Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, želim nekoliko stvari da kažem vezano je za prethodnu diskusiju.
Prvo, razlog zašto se ide sa izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste da popravimo stvari koje su loše iz različitih razloga utvrđenim Sporazumom o stabilizacije i pridruživanju.
Mi popravljamo na taj način što pokušavamo kroz ove izmene zakona da utvrdimo posebne uslove, pod kojim fizička lica koja su državljani Evropske Unije mogu da steknu pravo svojine i utvrđujemo jasne kriterijume za to.
Još jednom želim da podcrtam. Mi popravljamo one stvari koje u tom trenutku su predvidele liberalizaciju potpunu poljoprivrednog zemljišta.
Druga stvar, ova država je odgovorna država i mora da poštuje svoje preuzete obaveze i ne može iz dana u dan da menja svoje stavove, jer će ličiti na „banana državu“, onda više ne liči na ozbiljnu državu koja ima svoj put.
Republika Srbija se opredelila za put ka evropskim integracijama i to je nesumnjivo. Svoje međunarodne obaveze mi ispunjavamo.
S druge strane, želeo bih jednu stvar da vam kažem vezano za Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, o kome ste pričali. Član 82. daje ovakvu mogućnost i potpuno je u skladu sa njim, a vezano je za princip uzajamnosti. Priča oko „Al Ravafeda“, ja sam juče spominjao, znam da ste bili sve vreme u sali i mislim da ste me čuli, apsolutno sam svestan vaših retoričkih sposobnosti i želje da jednu stvar ponovo izbacite u prvi plan, ali što se tiče „Al Ravafeda“, sa Upravom za poljoprivredno zemljište „Al Ravafed“ ima 4.200 ha ugovor, 250 evra je prosečna cena. Dakle, za 20% je veća u odnosu na prosečnu cenu koju je izdala na drugim mestima. Plaća se unapred, sve obaveze su izmirene i ugovor koji se odnosi na sistem za navodnjavanje i podizanje logističkih centara, 70% je završeno, a ostali deo će biti završen do marta 2018. godine, onako kako je to predviđeno ugovorom.
Na kraju, priča oko Kosova i oko 1% šanse i oko otvaranja dijaloga, ja znam koliko je i vama važna tema priča oko Kosova i dok postoji promil šanse mi ćemo se boriti da ono ostane u sastavu Srbije i kada neki možda budu mislili da više nema šanse mi ćemo se i onda boriti jer to je naša obaveza kao ljudi koji žive u Srbiji i koji vole svoju zemlju. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želeo bih samo nekoliko reči i da se osvrnem na poslednjih nekoliko govornika. Dakle, ne bih trošio previše vaše vreme.
Što se tiče priče o navodnjavanju i protivgradnim sistemima, juče sam govorio o tome i posle 30 godina imamo izgradnju 11 novih sistema. Devet je već počelo sa izgradnjom na prostoru Vojvodine, jedan na prostoru opštine Bogatić i grada Šapca treba da bude otpočet u narednih 10 dana. Toliko o tome da mi ne radimo ništa na tome.
Što se tiče rejonizacije koju je koleginica Filipovski spomenula, Ministarstvo poljoprivrede je raspisalo poziv za izradu naučnih studija u koje će biti uključeni geodeti, naši stručnjaci koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, klimatolozi, svi oni koji su neophodni da bismo jasno utvrdili prostore, uslove na tim prostorima, kako bismo što lakše mogli da prilagodimo svoju poljoprivrednu proizvodnju. Složićete se da je ovo pokretačka stvar koja mora da celu stvar ustroji kako treba na naučnim osnovama, a ne da postavljamo stvari kako misli neko ko je sa leve, desne strane ili šta mislim ja. Mislim da je najvažnije da nauka i struka kažu o tome.
Što se tiče izlaganja poslanika Zukorlića, apsolutno se slažem u delu seoskih područja koji se nalaze na višim nadmorskim visinama. U budžetu za 2018. godinu mi ćemo imati posebnu vrstu podrške za one poljoprivredne proizvodnje koje se ostvaruju na višim nadmorskim visinama. To je u ovom trenutku moguće. O izmenama poreske politike se da razgovarati, ali jedna od intencija koja postoji u zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici i ono čemu mi stremimo u tom delu jeste osposobljavanje područja koja se nalaze na većim nadmorskim visinama.
Zbog tog hendikepa nedostupnosti, loše infrastrukture ili nečeg sličnog, da na ovaj način sa podrškom finansijskom se kompenzuju ti negativni efekti, kako bi ljudi mogli da funkcionišu i, ono što je najvažnije, ostali tamo da žive, jer kako kažu - ono čije su ovce, toga je i brdo. Jako je važno da ostaje proizvodnja, da ostaje stanovništvo, da ostanu ljudi tamo, da može da se egzistira, jer je to jedini način odbrane nacionalnih interesa. Veoma sam zahvalan na tome i pored zahvalnosti podrške ovim izmenama zakona.
Što se tiče vaše komunikacije, odnosno vašeg izlaganja vezano za rokove, mi ovo radimo u roku. Moram još jednom da kažem da mi na ovaj način pokušavamo da ispravimo one stvari koje su iz različitih razloga predviđene Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju vezano za liberalizaciju, da nismo to sad uradili ne bismo imali više prostora. Da smo uradili to godinu dana ranije, garantujem vam da bi me ovde pitali – zašto vi trčite pred rudu i pre vremena ispravljate, odnosno utvrđujete neka pravila igre. Sad kad ih utvrđujemo u roku, neki me pitaju – što to radite? Mi to radimo, za razliku od nekih drugih koji to nisu radili.
Ima jedna stvar koja je, onako, prilično interesantna, verujem da ste vi želeli da budete duhoviti u pogledu našeg planiranja sednice, kada će se održati, a vezano je za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, vezano za Zvezdu, Partizan. Nisam mislio na sebe lično, nego mi da predlažemo, u tom kontekstu sam mislio.
