Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6888">Dejan Rajčić</a>

Dejan Rajčić

Nova Srbija

Govori

Zahvaljujem. Javljam se po amandmanu.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, tema pitanja železnice, izmeštanja, odnosno izgradnje zaobilaznice pruge u Nišu neće se sigurno rešiti ovogodišnjim budžetom. To je jedno pitanje koje već više od dve decenije egzistira u našem gradu, gde su nekada pre dvadesetak godina pravljeni prvi koraci koji se nažalost nisu realizovali tokom čitave dve decenije, a kalendarski gledano smo ušli čak i u treću. Ali, smatram da je potrebno da se za početak iskaže dobra volja.
Gospodine Krstiću, vi ste ovde večeras najviši predstavnik Vlade. Molim vas da tu dobru volju prenesete ostalim članovima Vlade i samom premijeru, prenevši mu, recimo, ove reči i ovu moju molbu i sledeći zahtev. Odluka o izgradnji, odnosno elektirifikaciji pruge na relaciji Železnička stanica Niš – Niška Banja – Prosek – Staničenje – Pirot i dalje Dimitrovgrad je zakucana, da tako žargonski kolokvijalno kažem, uredbom Vlade Republike Srbije donete negde, čini mi se, u oktobru 2009. godine. Mislim da uredba nosi broj 59, a to je uredba kojom je donet prostorni plan Republike Srbije za posebnu namenu Koridora 10 Republike Srbije, kojim su definisani pravci infrastrukture koja nije vezana samo za železnicu, već i za drumski i za optički saobraćaj i za gasifikaciju. Tom uredbom, zapravo izmenom te uredbe stvorile bi se zakonske pretpostavke da se ozbiljnije planiraju sredstva u narednim godinama, kako bi se ovo pitanje otvorilo, procesuiralo i u jednoj zakonitoj proceduri rešilo.
Kao što rekoh, znamo da se ne može sigurno pitanje izgradnje zaobilaznice rešiti u 2014. godini, ali za početak, ova Vlada može promeniti tu uredbu o izradi i usvajanju prostornog plana posebne namene Koridora 10, kako bi se omogućilo da se izgradnja obilaznice teretnog saobraćaja od stanice Crveni Krst preko Panteleja, idući trasom postojeće zaječarske pruge do nivoa Matejevca, a zatim izgradnjom potpuno nove deonice od Donjeg Matejevca do Proseka, to je neka relacija od nekih oko devet kilometara, stvorila mogućnost da se taj saobraćaj izvuče, teretni saobraćaj izvuče iz centra grada.
Mi znamo naravno, kao što rekoh ne može se sigurno pitanje izgradnje obilaznice rešiti u 2014. godini, ali za početak ova Vlada može promeniti tu Uredbu o izradi i usvajanju prostornog plana posebne namene Koridora 10 kako bi se omogućilo da izgradnja obilaznice teretnog saobraćaja od stanice Crveni krst preko Panteleja, idući trasom postojeće zaječarske pruge do nivoa Matejevca, a zatim izgradnjom potpuno nove deonice od Donjeg Matejevca do Proseka. To je relacija od nekih, mislim oko devet kilometara, stvorila mogućnost da se taj saobraćaj izvuče, teretni saobraćaj izvuče iz centra grada. Čudi me da gospodin Anđelković, moram ga spomenuti, možda će on replicirati, da pominje, neuporedivo je tražiti da se izgrade nadvožnjaci, podvožnjaci i sve.
Vi znate,gospodine Anđelkoviću kakvo je staro gradskog jezgro u Nišu, da su tamo ulice tog profila da se jedva odvija u ovom trenutku običan drumski saobraćaj, a kamo li da sada dižemo nadvožnjake. Nema prostora. Naprosto,to je neko zatečeno urbanističko rešenje iz 1878. pa na ovamo. Nemojte da sada pričamo o tome, neuporedivo je pričati o Novom Beogradu, o „Delta sitiju“ o pravcima prema Šimanovcima, odnosno zapadu itd. Ako želimo da nađemo rešenje, hajdemo da tražimo da budemo svi deo rešenja. Ako želimo da tražimo probleme da se nešto ne uradi, problema uvek možemo lako i elegantno naći.
Tačno je da su neka sredstva opredeljena 2010. godine, ali u to ne bi ulazio. Ovo je potrebno uraditi. Ovaj prvi korak na izmeni prostornog plana, kako bi država mogla da kroz jedno trogodišnje ili petogodišnje budžetsko strateško planiranje, da opredeli i tih, pa ne za državu prevelikih, dvadesetak ili pedesetak miliona dinara.
Postojećom trasom prema Generalnom urbanističkom planu grada Niša je predviđeno, usvojenom 2010. godine, na koju je saglasnost, između ostalog i dala, ne između ostalog, nego na kraju dala republička Vlada, odnosno resorno tadašnje ministarstvo, predviđeno je da se na toj postojećoj trasi izgradi tzv. „južni bulevar“ koji bi bio jedna od glavnih arterija drumskog saobraćaja kroz grad. To je jedan strateški dugoročni program.
Ne bih ulazio u tu analizu. Dakle, molim vas, nisu sada u pitanju finansije nego vam se obraćam kao najvišem predstavniku Vlade ove večeri ovde. Inicirajmo izmenu Prostornog plana posebne namene infrastrukturnog Koridora 10, u kome je sadržano i ovo rešenje o kome sam govorio. To je početak svih početaka. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege poslanici, već preko sat i po vremena razgovaramo o ovom dobrom amandmanu koji je podnela SPS, odnosno gospođa Suzana Spasojević i kolega Dejan Radenković. Mislim da je ovaj amandman zapravo pogodio celu suštinu i intenciju koja se želela postići ovim zakonom o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata. Ono što smo među sobom, svih ovih nedelja, razgovarali, pričali šta uraditi sa objektima koji su nastali posle 11. septembra 2009. godine, a danas je već 2013. godina, dakle ušli smo u petu kalendarsku godinu, nažalost, iz raznoraznih razloga izgrađeno je u tom periodu, te pune četiri godine, jako puno bespravnih objekata.
Razloge i uzroke trebalo bi tražiti na mestima gde se odlučuje o ispunjenosti uslova za izgradnju tih objekata, a to su najčešće bile lokalne samouprave. Zbog čega one nisu bile ažurne u izdavanju odobrenja za gradnju, odnosno građevinskih dozvola ili zbog čega inspekcijski organi u tim istim lokalnim samoupravama nisu ažurno primenjivali postojeća zakonska rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji i sankcionisali i sprečavali u startu bespravnu gradnju, to je drugo pitanje.
Ali, posle četiri pune godine, na kraju, mi imamo činjenicu da je u tom periodu izgrađeno sigurno više desetina hiljada objekata ili dograđeno ili nadgrađeno, nadzidano. Tako da, ovaj amandman u izvesnom smislu rešava brojna pitanje i dileme mnogih građana koji su nam se javljali - šta će biti sa nama koji smo posle 2009. godine gradili a za to vreme nisu uspeli da u prethodnom postupku, kroz redovnu proceduru dođu do građevinske dozvole.
Razlog zašto se građevinska dozvola nije mogla dobiti, između ostalog, leži i u činjenici da u mnogim lokalnim samoupravama urbanističko-planska dokumenta nisu ažurna, odnosno u mnogima čak i ne postoje u onom obimu i u onom broju, na onim prostorima na kojima su građani bili zainteresovani da grade svoje, uglavnom su najčešće u pitanju stambeni objekti.
Na kraju, pošto su se otvorila brojna pitanja - da li je ovo u skladu sa zakonom, odnosno u krajnjoj liniji i sa Ustavom? Iz svog iskustva mogu da vam kažem da najčešće ili vrlo često pravda i pravo ne idu ruku pod ruku, nažalost. Možda ovaj amandmanski predlog SPS nije baš po pravu, ali je sigurno pravedno da i ti ljudi dobiju šansu, kao i mnogi prethodni koji su dobili tokom prethodnih godina, da ne kažem i decenija, da svoje višedecenijske probleme, višegodišnje probleme uklope u zakonske okvire i da jednom i oni postanu građani prvog reda, odnosno da ne budu ni po kom osnovu diskriminisani.
Mislim da prihvatanjem ovog amandmana i nakon njegovog prihvatanja i nakon izglasavanja, odnosno donošenja, usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji ili uređenju prostora i izgradnji, kako će se već zvati, od tog trenutka nadalje bi trebalo da se jednom za svagda proglasi nulta tolerancija na svaku vrstu i svaki vid divlje gradnje. Do tada, da li je moguće? Moguće je da se svim našim građanima, a u pitanju je, čuli smo kroz nekoliko prethodnih zakona, tokom ove godine 1.300.000 objekata, da se izađe u susret tim građanima i da se na neki način reše njihovi problemi koji su što voljno, što nevoljno stvoreni i oni objektivno postoje.
Da li je u skladu sa Ustavom ili ne? Mi ne bismo danas imali ovaj zakon, kao poseban zakon da Ustavni sud nije prethodna rešenja iz prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji proglasio protivustavnim. Sve razloge zbog čega ih je Ustavni sud proglasio protivustavnim, ovaj zakon je otklonio.
Usvajanjem ovog zakona o legalizaciji mi uvodimo, na kraju stvaramo pretpostavke da se tih 1.300.000 objekata uvede u pravne okvire, da postanu pravno vidljivi i da se od tog trenutka pa nadalje definitivno, mada oni i do sada gradnja bez građevinske dozvole jeste bila krivično delo, ali da se od trenutka usvajanja ovog zakona i budućeg Zakona o planiranju i izgradnji, stvori nulta tolerancija na svaki vid divlje gradnje.
Na kraju, u tih 1.300.000 objekata sigurno se nalazi i veliki broj radnika koji su čitav svoj radni vek izdvajali preko nekadašnjih SIZ-ova za izgradnju po jedan ili 2% za solidarnu stambenu gradnju, a koji nikada nisu dobili nikakav stan, niti priliku da dobiju stan, već su na ovaj način, između ostalog, morali da rešavaju stambeno pitanje za sebe i svoju porodicu.
