Dame i gospodo narodni poslanici, DSS smatra da predložena Nacionalna strategija reforme pravosuđa jeste snažan iskorak u pravcu jačanja nezavisnosti pravosuđa i povratak poverenja građana u institucije pravosuđa.
Iako smo do sada više puta, upravo ovde u Narodnoj skupštini, imali rasprave o nizu važnih sistemskih zakona u oblasti pravosuđa, koji jesu bili reformski zakoni i na neki način učinili da se nekoliko, od četiri, važnih načela strategije, afirmiše, recimo, načelo efikasnosti, a podsetiću vas da smo ovde usvojili važne zakone, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o medijaciji, Krivični zakonik i niz drugih zakona, upravo na ovoj sednici je rasprava o Zakoniku o krivičnom postupku, činjenica je da do sada nismo ovako sveobuhvatno i sistemski imali predloženo reformisanje pravosuđa i jednu jasnu viziju kako srpsko pravosuđe u narednom periodu treba da izgleda.
Upravo u ovoj nacionalnoj strategiji jasno se vidi na koji način, kojim instrumentima, kojim institucijama će biti zajemčena nezavisnost pravosuđa, nezavisnost sudija i ostalih nosilaca pravosudnih funkcija i na koji način će građani biti u mogućnosti da dođu u sudove po pravdu.
Nema sumnje da je bilo bezbroj razloga zašto građani Srbije nisu bili zadovoljni stanjem u pravosuđu. Bilo je mnogo slučajeva, to su bili naravno izuzeci, ali su oni širili upravo takvo nepoverenje, gde se nije primenjivao zakon, gde su se prava zloupotrebljavala, postupci odugovlačili, a građani nisu dobijali osnovnu sudsku zaštitu zbog koje postoji sud. Time je ne samo ugroženo poverenje u pravosuđe, nego je bilo ugroženo šire poverenje u institucije cele države. Sudovi, kao jedna ravnopravna grana vlasti, bili su upravo u takvim slučajevima neuporedivo dovedeni u poziciju da građani ni na koji način ne veruju kada dođu u sud da će svoje pravo zaštititi.
Bilo je pokušaja, raznim zakonima koji su ovde usvajani, da se upravo taj najvažniji deo, zbog čega se ova reforma između ostalog i donosi, povratak poverenja građana u pravosuđe, učini izvesnim. Sada se u ovoj nacionalnoj strategiji ide korak dalje upravo činjenicom da se ojačava jedan organ, visoki savet sudstva, u tim funkcijama koje će učiniti da institucije pravosuđa i sudije pojedinci budu istinski nezavisni u primeni prava i vršenju svoje funkcije.
Mnogo je polemisano o tome kako treba da izgleda visoki savet pravosuđa, kakav je njegov sastav, kakve funkcije, bilo je mnogo kritika na račun toga, upravo ovde izgovorenih u Skupštni Srbije, pogotovo kada je u pitanju način izbora nosilaca pravosudnih funkcija, predlaganje, kriterijumi, što je do sada bilo poprilično udaljeno od javnosti; javnost nije imala mogućnost do kraja da vidi koji su to kriterijumi bili kada su se predlagali nosioci pravosudnih funkcija, pogotovo koji su to kriterijumi bili kada je u pitanju napredovanje u karijeri, izbor u više instance pravosuđa.
Takođe, nisam primetio da je bilo koja stranka u Skupštini imala nešto protiv toga da sudovi imaju svoj budžet ili, u krajnjoj liniji, da imaju ključnu ulogu u kreiranju sudskog budžeta.
Mnogo smo polemisali oko toga kakvi su standardi rezultata rada i koliko će ti standardi uticati upravo na onu ključnu činjenicu napredovanja u karijeri.
Govorilo se, sasvim opravdano, i od strane predstavnika Vrhovnog suda o ozbiljnim materijalnim problemima u funkcionisanju pravosuđa, o problemima kada su u pitanju sami objekti u kojima se sudi, o regulisanju ključnih materijalnih pitanja isplate zarada, osnovnih troškova, čak i potrošnog materijala koji je neophodan za vršenje ove važne funkcije.
Kada se sagleda predložena nacionalna strategija, jasno se vidi cilj, jasno se vide postupci i ubeđen sam, kada bude donet akcioni plan, jasni rokovi, na koji način će ona biti implementirana.
Naravno, pozdravljamo činjenicu da se upravo o ovoj nacionalnoj strategiji raspravlja u Skupštini, jer bez snažne podrške Skupštine i narodnih poslanika, kao što je to bio slučaj u Strategiji borbe protiv korupcije, nema ključne podrške građana za sprovođenje ovog važnog dokumenta.
Činjenica je, o tome se najviše i diskutuje u predloženoj nacionalnoj strategiji, reforma Viskog saveta pravosuđa, koji se sada naziva visoki savet sudstva.
Kada se napravi jedna uporedno-pravna analiza situacije u pojedinim drugim evropskim državama na koji način je taj organ biran videće se, saglasno stanju u pravosuđu i uopšte društvenim okolnostima, da je predlagač našao meru upravo u činjenici na koji način da funkcioniše ovo važno telo.