Toliko vidovit nisam, nisam ni malo, pravo da vam kažem. Ove stvari nemaju veze jedna sa drugom. Znači, uvezivati, znam da je to kod nas vrlo često u razmišljanjima, da uvek postoji neka teorija zavere. Ovde nema nikakve teorije zavere, samo želje da se zaštiti poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije, a onima koji su sinoć pobedili čestitam na tome i mislim da je to dobro za ovu zemlju. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, mislim da treba, u najmanju ruku, zbog ovih predloga da iznesem svoj stav o njima, iz jednog prostog razloga, jer tema SSP je jedna važna tema koja je u zadnjih 10 godina, ili koliko već 9, 10 i više, pobuđivala toliko pažnje i imala važnost za politički život Srbije da moram da kažem stvari koje se tiču ovog dela o kome danas razgovaramo. Nesumnjivo, Srbija je preuzela svoje obaveze. To su međunarodni sporazumi i tu nema dvojbe. Niko ovim ne želi da delegitimiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče liberalizacije poljoprivrednog zemljišta. Nama je cilj ovim zakonom, da popravimo ono što tada u tom trenutku kada je pregovarano, iz različitih razloga se nije uspelo. Da li zato što je neko očekivao da će već 2010/11. godine Srbija biti član EU ili je smatrao da će kao sa slučajem Rumunije potpuna liberalizacija dovesti do novih investicija ili nečeg sličnog, ja ne želim da ulazim u to, jer lako je posle bitke biti general. Samo kažem da u ovom trenutku ovo što smo predložili je način da popravimo i to u roku koji je predviđen SSP.
Što se tiče ustavnog osnova. Mislim da je i jedna i druga odredba i član 97. ima svoju ulogu. Pažljivo sam pročitao posle vaše jučerašnje diskusije na Odboru, ali rekao sam juče u raspravi i to je činjenica, fakta da smo to dopunili kasnije, da je i član 85. a on je noseći, član 97. govori o održivom razvoju Srbije. Jeste, ova stvar je važna za održivi razvoj Srbije, jer ukoliko mi ovo ne donesmo, postoji opasnost od rizika za održivi razvoj Srbije. Vi ste toga svesni. Što se tiče zakupa poljoprivrednog zemljišta nikakvih 15, 20, 50 hiljada hektara nije uopšte u opticaju u ovom trenutku. U ovom trenutku u opticaju je površina od pet hiljada sa intencijom da još neki projekat prođe i neće biti ni blizu toliko koliko ste smatrali.
Što se tiče nitratne direktive spreman sam da razgovaramo o njoj. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim pre svega zbog javnosti, iako smo juče vodili raspravu maltene o istoj stvari. Kada bih uzeo stenografske beleške, kada bih imao pravo da ih uzmem, možda imam pravo, verovatno bi možda u šest reči se razlikovalo izlaganje, ali hoću da kažem pre svega zbog javnosti jednu stvar. Vi morate da razlikujete. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju reguliše odnose između Srbije i EU kao zajednice, a ne sa svakom pojedinačnom državom ponaosob. Morate da razlikujete tretman od uslova. Tretman je omogućen u pogledu poljoprivrednog zemljišta, stavljeni su uslovi u interesu Srbije. uslovi koji su postavljeni služe za popravljanje onoga što nije u postupku pregovaranja završeno do kraja. To je suština cele priče.
Priča o navodnjavanju, priča o protivgradnoj mreži, juče smo komentarisali to, ne bih ponovo da dužimo, ali činjenica je da je tretman jedno, uslovi su drugo i na ovaj način popravljamo ono što možemo. Kraj.

Niko ne može da kaže da je nešto nemoguće, sve je teorijski moguće. Da li je izvodljivo i u kojim rokovima, to je stvar za veliku diskusiju.
Ono o čemu vi pričate, razgovara se, činjenica, sa svakom zemljom ponaosob ukoliko želite da idete u izmene. Ali, što se tiče Sporazuma, one su ratifikovale svaka pojedinačno, ovaj Sporazum, on kao takav stupio na snagu. Ovde razgovaramo, ja imam utisak, ja koliko sam razumeo juče u uvodnom izlaganju, vi ste stranka koja je, pretpostavljam, proevropski orijentisana. Vi ovim nekim istupima kojima ste stavili, ja više ne znam da li ste u ovom delu ili ste u ovom delu ili ne znam ni ja gde.
Uz dužno poštovanje, mislim da bi ovde možda jedna od prethodnica koja je govorila na temu izmena zakona, možda bi ona mogla da vam objasni o čemu se tačno radi, oko SSP-a.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja možda jesam juče sa suzama u očima pričao o investicijama, i to iz jednog prostog razloga. Čovek kada radi i želi da nešto uspe mora da ima emociju prema tome. Ja nisam kamen, nego neko ko želi da promeni stvari, koje u prethodnih 30-40 godina nisu funkcionisale kako treba, a mnogo je njih protutnjalo za tih 40 godina, pa ni prstom mrdnuli nisu. To je prva stvar.
Ne može mi niko zabraniti da volim, da želim, da se trudim da uradim onaj posao koji mislim da treba. U krajnjoj liniji, građani će pre ili kasnije o tome dati svoj sud.
Druga stvar, kada smo kod „teniza“, ne želim nikada da pričam na ovakav način, ali mislim da pravilno izgovaranje naziva ovog privrednog subjekta ništa nije loše.
Što se tiče priče o zemljoposednicima i ostalim stvarima, koliko je zemljoposednika u procesu privatizacije bilo, malopre je rečeno i sada mogu ko papagaj da ponavljam od tih 20.000 hektara koji su otišli tada, ali hoću nešto drugo da vam kažem. Ovde je reč o pravu zakupa.
Kada je u decembru ili novembru mesecu, više ne mogu da se setim, kad su bile izmene Zakona o poljoprivredi, izmene Zakona o podsticajnim sredstvima, tad je postavljen znak pitanja transparentnosti postupka davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Tada sam vas uveravao, sad isto i videli ste i sami da je postupak potpuno bio transparentan, nikakvih pregovaranja, dogovaranja, neposrednih pogađanja, spinovanja ili ostalih stvari nije bilo. U krajnjoj liniji „Tenis“ je jedan od aplikanata, jedan od 219 aplikanata, ima potpuno isti status kao i svi ostali i iste obaveze će da ima u pogledu ispunjavanja potreba vezanih za životnu sredinu, vezanih za buduću radnu snagu i sve ono što je neophodno.
Za vašu informaciju, nije samo Zrenjanin, odobrena je i Kikinda, ima još tri aplikacije koje su u postupku razmatranja. Sve će biti prezentovano na jedan transparentan način, pošto se vrlo često ta reč ovde koristi, i biće prezentovano Odboru za poljoprivredu onako kako to pravila nalažu.