Pozvao bih sve poslanike pojedinačno, da prema svojoj savesti, u danu za glasanje, kada budemo odlučivali o ovom amandmanu, dakle, amandmanu na član 5. koji su podneli Dejan Radenković i Suzana Spasojević, da glasamo i prihvatimo i usvojimo taj amandman i nakon toga stvorimo preduslove da se ispravi, odnosno otkloni jedan veliki problem za sve objekte koji su izgrađeni u ove četiri godine, jer u suprotnom, opet bi ostao jedan vakuum gde bi se veliki deo objekata i dalje smatrao nelegalnim i divljim i na kraju ne bi bilo rešeno u potpunosti pitanje legalizacije svih objekata, što bi, između ostalog, trebalo da bude intencija celog Zakona o legalizaciji. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, pred nama se nalazi kao prva tačka ovog Prvog zasedanja u jesenjem delu rada Narodne skupštine Srbije upravo jedan graditeljski zakon. Mislim da je to dobra simbolika s kojom otvaramo redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine.
Tema koja se nalazi pred nama je tema koja unazad već nekoliko decenija muči građane Srbije. Prvi pokušaj rešavanja pitanja nelegalne gradnje datiraju još od pre skoro dve decenije. U međuvremenu se kroz nekoliko pokušaja i nekoliko zakona pokušalo da se ova oblast definiše, sistemski uredi i učini održivom, kako bi se sprečila i zaustavila dalja divlja gradnja, nelegalna gradnja, gradnja objekata bez potrebne dokumentacije definisane zakonom iz oblasti građevinarstva i izgradnje. S druge strane, koliko se u tome uspelo vidimo i nakon dve decenije da smo, čini mi se, sada posle dve decenije na pragu da po prvi put dobijemo jedan konkretan, održiv sistemski zakon koji će u budućnosti dati odgovore i rešenja na sve neuralgične situacije kroz koje su građani prolazili tokom prethodnih decenija i na izvestan način bili prisiljeni da grade objekte bez prethodne dokumentacije.
Samo kratko da napomenem šta mogu biti uzroci dosadašnje divlje gradnje, koja je očito bila vrlo prisutna u Republici Srbiji. Na prvom mestu su problemi vezani za neažurnost rada lokalnih uprava, koje su bile nadležne za donošenje urbanističkih planskih akata, kako bi se omogućili i stvorili preduslovi za dobijanje građevinske dozvole.
S druge strane, činjenica je da su postojale i evidentne situacije da su i tamo gde su možda postojali urbanističko-planski akti, dakle preduslovi za dobijanje građevinske dozvole, sami investitori bežali od pribavljanja istih, dakle svesno ulazili u problem građenja bez odobrenja za gradnju i na taj način su direktno štetili celoj društvenoj zajednici i državi, u krajnjoj liniji.
Ovaj zakon tretira, kako smo još pre nekoliko meseci usvajajući Zakon o upisu prava svojine na bespravno izgrađenim objektima imali prilike da čujemo, postoji negde oko 1.300.000 što stambenih, što stambeno-poslovnih, što poslovnih objekata, ili drugih vrsta objekata iz oblasti niskogradnje. Kako smo i sami čuli malopre u diskusiji ministra i država sama je često puta gradila bez izdate građevinske dozvole i to ne male objekte. To su bili kapitalni objekti, to su bile hidrocentrale, to su bili autoputevi. Ja dobro znam da su pojedine hidrocentrale i veliki kapitalni objekti dobili građevinsku dozvolu, čini mi se negde 2005, 2006. ili 2007. godine, u tom naknadnom postupku, opet u periodu kada je gospodin Ilić bio takođe tada isto ministar za oblast građevinarstva.
Usvajanjem ovog zakona, a kasnije ću malo da konkretizujem neke delove tog zakona, da se osvrnem na njih, šta dobija uopšte država Srbija? Pretpostavlja se, kako su neki ekonomisti izračunali, da u nelegalno izgrađenim objektima leži neevidentirano, neuknjiženo i nelegalizovano nekih pet do šest milijardi evra. Kroz ovaj zakon, legalizacijom tih istih objekata, naprosto diže se ekonomski i kreditni potencijal ove zemlje za taj isti novčani iznos. Mi u Novoj Srbiji smatramo da je ovaj zakon u pravom smislu jedan razvojni zakon koji će omogućiti da se njegovim usvajanjem pokrenu privredne, odnosno investicione aktivnosti. Pokrenuće se čitav mehanizam i niz pratećih privrednih grana, delatnosti, koje će biti u funkciji građevinarstva.
Na kraju, pošto se ovaj zakon odnosi i najviše se njemu raduju građani, a to su onih oko milion građana, 1.300.000 koji su gradili svoje objekte bez odobrenja za gradnju. Ti građani, koja je to struktura? U najvećem delu to su radnici koji su tokom čitavog svog radnog veka uplaćivali doprinose za solidarnu stambenu gradnju i to su radili nekih 30, 40 godina koliko su radili, a nikada nisu dobili nikakav stan od tadašnjeg Fonda solidarnosti, odnosno solidarne stambene gradnje kako se to tada zvalo, preko SIZ-ova kako je bilo organizovano i još manje su kasnije s početka 90-ih godina, u vreme otkupa tih stanova bili u prilici da ih otkupe. Naravno, nisu mogli da ih otkupe, kao što je to uradila jedna druga brojka, jedna druga grupacija ljudi. Sećamo se da su pojedini stanovi u tom periodu otkupljivani i za maltene neka dva boksa cigareta reda veličine novca.
Usvajanjem ovog zakona mi smatramo u Novoj Srbiji da se konačno stavljaju u istu ravan i stvaraju preduslovi za jedan novi početak, jednakosti svih građana i da se od časa usvajanja ovog zakona više neće, niti može, niti sme tolerisati divlja gradnja koja se očito sve vreme tokom prethodnih decenija odvijala pred našim očima, a kada kažem našim, najviše mislim na odgovorne organe, inspekcijske organe koji su pri lokalnim samoupravama jer, podsetimo se, to je preneta nadležnost lokalnim samoupravama. Inspekcijski organi su sve vreme bili nemi i slepi pred onim što se pred njihovim očima dešavalo, a da ne kažem da je to sve predstavljalo i jedan vrlo značajan izvor korupcije u to vreme, jer su se lokalni moćnici, štiteći takve vrste investitora koji su gradili objekte za dalju prodaju, direktno stavljali u neke tokove koji su definitivno sa one strane zakona i koji se mogu tretirati i nekim drugim krivičnim zakonima, osim samo krivičnog dela koje proističe iz gradnje bez izdate građevinske dozvole.
Mi imamo, i nije redak slučaj, da su čak komisije za izdavanje upotrebne dozvole, dakle za tehnički prijem objekata i izdavanje upotrebne dozvole, izdavale rešenja o odobrenju, odnosno upotrebnoj dozvoli pojedinih stambenih objekata koji nisu imali nikakve priključke na infrastrukturu. Ni na vodu, ni na kanalizaciju, još manje na elitro napajanje. Ko je onda najviše tu trpeo? Naravno, trpeli su kupci, prevareni građani koji su kupujući stan u zgradi za koju je izdata upotrebna dozvola, nakon useljenja ustanovili da su zapravo kupili samo gole zidove, bez osnovnih i elementarnih preduslova za život u tim stanovima, ili u toj zgradi u celini.
Dame i gospodo, kratko da se osvrnem na odredbe ovog zakona. Pored ovoga što smo svi imali prilike da pročitamo u Predlogu zakona koji nam je dostavljen, ne bih se na to osvrtao, ali moram da napomenem da pošto se u dosadašnjim diskusijama čulo više negativnih komentara, da ne kažem kritika na visinu naknade itd, moram reći da je ovim zakonom sa ovog zakonskog nivoa samo su određeni kriterijumi na osnovu kojih se može obračunati naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Visina cene koštanja te naknade se utvrđuje merilima za utvrđivanje vrednosti naknade koju određuje svaka lokalna samouprava posebno sama za sebe i ona nikako ne može biti predmet kritike ovog zakona, već se sva takva kritička razmišljanja moraju adresirati na adrese naših lokalnih predsednika, predsednika lokalnih samouprava i gradonačelnike, one kojima je to u nadležnosti da određuju cenu koštanja ove stvari.
Sa druge strane, znamo svi i to se čulo više puta u toku dosadašnje diskusije da je ovaj zakon kao poseban zakon izdvojen iz dosadašnjeg Zakona o planiranju i izgradnji nalogom, odnosno odlukom Ustavnog suda RS, koja je stupila na pravno dejstvo i pravnu snagu početkom juna ove godine. Ovaj zakon mora da na poseban način pokrije pitanje ove vrste objekata, ovih 1.300.000 objekata, uvažavajući sve argumente iznete u stavu Ustavnog suda RS. U odnosu na prethodna rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji koja su bila predmet razmatranja Ustavnog suda uvažavajući sve to što je Ustavni sud rekao, ovde u ovom zakonskom predlogu su se stekli uslovi formulisani kroz sve ove članove, a napomenuo bih da je počev od člana 13, koji definiše koja vrsta dokumentacije je potrebna za postupak legalizacije, ono je identična onoj vrsti dokumentacije koja se prikuplja za dobijanje građevinske dozvole u redovnom postupku, i tu je samo napravljena klasifikacija u odnosu na vrste objekata koji su veličine bruto građevinske površine do 300 kvadrata i preko 300 kvadrata. Za ove veće je potrebnija malo složenija dokumentacija, kao što je Nivemanski plan, katastarsko-topografski plan. Sve to nije ništa komplikovano i nepoznato i našim projektantima i našim organima uprave koji se bave izdavanjem građevinskih dozvola. Investitori će tu vrlo lako da se snađu.
Posebnim pravilnikom ili pravilnicima, koje donosi ministar, bi se definisala vrsta i sadržaj projektno-tehničke dokumentacije koja je potrebna da se izradi za objekat koji predstavlja predmet legalizacije, odnosno dobijanja građevinske dozvole u postupku legalizacije.
