posao za narodne poslanike. Ja se nadam da u danu za glasanje će doći do ratifikacije svih ovih sporazuma. Potrudiću se u narednih nekoliko minuta da deo koji se odnosi na Sporazum o saradnji i veterinarskoj-fitosanitarnoj zaštiti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje koji je potpisan u Tirani 21. decembra 2021. godine, da vam prezentujem.
Šta je cilj? Do sada uopšte nisu bile priznate laboratorijske analize hrane, bez obzira da li je biljnog, životinjskog porekla, u međusobnoj trgovini između ove tri zemlje. Apsolutno, svaki kada neko poželi da hranu iz Elbasa pošalje za Beograd, Novi Sad, Subotici, bilo gde, ili iz Niša za Kumanovo, svaki put, bez obzira što ste imali sertifikat, što ste imali dokaz o laboratorijskoj ispravnosti te hrane, vaša roba je morala na prelazu Tabanovci ili na nekom drugom prelazu u Republici Albaniji da bude ponovo uzorkovana, da vi tamo stojite, da stignu laboratorijske analize, da li je sve to tako i tek onda da se ona nađe na tržištu hrane.
Sa ovim sporazumom te barijere apsolutno rušimo. Potpuno su usaglašene laboratorijske analize, laboratorije kompletne za ove tri zemlje i sve što je izdato u Tirani važi u Zrenjaninu, sve što je izdato u Novom Sadu, važi u Tetovu i tako u krug. Suština je, više na graničnom prelazu koji je nafrekventniji Preševo-Tabanovci nema zaustavljanja robe biljnog i životinjskog porekla, a pri tome da potpuno poštujemo načelo bezbednosti hrane.
Sećate se gomile kamiona sa jagodama iz pravca naših južnih suseda, koje su išle prema Srbiji, sećate se gomile naše robe, mleka ili nekih drugih proizvoda, nemojte zaboraviti da naša trgovinska razmena sa Severnom Makedonijom iznosi 300 miliona evra, gde je srpski izvoz 245 miliona evra.
Moram da se osvrnem i na trgovinu sa hranom i poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom. Nikada neću zaboraviti 2017. ili 2018. godinu, više ne mogu da se setim kada je to bilo, posle 60 godina prvi ministar poljoprivrede Srbije koji je bio u Albaniji i uopšte susreta albanskog ministra i srpskog ministra u vezi hrane smo imali moj kolega i ja u tadašnje vreme, kasnije je on postao ministar odbrane. Tada smo razmenili sertifikate i tada je trgovina bila svega desetak miliona evra, opšte razmene. Sada je 90 miliona evra.
Zamislite kolika trgovina će biti kada ne bude ovih barijera. Zato je jako važno da ceo ovaj prostor, ove tri zemlje, u razmeni hrane, koji je do sada vredeo neko oko 450 miliona evra, sve zemlje, bilo ko bilo s kim, kada razmenjuje hranu i trguje hranom da naraste do milijardu evra. To je prostor, koji je prosto neverovatan. Sa ovim nepostojanjem kontrola na graničnim prelazima, ta stvar će biti znatno ubrzana. Još kada budemo uspeli da napravimo zeleni koridor, tzv. traku posebnu „Open Balkan“. To je jedan građevinski projekat, mora da se napravi to, to mora fizički da se izgradi. U ovom trenutku je to nemoguće pustiti u funkciju na taj način.
Zamislite kako će onda stvari da idu. Zamislite koliko će biti privilegija trgovaca, špeditera, privrednika, vozača kamiona, da stane u posebnu traku i ne mora da čeka na šest, sedam kilometara dugu kolonu koja se često znala napravili kao takva.
Zbog građana Srbije, zbog vas kolega narodni poslanici želim da kažem kako će to u praksi da funkcioniše. Mislim da je to, u stvari, najznačajnija stvar kroz koju ćete videti šta smo mi dogovorili. Krene npr, kamion mesa, svinjskog mesa iz Šida, krene na tržište Severne Makedonije ili Albanije. Na graničnom prelazu on se više ne zaustavlja za uzorkovanje hrane.
Ima rana najava pošiljki koji je taj sistem uspostavio. Dan pre toga špediter najavi. Sutradan u vremenskom intervalu od 12.00 do 18.00 sati ići će kamion tih i tih registarskih oznaka, u prilogu vam se nalazi laboratorijska analiza, nalazi vam se kompletno cent koji ide uz svaki kamion i taj vozač kamiona prelazi granicu, ne staje više da se uzorkuje, nego odlazi u carinsku uspostavu Severne Makedonije, tamo gde se njegova sva roba rasknjižava i odlazi u trgovinski lanac.
Da bi vodili računa o bezbednosti hrane sve tri ove zemlje, postoji tzv. monitoring koji smo usaglasili jedni s drugima. To je broj pošiljaka koji se slučajnim uzorkom mora na granici uzorkovati o trošku države na čijoj se teritoriji to uzorkovanje vrši, koji ne može biti veći od 5% ukupnog broja pošiljki.
Zašto se ovo radi? Ovo se radi da ne bi došlo do eventualnih zloupotreba, da u svakom trenutku možemo nasumično da znamo šta se dešava sa celokupnim kontigentom pošiljki. Ima još jedna stvar. Usvojili smo zajedničku listu privrednih subjekata koji najviše trguju, koju imaju dobru poslovnu praksu, koji do sada nisu imali prilikom prethodnih analiza, bilo kakva iskakanja sa te liste, ti privredni subjekti, apsolutno, neće biti kontrolisani. Biće više u monitoring sistemu ovi koji se po prvi put pojavljuju, ulaze u sistem.
Još nekoliko stvari je usvojena da bi cela stvar mogla da funkcioniše. To su razmena karantinske liste sa statusom, uspostavljanje liste štetnih organizama, razmena programa istraživanja štetnih organizama, utvrđivanje liste bilja i biljnih proizvoda za koje je potreban sertifikat o fitosanitarnoj inspekciji. Zašto je ovo važno? Važno je da čitav ovaj prostor.
Ako je jedna bolest bilja priznata i kontrolisana na prostoru jedne zemlje, mora biti i na prostoru druge zemlje, na prostoru treće zemlje, jer samo tako možemo da usaglasimo čitavu trgovinu.
Ako je nešto proglašeno kao štetni organizam u Republici Srbiji, a nije u Republici Albaniji, mi automatski imamo problem pri trgovini. A nema dobre trgovine dok nisu sve strane zadovoljne. Manite me te trgovine gde jedna strana izveze 99% a druga strana 1%. Znate koliko to može da funkcioniše? Jedno leto i doviđenja. To je kao u onoj pesmi - Pevala je jedno leto i ćao.
Ova priča je priča za istoriju, priča za uvezivanje tržišta. Ljudi, mi smo sa ovim projektom "Open Balkan" dobili još 50% ljudi koji će biti konzumenti srpske hrane. Dobili smo prostor na kome će za 50% više svakoj zemlji biti više radne snage slobodno, da oni mogu bez problema da se kreću i da nemaju nikakve probleme prilikom uspostavljanja radno-pravnog statusa.
Ono što je pred nama, i sada da vas obavestim šta je juče dogovoreno, to su tehničke stvari, što se tiče robe biljnog porekla i sve što ima veze sa robom biljnog porekla, u Srbiji više se ne zadržava na graničnom prelazu Preševo nego odlazi u carinsku ispostavu Vranja, tu se rasknjižavaju papiri i ide dalje na svoje odredište. To je kod robe biljnog porekla, morali smo, da bi zaštitili svoj prostor. Vranje je najbliže granici, ne daj bože da se nešto neželjeno desi, to je blizu granice, ne ulazi duboko u teritoriju eventualni neki štetni organizam ako ga slučajno ustanovimo da postoji i mi štitimo prostor Srbije, dok istovremeno omogućavamo slobodnu trgovinu robe biljnog porekla.
Što se tiče robe životinjskog porekla, tu je stvar još prostija, zato što je to sve već ispitano, postoje sve analize, nema nikakvih problema, nema šanse da uđe nešto što je eventualno zaraženo nekom bolešću, a na drugoj teritoriji oni brane od istih tih bolesti se kao i mi odlazi u carinsku ispostavu krajnjeg odredišta gde se roba isporučuje. Primera radi, ako je neko naručio robu iz makedonskog "Pekabesko", to je mesna prerađevina, naručio je u Loznici, carinska ispostava najbliža Loznici, da li je to, sad, ja ne znam strukturu carine da li je Šabac ili Loznica, tamo se roba ne snižava, tamo će biti veterinarski inspektor, pregleda sve. Suština je da nema zadržavanja na granici, nema stajanja više sati, više dana. Još jedna važna stvar koju moram da kažem - veterinarski inspektori, fitosanitarni inspektori na ovim tačkama rade 24/7.
Srpska strana je i ranije implementirala ovaj sistem. Imali smo problem na prostoru Severne Makedonije zbog tehničkih uslova, nije bilo dovoljno svetla u noćnim uslovima, jer mora da bude ne znam ni ja koliko luksa osvetljenje da bi mogli da se vrše pregledi noću robe biljnog porekla i oni su sad to implementirali i sa ovom ratifikacijom ovog sporazuma 24/7 je u stvari vreme funkcionisanja za sve ove tri države. Mislim da tu neće biti nikakvih problema.
Ono što ja očekujem u prvim danima, kao i za svaku stvar kad se počinje, biće tu nekih tehničkih zavrzlama, biće tu eventualno nekih problema, ali to ćemo u hodu otklanjati i mogu sad odgovorno da tvrdim i time završavam - srpska veterina i srpska fitosanitarna zaštita su apsolutno spremne za ovaj projekat od ponedeljka, 3. januara, od trenutka kada ovaj sporazum, ukoliko bude ratifikovan, stupi na pravnu snagu, "Open Balkan" kreće za Srbiju i to je jedna nova priča koja je u stvari istorijski sporazum Vučića, Rame i Zajeva, o kome će, ja sam potpuno ubeđen, generacije ispred nas pričati.
Pozvao bih vas da u danu za glasanje podržite ratifikaciju ovog sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas se pred nama nalazi set zakona koji se tiču finansija, i u prvom delu današnje sednice, potrudiću se koliko god je to moguće dok ne dođe ministar finansija, da dam uvodna obrazloženja iz kojih razloga se ide na izmene zakona i koji se tiču budžetskog sistema i koji se tiču različitih delova poreske politike.
Isto tako, u današnjem izlaganju osvrnuću se na izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i na deo koji se tiče izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Juče je usvojen budžet Republike Srbije za 2022. godinu i u skladu sa tim, neophodno je da došlo do njegovog izvršenja da se usvoji set zakona, usled kojih, što na prihodnoj, što na rashodnoj strani, dolazi do određenih stvaranja novih priliva, odnosno novih rashoda.
Krenu bih o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu su neophodne zbog najavljenog povećanja plata koje je predviđeno budžetom za 2022. godinu.
Jako važno, ono što je najavljeno tokom 2021. godine, da dobije svoju realizaciju kroz Zakon o budžetu na jednoj strani, a na drugoj strani kroz implementaciju izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Kao što smo i obećali, u 2022. godini ćemo povećati penzije i plate u javnom sektoru, kao i minimalnu zaradu. Na taj način nastavljamo sa daljim poboljšanjem životnog standarda građana Srbije.
Ovo je nesumnjivo da je moguće iz prostog razloga zato što je Srbija finansijski konsolidovana, sa svojim finansijama, sa druge strane ostvarila je jedan od najvećih stopa rasta u čitavoj Evropi, sa stopom rasta u 2021. godine, koji će sigurno ići na 7% i sa predviđenom stopom rasta za sledeću godinu, od preko 4%.
U 2022. godini je predviđeno povećanje plata od 8% zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, lekarima, u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.
Za ostale budžetske korisnike i korisnike organizacija za obavezno socijalno osiguranje predviđeno je povećanje plata od 7%.
Podsetiću vas da je i predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno kada je prezentovao kolika nas očekuje prosečna plata za 2021. godinu, mi smo već ispunili cifru od 500 evra i sad napadamo cifru koju smo zadali sebi programom „Srbija 2025“ za cilj, a to je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Republici Srbiji bude 900 evra, a penzija između 420 i 440 evra.
Kada je reč o platama u javnoj upravi, izdvojio bih nekoliko podataka koji pokazuju kolike su se plate povećavale po sektorima od 2014. godine kada smo sproveli fiskalnu konsolidaciju.