Što se tiče neba i poljoprivrede, koliko se sećam nije to stvar koja je u zadnjih dve ili tri ili pet godina, to je naš sistemski problem. U jednom trenutku naše istorije, 60-ih, 70-ih godina rađeno je dosta na tome, kasnije zbog različitih stvari, nemara, nemanja finansijskih sredstava ili ko zna čega, ne da nisu građeni sistemi, nego nisu ni održavani i to je sve proces koji se odigrava tamo negde do 2014. godine.
Mislim da smo mi dobili opomenu jednu veliku tad i tad smo promenili svoju svest i to je normalno. Reći ću vam, ne znam da li to može da se nazove anegdota, moje jedno lično iskustvo da podelim sa vama vezano za odbranu od nadolazeće reke Save 2014. godine. Toliko je davno bilo poslednji put kada se tako nešto tako desilo. Zašto vam ovo pričam? U pogledu kako izblede neke stvari u glavama i ljudi, više se podrazumevaju, a u stvari se ne podrazumevaju, i svi su očekivali da će u tom trenutku doći neko ne znam odakle i rešiti probleme svih građana. Tad je došlo do početka menjanje svesti i mislim da danas građani mnogo drugačije gledaju i na sistem odbrane od poplave i sisteme za navodnjavanje.
Što se tiče „Al Ravafeda“, tu završavam, juče sam pokazivao ono što je „Al Ravafed“ rešio, nije mi teško još jednom i nije mi teško 100 puta to da pokažem, jer mislim da je to jako važno zbog građane Srbije, da su to sistemi koji su već završeni, koji se nalaze na sedam različitih lokacija na prostoru Vojvodine, odnosno na prostoru Sivca, na prostoru Bača i drugih mesta i da su to stvari koje, juče sam i gospodinu Ješiću predložio da odemo to da pogledamo, tamo su izgrađena i dva logistička centra, pošto svi pričaju o nečemu što verovatno i nisu videli. Ne želim da u to ulazim, naravno, svako ima pravo da misli o bilo čemu na bilo koji način. „Al Ravafed“, ako neko želi da ga nađe, može da ga nađe bez ikakvih problema. Na Novosadskom sajmu sam video njihov štand, njihovu prezentaciju, posle još na nekoliko mesta kada je bilo. Da li će imati u svojoj poslovnoj politici takva opredeljenja da imaju sajt, prezentaciju, mislim da to nije dobro, da je to loše, da treba sve da se prezentuje, jer dobre stvari uvek treba da se prezentuju. Stvari koji se tiču zakupa poljoprivrednog zemljišta ću uvek isticati po ovom osnovu u prvi plan kao dobro realizovanu investiciju.

Neću dugo, ali misli da moramo još jednom, pošto očigledno kada dovoljno puta ponovite jednu stvar možda ljudi i čuju, ako žele da čuju.
Na ovaj način izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu popravljamo stvari koje nisu bile u to vreme kada je pregovarano predviđene na najbolji mogući način. Ovo je način u okvirima koje imate na raspolaganju. Ovde ispred mene se nalazi Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane.
U samom Sporazumu u članu 53. tačka 5. koja se odnosi na privredna društva, kaže se – nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma društva, kćeri privrednih društava zajednice imaće pravo sticanja i uživanja svojinskih prava na nepokretnostima kao i srpska privredna društva, a u pogledu javnih dobara ista prava koja uživaju srpska privredna društva kada su ova prava potrebna za obavljanje privrednih delatnosti za koja su ona osnovana.
Ima tu još stvari o kojima se govori. Ova stvar je, kako je neko malopre rekao, mislim da je koleginica iz vaše poslaničke grupe isto to rekla, to je usvojeno i to je tako i tu ne možemo ništa da uradimo. U granicama mogućeg mi smo popravili da zaštitimo interese Srbije. Sve ostalo naravno da je teren političkog razmimoilaženja ili dogovaranja.
Što se tiče Abu Dabija, ugovoreno je 100 miliona. U ovom trenutku mi smo povukli za projekte prvih 16 miliona dolara.
Izvinjavam se, nisam čuo.
(Gordana Čomić: Zar to ne ističe sada?)
Taman sam to hteo da vam kažem, pre pet dana smo dobili odluku od Fonda za razvoj Abu Dabija da se do 2021. godine prolongira bez naknadnih troškova povlačenje sredstava po ovom osnovu.
Kada sam postao ministar poljoprivrede formirali smo implementacionu jedinicu koja je morala da reguliše ove stvari. Prvih 11 projekata koji su imali takav stepen tehničke dokumentacije da mogu da imaju odobravanje poslali smo u narednih nekoliko meseci.
Ako me pitate da li je to sve moglo brže – sve je moglo brže. Uvek može brže i zato i brže, jače i bolje treba da radimo na ovim stvarima. Ima jedna stvar, znate šta se sada dešava što se tiče sistema za navodnjavanje? Drago mi je što sam uspeo nečim da vas danas oraspoložim, ali mi imamo sve više zainteresovanih među narodnih subjekata koji se bave finansijama, koji žele da uđu sa nama u projekte za izgradnju sistema za navodnjavanje, ne samo po osnovu zaduživanja, nego i po osnovu bespovratnih sredstava, kao što je Zeleni klimatski fond. Moramo da iskoristimo da uvežemo stvar. Znam da vam možda izgleda strašno, mi smo počeli da radimo na tom projektu.
Ja kažem opcije koje su na raspolaganju, a šta ko misli o tome… Imamo tu i sa Evropskom bankom rekonstrukciju i razvoj, imamo i sa njima, pre neki dan smo imali sastanke o tome. Nama je cilj da to radimo. Zašto neko to nije hteo, nije želeo, nije mogao ili nije znao, ja u to ne mogu da ulazim i to nije predmet. Znam da nama ovo treba kao hleba, iz jednog prostog razloga, ponoviću još jednom, ono što je autoput za drumski saobraćaj, to su za poljoprivredu sistemi za navodnjavanje.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, meni je žao što gospodin Milojičić nije imao više vremena da iskaže svoj stav o ovom Zakonu, jer čuo sam tri puta da je nešto u redu, i onda na kraju čujem posle tri pozitivna mišljenja na kraju negativan zaključak. Svašta sam video u logičkim operacijama, ali ovo još nisam video.
Što se tiče šta sam ja radio u svojoj prošlosti, uopšte ne bežim od toga. Vodio sam jedan grad, bavio sam se politikom, i gledao sam svaki put da uradim stvar na korist. Izlazio na izbore, pobeđivao na izborima, fala Bogu, još ih izgubio nisam, za razliku od vas.