Već sam rekao ko je nadležan za visinu naknade, dakle, još jednom da građani znaju, to je pitanje lokalnih vlasti, lokalne skupštine i lokalnih izvršnih organa vlasti, koji će visinu naknade odrediti. U tom smislu, pozivam sve odbornike svih lokalnih samouprava da prema objektima koji predstavljaju predmet legalizacije, odnosno dobijanje građevinske dozvole kroz postupak legalizacije, imaju malo drugačiji stav i odnos prilikom određivanja merila za visinu naknade, a što i sam zakon ovde ostavlja mogućnost kroz svoje odredbe da se visina naknade može definitivno umanjiti za nivo ulaganja koje su građani tokom postupka gradnje imali, kao investicije, u pripremanju lokacije. Dakle, u dovođenju i komunalne infrastrukture do svojih lokacija, odnosno do svojih placeva.
Ovim zakonom je definisana obaveza da se svim objektima koji se nalaze u postupku legalizacije, a da se podsetimo, to su svi oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a čiji su zahtevi predati do 10. marta 2010. godine, mogu izdati privremeni priključci na infrastrukturu sve do okončanja postupka legalizacije. Nakon donošenja opštinskog pravosnažnog rešenja, odnosno gradskog organa uprave koji odlučuje da li je moguće ili ne legalizovati predmetni objekat, priključak na infrastrukturu ostaje, a nakon donošenja rešenja, ukoliko je ono negativno, i odbacuje mogućnost legalizacije takvog objekta, onda organ uprave obaveštava preduzeće koje je izdalo priključak na infrastrukturu da taj objekat nije moguće legalizovati i nakon toga se taj priključak takvom objektu definitivno mora ukinuti.
Da podsetim, objekti koji predstavljaju predmet ovih legalizacija, mada svaki za sebe predstavlja jednu posebnu priču, jer svaki objekat je jedna posebna životna storija svake porodice koja je gradila svoj objekat, ali jedna zajednička crta koja se sigurno u većinskoj meri provlači kroz ovaj skup od 1.300.000 objekata govori nam da su te objekte, opet napominjem, radili i gradili ljudi, porodice koje su bile prinuđene da rešavaju svoja porodična stambena pitanja i koja služe samo za svrhu svog ličnog, porodičnog stanovanja.
Ti ljudi, te porodice, ti naši građani će kroz ovaj zakon imati definitivno koristi i benefit. Nikako ne stoji primedba izneta u malopređašnjoj diskusiji, u prepodnevnom radu, da građani koji su ranije dobili građevinsku dozvolu, da li kroz redovni postupak ili kroz postupak legalizacije koji je važio do 6. juna ove godine, kada je prestao da važi i stupio na snagu mišljenje Ustavnog suda, nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na ove koji sada započinju postupak legalizacije, odnosno dužni su da ga okončaju po sadašnjem zakonu, za sve koji nisu do 6. juna to učinili. Cela ova priča o toj nejednakosti ne stoji. Ona je posledica odluke Ustavnog suda i nikako nije produkt ničijeg ličnog hira ili želje da se nekome zakomplikuje život, već je naprosto Ustavni sud rekao da ono što je ranije rađeno izazivalo je pravnu, odnosno ustavnu nejednakost građana u ovoj državi pred organima ove države.
Samo poštujući Odluku Ustavnog suda, a obavezni smo svi da je poštujemo, kako kao građani i fizička lica, tako i državne institucije, mi danas imamo ovaj predlog zakona o legalizaciji pred sobom koji će pak zajedno u sadejstvu sa onim ranije donetim u martu mesecu, opet ponavljam, Zakonom o upisu prava svojine na dobitima izgrađenim bez građevinske dozvole, sigurno rešiti višedecenijsku noćnu moru koju su mnoge porodice imale, jer do sada nisu mogle da se nigde definišu i deklarišu kao vlasnici i imaoci svojinskih, odnosno vlasničkih prava nad tim objektima. Te porodice su decenijama živele podređeno, kao građani drugog reda, jer kao što reče, čini mi se, kolega Petar Petrović, u formalno-pravnom smislu njihovi objekti, čim ih nema evidentiranih u listu nepokretnosti, odnosno u katastru nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, nisu postojali, a mi znamo da nam život govori drugo.
Sada je došlo vreme da se život i pravo usaglase i da, od ovog časa pa nadalje, idu zajedno ruku pod ruku u interesu svih građana, a ne da to stalno bude u nekoj koliziji. Opet kažem, građani žive decenijama pod stresom i u utisku jedne neravnopravnosti, nesigurnosti šta će se desiti sutra i sigurnosti za svoju porodicu i budućnost svoje porodice.
Pozvao bih sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon. Ovaj zakon je ponajmanje u domenu nekih političkih, da ne kažem politikantskih, odnosa i relacija. Mislim, ako želimo dobro građanima ove zemlje, da ovaj zakon to za početak pruža, da tih nekih milion građana reši svoje osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na imovinu i zaštitu svoje imovine i Nova Srbija će svakako zdušno podržati ovaj predlog. Još jednom kažem, pozivam i sve ostale poslaničke grupe da učine isto. Zahvaljujem.
Hvala, poštovana predsedavajuća.
U nastavku ovog popodnevnog zasedanja i nakon diskusija prethodnih govornika, kolega poslanika, imali smo prilike da čujemo mišljenja koja se u pojedinim oblastima vrlo razlikuju i koja su vrlo kontradiktorna.
No, ne bih o onome što smo čuli, želeo bih da kažem nešto više javnosti Srbije najpre, u ime poslaničke grupe NS, oko čega se zapravo danas vodi celokupna polemika i šta mi zapravo danas razmatramo, o kojim zakonskim predlozima i rešenjima govorimo.
Dakle, Republički geodetski zavod je jedna od najznačajnijih državnih institucija koje država ima. Ona to jeste po samoj prirodi i suštini svog posla kojim se bavi, jer baviti se pitanjem teritorije i uređenja prostora i evidentiranjem svih stvari koje se na nekom prostoru nalaze, zapravo predstavlja bavljenje pitanjima koja su vezana za samu državnost neke države. Jedan od osnovnih atributa svake države jeste i njena teritorija. Država bez teritorije ne postoji. Da bismo znali gde nam je teritorija, kakva je, šta sve sadrži, koliko je uređena, to neko mora da radi. U ovom slučaju, država Srbija je svoj posao upravljanja ovim podacima, obradom ovih podataka, poverila upravo Republičkom geodetskom zavodu.
Poslovi koje radi Republički geodetski zavod, dakle, radi poslove iz domena organa državne uprave koji se odnosi na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, kako podzemnih, tako i nadzemnih, i ostalim geodetskim radovima, kao što su na primer: katastarske podloge, adresni registar, vođenje adresnog registra, radi na katastarsko-topografskom planu, prati celokupnu infrastrukturu koja se na jednom prostoru i nekom lokalitetu nalazi i pruža sve ostale usluge ostalim relevantnim firmama, institucijama koje se bave inženjersko-tehničkim poslovima u cilju obavljanja te svoje primarne delatnosti. Ako je u pitanju urbanizam, pruža potrebne podatke urbanističkim planerima, prostornim planerima, ako je u pitanju energetika, onda energetskim preduzećima koja se bave energetskom infrastrukturom i razvojem. U tom smislu je potrebno da na pravilan način shvatimo mesto i ulogu ove, da ne kažem, jedne od najvažnijih institucija koje Republika Srbija ima.
Ako bih začas, a reći ću vam na kraju i zašto ću sada to uraditi, pobrojao i pročitao delokrug radova i poslova kojim se Republički geodetski zavod bavi, objasniću kasnije zašto to činim. Dakle, Geodetski zavod izvodi osnovne geodetske radove, zatim katastarski i komasacioni premer zemljišta, osniva i održava katastar nepokretnosti jedne od najvažnijih oblasti koja je potrebna ovoj državi i uopšte jednom pravno uređenom društvu. Već sam rekao: premer vodova, osniva i održava taj isti katastar vodova, vrši stručni nadzor nad izvedenim geodetskim radovima koje geodetske kuće rade.
Jedna od oblasti rada i delovanja Zavoda je izdavanje licenci za rad geodetskim organizacijama, ali istovremeno i utvrđivanje uslova i okolnosti u kojima se te licence mogu i opozvati, odnosno oduzeti, izdaje i oduzima ovlašćenje za snimanje iz vazdušnog prostora, dakle, aerofotogrametrijsko snimanje teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera, vodi adresni registar, održava registar prostornih jedinica, vrši premer državne granice i vodi registar državne granice, vrši katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta, utvrđivanje kvaliteta i njihovo evidentiranje, vrši obračun katastarskih prihoda, vrši procenu i vodi vrednost nekih nepokretnosti, vrši topografski premer, kartografsku delatnost obavlja takođe, vodi evidenciju o geografskim imenima, osniva, održava i raspolaže geodetsko-katastarskim informacionim sistemom, što je jedna od najvažnijih oblasti uopšte za razvoj, pravilno planiranje i razvoj jedne države i jednog društva.
Republički geodetski zavod uzima učešće u osnivanju i održavanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, vrši inspekcijski nadzor nad radom geodetskih organizacija, vrši overu geodetskih podloga za potrebe inženjersko-tehničkih oblasti prilikom izrade projekata, pruža i druge usluge iz delokruga Zavoda koje se tiču međunarodne saradnje naše države, a koje se oslanjaju na jednu od ovih oblasti i resora koje pokriva Republički geodetski zavod.
Pre izvesnog vremena, najnovijim propisima, Republičkom geodetskom zavodu pridodate su i nove nadležnosti i novi poslovi koje bi on trebalo i mora ispuniti, po zakonima koji su usvojeni u ovom parlamentu. Od skora, Republički geodetski zavod se bavi pitanjima restitucije, jednom veoma širokom i osetljivom oblašću koja je jako bitna i značajna za funkcionisanje ove države i za demokratizaciju našeg društva i jedan od takođe ključnih parametara u postupku i procesu pristupanja države Srbije EU, jer bez rešenih pitanja zaostalih restitucije, nama nema napretka.