Plate u ustanovama zdravstvene zaštite: doktor medicine za 79,5% su veće plate, medicinske sestre, rekordnih 91,1%, ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja za 61,8%, ustanove visokog i višeg obrazovanja za 47%, predškolske ustanove 61%, ustanove socijalne zaštite 60,2%, i ustanove kulture 54,3%.
Nesumnjivo posmatrajući ovaj rast vidite da je akcenat stavljen na zdravstvenim radnicima. To su heroji zadnjih godinu i po dana. To su heroji borbe protiv korone. Mi još ovu borbu nismo završili. Imamo dobre trendove vezano za borbu protiv kovida i nadam se da će nas zdravstveni sistem, kako je do sada izdržao u smislu ljudskog potencijala, a isto tako i u smislu medicinske infrastrukture uspti da odoli ovoj najvećoj pošasti koja je zatekla ljudski rod posle Drugog svetskog rata.
Samo da vas podsetim da nas od 1. januara 2022. godine očekuje povećanje penzija za 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom. Podsećam vas da su penzije povećane od 1. januara ove godine u skladu sa švajcarskom formulom za 5,9%.
Inače, u poslednjih nekoliko godina, od 2014. godine, kada se opet vraćam na ovu finansijsku konsolidaciju koja je temelj svih reformi koje smo sproveli i svih uspešnih i valjanih povećanja i zarada i penzija, čija je to bila osnova, penzije su kumulativno porasle u proseku za oko 34%, uključujući pomenuto povećanje za 2020. godinu.
Kada se na ovo povećanje penzija doda da će svi penzioneri jednokratno u februaru dobiti 20.000 dinara novčane podrške, dolazi se do ukupnog povećanja od 11,2% penzija u 2022. godini u odnosu na sva primanja koja su ostvarena u 2021. godini.
Za navedenih 20.000 dinara novčane podrške za penzionere izdvojeno je dodatnih 34 milijarde dinara. Od 1. januara sledeće godine očekuje nas povećanje i minimalne zarade za 9,4%, odnosno sa sadašnjih 183,9 dinara po satu na cifru koja je nekada delovala potpuno nestvarno, od 200 dinara. Ona je pređena i sada će sat minimalca iznositi 201,2 dinara.
To znači da će prosečna minimalna zarada po prvi put preći 35.000 dinara, a setite se da smo pre samo 10 godina minimalnu zaradu imali od 172 evra, a danas ona prelazi od 300 evra.
Ja znam da mnoge račundžije verovatno i dalje neće shvatiti da je 300 veće od 172, ali za to će morati da se vrate u osnovnu školu kod učiteljice i da ponovo idu na časove matematike. Pričam za one dušebrižnike koji još uvek nisu shvatili da je 300 daleko veće od 172.
Sledeći propis koji se nalazi pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Izmene ovog zakona su predložene radi podsticanja unosa prava. Dakle, dolazimo na jedan viši nivo ove naše privredne video igrice. To je unos prava intelektualne svojine kao nenovčanog uloga u kapital rezidentnog pravnog lica, nezavisno od toga da li se radi o osnivanju novog pravnog lica i u smislu unošenja kapitala ili povećanju osnovnog kapitala postojećeg pravnog lica, tako što bi obveznik koji unosi navedena prava u kapital pravnog lica imao mogućnost da se opredeli da kapitalni dobitak, koji se utvrđuje po navedenom osnovu, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnog lica.
Ovo je velika stvar za srpsku privredu. Do sada su uglavnom ulazili u osnovni kapital ili novac ili prava ili neke druge stvari, koje su uglavnom bile fizički opipljive. Ovde po prvi put pravimo iskorak i da intelektualnu svojinu ubacujemo u osnovni kapital i time podstičemo rast vrednosti privrednih društava.
Nemojte zaboraviti da bez nauke, bez intelektualnih znanja u 21. veku, ukoliko je sve zasnovano na osnovnim sredstvima koja se tiču mašina, koja se tiču novca, tu nema posla. To su vrednosti 20. veka, intelektualna svojina, znanja su vrednost 21. veka i ona će sve više dolaziti do izražaja.
Osnovni ciljevi ovog predloženog zakona su podsticanje primene inovacija i stvaranje sopstvenih proizvoda i usluga uz pomoć intelektualne svojine u domaćem vlasništvu. Ne treba da vas podsećam na IT i kakav prodor pravimo u ovom sektoru i koliku vrednost mogu da imaju ove kompanije koje se bave IT ukoliko na ovaj način regulišemo ovu materiju i pojačani transfer tehnologije, uvođenje domaćih tehničko-tehnoloških organizacionih i poslovnih inovacija, kako bi se omogućilo povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Iskoristiću jedan primer iz agrara. Intelektualna svojina, pokretni solarni paneli koji su jedan od izuma koji su se desili u Srbiji. Uglavnom smo do sada imali fiksne solarne panele koji su bili alternativa za električnu energiju u poljima.
Sa ovim izumom, sa ovim intelektualnim pravom, povećanje vrednosti firmi koje su ovo izumele i ne samo ovde, nego vezano i za sektor primene fitosanitarne zaštite preko dronova, preko primene robota u agraru, vi tako povećavate vrednost ovih kompanija koje mogu na tržištu da dostignu veće vrednosti i samim tim dođe do prometa ovih kompanija.
Sledeći propis koji se nalazi pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana. Ovim zakonskim rešenjem se predviđa dalje fiskalno rasterećenje zarada. Povećanjem neoporezivog dela zarade omogućavaju se povoljniji uslovi privređivanja, rasterećivanjem privrednih subjekata i podstiče zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast.
O čemu se konkretno radi? U cilju daljeg fiskalnog rasterećenja zarada, predloženo je povećanje neoporezivog iznosa zarade. Dakle, onog dela koji je, da tako kažem, kad kod isplate zarade ne morate da platite poreske obaveze sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.
Ovom merom smanjuje se poresko opterećenje za privredu. Ukupno to je za privredu, ukupna ušteda od oko 17,2 milijarde dinara. To je prihod kojeg se država odrekla, ustupila ga privredi u nadi da će sve to biti iskorišćeno za razvoj, za nove investicije, za povećanje zarada. Dakle, tu se rezerviše jedan dodatni izvor sredstava koji nije budžetsko davanje, nego isključivo resurs koji ostaje privredi koji ona može da akumulira u svoje nove investicije.
Ovo je nesumnjivo da će dovesti do novih investicija u sektoru privrede primenom novih tehnologija, novih naučno-tehničkih rešenja i ova stvar predstavlja nam amanet za budućnost da idemo i dalje koliko god bude nam "jorgan dugačak" i koliko god budemo mogli da se prostiremo da umanjujemo opterećenje za privredu. To, složićete se, ne bi smo mogli ni jednog trenutka da uradimo da nismo imali fiskalnu konsolidaciju, da nemamo privredni rast ovakav kakav imamo, da nemamo BDP po prvi put preko 52 milijarde evra. Dakle, sve su to stvari koje su omogućile da dođe do ovakvih rasterećenja.
Sledeća stvar je, odnosno sledeći propis čije smo menjanje predložili kao Vlada na predlog Ministarstva finansija, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Ja mislim da će ovaj zakon u javnosti naići na izuzetno odobravanje. Pre svega, radi se, uglavnom, najčešće, najveći zahvat je kod vozila, putničkih vozila i ostalih vozila, između ostalog, koja su starosti od pet do dvadeset godina i koji imaju više od dve hiljade kubika, ovim će plaćati niži porez prilikom registracije.
Jeste da je registracija jednom godišnje, ali ako uštediš nešto više od 100 evra, nije to malo za kućni budžet. Kada to prevedemo na nešto drugo, to je možda, pa još malo, jedan dobar led televizor ili jedna rata za kredit, zavisi ko je u kreditu.
Ja sada malo to spuštam na neki običan nivo, nećete mi zameriti, ali u čemu se sastoji? Ovo će važiti ukoliko naravno naiđe na odobrenje vas narodnih poslanika, jer vi ste jedini vlasni da odlučite o tome, naše je samo da predlažemo, da ovaj propis važi od 1. januara 2022. godine i na ovaj način se sprovodi ustavni princip oporezivanja, srazmerno ekonomskoj moći obveznika, imajući u vidu tržišnu vrednost automobila.
Ako hoćemo da uđemo, pre svega, zbog narodnih poslanika i zbog javnosti, da uđemo u konkretne stvari, trenutno se porez na upotrebu motornih vozila koji se plaća prilikom registracije umanjuje za sva vozila po osnovu njihove starosti za 15, 25 ili 40%.
Sada se predlaže povećanje procenta umanjenja. Kako ovo jezički lepo zvuči, ali nadam se da će svi razumeti kada dođemo do konkretnih cifara. Ja ću se potruditi da vam to na plastičnim primerima objasnim.
Posmatrano po kategorijama, za vozila od pet do osam godina umanjenje poreza biće 25 umesto sadašnjih 15%. Za vozila od osam do deset godina umanjenja sa 25% ide na 40%, a za vozila od 10 do 20 godina starosti, umanjenje će biti 65% umesto postojećih 40%. Sa druge strane, za vozila starija od 20 godina porez se i sada plaća u iznosu od 20% od propisanog iznosa.
Najveće umanjenje imaće vozila stara između 10 i 20 godina koja imaju preko 2.000 kubika. Ako se ovo primeni na ovogodišnje iznose poreza za vozila kubikaže između 2.000 i 2.500 kubika, to je pristojan broj vozila u Srbiji, umesto sadašnjih 34.950 dinara poreza plaćaće se 20.387 - 14.563 dinara manje svake godine od sledeće godine, a za vozila između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.824 plaćaće se 41.314. Dakle, ovde je umanjenje 29.510 dinara. Ovo može da izađe i na 230 i 240 evra kada se preračuna. Za vozila preko 3.000 kubika će umesto 146.382 dinara plaćati 85.389 dinara ili 500 evra manje na godišnjem nivou itd. Možemo ići iz kategoriju u kategoriju. Mislim da ovakvo predloženo rešenje, nadam se, da će naići na odobrenje prvo narodnih poslanika u danu za glasanje, a kasnije i javnosti.
Izvinjavam se ovde imam malo više ovih izmena i dopuna poreskih zakona, ali imamo kad, nadam se.
Predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu, izmene koje su pred vama predložene su zbog potrebe da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa uz naknadnu upotrebljivih motornih vozila i odlaganje roka transfera obračuna i naplate ovog poreza na prenosu apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave takozvane, kako ih zovu skraćeno, LPA, lokalna poreska administracija, koja, mogu vam reći, u poslednje vreme dosta dobro tehnički opskrbila, dosta dobro obučila i ja se nadam da će 1. januara 2023. godine ovo biti implementirano najčešće zbog…
Sećam se vremena kada sam radio u Poreskoj upravi, porez na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon su jedne manje izdašnih poreskih prihoda i potpuno je normalno kada imate određenu količinu ljudi da najizdašnije poreske oblike gledate što pre da utvrdite kako biste napunili budžet, jer to je u krajnjem smislu i osnovna funkcija Poreske uprave, a onda ukoliko nemate dovoljno resursa, onda ove stvari ostavljate za kraj i onda je došlo zbog kašnjenja i zbog toga je dobro da dođe do ove transformacije, da dođe do ove izmene koja će omogućiti lakše utvrđivanje i poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, a kasnije transformacije prema i prenosa kompletno sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Sedmi Predlog je izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Predložene izmene dovešće do fiskalnog rasterećenja prihoda po osnovu rada, kroz smanjenja stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, omogućiće povoljnije uslove privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata i postaćiće zapošljavanje, prvih investicija i privredni rast. Nešto slično kao kod poreza malopre koji smo komentarisali.
U cilju daljeg fiskalnog rasterećenja, prihoda po osnovu rada predloženo je umanjenje stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%. Ovim se obezbeđuje smanjenje fiskalnog opterećenja i ovo je jako važna stvar. Koliko je, ponavljam, jorgan dugačak toliko će država moći da se prostre i da se odrekne dela svojih prihoda, a u korist privrednih subjekata i onih koji privređuju.
Sledeći propis koji se nalazi danas pred vama je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji. Jedan od najvažnijih razloga za donošenje novog zakona je centralizacija budžetske inspekcije, što između ostalog je postavljeno i kao obaveza u pregovaračkom Poglavlju 32 – finansijski nadzor.