Zašto nije bilo javne rasprave? Javna rasprava je jedna demokratska tekovina koju treba u svakom slučaju, kada god možemo, imamo uslove da je sprovedemo, komunikaciju sa udruženjima poljoprivrednih proizvođača i sa onima koji su protivnici ovakvog načina razmišljanja po kontekstu vođenja politike poljoprivrednog zemljišta, i druge stvari vezane za poljoprivredu, razgovarao, pričao sa njima. U zadnjih 10 godina, ima jedna organizacija koju vrlo često,
(Zoran Krasić: NALED.)
Ne NALED, gospodine Krasiću, nego „100p plus“, tamo nije smeo niko da uđe od ministara poljoprivrede,
(Narodni poslanici govore u glas.)
Neki nisu bili. Ja pričam u poslednje vreme.
Izvinjavam se gospodine predsedavajući, pokušavam da završim rečenicu, ali me stalno prekidaju, uopšte ne znam zašto, verovatno sam im interesantan.

Neću, dugo i neću uzimati vaše vreme.
I tamo među malinare, koje niko nije dolazio da ih obiđe sa 750 malinara u Arilju, gde su vrata bila s druge strane, a ne iza, da se može lako pobeći. Znači, razgovarao je sa tim ljudima, i stalno razgovarali oko problema koji ih muče.
Oko sve ove priče vezane za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, nema skoro poljoprivrednog udruženja, ja ga nisam video, osim vaše vlade u senci, koja je kritikovala SSP. Ne znam da li ste to videli, ali pre nekoliko dana jedna gospođa, ne znam sada tačno ime da joj navedem, mislim da je Vidović, ili tako nešto.
Rekao bih po tom saopštenju da vi nikad niste imali nikakve veze sa SSP-om. Zašto još možda nije bilo javne rasprave, zato što jedan deo vremena sam morao da potrošim vodeći računa da Srbija ne izgubi sredstva za navodnjavanje, odnosno sisteme za vodosnabdevanje Morave.
Morao sam da se bavim time zajedno sa ministrom finansija i ministrom za zaštitu životne sredine da mi ne bi izgubili sredstava za IP-u 2017/2018. godine jer neko iz Smederevske Palanke nije izvršio svoje obaveze. Država je iz budžetskog fonda za vode izdvojila sredstva da bi kompenzovala štetu koja je mogla da nastane po ovom osnovu.
Znam ja da ste vi zaključili taj ugovor, znam da ste u početku izmirivali svoje obaveze, da ste kasnili, izgubili moć izmirivanja obaveza, zašto, kako, i kroz šta Srbija ne sme više nikada da dozvoli da zbog bilo kog projekta budu sredstva koja dolaze sa strane na bilo koji način osporena.
Zbog toga smo našli meru za intervenciju, a uvek na kraju o svakom od nas sud donesu birači. O meni, o bilo kome u ovoj sali, pa tako i ovamo. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, veoma sam zahvalan svim kolegama koji su u prethodnih 12, 13 sati, juče i danas podržali u načelu, izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer ovo je jako važna stvar i za poljoprivredu i uopšte za Srbiju, iz jednog prostog razloga, zato što na ovaj način popravljamo stanje koje smo nasledili SSP i pokušavamo da zaštitimo ono što je naše.
Zahvaljujem se isto i onima koji nisu blagonaklono gledali na ove predložene odredbe, ali su učestvovali u raspravi i dali svoj doprinos u pogledu rasprave ili amandmana.
Ne mogu to isto da kažem za one koji dođu na dva minuta, kažu nešto, i ja taman želim da odgovorim, i više nikog nema, ne, ne odnosi se to na vas. Još plus na sve to promaši se tema, što je kolega Orlić primetio.
Ja mislim da je neko, ovo mi liči na onaj povratak u budućnost, ono kad se vratite neko vreme nazad. Izgleda da se neko vratio u decembar 2015. godine, ali nema veze.
Želim svima da se zahvalim na konstruktivnoj raspravi, na predlozima, amandmane ćemo neke prihvatiti zato što dobro usmeravaju zakon, te koji se brišu o njima ćemo u ponedeljak.
Zahvalan sam svima na konstruktivnoj raspravi i samo mogu da kažem da sve što smo predložili, uradili smo kako bismo popravili stanje, Srbiji omogućili da narednih deset godina nema prodaje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini građanima EU, odnosno stavili taj vremenski rok za ispunjavanje kumulativnih uslova.
Mislim da na ovaj način smo najviše uradili što smo mogli u zadatim uslovima.
Sve ostale primedbe možemo uzeti u obzir, razgovarali smo o njima, ali moraju svi da znaju da zemlja Srbija nije nešto što menja svoju politiku i kretanje svakih šest minuta. Ovo je ozbiljna država i mora da vodi računa o svojim nacionalnim interesima.
Hvala vam i u ponedeljak ili već koji god bude dan o amandmanima. Naravno da ćemo vam biti na raspolaganju.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani narodni poslanici, imam veliko zadovoljstvo da danas pred vama mogu da izložim izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, dakle, jednog zakona koji je u prethodnih nekoliko godina budio dosta veliko interesovanje, naročito u pogledu stvari o kojima ćemo danas pričati, a to je, pre svega, liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta.
Da bismo uopšte došli na teren zakonskih rešenja, mislim da je jako važno da u startu ukažemo na neke stvari koje su se dešavale u prethodnih sada već devet godina, od trenutka prihvatanja SSP-a i činjenica koje su proistekle iz toga i obaveza koje teku od 1. septembra 2013. godine, u okviru četvorogodišnjeg roka, koji je nama ostavljen da prilagodimo naše propise i da izađemo u susret međunarodnim sporazumima.
Moram reći da smo mi jedina zemlja koja u toku pregovora nije uspela, tada, 2008. godine da izdejstvuje za sebe prelazni period nakon ulaska u EU. To su činjenice i to su fakti od kojih ne možemo da pobegnemo.
Razlozi zbog kojih je to došlo, možemo pričati o svakom od njih, ali bojim se da bismo morali ovde mnogo dugo da ostanemo. Činjenica je da mi nemamo tu privilegiju kao što su imale druge zemlje.