Zatim, ovo što smo pre nekoliko meseci usvojili, Zakon o upisu prava nad objektima izgrađenim bez izdate građevinske dozvole, samo da podsetim da je u Srbiji, iz ovih ili onih razloga, bez građevinske dozvole izdato oko 1.300.000 takvih objekata. To je jedan ogroman posao koji je, sa postojećim kapacitetima i postojećim brojem uposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, vrlo teško ostvariti bez onoga što sledi, a što je zapravo bilo pitanje ovih prethodnih diskusija - zašto se povećava, odnosno ne bi se moglo reći čak ni povećava, novčana masa za isplatu zarada zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, već se povećava psihološka jedna stimulacija koja se javlja u redovima zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, dakle, geodeta i geometara, kako bi se činjenična situacija da se od 2009. godine na ovamo ti ljudi bukvalno snalaze kako da održe nivo isplaćenih izdataka i finansijskih prinadležnosti svojim zaposlenima kroz forme, kako smo malopre čuli, pisanja i obračuna prekovremenog rada, stimulisanja na osnovu nekakvih ostvarenih ušteda itd, a sve to zapravo u cilju dostizanja nekog već ostvarenog i postignutog nivoa njihovih zarada koje se ovog trenutka, kao i tada iz 2009. godine, nalaze na redu veličine od tridesetak i par hiljada dinara, ne više.
Zašto se sada ovo radi? To faktično stanje koje od 2009. godine postoji, u smislu ostvarivanja zarada ljudi geodetske struke zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, je definisano Zakonom o državnim službenicima i činovnicima koji, kao što smo imali prilike da čujemo, a ja to dobro znam, kao čovek koji je i prethodnih godina u okviru svog posla bio često uslovljen da kontaktira i radi sa radnicima katastara širom Srbije, oni su imali osnovni nivo zarade 23.000-24.000 dinara.
Upravo kroz ovaj iskazani procenat uvećanja njihovih zarada do 50%, kako je rečeno od 3% do 50%, mi fakat ništa ne uvećavam, nadalje, u budućnosti, njihov nivo zarada i dalje će biti na istom nivou kao i do sada 34.000, 35.000 ili 36.000. Samo pokušavamo da kroz jedan sistemski i zakonit okvir izbegnemo onu prethodnu gimnastiku, da je tako nazovem, koja se javljala u prethodnom periodu od 2009. godine do danas, a koja, naravno, nije primerena ni jednom zaposlenom čoveku, čoveku koji pruža svoj rad u bilo kojoj firmi, pa i u Republičkom geodetskom zavodu i koji zato očekuje da ima odgovarajuću finansijsku naknadu, koja se zove njegova zarada.
Zašto bismo se više kroz razno razne gimnastičke instrumente služili metodama uvećavanja, odnosno omogućavanja načina da se kroz pisanje fiktivnih prekovremenih radnih sati, kroz pisanje fiktivnih i nepostojećih stimulacija ostvarenih na osnovu kojekakvih ušteda u svom radu, ne, zato mislim da je mnogo poštenije da ti ljudi znaju tačno šta im je startna zarada, kolika im je mesečna zarada, ostvarena u okviru njihove školske spreme i poslova i zadataka koje obavljaju angažujući se na svom radnom mestu i zadatku u katastrima širom Srbije. Da se od danas ti ljudi svakog narednog jutra bude, ne pitajući se da li će se možda idućeg meseca desiti nešto, pa neće iz kojekakvog razloga imati te prekovremene radne sate, ili ostvariti kojekakvu fiktivnu uštedu i na taj način izgubiti stimulaciju, na osnovu koje su do sada, eto da kažem, krpili tih 35.000, 36.000 hiljada ukupne zarade, odnosno tih 12-ak, 13 hiljada, koje su ostvarivali na taj način dobijajući kroz stimulaciju, ili prekovremene radne sate.
Republički geodetski zavod ima veoma veliko angažovanje na važnim državnim projektima u ovom trenutku, koji se realizuju u Republici Srbiji. Oni imaju vrlo aktivno učešće u realizaciji projekta izgradnje jedne od najvećih kapitalnih investicija koja je već kroz njihovu delatnost i krenula, a to je izgradnja Južnog toka, koja fizički, kako smo čuli počeće negde s kraja ove godine. Ali, ne zaboravite da svako izvođenje građevinaca na teren podrazumeva najpre pravno-imovinsku pripremu i rešavanje pitanja nad zemljištem na kome se objekat gradi, tako da su tu već poslovi, možemo slobodno reći, u pogledu realizacije projekta Južni tok krenuli na taj način što su radnici, ili ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda već uzeli taj projekat u svoj rad i već je određivanjem trase, široke trase i uže trase koridora tog toga, on već u vazi rada.
Zatim, geometri su vrlo angažovani na izgradnji autoputeva, odnosno koridora 10 i 11, koji se rade u Republici Srbiji. Na kraju krajeva, ne bi bilo moguća ni realizacija, koja je još uvek u toku, izgradnje velikog broja stanova na području Kasarne "Stepa Stepanović" na Voždovcu, bez jednog aktivnijeg pristupa koji su ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda i Sektora za informaciono-komunikacione tehnologije ostvarili na taj način što su, koristeći savremene softverske programe, uspeli da ubrzaju kroz informacioni sistem upis svih stanova, stambenih jedinica, kojih ima oko 5.000 u objektima izgrađenim na prostoru Kasarne. Na taj način izvrše upis svih 5.000 stambenih jedinica kroz etažnu deobu i etažno izdvajanje, kroz jedan softver koji su napravili, tako da su na taj način u toku samo jednog dana bili u stanju da donesu i do nekoliko stotina rešenja o izdvajanju i upisu stanova u evidenciju katastra nepokretnosti.
Katastar nepokretnosti, koji je jedna od najznačajnijih stvari kojima se uopšte Republički geodetski zavod bavi, znači, formirana baza nepokretnosti kojom RGZ operiše i koju vodi, održava i nadograđuje, vezana je za pitanje zaštite imovine koja je jedno od osnovnih ljudskih prava. Pitanje imovine, vlasništva je pitanje još od rimskog perioda pa naovamo, koje je prisutno kao jedno od najznačajnijih pitanja i njegova zaštita, svakako, je jedna od najznačajnijih stvari kojima se katastar nepokretnosti bavi.
Za razliku od nekih vremena posle Drugog svetskog rata, kada je pitanje imovine tretirano na jedan drugačiji način u okviru tadašnjeg društveno-političkog sistema, pitanje imovine danas, od vremena uvođenja višeparlamentarizma i početka demokratskih tranzicija u ovom društvu dobija svoj puni značaj i puni kapacitet i pitanje imovine kroz rad ljudi u RGZ ovog trenutka dobija svoju pravu formu koja je kompatibilna sa rešenjima i formom koja postoji u razvijenim demokratskim društvima na zapadu.
Šta je još bitno reći vezano za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o premeru i katastru? Kroz ovaj zakon, moraću da požurim još dva tri minuta imamo, kroz ovaj zakon je omogućen aktivniji pristup jednom širem broju geodetskih inženjera koji su sada u okviru reforme sistema visokoškolstva stekli svoja znanja i diplome, ne samo na osnovnim, odnosno master akademskim studijama, već i kroz školovanje, odnosno studije na specijalističkim strukovnim studijama.
Dakle, oni imaju isti rang stepena obrazovanja i dosadašnja rešenje koje je tretiralo pitanje rada i uloge tih inženjera, odnosno tada svršenih studenata iz 2009. godine koje je stupilo na snagu čini mi se u jesen 2010. godine je diskriminisalo ogroman broj geodetskih inženjera koji su bili na studijama, na specijalističkim studijama i stekli znanje geodetskih inženjera specijalista strukovnih studija.
Na ovaj način sada i oni, dakle, inženjeri specijalisti strukovnih studija, mogu potpuno ravnopravno sa svojim kolegama master akademskih studija da steknu licencu prvog reda koja je potrebna za pružanje usluga u izradi projektno tehničkih dokumenata, odnosno dokumentacije za koje je predviđeno posedovanje licence prvog reda.
Na taj način je ispravljena jedna nepravda sigurno prema velikom broju geodeta i geodetskih inženjera i geometara uopšte, koji su prethodnih tri godine bili u jednom vrlo diskriminisanom i inferiornom položaju, a što se naročito ogledalo u manjim sredinama. Za razliku, možda od Beograda, čiju situaciju ne poznajem dovoljno, u manjim gradovima, a ti manji gradovi mogu biti gradovi reda i veličine i do par desetina hiljada stanovnika, vrlo teško je bilo pronaći geodetskog inženjera, a kamoli još možda i dva koji rade u istoj firmi i koji su mogli da rade geodetsku projektno tehničku dokumentaciju i isto overavaju ako je bila sastavni deo nekih elaborata za oblasti urbanizma ili neke druge projektno tehničke dokumentacije.
Na ovaj način je ispravljena velika nepravda i stekla se mogućnost da se kroz pojačani nivo konkurencije i konkurentnosti tih geodetskih organizacija dođe do, sa jedne strane, povećanja kvaliteta pružanih usluga, a sa druge strane, do snižavanja cena pruženih usluga, što će opet generalno uticati na razvoj privredno ekonomskih odnosa i relacija u ekonomiji naše države.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, postavio bih pitanje Ministarstvu prosvete i nauke.
Naime, 26. aprila Ministarstvo prosvete je objavilo konkurs za upis učenika u srednje škole za narednu školsku 2013/2014. godinu. Prema nekim kriterijumima i parametrima koje je Ministarstvo uzelo u svoju analizu, u razmatranje, opredeljeno je da se na području Školske uprave Niš za narednu školsku godinu smanji broj odeljenja u srednjim školama, odnosno u prvim razredima srednjih škola. Od četiri niške gimnazije predviđeno je smanjenje za po jedno odeljenje u tri gimnazije. Od 22 stručne škole takođe je predviđeno smanjenje po jedno odeljenje.
Stoji činjenica da je školske 2012/2013. godine upisano 635 đaka manje u odnosu na prethodnu školsku 2011/2012. godinu. To je posledica nedostatka dece, smanjenja nataliteta, a sve to generalno je posledica i reflektovanje jedne velike socijalno-ekonomske krize koja poslednjih par decenija vlada i koja je naročito vidljiva na prostoru južne i jugoistočne Srbije.