Obzirom da Republička budžetska inspekcija obuhvata nadležnost i budžetske inspekcije lokalne vlasti, što najčešće nije bila u prilici da sprovodi zbog ograničenih kapaciteta, novi zakon će omogućiti bolje kapacitete, bolju opremljenost, lakšu kontrolu i lakše ujednačavanje postupanja na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Centralizacija budžetske inspekcije ima za cilj da pored jačanja kapaciteta poveća prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru. Utvrđen prosečan broj sprovedenih kontrola …
(Mihailo Jokić: Ko bira budžetske inspektore na lokalu?)
… Sad ćemo to. Sad idemo na to. Meni je drago što svi prate.
Naime, utvrđeno je da je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na republičkom nivou 4,86, na nivou AP 3,33, a na nivou jedinica lokalne samouprave 2,65.
Prema projekcijama od početka primene novog zakona, odnosno od 1. januara 2023. godine koja se uzima kao bazna godina, u kojoj bi prosečan broj kontrola po inspektoru iznosio pet planirano je da se u 2024. godini prosečan broj kontrola poveća za 40% u odnosu na baznu godinu, a to je da sedam kontrola po inspektoru itd. da bismo 2026. godine stigli na 11 kontrola po inspektoru.
Deveti predlog je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji njima se dodatno definišu predmeti korisnika eksproprijacije, skraćuju rokovi za postupanje nadležnih organa, rešava pitanje nelegalnih objekata u eksproprijaciji i definiše pitanje administrativnog prenosa.
Izmena se određuje da predmet eksproprijacije mogu biti svi oblici svojine, pa i nepokretnosti u javnoj svojini, što do sada nije bio slučaj. Naime, dosadašnja upravna i sudska praksa stala je na stanovište da je nepokretnosti u javnoj svojini moraju biti predmet eksproprijacije, a ne administrativnog prenosa, kako je to do sada bilo, koji bi se vršio najčešće bez naknade kako se pogrešno tumačio član 70. zakona.
Takođe, dodatno se definiše pojam korisnika eksproprijacije, kao i lice koje može steći pravo svojine.
Predloženim izmenama se skraćuju rokovi za postupanje organa u čijoj je nadležnosti postupanje po zahtevu za utvrđivanje javnog interesa i proširuje osnov za utvrđivanje javnog interesa.
Osim toga, pokazalo se kao opravdano da se javni interes utvrdi u slučaju rekonstrukcije i adaptacije već postojećeg objekta, a ne samo za slučaj njihove izgradnje, te u slučaju kada realizacija projekta radi izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju kada je taj projekat deo međudržavnog sporazuma. Imali smo mnoge železničke koridore gde smo imali potrebu za eksproprijacijom, a radilo se o rekonstrukciji. Nije se radilo o izgradnji i dolazili smo u problem. Niš-Dimitrovgrad, najveći problem nam je bilo to jer imate gomilu objekata koji se nalaze na putu, koji su nekada bili u društvenoj svojini, prešli kroz privatizaciju, privatnu svojinu i sada dođete u problem jer ne možete jednostavno lako da dođete do tih prostora, tih parcela koje su neophodne za rekonstrukciju i adaptaciju određenih objekata.
Određuju se kraći rokovi za postupanje organa Uprave nadležne za odlučivanje po zahtevima za eksproprijaciju i po izjavljenoj žalbi.
Sada bih, pošto će biti prisutan u kasnijem delu rasprave i ministar finansija, on će govoriti nešto više o Carinskom zakonu i nekim međunarodnim sporazumima, ja bih se osvrnuo na jedan deo koji se tiče izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju nekoliko osnovnih ciljeva. Prvi cilj jeste uvođenje tzv. E agrara. E agrar nam omogućava, pošto se nalazimo u 21. veku, ušli smo u proces digitalizacije, korona nam je pokazala da mnoge stvari možemo mnogo brže da radimo, da možemo da uvedemo elektronski sistem za prijavu subvencija, najvećeg dela subvencija, to će olakšati i rad Upravi za agrarna plaćanja, olakšati rad Upravi za Trezor koja je pomoćni organ prilikom isplate subvencija, da ljudi mogu u svakom trenutku da se informišu o stanju svog zahteva jer će svako imati svoj identifikacioni broj, ulaziti u svoj predmet i moći da vidi u kakvom se stanju on nalazi i kada će biti na naplati.
Ovim se postiže veća transparentnost i mislim da ćemo ovim znatno povećati poverenje u ovaj sistem ispate subvencija u Republici Srbiji.
Pored toga, imamo još jednu stvar koja se tiče izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju to je uvođenje izmena koje se tiču IPARD-a i sprovođenje IPARD-a, ne samo IPARDA 2, koji je blizu kraja, nego IPARDA 3. koji ugovaramo i koji će biti do kraja decembra potpisan novih 280 miliona evra evropskih para koji će ući u Srbiju za poljoprivrednike, za nabavku njihovih osnovnih sredstava i traktora i mašina i objekata i ruralnog turizma i svega onoga što je neophodno, pa ovaj put i ruralne infrastrukture, to ćemo imati po prvi put, u IPADU 3. omogućiće da se onom licu kome se odobre IPARD sredstva uplati prvo avans od 50% odobrenih sredstava, a na kraju realizacija investicije još 50%. Ovim postižemo dva efekta. Prvi efekat je da ubrzavamo sistem investiranja i pomažemo poljoprivrednom proizvođaču da lakše uđe u IPARD, a sa druge strane da brže realizujemo kompletan iznos sredstava koji je ugovoren na osnovu sporazuma između Republike Srbije i EU.
Pored toga, što se tiče rokova za ubrzanje IPARD podsticaja, zbog potrebe smanjenja vremena obrade zahteva, ukoliko jedan zahtev sadrži formalni nedostatak što sprečava postupanje po njemu isti se može dopuniti u roku koji ne može biti kraći od osam dana, a ni duži od 30 dana. Šta se ovim postiže?
Mi smo do sada imali situaciju na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, ovo će biti leks specijalis u odnosu na te stvari, da smo mogli do beskraja da imamo dopunu i da neko donese blanko zahtev i da svakih 15 minuta dopunjuje svoj zahtev i nema nikad kraja i nikada ne znate kad se jedan predmet završio ili nije, a to je omogućavao naš Zakon o opštem upravnom postupku. Ovim kod IPARDA ubrzavamo čitav ovaj proces i nadam se da ćemo u budućnosti moći i kod drugih stvari to da postignemo.
Isto tako osim e-agrara, izmenama zakona predviđeno je uspostavljanje IACS sistema za kontrolu plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, čime se Upravi za agrarna plaćanja daje osnov za nadležnost uspostavljanja navedenog sistema. Takođe, precizirane su i odredbe koje se odnose na „Elpis“ sistem da identifikaciju zemljišnih parcela. Zašto je ovaj „Elpis“ sistem jako važan?
Do sada su se davale subvencije po hektaru na osnovu vlasništva na zemlji, odnosno onog što piše u katastru. Nije po prirodi stvari vlasnik zemlje i poljoprivrednik, a ovo je subvencija za poljoprivredu, a ne za vlasnike zemlje, vlasnike poljoprivrednog zemljišta. Mi smo imali veliki broj lica koji su ostvarivali pravo, a kasnije davali svoje poljoprivredno zemljište u tzv. arendu i onda su oni uzimali i arendu i subvenciju za poljoprivredu.
Ovim uvođenjem „Elpis“ mi ćemo omogućiti, to je elektronski sistem, da svako bez obzira da li je vlasnik zemlje ili u ugovoru o zakupu može da dobije subvencije za zemljište nad kojim ostvaruje svoju poljoprivrednu proizvodnju i na ovaj način će direktne subvencije ići prema poljoprivredi. Izbegavaćemo ove situacije da vlasnici zemlje, poljoprivrednog zemljišta uzimaju to.
Zašto je to isto tako važno? Mi kada želimo sad da uvedemo i profesionalnog poljoprivrednog proizvođača i kada želimo da uvedemo tzv. plavi dizel, ne možemo da utvrdimo u ovakvoj situaciji, jer bi morali da dajemo subvencije onima koji su poljoprivredno gazdinstvo samo na osnovu vlasništva nad zemljom, koji se ne bave poljoprivredom. Složićete se da to ne može da se primeni i zbog toga su nam neophodne ove intervencije kako bismo mogli na ovom polju da kvalitetno radimo u budućnosti bez obzira ko bude sutra vodio ovaj sektor gde ima adekvatnu potku da može da rešava brzo stvari.
I, poslednji propis o kojem bih rekao koju reč, tiče se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave. Predložene su značajne izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa zaposlenih u ovim organima. Najznačajnije izmene se odnose na početak uspostavljanja sistema kompetencija koje su potrebne za rad službenika u navedenim organima, a koje podrazumevaju da se svi procesi upravljanja ljudskim resursima, počevši od planiranja kadrova, zasnivanja radnog odnosa, toka radnog veka, da se vrednuju te kompetencije u skladu sa tim prema profesionalnim sposobnostima, da mogu da se ostvaruju odgovarajući benefiti za zaposlene.
Izmenama ovog zakona kompetencije se definišu kao obavezan deo sadržine Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i propisuje obaveze usklađivanja ovih pravilnika sa kompetencijama u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Kada pričamo na ovakav način ovim šturim pravničkim jezikom, neko će pomisliti šta ovi rade opet. ovo se isključivo tiče zaposlenih koji rade u jedinicama lokalne samouprave, autonomnoj pokrajini zato što ovaj sistem kompetencija je uveden za državne službenike, ali za ove kategorije zaposlenih nije do sada bio i na ovaj način će se uvesti jedinstven sistem upravljanja kadrovima na čitavom prostoru Republike Srbije. Naravno da će biti i dosta otpora, ali ne možemo da dobijemo dobrog državnog službenika ukoliko nemamo dovoljno kriterijuma da možemo da ga vrednujemo tokom čitavog njegovog radnog veka.
Ukratko bih o ovim predlozima zakona. U toku rasprave ćemo se truditi i ja i ministar finansija koji će kasnije biti ovde, da odgovorimo na sva neophodna pitanja, a nadam se da će te u danu za glasanje podržati ove izmene zakona zato što će one sigurno dovesti do ubrzanja i investicija, većih zarada, umanjenja opterećenja za privredu, uvođenje inovacija, ali isto tako i korist za poljoprivredne proizvođače. Hvala.
Zamolio bih poslaničke grupe da se u danu za glasanje pozitivno izjasnite o ovim predlozima zakona. Hvala puno.

Poštovani predsedniče, poštovani narodi poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem o ovoj temi iz jednog drugog ugla nezavisno u odnosu na uticaj na životnu sredinu. Postoje neki propisi i procedure koje su predvideli kako se u ovakvim slučajevima postupa od strane države.
Moja koleginica Irena malopre je objasnila vezano za obuhvat prethodne stvari koje se moraju uraditi pre procene uticaja na životnu sredinu. Ali, moram reći jednu stvar, ne samo fakulteti, ne samo stručna javnost, ne mi, nego svaki građanin Srbije u toku javnog uvida, kada bude prezentovana studija uticaja na životnu sredinu, imaće učešće. Tako da, od strane Vlade Republike Srbije, biće obezbeđena potpuna transparentnost čitavog postupka, i nemojte da imate nikakve sumnje u to.
Za nekoliko minuta biće tu prisutan i ministar prosvete i nauke, gospodin Ružić, pa će vam on moći detaljnije govoriti o Rudarskom fakultetu. Ali, svaka insinuacija, ovo mene podseća na onu situaciju šta bi bilo kad bi bilo. Mi u ovom trenutku nismo videli studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u kojoj moraju biti sadržani i tehnološki procesi, način regulisanja eventualnih problema koji se mogu desiti kao akcidenti. Tako da, kada to bude na dnevnom redu, onda možemo pričati o konkretnim stvarima.
S druge strane, da, kako je i najavljeno, tako će i biti, tako će se i desiti, kada bude studija pred nama, onda će se odrediti i vreme održavanja referenduma, i nemojte biti uopšte ni u jednoj dilemi, ovakva stvar će biti prvi put na prostoru Republike Srbije da se o jednom ovakvom projektu odlučuje i svi građani će biti uključeni u to.
Što se tiče ugla poljoprivrede, naravno da na svakom prostoru gde dolazi do izgradnje bilo kog industrijskog postrojenja mora biti uključeno i Ministarstvo poljoprivrede, pre svega preko svoje Uprave za poljoprivredno zemljište, u pogledu eventualnih reperkusija koje to može imati na samo zemljište na kome se eventualno gradi bilo kakvo postrojenje, na njegovu okolinu, bližu i dalju, i uopšte kako to može uticati eventualno i na vodotokove.