Izmenama ovog Zakona i uslovima koje postavljamo, mi u stvari popravljamo ono što je SSP-om definisano, stvarajući i štiteći interese Srbije i srpskih poljoprivrednika, kako bi na jedan pravno utemeljen način, Ustavom dozvoljen i zakonom dozvoljen, u skladu sa praksom koja egzistira u EU, zaštitili srpske oranice, pre svega zbog velikog interesovanja koje postoji od strane poljoprivrednih proizvođača, velikog interesovanja koje postoji u javnosti.
Na ovaj način, izmenama ovog Zakona, mi pravimo novi prelazni period u okviru kog moraju da se ispune uslovi da bi uopšte došlo do bilo kakvog pravnog prometa od strane fizičkih lica, stranaca, a vezano za privatnu svojinu.
Moram da kažem da ustavni osnov imamo u članu 85. i članu 97. Ustava Republike Srbije. Pojedinci su ukazivali na to da nemamo utemeljenost u Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Imamo, naročito u pogledu reciprociteta. Zakon koji je definisao, koji je ratifikovao SSP isto govori tome u prilog. A ono što je nesumnjivo i što je činjenica, na ovaj način, ovim izmenama zakona, o kojima ću govoriti u narednim minutima, zaštitili smo, pre svega, interese Srbije i interese srpskih poljoprivrednih gazdinstava, srpskih oranica.
Šta zakon u stvari govori? Deset godina je predviđen rok od trenutka donošenja zakona, odnosno usvajanja zakona u okviru koga fizička lica koja su državljani EU moraju da imaju nastanjenje da bi uopšte došli u situaciju da mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, još jednom naglašavam, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini uopšte nije ovde predmet, nije predmet rasprave i ne može o njemu da se govori. Postoje razlozi zašto je to tako. Mi nemamo dovršene postupke restitucije. Imamo još neke druge zakone koji još od 1992. godine nisu završeni. To je, pre svega, zakon o tzv. PZF-u, odnosno povraćaj poljoprivrednog zemljišta iz 1992. godine.
Mi na ovaj način uvodimo rok od 10 godina, koliko neko mora biti nastanjen na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde želi da kupi poljoprivredno zemljište. Dosta jedan uzak okvir. Rok, još jednom kažem, počinje da teče od dana donošenja zakona, tako da bilo koje priče koje se tiču toga da neko ko ima nastanjenje po Zakonu o strancima već nekoliko godina da mu se uračuna na taj rok, to nije tačno.
Druga stvar koja je jako važna, koju treba reći, jeste da ono lice koje želi da kupi poljoprivredno zemljište mora i da obrađuje poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla najmanje tri godine. Sada će se postaviti pitanje – kako je to uopšte moguće? Pa, moguće je preko zakupa.
Dakle, moramo jasno razlikovati ovde pravo svojine od prava zakupa, a pojedinci vrlo često iz različitih političkih pobuda mešaju pravo zakupa i pravo svojine, koje to su nebo i zemlja, kada pričate o različitom kvalitetu prava koje neko ima.
Isto tako, reč je o kumulativnim uslovima, to moram reći, dakle, moraju svi biti ispunjeni, ne samo jedan od njih. Mora to lice da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu u trajanju od 10 godina neprekidno. Time želimo da ukoliko i dođe do takvog pravnog prometa za 10 ili više godina, to lice pokaže ozbiljnost u obavljanju poljoprivredne proizvodnje, pored ovog jednog opšteg uslova da mora imati u svojoj svojini alate, mašine za obrađivanje poljoprivrednog zemljišta, ne da ima nešto u zakupu, ne da ima nešto po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, koji se često koriste kao instrument u obrađivanju poljoprivrednog zemljišta. I kad se svi ti kumulativni uslovi ispune, ima još jedna stvar koja je ograničenje i koja je pokušaj da se ova stvar reši, da se popravi koliko god je to moguće da ne bi došlo do automatske liberalizacije, to je maksimum dva hektara kupovine poljoprivrednog zemljišta.
Moram jasno, isto tako, reći da predmet kupovine, predmet pravnog posla ne mogu biti ni poljoprivredna zemljišta koja su, u skladu sa posebnim zakonom i planskim aktima, definisana kao građevinska zemljišta. Mnogo je ljudi ovde u sali koji su upravljali lokalnim samoupravama, bavili se poslom u lokalnim samoupravama. Postoje i poljoprivredna zemljišta koja su planskim aktom definisana kao građevinska zemljišta, ali se koriste u poljoprivredne svrhe do trenutka privođenja nameni, odnosno izgradnji objekata građevinske prirode i o tome su vodili računa. Isto tako, kada je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, apsolutno to ne može biti predmet.
Vodili smo računa i o bezbednosti Srbije, da ne mogu biti predmet pravnog posla, predmet kupoprodaje ni one parcele koje se nalaze u blizini vojnih kompleksa, koje se nalaze unutar samih poligona, a ima takvih slučajeva. Ima, evo, nalazi se nedaleko do nas, na poligonu koji je tu u blizini Rume, gde imamo privatne svojine u okviru poligona, i to ne može biti predmet prodaje nikako.
Isto tako, želim jednu stvar da kažem, što se tiče restitucije, ovaj zakon izuzima restituciju, jer je ovo stvar koju je ova Narodna skupština, dakle restituciju i taj zakon koji reguliše tu materiju, usvojila i ona je izuzeta iz ovog postupka o kome smo pričali.
Imamo još jedan kontrolni mehanizam u nizu kontrolnih mehanizama, a to je pravo preče kupovine od strane Republike Srbije. Čak i kad neko želi da kupi, ostvari za 10, 11, 12 godina ove kumulativno propisane uslove, stoji tu Republika Srbija sa pravom preče kupovine. Postoji mehanizam koji je razrađen za ove namene i ja se nadam da ćemo ga mi i koristiti. Svaki pravni posao koji je suprotan svemu ovome je automatski ništa.
Želim jednu stvar da kažem, koja je jako važna i o kojoj se dosta u ovom periodu, nekoliko dana, pričalo. Dve teme su bile, jer očigledno da, iako udruženja poljoprivrednika kažu – zadovoljni smo, veliki broj, najveći broj političkih stranaka kažu – da, to je to. Mnogi su o tome pričali svih prethodnih godina. Postavljaju pitanje - zašto niste to ranije rešili?
(Radoslav Milojičić: Kada ste vi bili na vlasti.)