Činjenica da će većinu u visokom savetu sudstva imati predstavnici sudstva birani od sudija, imaće ključnu ulogu u obavljanju ovih funkcija, koje su sada prenete na visoki savet sudstva, znači, predlaganje kandidata, izbor kandidata, napredovanje u karijeri, disciplinski postupak i da ne govorim o činjenici da se mnoga upravljačka prava prenose na visoki savet sudstva, kada je u pitanju organizacija rada u sudovima, utvrđivanje standarda rada i učinka.
Činjenica da će upravo sudije imati prevagu u ovom organu jeste snažan iskorak u jačanju nezavisnosti pravosuđa.
Naravno, važno je što je predviđeno da druge važne institucije, koje imaju ključnu ulogu u pravosuđu, Ministarstvo pravde, Skupština Srbije, Odbor za pravosuđe, imaju svoje predstavnike i na taj način biće uspostavljena ta neophodna komunikacija.
Činjenica da se predloženom strategijom predsednici sudova biraju u Skupštini jeste ono što je vrlo bitno.
Time se pokazuje da se kontrola nad radom i upravljanjem sudova ostavlja u ovde parlamentu i time zajamčuje snažna uloga parlamenta upravo u tom kontrolnom, nadzornom radu preko Ministarstva pravde, koje ima parlamentarnu odgovornost u Skupštini nad radom kompletnog pravosuđa.
Zašto je to iskorak? Imamo u uporednom pravu u mnogim evropskim zemljama činjenicu da je sastav visokog saveta sudstva potpuno drugačije koncipiran, gde prevagu ima ili narodna skupština, a u mnogim slučajevima sudije ne bira parlament, imamo slučajeve u mnogim ozbiljnim evropskim državama gde sudije postavljaju ministri.
Činjenica da se uvažavaju preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, Povelja o statutu za sudije, gde se jasno naznačava potreba formiranja jednog nezavisnog tela, upravo ovog sastava, govori koliko je predlagač imao obzira i imao u vidu činjenicu da želi da sudstvo bude dominantno u kreiranju ključnih politika u kojima je preuzelo odgovornost.
Ono što jeste bilo važno ovde napomenuti jeste činjenica da će visoki savet sudstva imati ključnu ulogu u kreiranju sudskog budžeta i preuzeti važne upravljačke uloge od strane Ministarstva pravde.
Mislim da je u ovom prelaznom periodu neophodna snažna podrška Ministarstva radi jačanja upravljačkih kapaciteta ove administrativne kancelarije, koja će imati niz važnih i teških zadataka, kao neko ko će operativno da sprovodi odluke visokog saveta sudstva.
Kada administrativna kancelarija visokog saveta sudstva preuzme ove ključne uloge i bude ta koja će biti kreator sudskog budžeta, u tom partnerskom odnosu sa Vladom i Ministarstvom finansija bude obezbedila neophodna materijalna sredstva za funkcionisanje pravosuđa, moći ćemo da kažemo da smo ispunili važnu ulogu da onaj koji najbolje poznaje probleme u pravosuđu, probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju sudovi i sudije, moći će da predloži koja su to sredstva potrebna da bi i u tom delu bila zajemčena nezavisnost pravosuđa.
Ono što jeste važno i što je predviđeno ovde u nacionalnoj strategiji, jeste formiranje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu. Imamo predlog zakona koji je u okviru druge tačke dnevnog reda upravo na ovu temu. Konačno se u Srbiji ta priča uozbiljuje.
Imaćemo jednu permanentnu edukaciju u činjenici da se mnogo zakona donosi i da ćemo biti prinuđeni, kao država koja je ušla u evropske integracije, jer recipira veliki broj evropskih zakona, gde će se naš pravni sistem vrlo brzo menjati, da naše sudije to prate, da adekvatno prate i da imaju konkretnu podršku preko ovog instituta koji će, sasvim sigurno, zaživeti uz snažnu podršku i ministarstva i Vlade.
Kao što sam rekao, upravljanje koje se prenosi na visoki savet sudstva treba da ojača efikasnije upravljanje predmetima, treba da ojača efikasnije dostavljanje, jer tu je bio najveći problem do sada, mnogo pritužbi građana je upravo bilo na dostavu, način dostave i na koji način se tu moglo zloupotrebiti pravo i zakon.
Naravno, otvaranje sudstva prema javnosti, koje je ovde predviđeno i kroz formiranje posebnih kancelarije za odnose sa javnošću, efikasno odgovaranje na pritužbe građana, jesu nešto što je predviđeno u Nacionalnoj strategiji.
Kao što sam rekao, ova strategija, zaokružena ovako, nudi jasnu viziju pravosuđa i prvi put mi iz jednog ovako strateškog dokumenta, kada se implementira svaki deo ove strategije do 2011. godine, vidimo kako će izgledati srpsko pravosuđe i njegove institucije. Vrlo je važno da mi ovde u Narodnoj skupštini, a i Vlada i ministar pruže snažnu podršku upravo na ojačavanju ovih upravljačkih kapaciteta koji su potrebni visokom savetu sudstva da bi preuzeo ove ključne uloge. U tom smislu, mi u DSS snažno podržavamo ovaj dokument i predlažemo Narodnoj skupštini da ga usvoji. Hvala.