Nemojte zaboraviti da bez saglasnosti nauke u ovom delu ne može biti nikakve realizacije sve dok sve relevantne institucije ne daju odgovor na pitanja koja će se otvoriti kroz studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, poštovani poslaniče Vujiću, poštovani narodni poslanici, bilo je nekoliko reči, pre svega kažem zbog javnosti. Prosto je neverovatno koliku pažnju, kako na društvenim mrežama, isto tako i možda na drugim medijskim prostorima, dobijaju ovi antivakser pokreti. Nisu oni ništa novo što se izmislilo u Srbiji, oni su prisutni na brojnim teritorijama, u brojnim državama, ali čini mi se da je prosto neverovatno, sve što može da se smisli i što može da se prezentuje u poslednje vreme, ne bi li se bacila ljaga, negativna konotacija na proces vakcinacije.
Vrlo često vidim da se spominju i Pavlovićeva mast i Ivermektin, to vam je jedan lek koji se koristi za čišćenje parazita kod domaćih životinja ili kod životinja koje koristimo na farmama. Prosto je neverovatno koliko ljudi odlaze daleko od nauke, idu u neki prostor koji ne znam ni kako bih ga nazvao prosto, prostor izmišljotina, prostor Fejsbuk animacija, ili nešto treće, a na kraju dolazimo do samo jedne stvari, jedini lek i jedini način za borbu protiv Kovida-19 je vakcinacija.
Čak i ljudi koji su preležali u nekoj prvoj fazi Kovid-19, kako god da nazovemo taj soj koji je postojao prošle godine i u Nišu, u aprilu mesecu, i u leto na čitavom prostoru Srbije, u proleće ove godine, pojavljuju se ljudi koji se ponovo zaražavaju. Jedni lek za to je vakcinacija. Ko god se vakciniše, te ljude odvajamo direktno od respiratora.
Ne želim ovde da se bavim sada medicinskim pojašnjenjima, zašto je to važno, ali dovoljno sam vremena proveo u poslednjih godinu i po dana u čitavoj ovoj priči vezano za borbu protiv kovida da mogu da kažem da sam video svašta. U početku smo imali nadu da će se pojaviti vakcina.
Srbija je jedna od prvih zemalja koja je nabavila vakcinu, krenula u vakcinaciju. U početku je to išlo jako dobro i dosta se ljudi vakcinisalo i prvom i drugom dozom, ima sad ljudi dosta koji se vakcinišu i buster dozom. Evo, Srbija će biti jedna od retkih zemalja koja će imati i petu vakcinu. Čuli ste za vakcinu „moderna“, ona će biti prisutna kod nas i građani će moći da se vakcinišu i njom.
Činjenica je da virus mutira i ništa novo ja vama neću reći i ništa vi novo nećete čuti i činjenica je da ćemo stalno imati nove i nove vakcine, koje će ulaziti, da tako kažem, u otvorenu borbu sa virusom, a s druge strane i nove lekove.
Isto tako, Srbija je nabavila najmodernije lekove kako bi spasili ljude koji se nalaze u kovid bolnicama. Srbija je napravila tri nove kovid bolnice, u najkraćem vremenskom intervalu. Sećate se Kliničkog centra Srbije, koliko dugo se gradio, Klinički centar Vojvodine koliko dugo nije završen, a tri bolnice za četiri meseca, i u Kruševcu, i u Beogradu, odnosno u Batajnici, i u Novom Sadu. To mnogo bogatije zemlje, zemlje koje, mogu da kažem, sebe svrstavaju na nekim zdravstvenim rang-listama na više mesto od nas, nisu uspeli da urade. Mali je broj zemalja koji je ovo uspeo u kratkom vremenskom intervalu, da uradi i da reši problem sa novim posteljama koje su se tražile, nemojte zaboraviti da je u pojedinim trenucima u različitim mesecima bilo i po osam, devet hiljada zaraženih.
Ali, postavlja se ovo ključno pitanje koje ste i vi postavili. Na koji način možemo da izađemo iz ovog začaranog kruga. Ja ću vam samo reći jedan prost – samo vakcinom. Samo vakcina i nema drugog odgovora na to.
Što se tiče ovih mera drugih koje Vlada eventualno, odnosno Krizni štab planira da implementira, sledeće nedelje će biti održana sednica Kriznog štaba, nova, na kojoj će biti razmatrano na koji način će deca u školama pohađati školu u nedeljama ispred nas, postoje tu nekoliko različitih predloga. Od vikenda kreće puna implementacija kontrole od strane inspekcijskih službi, komunalne milicije, svih ostalih, čitavog redarskog sistema u ugostiteljskim objektima posle 22 sata.
Vidim da se dosta ugostiteljskih objekata, ne dosta, skoro svi su se opredelili da rade do 22 sata. Ali morate imati jednu činjenicu u vidu – ovaj sistem kovid propusnica koji je implementiran, on tek funkcioniše nekoliko dana. Sedam dana funkcioniše u čitavom sistemu, ni sedam, pet, šest. Tako da je ovo neka vrsta pripremne faze, ukoliko nam bude neophodno, da Krizni štab može, zajedno sa Vladom, kasnije koja će to da implementira kroz uredbu u sprečavanju kovida, da može da izađe na kraj sa ovom pošasti od Kovida-19.
Kako će čitava stvar da se razvija, niko od nas ne može da predvidi. Da li će biti neke nove mutacije? Verovatno. Što bude prolazio period od druge vakcine, a ne bude se eventualno neko buster vakcinom vakcinisao, da ćemo imati još veći krug potencijalnih lica koja bi mogla eventualno biti zaražena koronom i zbog toga je važna vakcinacija.
Da rezimiram čitavu priču. Vlada Srbije je pripremila neophodna medicinska sredstva, pripremila dovoljan broj vakcina, pripremila institucije, odnosno zdravstvene institucije za borbu protiv kovida, ali ima jedan deo koji moramo da uradimo mi sami, da pokušamo da u komunikaciji sa našim sugrađanima, prijateljima, rodbinom, svako od nas verovatno ima nekog pored sebe ko se nije vakcinisao. Ja sam jednog danas uspeo da ubedim u 11 sati dole da se vakciniše i nisam mu verovao dok nisam video da se vakcinisao. Ali to morate svaki dan raditi, jer tako spašavamo našu decu.
Postoje još neki alati koji će biti na raspolaganju Ministarstvu zdravlja, ali pošto ja nisam vlastan o tome da govorim, pre svega mislim na proširenje populacije koja može eventualno da primi vakcinu, o tome će vam govoriti ministar Lončar, kada bude bio pred vama. Hvala vam puno.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim samo nekoliko uvodnih reči da iznesem o predlozima zakona koji se danas nalaze pred vama.
Krenuću redom, onako kako je to predviđeno dnevnim redom parlamenta, a to je Predlog zakona o popisu poljoprivrede za 2023. godinu.
Ovo je nastavak priče koju smo imali od pre nekoliko nedelja vezano za odlaganje popisa stanovništva, iz prostog razloga jer smo imali koronu i nismo bili u mogućnosti da sprovedemo sve neophodne materijalne pripreme, obuke kadrova i sve ostalo, kako bi se on mogao sprovesti u trenutku kada je to bilo predviđeno po prvobitnom predlogu.
Što se tiče Predloga zakona o popisu poljoprivrede, on predviđa da će se popis provesti tokom 2023. godine, da će rezultati ovog popisa biti objavljeni 2024. godine. Osnovni razlozi za predlaganje ovog zakona jesu dobijanje sveobuhvatnog pregleda karakteristika nacionalne poljoprivrede, izrada baza podataka, formiranje statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava kojima se obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja i dobijanje ostalih statističkih podataka koji su neophodni za planiranje kako na lokalnom, regionalnom nivou, tako i na državnom nivou.
Ono što je nesumnjivo da će biti sprovedeno po najvišim standardima kako je to predviđeno u skladu sa metodologijama EUROSTAT-a, da ćemo imati takav popis prisutan na našem terenu, Republički zavod za statistiku će sprovesti sve neophodne pripreme i već ih sprovodi, sredstva će biti obezbeđena za ovaj projekat i nesumnjivo da pored postojećih registara koji postoje u poljoprivredi, da će nam ovo dati jedan sveobuhvatan prikaz gde se nalazimo u ovom trenutku u odnosu na pre 10 godina.
Široko razmišljajući o poljoprivredi, možemo reći da poljoprivreda 2011. godine i danas, to više nisu iste poljoprivredne aktivnosti, kako u pogledu prinosa koji dobijamo, tako u pogledu kultura koje se gaje, u pogledu mehanizacije koja je prisutna na terenu, u pogledu sistema za navodnjavanje, korišćenja najsavremenijih tehnologija, manje-više gomila stvari se promenila.
Pokušaću da citiram jednog poljoprivrednika iz okoline Bačke Palanke, koji mi ovako reče pre jedno mesec dana, pošto je bio korisnik i nacionalnih sredstava i sredstava iz IPARD-a, vezano za traktore, mehanizaciju i sve ostalo neophodno, a vezano i za korišćenje državne zemlje, koji se na licitacijama prijavljivao.
Kaže – pre deset godina, kada sam odlazio na sajmove mehanizacije u Nemačku, maštao sam da imam mehanizaciju kao oni, a danas mogu slobodno da kažem da u najvećem delu imam mehanizaciju bar kao oni, a u neki stvarima vezano za korišćenje savremenih tehnologija smo otišli korak ispred. Naravno, ovo sam samo parafrazirao jednog poljoprivrednika iz Bačke Palanke. Nije situacija u svim delovima Srbije ista, ali ćemo se truditi da kroz izdvajanje iz budžeta u godinama koje su ispred nas što više dajemo za tu tzv. podršku ruralnom sektoru, za davanje podrške za nabavku mehanizacije, sistema za navodnjavanje.
Samo ću jedan primer navesti. Godine 2016. da bi što bolju mehanizaciju, što bolje sisteme za navodnjavanje, što bolje zasade imali država je tada mogla da izdvoji 600 miliona dinara za ove mere ruralnog razvoja južno od Save i Dunava. Godine 2020, svega četiri godine kasnije, isplaćeno je 11,2 milijarde dinara za ovu podršku, dakle skoro 20 puta više. To vam dovoljno govori koliko se povećao i kapacitet države, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i sa svojom finansijskom stabilnošću, a isto tako i koliki je broj aplikanata iz čitave Srbije bio za ove mere. Pričam, isključivo, samo o onim merama koje se finansiraju iz budžeta.
Kada dođe vreme za sprovođenje ovog zakona o popisu, nesumnjivo da oni koji budu bili u prilici da donose najvažnije strateške odluke vezane za razvoj poljoprivrede da će im biti veoma olakšan posao, jer ova metodologija koja će se primenjivati odgovara isključivo vremenu u kome živimo i ne možemo više poljoprivredu posmatrati kao neku aktivnost koja je usput, kao hobi, nego isključivo kao granu privrede koja donosi veliki deo BDP, a predstavlja izuzetnu sirovinsku bazu za prehrambenu industriju koja može da nosi razvoj agrara.
Što se tiče Predloga zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovida izazvane virusom Sars i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, moram još jednom da kažem zbog javnosti. Parafraziraću našeg predsednika - do pre par godina bili smo šampioni isključivo u sportu ili najčešće u sportu, u ekonomiji nismo verovali ni sami u sebe. Priča o korona periodu i postkorona periodu je priča Srbije, priča neverovatnih rezultata, o rastu BDP, o rastu ekonomije i mogućnosti takmičenja da budemo u top tri na čitavom prostoru Evrope. To je bila situacija 2020. godine kada smo imali najniži pad od svih zemalja na prostoru Evrope, a to će biti situacija i sa 2021. godinom, jer svi pokazatelji u prvom kvartalu i prolazna vremena koja imamo govore da će rast BDP biti čak i iznad očekivanja najoptimističnijih u Srbiji.
Jedan od alata, kako se između ostalog to postiglo, jeste i donošenje adekvatnih mera u periodu vanrednog stanja kada je intervenisano u sektoru privrede, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća sa obezbeđivanjem adekvatne finansijske podrške za sve privredne subjekte. Nemojte zaboraviti koliko se novca davalo i za podršku isplatama minimalaca u privrednim subjektima, kako u privatnom sektoru, tako u drugim sektorima, koliko se novca davalo ugostiteljima, koliko se novca dalo građanima Republike Srbije tzv. „helikopter mani“ koji su često osporavali tokom maja meseca, a videli ste koliko je na bazi toga skočila potrošnja i koji su efekti bili za srpsku privredu.