Ja sad postavljam jedno kontra pitanje – da smo godinu dana to uradili ili kad ste vi gospodine Keno bili u prilici da donosite to…

… ili novoj prilici kako ste rekli.
Da smo doneli pre godinu dana optužili bi nas da smo mi pre vremena hteli da uđemo u ovaj proces. Sada kada to radimo u rokovima, sada opet ne valja i kaže – što to sada donosite. Šta god da uradite, uvek će neko naći zamerku, ali ono što mene posebno raduje jeste da je javnost o ovome dala svoj sud i rekla da je ovo u skladu sa interesima Republike Srbije.
Još jedna stvar koju želim da kažem, priča se dosta o pravnim licima, strana pravna lica ne mogu uopšte da budu u prilici da kupe poljoprivredno zemljište. To piše u zakonu. Postavljaju se pitanja od pojedinaca – šta u situaciji kada je reč o pravnim licima koja su srpska, dakle osnovala su ih druga lica, ali ona se osnivaju po Zakonu o privrednim društvima, i to su srpska pravna lica. Oni plaćaju ovde dobit, sve svoje poreske obaveze ispunjavaju ovde. To su privredni subjekti koji su privredni subjekti Republike Srbije.
Znam da će danas u toku rasprave, iskoristiću to svoje pravo, biti još diskusija na ovu temu, ali postoji tu još jedna opasnost u pogledu ograničavanja. Ako ograničite pravo da ono što je ostalo od poljoprivrednih subjekata, da prođu proces vlasničke transformacije da bi dobili nova tržišta, da bi dobili nove tehnologije, da bi dobili nove investicije, ako bude kako neki predlažu u javnosti, što sam čuo ovih dana, doći ćete u situaciju, jer najveći broj poljoprivrednih dobara je prodat po Zakonu o privatizaciji, prodat, gotova stvar, prošlo. Ako bude ograničenja za kakva se neki zalažu, to znači da žele da suze krug lica koja sutra mogu da učestvuju na međunarodnim tenderima, kako bismo pribavili nove investicije, nove tehnologije, nova tržišta i da ih skoncentrišu samo na uzak krug ljudi, a vi znate ko je posle 2003. godine kupovao poljoprivredna dobra, da je tu bilo „Delte“, da je bilo „MK grupe“, da je bilo još drugih subjekata i ako se uvede to za šta se neki zalažu, to praktično znači da bismo samo njima dozvolili to da rade. Ne bismo imali međunarodni karakter i ne bi mogle da dođu investicije sa druge strane. Treba voditi računa i o ovome. Da li je to zaštita srpskih interesa?
Kada suzite prostor i omogućite nekome za jeftine pare da dođe, uskom krugu ljudi, čovek iz Koceljeve nema pravo, poljoprivredno gazdinstvo ili neka zadruga iz Arilja. Dakle, vodite računa, ovo su osetljive stvari. Vladi Republike Srbije je interes da zaštiti srpsko poljoprivredno zemljište. Isto je tako važno da razvijemo našu srpsku poljoprivredu na način da imamo moderne tehnologije, moderne prerađivačke industrije. Ovo je jako važno pitanje o kome moramo govoriti.
Često će reći da je SSP mogao da se promeni. To je bukvalno zaluđivanje ljudi. To zahteva jednu veliku proceduru i ne bismo stigli da zaštitimo svoje interese. Na ovaj način, kroz ove izmene zakona, mi smo predložili, ukoliko to Narodna skupština prihvati, ja bih vas zamolio za podršku, jer ovo je važno zbog Srbije i zbog zaštite poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, izvinjavam se zbog ovog tehničkog nedostatka. Želeo sam kolegi Fremondu nekoliko stvari da odgovorim, jer osetio sam da su bila postavljena pitanja u nekoliko različitih pravaca.
Vaša prva misao vezano za strateški interes i poljoprivredno zemljište je nesumnjivo. To prevazilazi granice poljoprivrede, izuzetno važna politička tema, tema o jednom resursu jedne zemlje koji je neobnovljiv i o kome jako mora da se vodi računa. Tako da, apsolutno stoji to vaše stanovište i iskustva koja ste pomenuli u EU apsolutno govore u prilog onome što smo mi predložili, iako su oni, moram još jednom da kažem, imali prelazni period nakon ulaska u EU, svi. SSP je 2008. godine tako ispregovaran da mi nemamo pravo na to, ali ovim alatima se koristimo. Alate koje smo prilagodili tome su apsolutno u skladu sa praksom koja postoji.
Bilo je jedno pitanje ovih dana – da li ste pitali EU za ovo, odnosno šta će se desiti oko ovoga? Mi smo zemlja koja je na putu evropskih integracija i to je nesumnjivo. Zalažemo se za ulazak u EU i prihvatanje svih vrednosti iz EU. Ali, ima jedna stvar, ovde smo vodili računa o interesima Srbije i ja sam postavio jedno kontra pitanje. Pošto smo mi koristili sve uslove i sva, da tako kažem, pravila pisana u zemljama članicama EU, poput Poljske koju ste naveli, poput Slovačke, Rumunije, Estonije, Litvanije, Češke, dakle, oni bi morali onda da izbace svojih deset članica ukoliko bilo ko želi nešto da kaže na ovu temu, a mi smo poslali Predlog ovog zakona kada smo ga usvojili na Vladi, u skladu sa procedurama koje su prihvaćene u okviru prihvatanja određenih propisa.
Dve stvari o kojima ste vi pokrenuli pitanja. Jedna je pitanje Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se odnosi na poljoprivrednike. Da, u toku su njegove pripreme. Naš deo obaveza koji je Ministarstvo poljoprivrede bilo obavezno da uradi u pogledu utvrđivanja ekonomske snage poljoprivrednog gazdinstva, mi smo taj posao uradili, tačno utvrdili, ne paušalno, kako je to rađeno pre 20-30 godina, pre sedam-osam do 10 godina, svima sve i onda kad dođete utvrđuje se obaveza ista za jedan hektar i za sto hektara. Tako je bilo po Zakonu iz 2008. ili 2009. godine, više ne mogu da se setim. Samo su se pravile obaveze.