Pitanje za Ministarstvo prosvete glasi – da li je moguće da se Ministarstvo prosvete zauzme i izmeni kriterijume i umesto smanjenja broja odeljenja u niškim srednjim školama, odnosno, ne samo niškim, nego na području Školske uprave Niš koja zahvata Toplički okrug, Pirotski pored Nišavskog i još neke druge, da se umesto smanjenja broja odeljenja ide na varijantu smanjenja broja učenika u tim odeljenjima i da se sa sadašnjih 30 ili 32 učenika prosečno po jednom odeljenju umanji za četiri do pet učenika i na konto tih umanjenih broja učenika u odeljenju ostavi mogućnost da se zadrži postojeći nivo odeljenja u prvim razredima srednjih škola?
Na taj način bi smo postigli i dvostruki efekat. Naime, nastava koja bi se odvijala u odeljenjima od 25 ili 26 učenika sigurno bi bila kvalitetnija u odnosu na odeljenja koja broje 30 do 32 učenika. Sa druge strane, ne možemo nikako zanemariti problem koji će se pojaviti prilikom broja smanjenja odeljenja u smislu tehnoloških viškova nastavnog osoblja koji će se tu javiti. Šta raditi sa tim ljudima?
Prosvetni radnici prilikom odabira svog poziva naime nisu imali u vidu da će u nekom trenutku, u ovoj državi postojati nedostatak dece, da će demografska situacija biti toliko negativna da će se to direktno odraziti na njihov posao. U redu je ako je neko profesije inženjerskog profila, mašinski inženjer, građevinski inženjer, taj već ima mogućnosti da nađe posao u privredi. Ali, šta uraditi sa istoričarima, geografima i sličnim profilima, biolozima, koji osim u toj profesiji bukvalno nemaju kuda gde da odu na drugu stranu i da traže neko drugo uhlebljenje.
Hoću da apelujem na Ministarstvo prosvete da ne može linearno da posmatra problem nedostatka dece i da se pitanje smanjenja broja odeljenja primenjuje linearno u celoj Srbiji, a nisam toliko siguran ni da se linearno primenjuje u celoj Srbiji. Naime, priznajem da nemam dovoljno podataka koji su vezani za područje Vojvodine i područje grada Beograda. Plašim se da se možda na redukciju išlo samo na centralni deo Srbije, ali pitanje koje bih postavio Ministarstvu prosvete je – da li je moguće da se prilikom korekcije ovog postojećeg konkursa uzme u obzir i ide na kriterijum smanjenja broja učenika u odeljenju, umesto na smanjenje broja odeljenja uz argumente koje sam prethodno naveo i obrazložio? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dakle, kao što smo čuli iz malopređašnje diskusije koleginice Banović, opet se javlja dilema da li je potrebno da se kvadratura pojedinih vrsta stambenih ili drugih objekata definišu ovako kao što sam ja predložio.
Zahvaljujem se gospodinu ministru što je prihvatio amandman Nove Srbije. Imali smo ovde dilemu da li je potrebno da, recimo, površina za zanatski prostor bude 100 kvadrata. Smatramo da je možda trebalo biti i više, ali zadržali smo se i dali smo predlog da bude 100 kvadratnih metara, te smo na taj način ipak omogućili privrednicima, preduzetnicima, koji se bave nekim svojim radom i delatnošću, da mogu svoj posao da organizuju u jednom legalizovanom prostoru.
Naime, ovim amandmanom na član 1. smo pokušali da predlagaču zakona predložimo, i hvala što je usvojeno, da se preciznije definišu površine i vrste stambenih i poslovnih objekata, koji podležu pod ovaj zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, odnosno, na kojima se može upisati pravo svojine, na takvim vrstama objekata.
Radi javnosti ću kratko reći da smo predložili da se porodični stambeni objekti definišu do kvadrature do 300 metara kvadratnih neto površine. Dakle, kao što znamo, najveći broj objekata u Srbiji koji ovog časa podležu upravo ovom zakonu o upisu prava svojine na dobitima su porodični stambeni objekti, koji se grade ili su građeni prethodnih godina ili prethodnih decenija, upravo sa ciljem što je domaćin koji je počinjao da gradi to želeo da izgradi da bi mogao da smesti svoju porodicu i svoje naslednike u jednom istom porodičnom domaćinstvu. Mislimo da je ta kvadratura potpuno primerena našim ovdašnjim uslovima koji postoje u Srbiji.
Na taj način smo definisali i da površina stanova u stambenim ili stambeno poslovnim zgradama bude do 200 metara kvadratnih neto površine, garaže smo predložili da budu 30 metara kvadratnih i, kao što rekoh, objekti za obavljanje zanatske delatnosti do 100 kvadrata. Mislim da je na ovaj način pogođena prava suština predlagača zakona, koji je želeo na ovaj način da se što veći broj problema, koji očigledno postoje decenijama u ovom društvu, reši i da se jednog trenutka napravi presek i krene od sutra u jedno uređeno rešavanje u polju građevinarstva. Zahvaljujem.
Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, zadovoljstvo mi je da povodom ovog predloga zakona o upisu prava svojine nad objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, na početku kažem da je to pravo svojine jedno od osnovnih prava ljudskih prava koje potiče iz vremena starog Rima.
Pravo na imovinu i na svojinu je neprikosnoveno pravo i ono mora biti podjednako dostupno svim građanima Srbije, uvažavajući naravno objektivne okolnosti koje su do ovakve anomalije, čije posledice danas ovim zakonom pokušavamo da otklonimo, nastale.
Naime, problem o kojem danas govorimo i koji želimo rešiti, nije dalo ni juče ni danas kada diskutujemo o ovom zakonu, taj problem se kumulirao unazad godinama, pa čak možemo reći i decenijama iz vremena i perioda kada se u nekom drugom društvenom sistemu uređenja nekih bivših prethodnih država u kojima smo živeli, ovom pitanju poklanjalo ili vrlo malo ili nimalo pažnje.
Kao posledica jednog takvog indolentnog odnosa, mi imamo činjenicu da su danas čitavi kvartovi u pojedinim gradovima izgrađeni bez građevinskih dozvola, neucrtani i neupisani ni u jedan operater koji vodi računa o imovini, a koji se bavi upisom i evidentiranjem imovine, kako građana fizičkih lica, tako i privrednika i privrednih subjekata, i mislim da je došlo vreme da se to stanje preseče i da se iz tog neuređenog ili vrlo malo uređenog stanja pređe u jedno uređeno stanje, kako bismo mogli da odgovorimo pitanjima koja nas očekuju u ovom budućem postupku očekivanja datuma o pristupanju pregovorima za članstvo u EU.
Dakle, bez ovog rešenog pitanja, mi nemamo mogućnosti da dalje nastavimo bilo kakve aktivnosti u cilju uređenja pravnih okvira koji bi trebalo da se usaglase sa pravnim sistemom i okvirima evropskog zakonodavstva.
Analizirajući sve ove članove i elemente sadržane u ovom zakonskom predlogu, mi vidimo da se ciljevi koji se žele ostvariti ovim zakonskim predlogom zapravo su pojednostavljenje svih procedura preko milion i 300 hiljada izgrađenih objekata bez izdate građevinske dozvole, od kojih kao što smo imali prilike da čujemo u dosadašnjim izlaganjima prethodnih diskutanata, pa i samog ministra, preko 500.000 objekata podnelo zahtev za legalizaciju naknadnog postupka za izdavanje građevinske dozvole, do onog zakonskog prekluzivnog roka koji je bio ostavljen do 11. marta 2010. godine.
Razlozi zbog čega građani ili ostala pravna lica nisu to tada učinila su raznoliki i svi su manje ili više slučaj za sebe, ali je činjenica da ih ima u jako velikom broju.
Na ovaj način, otvara se nova mogućnost da se i ti građani i privredni subjekti koji nisu podneli zahtev za evidentiranje svojih objekata i svoje imovine upišu u katastarskom operateru, odnosno u katastar nepokretnosti, kako bi država imala konačno popis imovine, nepokretne imovine koja postoji na njenoj teritoriji, a popis imovine i zapravo sama imovina, evidentiranje te imovine podiže jedan sveopšti makroekonomski kapacitet naše države.
Procedure kojima se vrši upis prava svojine su ovim zakonskim predlogom maksimalno pojednostavljene, za razliku od kritičkih stavova koje smo imali prilike da čujemo u dosadašnjim diskusijama koje su se odnosile na teze da postoje koruptivni elementi i mogućnosti za korupciju ovim zakonskim predlogom, mi iz Nove Srbije tvrdimo da takvi elementi ne da ne postoje, nego su čak i sprečeni ovakvim zakonskim rešenjima.
Zbog čega to tvrdimo? Zakonodavac, odnosno predlagač zakona je kroz članove ovog zakonskog predloga predvideo da se upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu i građevinskom zemljištu, ako je vlasnik tog objekta upisan kao nosilac prava, ostavljena mu je mogućnost da se vlasnik upiše kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je objekat izgrađen, naravno uz dodatni uslov da se u roku od naredne dve godine ostavi mogućnost vlasniku objekta da reši imovinsko pitanje nad zemljištem sa prethodnim vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta.
Ukoliko se to ne učini u roku od dve godine, ono se mora uraditi po dužnosti, odnosno po procenjenoj tržišnoj ceni koju procenjuje nadležni poreski organ na određenoj teritoriji.
Jedinice lokalne samouprave imaju mogućnosti da pomognu svojim građanima, da u jednom pojednostavljenom postupku brže dođu do geodetske skice objekta na taj način što će proceniti same da li imaju kapaciteta u svojim lokalnim budžetima, da angažuju geodetske firme koje bi se angažovale u postupku izrade geodetskih snimaka i skica snimanja objekata, koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola, a da se eventualno kasnije taj predinvestirani novac, odnosno sredstva vrate na taj način što će lokalna samouprava kroz recimo, poreski sistem, odnosno naplatu poreze na imovinu, a kao što znamo to je već unazad pet ili šest godina u nadležnosti lokalnih samouprava, zaračunati i obračunati tim građanima dodatna sredstva kako bi se taj novac nazad vratio. Na taj način, opet u skladu sa prethodnim diskusijama, smatramo da je ostavljeno dovoljno mogućnosti da se građanima dodatno pomogne u ovom postupku ubeležavanja, odnosno evidentiranja svojinskog prava na tim objektima.