Ovaj Predlog zakona podrazumeva sledeće stvari. Srbija je sa Evropskom investicionom bankom potpisala ugovor o kreditu od 200 miliona evra. Mi smo prošle godine imali poziv za privredne subjekte, za podršku tim privrednim subjektima i kroz ove alate, koje vas molim da u danu za glasanje podržite Ministarstvo privrede i Vladu Republike Srbije, da ih odobrite kako bi svi ljudi koji su konkurisali iz sektora malih i srednjih preduzeća dobili neophodnu podršku za obrtna sredstva i za održavanje tekuće likvidnosti.
Jako je važno reći da će sva ova podrška biti realizovana kroz Fond za razvoj. Imamo dve karakteristične stvari vezane za korišćenje ovih sredstava. Rok otplate kredita za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava je do 48 meseci koje uključuje i grejs period do 18 meseci, sa kamatnom stopom o 1% na godišnjem nivou. Minimalni iznos kredita za jednog korisnika kredita za privredna društva je milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte je registrovano u odgovarajućem registru 200.000 dinara. Dok maksimalni iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica može biti do 10 miliona dinara, a za mala pravna lica 60 miliona dinara, a za srednja pravna lica do 100 miliona dinara.
Imajući u vidu da su privredni subjekti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja zbog pandemije posebno bili pogođeni, vodilo se računa da se iz ove oblasti omogući korišćenje sredstava po nešto povoljnijim uslovima. Rok otplate za njih, za privredne subjekte čija je pretežno delatnost iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja je do pet godina, koji uključuje grejs period do dve godine, sa istom kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou. Minimalni iznos kredita za jednog korisnika kredita, za privredna društva je miliona dinara, za preduzetnike, zadruge, privredne subjekte isto do 200.000 dinara. Maksimalni iznosi se kreću za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, mala pravna lica 70 miliona dinara, a za srednja pravna lica do 110 miliona dinara. Korisnicima kredita kojima je odobren kredit u skladu sa uredbom biće produžen rok otplate i produžen grejs period do 12 meseci.
Jako je važno još jednom reći da ćemo ovom podrškom imati obuhvat svih onih koji su iskazali interesovanje za ovakvu vrstu podrške. Sve će ići preko Fonda za razvoj na jedan potpuno jasan, transparentan način i ovo će sigurno i u 2021. godini za one privredne subjekte koji budu obrađeni tokom 2021. godine omogućiti jednu novu inicijalnu kapislu za njihovo funkcionisanje i za ulaganje u obrtna sredstva.
Postoje oblasti na koje neće moći ovo da se primenjuje, odnosno primenjuje ovaj zakon, a to su privredni subjekti iz organizovanja igara na sreću, lutrije i slične delatnosti, promet nafte i naftnih derivata i proizvodnja i promet proizvoda ili za aktivnosti koje su u skladu sa propisima Republike Srbije, međunarodnim sporazumima koji se primenjuju u Republici Srbiji ili pravilima Evropske investicione banke zabranjene. Nesumnjivo jedna važna kapisla od 200 miliona evra koje će Republici Srbiji poslužiti da i u ovom još uvek kovid periodu mi svi posmatramo, najčešće u javnosti, kao da je u Srbiji sve što se tiče korone prošlo.
Ne. Mi imamo nešto preko 50% vakcinisanog stanovništva. Mi moramo da učinimo još jedan dodatni iskorak na vakcinaciji stanovništva. Nesumnjivo da je Srbija u zadnjih šest meseci, od kako je počela svoju vakcinaciju, jedan od lidera u čitavom svetu po načinu borbe protiv Kovida-19. Ne smemo sada, naročito u mlađoj populaciji, da izgubimo tu trku, jer što više ljudi je vakcinisano to je manje štete koja može nastati za stanovništvo i ne daj Bože smrtnih ishoda.
Vidite svi ovih dana šta se dešava. Brojke vrlo lako sa 70, 80 skoče na 120, sa 120 na 220. Možda danas ili sutra, pričam potpuno teorijski, mogu da skoče i puta dva i puta tri. Ono što je činjenica i ono što medicinski stručnjaci kažu, ko se vakcinisao smrtnog ishoda nema. Mi moramo da spasimo život i zdravlje ljudi, pa onda posle toga privredu da spasemo, jer bez privrede mi ne bismo mogli ništa od ovoga da intervenišemo i da imamo i povećanje plata za medicinske radnike i podršku najstarijim našim sugrađanima i ostala davanja za nezaposlena lica koja idu, a to je sve proces koji je započet tokom vanrednog stanje i kada su se upumpala sredstva u privredu i omogućila da ne dođu do sloma.
Vi ste bili svedoci u Italiji, kod našeg drugog spoljnotrgovinskog partnera, šta se dešava, koliki broj privrednih subjekata je zatvoren.
Slušam od nekih poznanika kako se zatvaraju privredni subjekti tamo, kako ljudi prodaju svoja lična sredstva da bi otplatili kredite koje su njihove firme uzele. Surovo, ali je tako.
U Srbiji je situacija znatno drugačije i sve je to nama omogućio period finansijske konsolidacije od 2014. godine. Da nisu urađene javne finansije kako treba, teško da bi nešto od bilo čega ovoga bilo moguće.
Što se tiče potvrđivanja Memoranduma između Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Italije, radi se isključivo o diplomatskim predstavnicima, priznavanju prava članovima njihovih porodica, kako bi oni mogli i na prostoru jedne i druge zemlje da ostvaruju prava, kao i lica kojima je priznat status diplomatskih službenika. Na ova ostala lica koja su, da tako kažem, prateće osoblje, primena ovog memoranduma se ne odnosi.
Ja bih vas molio da u danu za glasanje podržite ove predloge zakona iz jednog prostog razloga, naročito ovaj deo koji se odnosi na privredu, zato što nema važnije stvari u borbi protiv korone, pored vakcine, a to je borba za ekonomski boljitak Srbije. Ja sam potpuno ubeđen da naša stopa rasta BDP će daleko premašiti one cifre o kojima je pričala i Svetska banka i MMF, pa i naša Vlada. Mislim da smo i mi bili u prognozama u decembru mesecu pesimistični u odnosu kakav scenario će da bude, a poljoprivreda Srbije će dati svoj puni doprinos razvoju Srbije u mesecima koji su ispred nas, jer, hvala bogu, stvari nam tu dobro idu i koliko god nam prognozirali u prethodnom periodu, prethodnim godinama, da ne mogu tri dobre godine da budu, mi ćemo i četvrtu dobru godinu da imamo. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim nekoliko reči da kažem o Predlogu zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, o jednom zakonu koji naš pravni sistem na ovakav način do sada uopšte nije prepoznavao.
Do sada je oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima bila, i uopšte uređenja tržišta, na jedan opšti način regulisana Zakonom o trgovini, a složićete se da poljoprivredne proizvode sami po sebi ne možemo posmatrati kao flašicu, kao čašu, kao ovaj sto ispred nas, bilo koju stolicu, ne radi se o istim stvarima, iz jednog prostog razloga, zbog njihove postojanosti, zbog ograničenog vremena trajanja. Neki poljoprivredni proizvodi mogu kraće, neki duže da egzistiraju i u skladu sa tim gube na svom kvalitetu i gube na svojoj vrednosti. Iz tog razloga, pojavljujemo se sa ovim Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji se nadam da će u danu za glasanje naići na vaš pozitivan odgovor.
Šta smo mi u stvari želeli ovim Predlogom zakona da postignemo? Predviđeno je da se urede zahtevi i mere uređenja tržišta za poljoprivredne proizvode, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Ovaj zakon nam pre svega daje mogućnost za reakciju kada dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu, bez obzira da li su oni u pozitivnom smislu, negativnom smislu. Poljoprivreda je takva da nam se dešava da nekad imamo ozbiljne krize, ozbiljne probleme, a država osim instituta robnih rezervi nema alata kako da reaguje na tržištu.
Ovim zakonom, ukoliko bude usvojen od strane vas, mi imamo konkretan set mera kako da reagujemo na tržištu i to Ministarstvo poljoprivrede, da pokuša da reši probleme, da eventualno ne dođe do prestanka nekih poljoprivrednih proizvodnja a i da se ne naruše neki širi odnosi.
Složićete se da poljoprivreda u srpskom društvu ima višestruku ulogu, ima izuzetno veliku tradiciju, veliko učešće u BDP i svaki poremećaj koji se pojavi može da izazove velike probleme, naročito zbog velikog broja stanovnika koji se bave poljoprivredom.
Mi u ovom trenutku imamo preko 600 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Nisu to sva gazdinstva koja se stalno i kontinuirano bave poljoprivredom. Jedan deo njih to obavlja na jedan profesionalan način, bavi se kao svojim životnim poslom, neki to rade usput, radi dopune budžeta, neki se periodično pojavljuju u zavisnosti od kretanja cena na tržištu, tako da mi imamo različite subjekte na našem tržištu.
Što se tiče uopšte stanja u ovom trenutku u poljoprivredi, prošle godine imali smo izuzetno visok rast, 2020. na 2019. godinu, kada je reč o poljoprivredi. Naime, 5% je porastao BDP u poljoprivredi kad se posmatraju ova dva vremenska intervala. I to smo imali jednu situaciju koja je nekarakteristična - tri godine zaredom imali smo rast poljoprivrede. To je samo dokaz da sve mere koje je Vlada Republike Srbije u poslednjih sedam, osam, devet godina preduzimala, da su one sad, da tako kažem, uslovno, kolokvijalno, došle na svoju naplatu. Niko nije verovao da će tri godine biti rast.
Mi smo samo jednu godinu u poslednjih pet godina imali problematičnu, to beše 2017. godina, kada smo zbog suše imali velikih problema. Ali, zbog ulaganja u mehanizaciju, opremu, nove tehnologije, nova semena, nove vrste poljoprivredne proizvodnje, nemojte zaboraviti da pre 10-15 godina neke vrste poljoprivredne proizvodnje poput uzgajanja jabuka, uzgajanja borovnica, ili nisu postojale kod nas ili su potpuno bile, da tako kažem, devastirane u poslednjih 30-40 godina.
Iz svega toga, pojavljuje se potreba za jednim novim pristupom poljoprivredi, jer se poljoprivreda pre 10 godina, u smislu prinosa kada je reč o ratarstvu, u smislu prinosa kada je reč o voćarstvu, promenila. Pred nama se pojavljuju neki novi izazovi, neka nova tržišta, koji zahtevaju potpunu standardizaciju poljoprivrede, kako bi se na osnovu količine i kvaliteta mogao ostvariti veći profit.
Do sada smo, kao što sam malo pre rekao, imali institut robnih rezervi preko kojih se intervenisalo na tržištu. Složićete se i sami da robne rezerve postoje iz nekog drugog razloga. One nisu predviđene da reaguju promptno na tržištu usled svakih poremećaja. To je jedan spor sistem koji je izrađen pre 40-50 godina i koji ima jednu svoju potpuno drugu svrhu - da se zaštiti država kad dođe do nekih ekstremnih situacija u pogledu države, ne u smislu poljoprivrede. Tako da je to jedan dosta komplikovan sistem koji nije pružao mogućnost da se reaguje u svakom trenutku.
Na primer, imali smo situaciju 2017. godine sa malinama. Sećate se - niske cene maline, sećate se onih brojnih razgovora sa proizvođačima. Da bi se rešili ti problemi, da smo imali ovakav zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, postojao bi alat kako u svakom trenutku tim ljudima da pomognemo. Kad se desi mala cena, ovaj zakon daje mogućnost za privatno skladištenje robe, da država plati to, iskompenzuje jedan deo troškova, da sačuvate svoju robu dok ne bude cena veća i onda je prodate. Naveo sam maline kao primer. Svaka druga vrsta poljoprivrednih roba koje se nalaze na spisku koji će biti utvrđen, koji se nalazi ovde u Predlogu zakona, dolazi u obzir.
Nismo mi izmišljali ovde toplu vodu. Ovo su primenjivale zemlje koje su bile u procesu tranzicije i procesu ulaska u EU. Složićete se, poljoprivreda najviše pati do trenutka ulaska u EU, ali kad se uđe u EU poljoprivreda je jedan od najvećih dobitnika, jer ceo sistem EU je zasnovan, između ostalog, na nekoliko osnovnih politika. Jedna od njih je i poljoprivredna politika.
Navešću vam samo, primera radi, pod svim ovim uslovima koji danas važe u EU, Srbija da je članica EU dobila bi direktna davanja od strane evropskog budžeta u vrednosti od oko milijardu i 600 miliona evra. Naš budžet u ovom trenutku je 450 miliona evra. Zamislite da imamo na raspolaganju dve milijarde evra u ovom trenutku da smo članice EU, kolika bi to dobit bila za poljoprivredne proizvođače.