Vi, u ovom trenutku imate 180 milijardi dinara obaveze, što po osnovu glavnice, što po osnovu kamate. Mora se preseći, jednom, ovaj krug začarani i ljudima omogućiti da imaju spram svoje ekonomske snage, da oni ljudi koji žele da plate više da imaju veće penzije, ali utvrditi, isto tako, gde je ta donja granica gde i država mora da interveniše. Pričam o penzijskom i invalidskom osiguranju. Potpuno je drugačiji segment zdravstvenog osiguranja, jer vrlo često ljudi to mešaju. Naravno, sa Ministarstvom rada, radimo na ovome o pripremaju i to će biti pred narodnim poslanicima u narednim mesecima.
Što se tiče suše, jako važna stvar za srpsku poljoprivredu jeste kolika vrednost će se napraviti na poljoprivrednom zemljištu u toku ove godine. Mi smo imali eksternu dobru 2016. godinu, sa jako velikim prinosima, najznačajnijim poljoprivrednim kulturama. Podsetiću vas, nama je BDP u poljoprivedi podeljen u odnosu 67 na prema 33, ratarstvo, sa povrtarstvom i voćarstvom, prema stočarstvu. U strukturi biljne proizvodnje, najviše učestvuju kukuruz, prirodno, skoro 35%. Činjenica da mi ove godine imamo problematičnu situaciju na negde više, a negde manje. Mislim da je potpuno normalno, na jedan egzaktan način da utvrdimo kolika će tek biti štete, a ne da paušalno određujemo još u julu mesecu da li će biti ovako ili onako. Činjenica, i ne bežim od toga, izaći ćemo sa setom mera, Ministarstvo poljoprivrede, već smo uveliko počeli da radimo još od jula meseca, jer nije ova stvar nas sad pretekla. To što mi ne pričamo o tim konkretnim merama, pa, ne mogu da shvatim da neko na jednom području umanjuje poresku obavezu, a još ne zna kolike su štete i kolike se posledice bile od toga. To je u političkom smislu jako dobro, ali mislim da moramo egzaktno da se odnosimo prema ovim stvarima.
Jako važno, osetljivo pitanje. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede će izaći sa merama, već smo razgovarali sa svim poslovnim bankama vezano za eventualno nemogućnost ili mogućnost plaćanja svojih finansijskih obaveza po osnovu subvencionisanih ili komercijalnih kredita koje su uzimala poljoprivredna gazdinstva ili zadruge. Vodimo računa o tome i nemojte da imate nikakvu sumnju.
Ono što je naša borba protiv suše, jesu sistemi za navodnjavanje. Dakle, ove godine 50 hiljada hektara novih završenih sistema za navodnjavanje će biti, odnosno za sledeću prolećnu setvu, gde ćemo imati završene te sisteme, jedanaest sistema ukupno. Pokrenut je ciklus, a nama je ideja svake godine da imamo po taj kapacitet. Narednih pet, šest godina, da dođemo do željene cifre od 300 hiljada hektara koje ćemo nadograditi na ovo, ne samo, ovo su magistralni pravci, kanalska mreža. Vi imate sistem navodnjavanja koji je veza za individualne sisteme putem bušenja bunara. To je poseban segment koji subvencionišemo sa 50% u odnosu na trošak koji neko ima, iz jednog prostog razloga, želimo da što više zemljišta bude u sistemu za navodnjavanje. Ono što je za drumski transport, auto-put, to je za poljoprivredu, sistemi za navodnjavanje. Trideset, četrdeset godina, tamo od kraja 70-ih, početka 80-ih, ne da se nisu gradili, nego jedno vreme ni održavali sistemi za navodnjavanje.
Mislim, mi smo se uhvatili u koštac sa ovim problemom i već imamo prva četiri projekta koja su započeta ove nedelje, odnosno sutra, kreće još pet projekata. Neki su dvonamenski sistemi koji služe i za odvodnjavanje i navodnjavanje, neki su regionalni sistemi, poput sistema Tisa-Palić. Dakle, na ovaj način želimo da što veću količinu poljoprivrednog zemljišta stavimo u funkciju i to je naša borba protiv suše, sistemska borba protiv ovakvih prilika ili neprilika koje se javljaju.
Isto tako, naročito ćemo insistirati na sistemu osiguranja poljoprivredne proizvodnje, jer to je način da se borite protiv štete koja može nastati. Činjenica je da mi imamo svega 10,5% poljoprivrednih površina koje su pokrivene sistemom osiguranja. Nešto više u voćarstvu i povrtarstvu, manje kada je u pitanju ratarstvo. Najčešće kod nas ide ona misao – pa, valjda mene neće.
LJudi, mi od 2012. godine imamo često periode sa različitim vremenskim neprilikama. Da li će ovo u budućnosti biti ovako ili ne? Ja to ne znam i ne možemo da se uzdamo u to da to neće nas baš, iz tog razloga sistem subvencionisanja, premija za osiguranje je takav da 40% od premije za osiguranje, bilo osnovno, bilo posebno osiguranje, država vraća. Ići ćemo i korak dalje sledeće godine, nama je namera da za ona područja, koja se nalaze u pograničnom delu gde nema, jer ne ispaljuju se protivgradne rakete pod uglom od 90 stepeni, vi branite prostor ili iza sebe ili ispred sebe u zavisnosti kako se postavite, dakle, branite ili susednu opštinu koja se nalazi severno, južno, istočno ili zapadno u odnosu na vas. Moramo taj sistem da razvijemo.
Potpuno, mi imamo u ovom trenutku preko 1.300 protivgradnih stanica. Ove godine smo više nego prethodnih godina pribavili protivgradnih raketa, ali nama to nije cilj. Nama je cilj jedan novi digitalni sistem protivgradne zaštite, pa možda to nekome zvuči smešno, ali danas, živimo u 21. veku, znamo u svakom trenutku u oblaku gde je potencijalna opasnost. Sa sistemima daljinskim koji su lišeni subjektivnog pristupa sa kojim može da se bukvalno uparuje oblak sa protivgradnom raketom, da imamo najveći mogući stepen preventive da ostvarimo. Moramo samo voditi o jednoj stvari računa, protivgradni sistem nije stopostotno siguran. Ne postoje sistemi koji u takvom sistemu odbrane 100% pružaju zaštitu. Pa, evo Mađarska koja se nalazi pored nas, samo pet županija ima razvijen ovaj sistem. Pazite, ni savremeni raketni sistemi u odbrambenim strukturama, pa, nemaju ni oni 100% uvek preciznost, to vidimo svuda u svetu danas.