Najviše polemike juče na odboru, gde je ovaj zakonski predlog razmatran, odnosio se na član 4. ovog zakonskog predloga i mi možemo reći da je putem amandmana koji je podnet od strane Nove Srbije precizirano, kao što rekoh, da se vlasnik objekta i vlasnik zemljišta ukoliko ne reši imovinsko pravne odnose u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik objekta je dužan sam da o svom trošku utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplati tržišnu cenu tog predmetnog zemljišta. Tržišna cena, naravno, utvrđuje se na samom tržištu odnosno rešenjem poreskog organa jedinice lokalne samouprave.
U danu kad budemo razmatrali ovaj zakon u pojedinostima, govorićemo o pojedinačnim članovima i elementima ovog zakona. U svakom slučaju, reći ću sada da će Nova Srbija u danu za glasanje svakako jednoglasno podržati ovaj zakonski predlog jer je taj zakon životno važan i potreban, odnosi se ne preko milion i po građana koji očekuju i željno prate tok ove diskusije i razvoj događaja danas u ovom parlamentu, kako bi rešili svoje osnovno pitanje, a to je pitanje imovine i sticanja prava imovine nad svojim kućama, nad svojim objektima, jer je pitanje stanovanja, pitanje kuće jedno od osnovnih, ako ne i jedno najviše životno pitanje koje svaka porodica ima. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, pomoćnici, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se pred jednim zakonskim predlogom koji, po mom shvatanju, trebalo bi da predstavlja početak jedne nove životne filozofije koja bi trebala da se implementira u naše društvo. Kad kažem "jedne nove životne filozofije", ovakvu izjavu baziram na osnovu toga što možemo da kažemo da možemo da sebi priuštimo bolji i veći konfor življenja u ovoj državi i u ovom društvu ili na bazi veće proizvodnje i benefita koji predstavlja razvoj naše privrede u celini, što je ovog časa, vidimo, s obzirom na stanje privrede u našem društvu, jako teško ili, s druge strane, na bazi ušteda koje mogu javiti kao znak naše dobre volje da smo svesni, građani ove društvene zajednice, i da tu prepoznamo odgovarajući resurs i mogućnosti da na bazi ušteda povećamo benefit celokupne privrede našeg društva.
Sam cilj donošenja ovog zakona, koji je sada pred nama u obliku ovog zakonskog predloga, jeste da se prvenstveno obezbedi i podrži racionalno i održivo korišćenje energije kako u sferi proizvodnje, tako i u sferi potrošnje te iste energije.
S obzirom da se često u poslednje vreme, a pogotovo na današnji dan, evo danas prilikom rasprave ovom zakonu često koristi sintagma energetska efikasnost, radi građana Srbije i javnosti koja prati ovaj prenos Skupštine treba reći da, pojednostavljeno rečeno, energetska efikasnost u jednom svom segmentu znači i uštedu energije kroz sve segmente naše aktivnosti, počev od proizvodnje te energije, preko naših fabrika, industrije i privrede u kojoj smo mi kao građani zaposleni i radimo, do naših domaćinstava gde se javljamo kao potrošači te iste energije. Nije bitno da li je u pitanju električna energija, toplotna energija ili gas kao energetski resurs, bitno je da shvatimo da mi ako nemamo mogućnosti da proizvedemo nove kapacitete i stvorimo nove kapacitete i proširimo proizvodnju energije, možemo odmah ovog časa da pristupimo postupku i procesu štednje te iste energije kroz jedan organizovan sistemski način.
Zbog toga sam rekao na početku da je ovo početak jednog novog, zapravo filozofskog pristupa organizaciji našeg društva u odnosu prema energiji kojeg ćemo se držati, nadam se uspešno. Kao krajnji cilj i efekat trebalo bi da se omogući ušteda, odnosno ostvarivanje značajnih novčanih sredstava, kako naših ličnih, pojedinačnih kao građana, tako i privrede u celini, i na bazi toga stvoriti preduslove da se korišćenjem tih ušteđenih sredstava otvore nova radna mesta, stvore preduslovi za izgradnju i proširenje kapaciteta celokupne infrastrukture, a naravno i ništa manje značajan efekat ne bi bio ni zaštita životne sredine, odnosno smanjivanja ugljendioksida u etru, odnosno našem okruženju.
Kad sam već spomenuo ugljendioksid smatram da je ovo jedan izvrstan upravljački proces koji sledi i proističe iz ovog zakona. Smanjenje proizvodnje ugljendioksida koji je u skladu sa Konvencijom Kjoto protokola od pre već 10 ili 12 godina i da će na bazi toga naša država takođe ostvariti značajne uštede u prefencijalima na međunarodnom tržištu ugljendioksida.
Mehanizmi kroz koje predlagač zakona Ministarstvo energetike namerava da ostvari ciljeve kao što su recimo, obezbeđivanje sigurnog i održivog snabdevanja energijom i energentima, zatim smanjenje potrošnje energije pa samim tim i troškova za tu istu potrošenu energiju, podsticanje upotrebe. Značajan efekat je takođe podsticanje upotrebe obnovljivih, odnosno zelenih izvora energije, o čemu se u poslednje vreme u našim društvu takođe dosta i značajno govori.
Mislim da će građani i uopšte privreda, preduzetnici, privrednici biti posebno zainteresovani za izgradnju sopstvenih obnovljivih izvora energije na svojim postojećim objektima, znači, koristeći postojeće resurse, i tu istu energiju upotrebiti u svom funkcionisanju i radu, samim tim manje opterećivati na taj način postojeće izvore energije i energenata u vidu termoelektrana ili hidrocentrala i opet kao krajnji efekat javiće se novčana, odnosno finansijska ušteda, a naravno i jedan podjednako značajan proizvod, odnosno posledica čistija, zdravija i uređenija životna sredina.
Menadžment koji će upravljati ovim procesima, koji je predviđen ovim zakonskim predlogom, u mnogim lokalnim samoupravama ostao je do izvesne mere obučeni ili spremni kadrovi. Tamo gde ih nema mogu se brzo doškolovati i steći odgovarajuća znanja i sertifikaciju kako bi mogli u svojim lokalnim zajednicama da svoja znanja stave u funkciju ostvarivanja ovih ciljeva koje želimo da proisteknu iz ovog zakona.
Svi raspoloživi resursi koje jedna lokalna zajednica ima, govorim namerno lokalna jer sve polazi od pojedinačnih, lokalnih zajednica, sublimacijom svih tih aktivnosti javiće se naravno maksimalni i makroekonomski i ostali efekti, biće značajno u funkciji ušteda kako u samim proizvodnim, odnosno industrijskim postrojenjima koji su jedni od obveznika uvođenja korisnika menadžmenta u upravljanju energetskim uštedama, odnosno energetskom efikasnošću.
Zatim, to su veliki trgovinski lanci, a naravno i lokalne samouprave doduše ovim zakonskim predlogom je definisano da to budu lokalne samouprave iznad 20.000 stanovnika u toj lokalnoj samoupravi, mada se jutros javilo i jedno zanimljivo pitanje.
Postoje lokalne samouprave u kojima se tokom određenih vremenskih perioda pojavljuje veći broj privremenih žitelja u vidu turista. To su neke turističke opštine koje su u pojedinim godišnjim periodima posećene, tako da bi to možda trebalo malo izanalizirati i razmotriti šta raditi u tim slučajevima. Siguran sam da će se u lokalnim samoupravama u buduće odgovornije odnositi prema pitanju štednje energije, odnosno efikasnom upravljanju postojećim energetskim potencijalima koje lokalne samouprave koriste. Stoga se sigurno ubuduće neće javljati najbanalniji primer kao što je to da javna rasveta gori u sred podneva, već će menadžer biti sigurno odgovoran kroz mehanizam podnošenja periodičnih i godišnjih izveštaja ministarstvu, za koje će biti obavezan da dostavlja. Na taj način će se pratiti efekti primene ovog samog zakona.
Sa druge strane u sferi proizvodnje npr. toplotne energije u gradovima koji imaju postrojenja za proizvodnju toplotne energije u funkciji daljinskog snabdevanja toplotnom energijom svojih korisnika, uvođenjem novih tehnologija u samom postupku proizvodnje toplotne energije, kroz nova tehnološka rešenja koja će za te proizvodne jedinice biti sigurno nova, ali ona su u nauci i praksi i te kako poznata već godinama, da ne kažem i decenijama, kao što su frekventni regulatori, toplotne pumpe itd.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon, uz izražavanje blagog žaljenja zašto ovaj zakonski predlog nije ranije stigao, jer mi sigurno kasnimo barem jednu celu deceniju za jednim ovakvim zakonskim rešenjem. Hvala.
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Gospođo ministarka, nakon više od 50 minuta da se konačno vratimo na temu dnevnog reda. Ako smo čekali tačno pet godina od trenutka potpisivanja gasno-naftnog sporazuma sa Rusijom mislim da ovih pedesetak minuta nije izgubljeno vreme i da neće značiti ništa u daljoj realizaciji ovog projekta na čijem početku se nalazimo. Njegov početak je determinisan upravo ovim zakonom koji nam omogućava onu prvu realizaciju, prvog koraka, a to je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Rešavanje pravno-imovinskih odnosa u svakoj investiciji je između ostalog najteži posao, ali kao što kaže kineska poslovica – put od hiljadu milja počinje prvim korakom, tako i ovde. Pogotovo je to ovde to složen posao zbog činjenice da je u pitanju jedan linijski građevinski objekat, infrastrukturni, dugačak nekih 400 ili 500 kilometara na čijem se zahvatu nalazi preko 10.000 katastarskih parcela.
Da nastavim, ako je moguće, u tom smislu poslanička grupa NS smatra da predloženi zakon predstavlja prvi konkretan korak u realizaciji ovog kapitalnog međunarodnog projekta.