Ne mogu da se ne osvrnem na jednu stvar i zbog toga nam je potreban ovaj zakon što pre. Godine 2009. kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, najgori deo, podvlačim, najgori deo SSP-a i najteži deo za Srbiju je u oblasti poljoprivrede, najlošije ispregovarano. Gotovo potpuna liberalizacija u brojnim oblastima na račun brzog ulaska u EU koji se još ni dan danas nije desio. Danas je, evo, prošlo 12 godina od tada.
Sećate se onog penkala kojim su mahali? Mislim da beše Đelić koji je potpisao taj SSP. U tom trenutku upozoravali su poljoprivredne, struka, koliko je loš ispregovaran SSP.
Navešću vam jedan primer kod prerađevina od svinjskog mesa. U tom trenutku smo imali carinsku zaštitu od, valjda, 32%. To znači sve što hoćete da uvezete sa prostora EU morali ste na 100 novaca da platite 32 carinu da bi to uopšte ušlo. Time se branila konkurentnost srpske prerađivačke industrije u ovoj oblasti. Šta se desilo? Tako je ispregovarano da smo mi do 2012. godine imali carinsku zaštitu nula, a zemlje koje su pregovarale isto tako, okolno zemlje sa EU, koje nemaju ni delić prerađivačke industrije kao što ima Srbija, jer Srbija je tu jaka, gigant na Balkanu, su zadržale svoje zaštitne mere i do danas. Sad vi kad hoćete da vratite to u rikverc, da pokušate da zaštitite prerađivačku industriju, vi dođete u situaciju da morate da pregovarate sa svim zemljama članicama EU pojedinačno da biste to mogli da odradite. Gotovo nemoguće, Sizifov posao.
Hoću da vam kažem koliko je taj Sporazum, ovo je samo primer, takvih primera imate koliko god hoćete, koliko imate problema i koliko je loše tad ispregovarano. Ne ulazim u razloge zašto su to radili. Mogu sad da kažem 500 razloga u koje ja sumnjam. Nama je posle toga masovan priliv prerađivana bio iz Mađarske i Hrvatske, pa vi procenite sami zašto se to desilo i koji su razlozi za to.
Što se tiče ovog zakona, ovaj zakon pokušava, pokušaće i nadamo se i da će uspeti da zaštiti tržište od ekstremnih situacija. Kada dođe do pada cena na tržištu u odnosu na proizvođačke cene, kada naš seljak dođe u situaciju zbog kretanja na tržištu da bude cena proizvodnje, odnosno tržišna cena ispod cene koštanja proizvoda… To se ponekad desi iz različitih razloga zbog ogromne liberalizacije koja je omogućena posle 2000. godine, posle onih petooktobarskih promena, a onda udare pečat u negativnom smislu 2009. godine sa SSP-om . Sa time se mi danas borimo i zato pokušavamo da očuvamo delove poljoprivredne proizvodnje uvođenjem jednog ovakvog zakona u naš pravni sistem sa nekoliko mera koje smatram da će bar delimično rešiti probleme koji će se javljati u budućnosti.
Evo jednog prostog primera. Ovih dana imamo veliku krizu u sektoru mleka. Neki dan je gospodin Palma u poslaničkim pitanjima pitao za to. Šta se u stvari dešava? Došlo je do naglog skoka cena žitarica, imputa. Naročito su u problemu oni poljoprivredni proizvođači, oni proizvođači mleka koji nemaju mogućnost da uzmu državnu zemlju u zakup. Tako gde dobijaju državnu zemlju u zakup oni su državnu zemlju dobili za hranu za stoku, ali postoji deo Srbije gde te državne zemlje fizički nema, ne postoji. Ti ljudi kupuju hranu i oni su direktno izloženi tržištu u pogledu cena stočne hrane.
Ovakav zakon će nam pružiti mogućnost da reagujemo kod ovakvih kriza. Mi imamo ogromnu cenu ratarskih kultura u ovom trenutku, a imamo u stočarstvu relativno niske cene i kada je reč o sektoru mleka i kada je reč o sektoru svinja. Kod tovnog govedarstva tu je situacija nešto bolja, sad su cene od 2,10 do 2,15 evra na tržištu za kilogram bika. To su cene koje su, plus državna subvencija, pristojne. U ovom drugom delu, tamo gde nemamo mogućnosti da damo zemlju za hranu… U Vojvodini je to gotovo moguće u svakoj lokalnoj samoupravi, postoje neke lokalne samouprave koje zbog restitucije nemaju mogućnost za to, naročito na severu Vojvodine, ali u većem delu ima zemlje za stočare.
Kada razgovaram sa stočarima njihov problem je realan. Cena mleka nije skakala, premija koju država daje je sedam dinara i dalje. Mi nismo mogli laboratoriju da stavimo u funkciju u potpunosti zbog Kovida. Nemojte zaboraviti da je nama laboratorija radila kontrole, PCR testove sve vreme. Nama je u jednom trenutku ovaj veterinarski sektor nosio 50-60% kompletnih kontrola koje su se obavljale. Reč je o istim mašinama. Reč je o ljudima koji znaju taj posao da rade. Ne znam koliko ste bili upoznati sa tom informacijom, ali nama je laboratorija pokrivala… Da je nismo imali, naročito u prvom delu korona krize, ne bismo imali gde da obavimo toliku količinu testiranja. To je rađeno u laboratoriji u Batajnici i rađeno je u Veterinarskom institutu u Nišu i još nekim veterinarskim institutima.
Da se vratim na ovaj zakon i koje su to predlozi mera. Neke od mera su sledeće: to je javna intervencija kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene koju će svake godine jedan poseban sistem, koji će postojati u okviru Ministarstva poljoprivrede, izračunavati za svaku proizvodnu godinu. Ono što je nova stvar, taj alat stoji na raspolaganju Ministarstvu poljoprivrede kao, kako bih rekao, stubu regulisanja tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Trgovina u širem smislu reči, da, sve u redu, ali ovo je toliko, ljudi, specifično da mora da se prati i proizvodnja i trgovina. Ne može se odvojiti jedno od drugog. Nemoguće je.
Kao što sam malopre rekao, jedna od mera će biti podrška privatnom skladištenju, naknada dela troškova skladištenja kada je tržišna cena opet niža od ovoga, a da bi sačuvali svoj proizvod kada je moguće, za vreme, kad skoči cena na tržištu vi prodate svoju robu. Imaćemo i posebne interventne mere. To su direktna finansijska davanja po kili, litri kada imamo krizu na tržištu.
Imaćemo jednu meru koja je pozitivna u smislu šire društvene zajednice. To su posebna podrška za poljoprivredne proizvode koji se odnose na mere podrške, poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine. Neko će pitati šta je sad to, o čemu se tu radi. Evo, prevešću na najprostiji jezik, koliko je to moguće – školsko mleko i školsko voće iz Srbije, da đaci u našim školama uz užinu mogu da dobijaju mleko koje je proizvedeno u Srbiji i voće koje je proizvedeno u Srbiji. Ne da ga uvezemo iz Poljske. Šta time dobijamo? Time dobijamo na kvalitetu zdravlja naše najmlađe populacije zbog visokih standarda koje imamo u procesu proizvodnje, a sa druge strane povećavamo tražnju za domaćom robom. Zamislite situaciju u kojoj ćemo imati na raspolaganju od trenutka stupanja na snagu ovog zakona da ovakvu jednu meru sa Ministarstvo prosvete implementiramo na užem ili širem prostoru.
Pretpostavljam da gomila ljudi, dece u Beogradu i ne znaju kako to sve funkcioniše. Verovatno misle da u „Rodi“ to mleko se proizvodi, ali to je sve normalno. Mi moramo raditi na edukaciji, a preko toga možemo dosta da uradimo za brendiranje srpskih proizvoda.
Još ima jedna važna stvar koju želim da kažem, u članu 6. postoji mogućnost ovim zakonom i to ćemo iskoristi. Nemojte zaboraviti, na bazi ovog zakona, mi treba da donesemo 50 podzakonskih akata kojima će se regulisati ova materija.
Imaćemo mogućnost da označimo npr. meso i mesne prerađevine u marketima, bez obzira u čijem su oni vlasništvu, da li su u domaćem vlasništvu ili nekih velikih lanaca, da označimo meso koje je poreklom iz Srbije, da zabodemo srpsku zastavu u raf i kažemo – ovde je meso koje je poreklom iz Srbije, a, ovo meso je uvozno, pa vi ljudi, ako imate želju, volju, patriotskog naboja u sebi, pa čak iako je skuplje, možemo da branimo srpsko stočarstvo tako. To su neke, kako bih rekao, male tehnikalije, ali koje znače puno, koje vuku potrošnju iz Srbije i samim tim i cenu za poljoprivredne proizvođače.
Često u izlaganjima vezanim za pitanje cena, pitaju mene zašto su cene ovolike ili onolike. Kažem, ljudi, moram da vodim računa o poljoprivrednim proizvođačima. Ne mogu istovremeno da budem i koza i da čuvam kupus. Postoje alati kako se uređuje prostor i zato je ovo jedan od alata kako mi možemo da uredimo naš prostor poljoprivrednih proizvoda.
Hteo sam još jednu stvar da vam kažem koja se tiče npr. planiranja proizvodnje. Ovaj zakon nam daje mogućnost da ustanovimo u okviru Ministarstva poljoprivrede poseban sektor koji će se baviti planiranjem i u svakom trenutku znati šta se u Srbiji na bilo kom delu njene teritorije dešava, bez obzira da li je reč o privatnom ili o državnom vlasništvu. Ali, isto tako ćemo regulisati i sistem otkupa. Otkupljivači, nakupci, kako ih često zovemo, moraće da se registruju u jedan poseban registar, da ispune posebne uslove da uđu u njega i on će biti javan. Svaki naš poljoprivrednik će znati u svakom trenutku da li preko svoje poljoprivredne stručne službe, sam otići na internet, videti u mobilnom telefonu, danas, hvala Bogu, mislim 90 i kusur posto, ljudi koji se bave poljoprivredom u onom najizdašnijem smislu, koriste te savremene alate, videli smo to sada kada je bilo sa koronom koliki broj ljudi aplicirao na različite platforme koje je instaliralo Ministarstvo poljoprivrede, moći da kad kupi svoju robu zna dali ga je prodao nakupcu, otkupljivaču, zovite to kako god hoćete, koji je registrovan ili nekom ko pokušava to da radi na crno. Ako je to radio kod neregistrovanog poljoprivrednog proizvođača, onda je to dvostrani odnos, odnos između njega i tog lica i onda tu država malo šta može da uradi.
Zato ćemo za neke sektore voća i povrća predvideti obavezne ugovore, obavezne ugovore između dva lica da možemo kasnije da se naplatimo od tog otkupljivača, ne mislim na državu, nego mislim na poljoprivrednog proizvođača. Nešto kao, sada ću to da banalizujem, kao kod turističke agencije - imaš depozit, pa ako ti ne platiš čoveku, naplati se on odatle, a ne da to bude platim ti na blatobranu i vidimo se za pola cene, za jedno pet godina, a pola si dobio u kešu na ruke.
Uvešćemo jedan novi organizacioni oblik. To su tzv. proizvođačke organizacije koje ćemo gledati da stimulišemo za razvoj posebnih sektora. Nama u ovom trenutku fali u nekoliko delova poljoprivredne proizvodnje, ozbiljne ove poljoprivredne organizacije, proizvođačke organizacije. Neki sektori su iskočili iz svega toga u pozitivnom smislu, poput npr. pčelara. Oni su toliko dobro organizovani da uz državnu pomoć, naravno, da država njima više ne mora tu nešto veliko da pomaže, osim subvencija. Ali, nam fali nrp. u sektoru voćarstva, u sektoru provrtarstva, fale nam te proizvođačke organizacije koje bi mogle da planiraju proizvodnju, ugovaraju kasnije svoje prodaje na jedan organizovan način, da ne moraju npr. da imaju poljoprivredne zadruge, nego da imaju potpuno jedan drugi oblik organizovanja. Naravno, država će te sve stvari pomoći.
Još moram jednu stvar da kažem, ovim zakonom predviđeno je da se uredi jedan poseban sistem, informacioni sistem tržišta poljoprivrede Srbije, gde ćemo u svakom trenutku imati kao neku vrstu generalštaba upravljanja srpskom poljoprivredom u smislu količina, kvaliteta robe, bez obzira da li je ona u državnom vlasništvu, privatnom vlasništvu, pre svega u smislu odnosa prema drugim državama.