Treća stvar, koja je jako važna, mi moramo da se okrenemo poljoprivredi na jedan novi način, da uradimo i elektrifikaciju polja, velike infrastrukturne koridore sa elektrifikacijom polja, da bi pojeftinili poljoprivrednu proizvodnju, kako bi sistemi za navodnjavanje mogli da funkcionišu. Znam da vi svi to dobro znate, ali mi to nameravamo da uradimo. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želeo bih da, u kontekstu svega onoga što je malopre rečeno, iznesem odgovor na priče o zamajavanjima, izdajnicima i ostalim stvarima.
Ima još jedna stvar koja je možda bila za opomenu, ali ja ne mogu da ulazim u to, ja sam ovde gost koji je u ime Vlade Republike Srbije došao da obrazlaže izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Odnosile su se na prodaju oca, majke ili ne znam čega od strane moje malenkosti.
Ne znam prosto šta bih vam rekao, a da se ne spustim na nivo razgovora na koji neko želi da prenese. Meni je otac pokojni već 30 godina, tako da ovo nisam doživeo ni na kakav način da bih mogao bilo koju reč da kažem, tako da šta god bih pričao, ovo su sve opšte poznati modeli ponašanja koje smo već viđali od strane pojedinaca ne samo u Skupštini, nego i van Skupštine i u staroj zgradi Narodne skupštine.
Priča o SSP je zanimljiva tema, o tome da li smo mi koristili alate koji nam pruža SSP. Naravno da da, ali je neko prespavao leto ili da ne kažem da je bio na nekom drugom mestu, što je legitimno.
Mi smo tokom jula meseca baš tako iskoristili svoja prava iz SSP i regulisali, zaštitili Srbiju od jedne članice EU koja je krenula da primenjuje na Srbiju mere koje nisu bile u skladu sa evropskom praksom. Meni ne možete reći da ne primenjujemo one klauzule koje idu u prilog Srbiji.
Ako smo igde pokazali stav kako se Srbija brani i poštovanje Srbije, to je bilo u tom slučaju. Videli ste kako se završilo. Ne želim da lamentiram nad tim. Mi smo samo čuvali interese Srbije, baš kao što i sada čuvamo interese Srbije, baš isto tako kako sa ovim vremenskim periodom od 10 godina odlažemo prodaju.
Priča o tome šta narod misli, mislim da je to bar nekoliko puta u zadnjih dve, tri godine rečeno. Kada neko uzme na izborima 30 puta, ili 40 puta više od nekog, mislim da to dovoljno govori o tome šta narod misli o tome i reč šta narod misli se daje na izborima, a ne o tome šta pojedinci misle od nas.
Priča o udruženjima poljoprivrednika koja nisu bila uključena u ovo apsolutno ne stoji. Od kako sam ministar, godinu dana, razgovaram sa različitim udruženjima poljoprivrednika koja i kritikuju i podržavaju mene. O ovome svi imaju isti stav. Ja razgovaram i sa onima koji imaju probleme u ovom trenutku sa poljoprivrednom proizvodnjom, jer to je moj posao.
Priča o kriminalu i korupciji? Ako je iko krenuo u obračun, to je bilood 2012. godine. Jedino što sam ja ovde čuo jeste jedan lični sud o tome šta neko misli, što je potpuno legitimno. Mi sprovodimo onu politiku za koju smo dobili podršku građana Srbije, štitimo interese Srbije.
Međunarodne sporazume koji su potpisani i na koje je saglasnost dala Skupština Srbija moramo da poštujemo. Pa nismo mi rušitelji koji će u svakom trenutku ući i srušiti bilo koju stvar. Hajde da gradimo. Hajde da gradimo i sisteme za navodnjavanje i sve ono što može da pomogne srpskoj poljoprivredi, a i da se zaštitimo na ovakav način sa izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodo narodni poslanici, sad imamo potpuno dva različita stava u pogledu, jedni kažu da smo izdajnici, drugi kažu da smo preterano restriktivni. Kad to, naravno, parlament je suština demokratije, ali ima jedna druga stvar.
Meni je drago što ste ovo izgovorili, jer iz ovoga se vidi koliko smo mi bili restriktivni i želeli da zaštitimo interese Srbije. Vaša briga za to šta će Evropska komisija reći nemojte da vas toliko pobuđuje i iritira iz jednog prostog razloga, mi smo odgovorni ljudi, ne bismo Srbiju nikada doveli u situaciju da izazove neki drugi problem povodom ovoga.
Isto tako, vodeći računa o zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici, jedan od osnovnih alata koji u EU ne postoji jeste u stvari budžet koji je namenjen za poljoprivredu. Složiću se sa vama da je upravo ta intencija jedan od vodećih pokretačkih sila svake zemlje bila da uđe, da postane deo toga, uz tržište plus sve što stoji na raspolaganju.
U toku predpristupnog perioda brojne zemlje su imale mogućnost da koriste u poljoprivredi predpristupna sredstva, negde su se zvala SAPARD sredstva, kasnije IPARD i to je još jedna tema od koje su svi bežali, nisu želeli da je rešavaju. Ovako obaveštavam narodne poslanike, vas koji ste pokrenuli tu temu, nama je prva faza eksterne revizije gotova i mi smo sve blokirajuće faktore otklonili. Dakle, posle dugog niza godina imaćemo priliku da krajem ove godine, krajem novembra ili početkom decembra dođemo u situaciju da predprisupna sredstava iz EU u vrednosti od 175 miliona evra, plus 50 miliona evra našeg učešća, 225 miliona stavimo na raspolaganje našim poljoprivrednim gazdinstvima.
Činjenica je isto tako da mi u jednoj godini izdvojimo toliko novca, ali isto tako je činjenica da mi moramo da naviknemo da radimo po procedurama koje su predviđene ovim IPARD alatom.
Malopre ste pomenuli, vezano za rast BDP i kompletnu situaciju, MMF, Svetska banka su Srbiju okarakterisale u prethodnoj godini kao nekoga ko je beležio više nego uspešan rast u odnosu na ono što su oni prognozirali. To je činjenica, to se ne može opovrgnuti. Nama predstoji jako velika borba da ne budemo samo izvoznici jeftine, a kvalitetne sirovine, nego da se usresredimo na prerađivačku industriju i na otvaranje novih tržišta, kako bi naša roba bila što skuplje prodavana iz Srbije. To je cilj kome ide Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije i posle vaših tvrdnji apsolutno sam siguran da poredeći nas sa Poljskom, da smo još restriktivniji, da smo na maksimalan način zaštitili interese Srbije. Hvala vam.