Pored primedbi koje smo čuli tokom prepodneva od ovlašćenih predlagača, a vrlo malo od ovih diskutanata koji su govorili po osnovama replika jedni drugima, malo se toga čulo i mislim da vredi radi javnosti, radi građana Srbije napomenuti da je ovim zakonom potvrđena ekonomska finansijska sigurnost svih vlasnika, odnosno korisnika parcela na čijem se potezu nalazi trasa, široka trasa gasovodnog pravca i da će u smislu utvrđivanja tržišne cene nepokretnosti ona biti pravično određena kroz eksproprijacionu naknadu.
Što se tiče narednih elemenata koji su sadržani u ovom zakonu o eksproprijaciji i pripremi imovinskih pitanja, o pitanju realizacije gasovoda "Južni tok" smatramo da je u članu 4. izvršena definitivna i konačna diferencijacija i napravljena konačna razlika između potpune eksproprijacije, za šta smo čuli da će biti primenjena na samo tek nekih 45, 46 ili 47 hektara od ukupno par desetina hiljada hektara u odnosu na onu koja se vrši kao nepotpuna ili delimična eksproprijacija ili ona eksproprijacija koja će utvrditi privremeni status službenosti pristupa tim parcelama u cilju nekog tekućeg, odnosno investicionog održavanja ovog gasovoda.
Mislim da je ovaj zakon dosta bio konkretan i direktno usmeren ka obavezama koje na sebe preuzimaju, kako državni organi i institucije, tako i republički, odnosno lokalni u cilju obaveze bržeg pribavljanja dokumentacije koja, kao što znamo, nažalost, u našoj praksi je vrlo duga, vrlo usporena i uvek je prisutno ono birokratsko, kada se jedan običan investitor pojavi pred šalterom, ona čuvena rečenica, odnosno obrazac koji fali, a to je FT1P – fali ti jedan papir.
U ovom slučaju, upravo odredbama ovog zakona, nadam se da će on biti primenjen i u budućnosti i na, ne samo na gasovod "Južni tok", nego i na ostale gasovodne sisteme koji će biti interkonektivnog karaktera sa susednim zemljama, Rumunijom, Bugarskom, BiH, Republikom Srpskom, Makedonijom, da se brže rešavaju imovinsko pravna pitanja kako bi se omogućila brža realizacija. Pogotovo, kažem problematičnih građanskih objekata koji se prostiru velikom dužinom, velikim pravcem, odnosno tih infrasturukturnih objekata koji su linijskog karaktera.
Mislim da je Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, podnošenjem ovog zakona na usvajanje, Predloga zakona na usvajanje, načinila i jedan komparativni korak koji je potpuno saglasan sa regulativama EU koji se tiču obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja tržišta, kako same EU, tako naravno tržišta Srbije kao zemlje koja aplicira pristupu članstvu EU. Ali, mislim da bi samo Ministarstvo energetike trebalo u budućem periodu da posebnu pažnju obrati na onu mrežu nižeg pritiska koja će da se razvede sa ovog glavnog cevovoda, sa mreže visokog pritiska, kako bi se omogućila ravnomerna snabdevenost cele teritorije Srbije gasom.
Zašto to kažem? Kažem iz tog razloga što je pre pet godina kada je naftno-gasni sporazum potpisan uveliko tada floktuisala ideja i sa jedne i sa druge strane i sa strane i sa domaće, da se upravo trasa gasovoda, ovog "Južnog toka", kreće pravcem iz Bugarske preko Dimitrovgrada, Pirota, Niša, a onda je za sve nas, dame i gospodo, 2009. godine, odnosno s početka 2010. godine bio šok kada smo saznali za tu čuvenu Uredbu, tadašnje Vlade Republike Srbije, iz oktobra meseca 2009. godine, kojim je usvojen Prostorni plan posebne namene i predviđena nova trasa preko Zaječara. Nemamo ništa protiv, da ide i kroz Zaječar, ali smatramo da je u tom smislu tadašnja Vlada trebalo da vodi više brige i računa da se u cilju smanjenja i troškova izgradnje, a ne samo troškovi izgradnje nego i kasnije tekućeg investicionog održavanja, da je bila prirodnija trasa dolinom i kotlinom reke Nišave i dalje niz Južnu Moravu, odnosno u širokom koridoru Koridora 10. Ova greška je sada nesumnjivo nemoguće za ispraviti i mi smo sada tu gde jesmo.
Ali, zato ja vas molim da, posebno vas gospođo ministarka, da obratite pažnju na dugoročne strateške razvojne planove koje "Srbijagas", recimo kroz nekoliko verzija nudi unazad par godina, a gospodin Bajatović nadam se da će potvrditi, da li je to tačno ili ne, kojim se, između ostalog u jednoj verziji predviđa izgradnja gasnih elektrana, u Republici Srbiji i kojim je u ovom dokumentu, da je kroz izgradnju na Novom Beogradu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Subotici, predviđeno ukupno 1470 megavata, što električno, što toplotno, a da ispod Save, dole, ono što predstavlja centralnu Srbiju, južno od Beograda, predviđena je izgradnja ukupno 320 megavata električno i toplotno.
Ja vas pitam – da li je principijelno da paritet odnos bude više od koliko bezmalo 1:5 u pogledu energetskih kapaciteta koji se planiraju izgraditi u Republici Srbiji. Da li je ovakav raspored prirodan i potreban i na kraju, nameće se pitanje da li je normalno tako? Ne sporim da Vojvodini i Novom Sadu treba električna toplana, ali da li i na osnovu kojih parametara je tamo zacrtano u tim projektima, da ona bude 300 megavata električno u odnosu na grad Niš za koji je zacrtano i predviđeno samo 100 i 100 megavata električno. Ako uzmemo u obzir druge pokazatelje, demografske, prostorne, to su gradovi iste veličine i tu je mrtva trka u tim pogledima i u tim parametrima.
Da li to znači da sada što u Vojvodini nema drva za seču, oni će se grejati na gas i proizvoditi električnu struju na gas i proizvoditi toplotnu energiju na gas, a mi dole na jugu da idemo u šumu i da sečemo drva?
Molim vas, ovo je bitno pitanje koje je potrebno razjasniti i sada, mislim da je bitno, jer nije prirodno ignorisati skoro četiri miliona građana koji žive južno od Beograda i Save, a na uštrb ovih dva i po ili tri miliona koji su na ovim geografskim i prostorni koordinatama.
Očekujem jedan odgovor koji će mi reći da ove podatke koje ja imam…
Zahvaljujem.
Najpre vama, gospođo ministarka, mislim da bi dužina trase bila dobra da je što duža. Samim tim, povučete primarni vod što većom dužinom kroz svoju zemlju i imate veći kapital. Na kraju krajeva, ubirali bismo veću taksu na svakih 100 km dužine. Da li je tako?
Što se tiče podataka, odakle za izgradnju ovih gasnih elektrana? Naravno da ovog trenutka ni Beograd ni Novi Sad nemaju mogućnosti da grade ove elektrane, kogenerativnog tipa iz razloga što nemaju jednostavno dovoljnog kapaciteta gasa, dovoljnu količinu gasa koja stiže iz pravca Mađarske. Imaće onog trenutka kada stigne "Južni tok". Zato ste vi unapred i amputirali mogućnost gradu Nišu da na isti način učestvuje u proizvodnji i gradnji tih elektrana i učestvuje u celokupnom energetskom bilansu Republike Srbije.
Tako da, pitanje je odakle meni ti podaci? To je, ovde vidim, dokument koji se zove strateški projekti i javno preduzeće "Srbijagas", zasnovani na projekcijama do 2015. godine. Dakle, hoćete reći da ovo nije vaš dokument? Možemo onda pogledati neki vaš. Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, postavio bih jedno pitanje – da li se posle prihvaćenog amandmana od strane ovlašćenog ministra može i dalje raspravljati i diskutovati o tom istom amandmanu? Pošto vidimo da je ministar prihvatio, ne znam zbog čega smo nastavili dalju diskusiju. Ako već jesmo, onda da se na kratko opet vratim na amandman koji je podneo gospodin Rističević.
Mislim da je ministar Dinkić pogrešno shvatio intenciju amandmana koji je podneo gospodin Rističević i koja nije išla u smislu koji sud je nadležan za vođenje postupka prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Intencija amandmana je bila u cilju utvrđivanja individualne odgovornosti postupajućeg inspektora koji vodi postupak protiv nekog pravnog lica. Tu je početak i kraj pitanja – šta se dešava sa onim inspektorom, u praksi imamo puno slučajeva, o tome mogu sigurno i mnogi poslanici da govore na osnovu ličnih iskustava, kada postupajući inspektor obojen nekom ideološkom, partijskom ili nekom drugom osnovom tendenciozno nastupa u cilju utvrđivanja prekršaja, odnosno krivice privrednika, subjekta koji je predmet kontrole. Molim ministra da se ponovo vratimo na amandman gospodina Rističevića i utvrđivanja individualne odgovornosti postupajućeg inspektora u slučaju da njegov nalaz, njegov zapisnik padne sutradan pred sudom, nebitno kojim, da li prekršajnim, da li osnovnim ili višim. Hvala.
Poštovani zameniče ministra, dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj temi neću dugo govoriti.
Rekao sam dosta toga preksinoć u raspravi u načelu. Moram reći da je juče na skupštinskom Odboru za lokalnu samoupravu bilo delimično reči o ovoj temi i da sam tada rekao nešto što ću sada ukratko ponoviti.
Ovim presedanom, kojim je data mogućnost gradu Beogradu da bude osnivač elektronskih i štampanih javnih glasila, narušeno je načelo ravnopravnosti građana Srbije, jer naprosto nema zakonskog objašnjenja kako ćemo utvrditi i odbraniti tezu i činjenicu da postoje građani prvog i drugog reda, odnosno oni koji mogu kroz svoje jedinice lokalne samouprave imati pravo, između ostalog, na informaciju putem javnog servisa i na one koji to pravo ne budu mogli da ostvare.