Moram da kažem da ovaj zakon će biti na snazi, možda sa nekim svojim izmenama u budućnosti, ali predviđeno je da traje do trenutka ulaska Srbije u EU, ako do toga brzo dođemo. Znači, jedan kratak vremenski interval. Ako bude trajalo duže, znači da imamo jedan alat čime možemo da operišemo na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Mislim da ovde imamo jednu u suštinskom smislu kvalitativnu promenu, da na poljoprivredu se baci novo svetlo i na trgovinu poljoprivrednim proizvodima.
Zahvaljujem se i izvinjavam na možda malo dužem izlaganju i zamolio bih poslaničke grupe da za sve što, eventualno, postoje neke nedoumice, sa svojim saradnicima ćemo vam odgovoriti na to, a u danu za glasanje da podržite ovaj Predlog zakona, jer na ovaj način ćemo pitanje nacionalne sigurnosti u sektoru hrane urediti na jedan mnogo kvalitetniji način, ne pukim liberalizmom, nego da država ima jednu alatku kojom može da upravlja procesima kad dođe do krize. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća i poštovani poslanici, želim samo ukratko da se osvrnem na neke stvari koje su bile u prethodnom izlaganju. Potpuno ste u pravu kada pričamo o toj promeni svesti u odnosu na poljoprivredu, naročito kada je reč o poljoprivrednoj kulturi. Da bismo mogli sve to da realizujemo, nemojte zaboraviti kroz šta smo mi sve prošli zadnjih 20, 30 godina, kroz 1990-e, kroz ratove, pa onda one ludačke privatizacije koje su najviše osakatile prehrambene kombinate, zadruge, kako god hoćete to zovite. To je bukvalno bilo sve, kamen na kamenu nije ostao, do proste poljoprivredne proizvodnje.
Kada sa time objedinite nedostatak infrastrukture, da bi, evo, opet se vraćamo na tu malinu, ali svejedno je, svaka roba koja ima prvu, drugu klasu, višnja u Prokuplju, Merošini, potpuno je svejedno, ako nemate infrastrukturu, onda vas kilogram toga ne možete da dobijete 100 novaca, nego dobijete 30 novaca. Dok se preveze sa tačka A na tačku B, ono vam se jednostavno raspe, propadne, više nije tog kvaliteta i ne možete da dobijete novac koji ste svojom mukom zaradili.
Evo, iskoristiću jedan primer, znate o čemu pričam. Neki dan na Pešteru, priča o infrastrukturi i o saobraćajnicama, a povezana sa mlekarstvom. Da se ne grade sada ovi putevi po Pešteru, da se nije izgradio put Sjenica-Aljinovići, tamo prema Novoj Varoši, sad se radi Duga Poljana – Karajukića Bunari, pa sve ove saobraćajnice, bez obzira da li je reč o Dugoj Poljani, Borči, bilo kom mestu, Dolićima, bilo gde, ti ljudi ako ne može neko da dođe do njih, da im pokupi mleko koje oni proizvedu, nije mleko onda 30 dinara litar, nego je 24 dinara litar, jer on mora da dođe negde kroz neki atarski put, da se probije, i to kad je lepo vreme. Kada padne sneg ili nešto drugo bude, onda ako nemate infrastrukture, ne možete ni da dođete do toga.
Zašto ovo sve pričam? To su sve neophodni uslovi, ali jedini nužni uslov jeste rad i želja za radom u poljoprivredi. Ako ne obezbedite ove uslove vezane za tržište, ta želja i taj rad mogu da padnu, baš kao što ste vi rekli, za pet sekundi u vodu i da se raspu kao da nikad ničeg nije ni bilo.
Bilo mi je interesantno na Bliskom istoku kada smo bili pre nekoliko meseci, zajedno sa predsednikom, priča o Emiratu i Bahreinu. Ljudi su shvatili da usled ove korone nije sve u novcu. Kada vi proizvedete hrane svega 25-30% u odnosu na potrebe svog stanovništva, džaba sva nafta ovog sveta, džaba svi dolari ovog sveta, ako nemate gde da kupite za svoj narod da prostu egzistenciju sebi obezbedi, ma koliko to delovalo neverovatno, ali sećate se, nemojte zaboraviti, naša pamet je često kratka. Nemojte zaboraviti mart mesec, onu psihozu u Evropi, na drugim mestima, u Americi, bilo gde na svetu. Nas je tada spasila u tom kulturološkom smislu, u psihološkom smislu, nacionalna sigurnost u oblasti hrane, što smo mogli da obezbedimo u svakom trenutku za sebe gotovo sve. A i ono što nismo imali u tom trenutku, gde smo opet zbog tih ludačkih privatizacija sve svoje uništili, obezbedili smo u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Tako da, priča o hrani je priča, mnogo širi svoj ima kontekst, naročito u Srbiji.
Reći ću samo jednu stvar u pogledu pristupa u komunikaciji sa tim ljudima koji se bave poljoprivredom. Sećate se svi 2011. godine i Arilja i protesta malinara u Arilju na putu Požega-Arilje prema Ivanjici. Koja je reakcija bila tadašnje vlasti? Da li se neko seća toga? Pendrek – po leđima. Zbog zahteva, evo, hoće ovi papiri da padnu, i njima je valjda muka kad toga kad se sete. To je bila reakcija neodgovorne vlasti i to je priča o kulturi odnosa prema poljoprivrednom proizvođaču. Šta se dešava zadnjih nekoliko godina? Imali smo i mi krize, i ova vlast je imala godine kada u poljoprivrednoj proizvodnji u nekom sektoru su bile manje ili više dobre cene. A koji je bio odnos prema ljudima? Razgovor. Razgovor i promena načina komunikacije sa ljudima i iznalaženje rešenja, i kada se čini da rešenja nema.
Sada s jedne strane imate pendrek i s druge imate reč. I šta se tu promenilo? Svest u odnosu na poljoprivrednike. Baš kao što u ovom trenutku ne čuje se muva u ovoj sali kada pričamo o ovome, jer su svi svesni koliki je značaj hrane u Srbiji za opstanak srpskog naroda. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, pošto sad trenutno nema prenosa, ne mogu da kažem da bih zbog javnosti hteo nešto da kažem, ali važno je zbog rasprave koju vodimo jedni sa drugima. Neću se javljati posle svakog, nego ću pokušati da sublimiram sve.
Gledajte, pre zore ne može da svane, niti je ikad moglo, niti će ikad moći. Tako i priče o Zakonu o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, ono malopre što ste pomenuli, gospodine Fremond, vezano za prvi kvartal 2016. godine. Voleo bih da je to bilo tad doneto. Ovaj tekst zakona, pritom je već dve godine, međutim, ova korona je uzela stvar pod svoje i nije jednostavno bilo prilike za to. Mislim da je bolje doneti ovakav propis bilo kad, nego nikad.
Ono što je nesumnjivo i što ste vi malopre rekli i što su rekli vaši prethodnici, gospodin Marković i gospođa pre toga, mi ovaj zakon donosimo zbog Srbije. Slažem se, nama je put EU, nama je to cilj i nije to sporno. Njima sam ja zahvalan i na IPARD-u, na sredstvima koje dobijamo i na svoj ostaloj podršci koju nam daju, ali mi ovo menjamo da bi promenili Srbiju, da bi promenili tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije i da bismo zaštitili, što bi rekao gospodin Palma, male poljoprivredne proizvođače od tržišta. Oni su nekad bili upućeni na zadruge. Sve što god proizvede uzme mu zadruga, pa da li to bila prva klasa, druga klasa, devetnaesta klasa. Tako je bilo, ali toga više nema i moramo da se prilagodimo vremenu u kom živimo.
Apsolutno se slažem sa vašim tvrdnjama vezano za Poljsku i vezano za Mađarsku, skepticizam, evroskepticizam koji je postojao među poljoprivrednim proizvođačima u EU, ali najveći evrofanatizam je postojao upravo među poljoprivrednim proizvođačima od trenutka ulaska u EU, vezano za sprovođenje poljoprivredne politike. Zamislite vi kakav bi ja bio ministar poljoprivrede kada bih imao pet puta veći budžet. Bilo ko, kada imaš 450 miliona, još ti neko da iz evropskih fondova milijardu i šesto miliona. Znate, IPARD je 175 miliona evra za pet godina, a ovo dobijete milijardu i 600 miliona, i za hektare i za kile i za litre i za sve živo. Opet, ima jedna druga stvar. Mi ovo sve moramo da radimo zbog budućnosti i da bismo rešili i zaštitili naše male poljoprivredne proizvođače.
Malopre ste spomenuli jednu stvar vezano za standarde o klasiranju trupova, plaćanje po kvalitetu i mleka i mesa. Samo ću se ukratko osvrnuti na to. To je najbolji način plaćanja. Ko ima dobru robu on dobije veće pare. Ko ima mleko da je belo on dobije manju subvenciju i manje pare. Pri tome moramo voditi računa iz kog prostora to dolazi, a ne da se svede samo na to. To je gospodin Palma potpuno u pravu, mi moramo da zaštitimo kroz ovaj ...(ne razume se) projekat sa dve, tri, četiri krave, jer je najveći broj njih sa tim brojnim stanjem na svojoj farmi.
Opet, sa druge strane, moramo i ove koje vuku ceo sistem, kako bih rekao, da ih pošpajcujemo. Zato smo napravili laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka da može da se plaća mleko po kvalitetu. Tome treba težiti. Nije to proces za jednu noć, od danas odlučujemo, samo kvalitet plaćamo, ostalo nas ne interesuje. Na šta bi to ličilo?
Isto tako je i oko klasiranja trupova. Mi već imamo takve stvari koje se dešavaju u nekim klanicama, ali nema tela koje je ovlašćeno od strane države koje kontroliše tu ispravnost. Na primer, ja znam sticajem okolnosti, „Mitros“, već tri godine plaća meso po kvalitetu, bukvalno kao da je stupio na snagu klasiranje trupova, a nije, tek će sada. Neki poljoprivredni proizvođači koji imaju bolju mesnatost, to im odgovara i nose tamo. Onda on ne dobije po kilogramu žive vage, kako mi to računamo, ne dobije 160 dinara, nego dobije 167, 168 dinara. Ako mu je meso kvalitetnije ili 156 ako je mesnatost manja.
To je stvar kojoj mi moramo težiti i to je prosto tako. Ako želite da učestvujete na jednom globalnom tržištu, a svi smo se opredelili za to, onda to mora tako da bude.
Moram samo jednu stvar još da kažem na kraju. Ovaj zakon će jako koristiti onome ko bude sprovodio poljoprivrednu politiku u godinama ispred nas, narednih četiri, pet godina. Imaće alat da kada dođe do krize da reaguje, a mi do sada taj alat nismo imali u punom kapacitetu te reči. Imali smo neke priručne metode koje ne mogu da reše sve situacije, a ovde za 20 roba, uključujući i svo voće i povrće, svo meso, samo nismo antilope i gnue stavili unutra, jer toga nema kod nas, ali sve, šta god vam padne napamet, nalazi se u obuhvatu mera intervencija koje može država da sprovede.
Videćete, dao Bog, ko god bude sprovodio ovo i ako bude imao volju za tim, koliko će potražnja za srpskom robom, kažem namerno robom iz cele Srbije, skočiti kada implementiramo ovaj zakon, kada obeležimo u svakom rafu robu koja je iz Srbije, pa ti kupi ako hoćeš šta hoćeš, ali imaš mogućnost izbora. Kada čovek ima mogućnost izbora onda uvek može da napreduje.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, pošto na predlog ovog zakona nema amandmana, želeo bih da vam se svima zahvalim na raspravi koja je bila tokom današnjeg dana i da iskažem svoju nadu da stvari koje smo imali u prošlosti, usled nedostatka ovakvog jednog alata, da bar što se tiče budućnosti to više neće biti problem.
Naravno, tu imamo još dosta prepreka, ali sve resurse koje ima Ministarstvo poljoprivrede staviće u funkciju implementacije ovog zakona ukoliko ga vi u danu za glasanje usvojite.
Hvala svim poslaničkim grupama i bilo mi je zadovoljstvo danas razgovarati sa vama i diskutovati o svemu ovome.
Hvala puno.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem apropo teme koju ste pokrenuli, a vezana je za problem korone i problem koji se pojavljuje sa nedovoljnom potrošnjom jagnjećeg i goveđeg mesa.
Činjenica je da u zadnjih 14. 15 meseci, 16, već koliko, zbog nedostatka jednog dela tržišta, to se pre svega odnosi na ugostiteljske objekte najvećim delom tokom ovih 14 meseci, a isto tako i nekih drugih platformi koje su bile važne za potrošnju ovog crvenog mesa, mi smo imali pad potrošnje. To automatski dovodi do situacije da u čitavoj priči dođe i do pada cena i samim tim do velikih problema.
Nisu ovo normalne situacije, nisu normalni uslovi. Goveđem mesu je čak potrošnja pala 70%. To je najpre zbog toga što nisu radili hoteli, restorani, nije bilo veselja koja su najklasičnija, da tako kažem linija preko kojih je ta potrošnja išla. To nije zaobišlo ni jagnjeće meso. Međutim, šta je država uradila u zadnjih 15 meseci? Tri puta je intervenisala na tržištu preko robnih rezervi ili preko sistema su dodatne finansijske podrške kako bi se ovaj sektor, koliko toliko stavio u neke normalne okvire. Priznaćete da i vreme u kome živimo nije toliko normalno i ko bi se nadao da će takve stvari da se dešavaju i koje su prouzrokovane koronom.
Ja ću samo zbog javnosti reći nekoliko stvari. U budžetu koji je namenjen podsticajima skoro 70% ode na stočarstvo. To je potpuno normalno, jer stočarstvo je najosetljiviji deo poljoprivredne proizvodnje koji trpi neki duži vremenski interval kada morate da se bavite njime i ne donosi odmah plodove, naročito kada je reč o govedarstvu, pre svega mislim o tovnom govedarstvu i mlečnom govedarstvu.
Situacija na današnji dan je dosta solidna. Cena jagnjećeg mesa žive vage je oko 260 dinara, što koliko toliko zadovoljava stanje na tržištu, a s druge strane cena goveđeg mesa, odnosno žive vage kada je to u … 2,05 evra, 2.10, plus subvencija države koja ide i za jedno i za drugo. Mislim da to nije malo.
Kako smo došli do toga? Sa jedne strane država je intervenisala, sa druge strane, otvorili smo nova izvozna tržišta. Nemojte zaboraviti da smo u Karajukića Bunaru zajedno sa jednim investitorom otvorili otkupni centar, pre svega, za jaganjce i odatle se skuplja roba i šalje na prostor Libana, na prostor Izraela i nekih drugih zemalja i to je jako važno. Mi u ovim trenucima kada je kriza možemo na ovakav način da rešimo ove probleme.
S druge strane, otvaramo i neka nova tržišta, pre svega tržišta golfskog zaliva i mislim da tu imamo dobre potencijale. S druge strane, samo ću podsetiti na jednu stvar, po jednom grlu ovce subvencija je 7.000 dinara, za jaganjce je 2.000 dinara po grlu. To su ubedljivo najveće subvencije koje postoje u okruženju, veće čak ni u EU. Mislim da su to načini na koje ove država može da se bori.
Nije bilo lako, naročito s jeseni prošle godine i u zimskom periodu. Sad je stanje znatno bolje, pošto vidim da se najavljuju i popuštanje mera i da će početi da rade i restorani u zatvorenom, tako da ja očekujem samo bolje i bolje, plus izvozni kapacitet koji vam se stalno povećava i mislim da ove godine više nećemo imati takvih problema.
Hvala puno.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2021. godinu.
Podsećanja radi, Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2021. godine, koji je usvojen u Narodnoj skupštini 4. februara 2020. godine, dakle, neposredno pre nego što će doći do epidemije kovida, bilo je definisano da će popis da se sprovodi u vremenskom intervalu od 1. do 30. aprila 2021. godine.
Međutim, globalna kriza koja je izazvana usled epidemije Kovida-19 predstavljala je jedan neočekivan izazov za jednu ovako veliku aktivnost koja je važna za svaku državu i koja se sprovodi svakih 10 godina.
Da bi se realizovao jedan popis, nije to samo prosto mesec dana u okviru kojih će se završiti anketiranje metodom intervjua svih koji žive na prostoru Republike Srbije, nego on podrazumeva i neke dodatne prethodne aktivnosti. Pre svega, obezbeđivanje neophodnog zakonskog okvira, neophodnog finansijskog okvira, materijalnih resursa, ali isto tako i angažovanje velikog broja lica, negde oko 20.000 ljudi, što instruktora, što popisivača, koji moraju da prođu čitavom Srbijom i da u tih mesec dana prikupe informacije koje će se kasnije obrađivati i kao takav dobiti rezultat popisa, a na osnovu kojih se donose izuzetno važne strateške odluke za jednu državu.
Složićete se svi da se Republika Srbija u prethodnih godinu dana odlično bori sa pandemijom Kovida. Vidimo svi rezultate i imunizacije, vidimo svi da u okolini gotovo da nema nama takmaca u imunizaciji. Negde oko milion i 400 hiljada stanovnika je već dobilo prvu vakcinu, oko 945 hiljada stanovnika je dobilo obe vakcine.
Vidite da gomila privrednika iz okruženja dolazi u Beograd, Niš, Sremsku Mitrovicu, Šabac, druga mesta da se vakcinišu. Vidite koliko je ovo sve otišlo daleko i da niko nije mogao u trenutku, kada je zakon donošen, da predvidi uopšte ovakve posledice.
Evropa ovih dana gotovo da je zaključana. Najveći deo zemalja tzv. zapadne Evrope nalazi se, kako oni to zovu, u lokdaunu. I druge evropske zemlje koje su trebale, morale da sprovedu popis stanovništva odložili su to ili kraj 2021. ili 2022. godinu u zavisnosti od trenutka kada je donošen propis. Imamo najsvežiji primer od juče i Severna Makedonija je donela odluku za odlaganje popisa stanovništva. To je isto uradila ranije i Savezna Republika Nemačka i neke druge države.
Definitivno da je to jedan trend iz jednog prostog razloga, jer u ovim uslovima nije moguće, pogotovo ko sprovodi metodom klasičnog intervjua, gde, da to plastično objasnimo, popisivač odlazi u kuću, razgovara sa članovima domaćinstva, popunjava anketu metodama intervjua. To u ovim uslovima nije moguće kada gledamo, koliko god to prilike dozvoljavaju, da se kontakti između više lica svedu na najmanju moguću meru i zbog toga ide se sa predlogom izmena ovog zakona.
Isto što se odnosi na stanovništvo, domaćinstvo i stanove biće vrlo brzo pred vama izmene zakona koje se tiču popisa u poljoprivredi, jer on uvek po metodologiji ide nakon ovog zakona. Mislim da predlozi koji su izneti u ovom aktu, čak možda možemo otići i korak dalje, u trenutku kada je pisan ovaj zakon ličilo je da će to moći da se obavi možda u roku od šest meseci, ali i sam krizni štab, Republički zavod za statistiku sa svojim apelima, možda će i prema Vladi, prema narodnim poslanicima u narednim danima izaći sa jednim drugačijim predlogom gde bi se možda još za neke vremenski interval odgodio popis, ali nesumnjivo da će popisa biti kao takvog.
Ono što je jako važno reći, u ovom trenutku svi materijalni resursi, bar što se tiče Republičkog zavoda za statistiku, postoje. Odgovarajući softveri koji moraju da prate čitavu ovu priču su spremni. Pripremljeni su adekvatni materijali na osnovu kojih bi se obučili i instruktori, obučili popisivači, ali za njih je neophodna i edukacija koja mora da se sprovede. To znači više lica na jednom mestu, automatski problem, plus ovi intervjui koji idu od kuće do kuće.
Iz tog razloga vas molim da uvažite ovaj predlog Vlade da se izvrši pomeranje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji su predviđene od 1. do 31. aprila 2021. godine i da to obavimo u trenutku kada i ovu imunizaciju podignemo na još viši nivo, a hvala Bogu Srbija ima dovoljno cepiva, dovoljno vakcina, dovoljno svega što je neophodno da bi se izborili sa ovom pošasti koja je zadesila svet u 21. veku.
Nemojte zaboraviti da ni jedna zemlja, osim Izraela, Velike Britanije, još nekoliko malih zemalja, se ne nosi sa ovom kovid krizom u pogledu vakcinisanja bolje od Republike Srbije i ako iko prvi bude ušao u ovaj proces popisa stanovništva, domaćinstava i stanova to će biti Republika Srbija.
Zamolio bih sve poslaničke grupe da imaju razumevanja za ovo. Nije nas volja naterala na ovo nego muka i potreba da odradimo posao kako treba. Da se krenulo u nešto drugo, da se krenulo sad u popis, ko zna kakve bi reakcije bile i šta bi ljudi mislili o svemu i na sve ovo što nas je stiglo još dodatan pritisak bi bio koji niko u ovom trenutku nije neophodan, ali posao će biti završen, država je spremna za ovaj posao, a za razliku od brojnih prostora, država ili ne znam ni ja više čega, koji čak izbegavaju da vrše popise iz različitih razloga.
Zbog toga molim sve poslaničke grupe da u danu za glasanje prihvate predloge koji budu išli od Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem vam se na tome što ste me saslušali i u nastavku rasprave biću na raspolaganju vašim pitanjima i hvala vam puno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici.
Mislio sam da vodimo debatu na osnovu činjenica, a ne na osnovu toga da neko nešto iskaže i samo nestane iz sale.
Ja ću morati, pre svega, zbog javnosti i kolega poslanika da ukažem na nekoliko važnih stvari, pre svega zbog integriteta Republike Srbije i Vlade Republike Srbije. Ako postoji jedna zemlja koja je označena svuda u pogledu štićenja prava nacionalnih manjina, onda je to Republika Srbija i to se čulo i u izlaganjima njihovih predstavnika tokom današnjeg dana i ja mislim da svaka druga konotacija, predstavlja izvrgavanje činjenica i pokušavanje sa nekim jeftinim političkim ne korektnostima, izazivanje problema u ovom domu Narodne skupštine.
Mislim da je to potpuno neumesno i mislim da bi to imalo za cilj da odvede raspravu u nekom drugom pravcu.
Ne želeći da bilo kome delim, bilo kakve lekcije ili bilo šta drugo kod Zakona o izmeni Zakona o popisu stanovništva, postojala je javna rasprava na koju niko, proverili smo to malopre nije podneo na tu vrstu, a primedbe smo čuli u prethodnoj raspravi, niko nijednu primedbu. Da je bilo primedbi, o tome bi se diskutovalo.
Druga stvar, i sam sam bio vaš kolega. Postoji institut amandmana, u petak u ponoć je istekao rok za podnošenje amandmana i moglo se dopuniti, ako je neko smatrao za shodno bilo kojim predlogom amandmana i na taj način diskutovati i eventualno pokušati da se izmeni, ako neko smatra i postoji većina za to da se izmeni tekst ovog zakona ili dopuni sa eventualnim predlozima, kako bi se čitav proces popisa popravio, ako je to potrebno.
U krajnjoj liniji, ovaj zakon i zakon koji je izvorni, je usvojen i označen kao moderan zakon koji uvažava sva prava svih onih koji žive na prostoru i dotle ide to daleko, komentarišući malopre sa saradnikom iz republičkog zavoda, da toliko to ide daleko da su toliko otvorena pitanja da možete da napišete, i kada ne vidite sebe, bilo kako označenim, nemate odnos, prema tome možete da napišete šta god poželite. To toliko ide daleko.
Apsolutno, nikakva diskriminacija, niti je kome namera, a u tome je malopre kolega koji je iz poslaničke grupe, koji je bio predstavnik poslaničke grupe, mislim Biševac, iz SDP, koji je rekao da su u radno telo za implementaciju ovog popisa na osnovu koordinacije na Savetu nacionalnih manjina dva čoveka iz redova Bošnjaka i Hrvata će biti implementirani i kud ćete onda veću otvorenost?
Moram još jednu stvar da kažem koja je jako važna zbog političke korektnosti ili nečeg drugog što je neko želeo da uradi.
Kada se gradio put preko Peštarske visoravni, oko Karajukića Bunara, sad ili pre 20 godina? Kada se ugovara put, autoput Požega – Boljare, vrednosti 1,6 milijardi evra? Sad ili tad ili bilo kada u prethodnih 50 godina?
Kada se radi pešterski vodovod, koji povezuje Sjenicu i Tutin, sad ili pre 10, 20, 50 godina?
Svakom ko želi da posmatra činjenice, mislim da je ovo dovoljan broj razloga koje govore o tome, koliko Republika Srbija ulaže na taj prostor. Hvala puno.