Moram podsetiti da je ona čuvena slika razbijenog televizora, bačenog sa terase zgrade niške televizije, slika koja je obišla celi svet 1996. godine, upravo pokrenula proces javnog i slobodnog razmišljanja građana Srbije u celoj zemlji, u celoj državi i da je pravo na slobodnu reč i istinitu informaciju poteklo odatle, tako da molim Vladu i resornog ministra da još jednom razmisle da li vredi praviti ikakav presedan, a pogotovo ovakav, u pogledu davanja nekih većih mogućnosti gradu Beogradu i građanima Beograda u odnosu na ostale žitelje Srbije.
Ovim ne želim da se založim za to da se gradu Beogradu ukine njihova gradska televizijska stanica "Studio B", samo tražim da, po osnovnom načelu ravnopravnosti, isto to omogućimo i drugim građanima širom Srbije. Mislim da će u ovom parlamentu postojati dovoljan stepen razumnosti i da će poslanici podržati amandman gospodina Markovića. Ili možda postoji proceduralni način da sam ministar promeni konceptualno rešenje Zakona o lokalnoj samoupravi i da omogući da se i ostale lokalne zajednice u Srbiji... Dao sam konstruktivan predlog juče, a i prekjuče, da se da mogućnost da se dve ili više lokalnih samouprava, kojima je već data zakonska mogućnost ovim predlogom zakona koji je pred usvajanjem, udružuju radi ostvarivanja zajedničkih interesa žitelja tih lokalnih samouprava.
Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  čini mi se da mi se drugi put zalomila sreća da budem poslednji govornik na kraju rasprave. Prošlog puta je, mogu reći, bilo uspešno, nadam se da će isto tako biti i ovog puta.
Naime, ovaj set zakona, koji je neophodan za raspisivanje, održavanje i organizaciju, uopšte, lokalnih izbora, za organizaciju lokalne samouprave, u značajnoj meri unapređuje budući status, rad i funkcionisanje lokalnih samouprava u Srbiji. Siguran sam da će ovaj set od četiri zakona, koji je pred nama, biti usvojen od strane Parlamenta.
Za početak bih krenuo od zakona o teritorijalnoj organizaciji, kao jednom fundamentalnom zakonu, koji je večeras pred nama na raspravi i analizi. Dobro je što je ovim zakonom verifikovana postojeća situacija i uvaženo postojeće stanje u Srbiji, što se tiče organizacije lokalnih samouprava, u smislu usaglašavanja i prihvatanja faktičkog stanja na terenu, počev od promene imena gradova i opština, do onih detalja koji se odnose na definisanje i nazive naseljenih mesta u tim jedinicama lokalnih samouprava.
Možda je trebalo samo podrobnije izanalizirati i ispitati da li su sva naseljena mesta definisana ovim zakonom, u suštini, i realno naseljena, jer je poznata situacija da je u rubnim područjima naše republike došlo do vrlo velikog pražnjenja stanovništva, tako da neka od naseljenih mesta, na veliku žalost, više nemaju nijednog jedinog stanovnika, živog stanovnika, te je, možda, da se ne bi opterećivao i zakon i administrativna organizacija same lokalne samouprave, trebalo ta naseljena mesta izbrisati iz evidencije naseljenih mesta.
Ovde sam pronašao jedno takvo naseljeno mesto, ali ne bih sada o njemu.
Dobro je što je ovim zakonom veliki broj dosadašnjih opština dobio status grada, što je jedan od očitih preduslova za brže i efikasnije organizovanje tih jedinica lokalne samouprave, radi bržeg ostvarivanja cilja, koji se manifestuje kroz efikasniju organizaciju i delimično povećane nadležnosti i ingerencije te lokalne zajednice, a krajnji cilj bi trebalo da bude efikasnije i brže stvaranje preduslova za razvoj i otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje tih građana.
Dosta je bilo ovde reči o Požarevcu. Kao rođeni Požarevljanin, prihvatam ideju da moj rodni grad, odnosno moja opština, dobije status grada, a da, istovremeno, Kostolac može da se, unutrašnjim aktom, odnosno statutom budućeg grada Požarevca, preimenuje, odnosno dobije status gradske opštine, što će žiteljima i meštanima Kostolca puno značiti.
Siguran sam da će isto to puno značiti i žiteljima dosadašnje opštine Leskovac. Naime, građani Vučja i Grdelice sigurno osećaju potrebu da se, kroz bržu i efikasniju unutrašnju organizaciju, organizuju na taj način, kako bi mogli da svoje zahteve u pogledu razvoja lokalne infrastrukture, kako komunalne, tako i one u oblasti društvene nadgradnje, realizuju na brži i efikasniji način.
Kao čovek koji živi i radi u Nišu, moram reći da moj grad, koji je do sada imao status grada, možda, na ovaj način prividno dolazi u jedan podređeni položaj, jer ćemo, od dosadašnjih pet gradova u Srbiji, sada biti jedan od 23 grada.
Ono što do sada nije postojalo u dosadašnjem zakonu o teritorijalnoj organizaciji, to je da je data mogućnost za institucionalno povezivanje, udruživanje i stvaranje zajedničkih organa radi efikasnijeg funkcionisanja dve ili više jedinica lokalnih samouprava.
Mislim da će grad Niš, u saradnji s opštinama koje se nalaze u njegovom najbližem okruženju i koje prirodno gravitiraju ka gradu, kao jednom velikom privrednom, univerzitetskom, kulturnom centru, da će i žitelji tih opština naći motiv i dovoljan razlog za efikasnije i funkcionalnije povezivanje i buduću saradnju u odnosu na nivo koji je do sada postojao.
Mislim da je trebalo razmotriti mogućnost da dosadašnja gradska opština Niška banja, koja već sedam godina ima status gradske opštine, dobije status posebne jedinice lokalne samouprave. Ona ima sve preduslove za tako nešto. Ima i preko 10.000 stanovnika i predstavlja zaokruženo geografsko i funkcionalno područje, sa svojim sadržajima, i mislim da bi žitelji opštine Niška banja, odnosno stanovnici dosadašnje gradske opštine Niška banja, mogli na jedan ovakav način da brže ostvare razvoj na teritoriji svoje opštine.
Mislim da bi tu ideju trebalo razmotriti i, eventualno je, sutradan, u Odboru za lokalnu samoupravu, inovirati i inkorporirati u ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, kao predlog skupštinskog odbora, a uz vaš pristanak da Vlada prihvati jedno takvo rešenje. Mislim da niko ne bi imao ništa protiv da dosadašnja gradska opština Niška banja postane posebna jedinica lokalne samouprave.
Što se tiče zakona o lokalnoj samoupravi, on je u dobroj meri oslonjen na dosadašnja rešenja, naravno, inovirana i u prethodne četiri godine u praksi pokazana i dokazana, na ovaj ili onaj način.
Znamo da je bilo dosta problema u lokalnim samoupravama, kako u organizacionom smislu, verovatno, zbog nedovoljnog kapaciteta samih lokalnih samouprava da iznesu sve nadležnosti prenete od strane Republike, kao i zbog unutrašnjih odnosa koji vladaju na lokalnoj i političkoj sceni, ali mislim da je, ipak, trebalo napraviti jedan radikalni rez u sledećoj stvari.
Molim vas da me, gospodine ministre, čujete, a gospodin Krasić će sačekati, uz svo dužno poštovanje.
Mislim da je član 32, koji se odnosi na nadležnost skupština gradova, gde se kaže da skupštine opština, odnosno skupštine gradova imenuju i razrešavaju direktore javnih preduzeća i ustanova, nasleđeno rešenje, da je to jedno blago rešenje, ide po nekoj srednjoj liniji. Ako smo već izabrali, ako je ta ista skupština opštine, odnosno grada, izabrala predsednika opštine i dala mu u ruke izvršni segment vlasti, trebalo je onda, samim tim što mu je ta opština, odnosno ta skupština dala kapacitet da rukovodi i da odgovara za funkcionisanje grada, jer je on i po zakonu odgovaran i predstavlja grad, odnosno opštinu, gradskom veću kojim rukovodi gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, pružiti mogućnost da oni postavljaju i razrešavaju direktore javnih preduzeća i ustanova.
Analogija u odnosu na Republičku vladu je sledeća. Direktore javnih preduzeća imenuje Vlada. Nikada to nije radila ova skupština ovde, zato što će Vlada, kao jedan efikasan organ, koji snosi zakonsku odgovornost i ima taj kapacitet da nosi izvršnu vlast, brže i efikasnije reagovati u svim abnormalnim situacijama, u svim akcidentnim situacijama, u slučaju nerada, odnosno lošeg rada nekoga od tih direktora, na brži i efikasnije način će ga i razrešiti i sprečiti eventualno širenje, odnosno uvećanje negativnih posledica koje jedan takav direktor može, iz bilo kog razloga, da prouzrokuje i time nanese štetu celoj lokalnoj samoupravi.
Dok to dođe na Skupštinu, dok se dogovore sve relevantne poslaničke grupe koje čine poslaničku većinu, vreme ide, a obično se tu jave neke trzavice, šteta se samo uvećava, gomila, i mi, u suštini, imamo vrlo lošu situaciju u samoj praksi.
Zakoni o kojima sada govorimo su najživotniji zakoni, koji se tiču svakog građanina ponaosob, jer put rešavanja svakog problema, bez obzira na to da li se on formalno-pravno nalazi u nadležnosti lokalne zajednice ili Republike, uvek, prvo, ide preko predsednika opštine. Jer, ljudi po prirodi stvari, za svaku vrstu problema, da li nema hleba, da li je neko postavio bilo šta što je u nadležnosti nekog republičkog javnog preduzeća, npr. električni stub, u oblasti uređenja vodotokova, vodoprivrede, obavezno dođu kod predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, a onda predsednik opštine juri, vrti telefone i moli kolegu sa republičke instance da se ta situacija razreši. To je, obično, prepiska i razgovori koji potraju neko vreme, a za to vreme kumuliranje problema traje i dalje.
Mislim da bi trebalo u tom delu promeniti rešenje i dati nadležnost gradskom veću, odnosno opštinskom veću da postavlja i razrešava direktore, umesto, kako je sada predviđeno članom 32, u tački 9, da to čini skupština. Mislim da bi to bilo brže i efikasnije, a, na kraju krajeva, i to gradsko veće je političko telo, sastavljeno od političara, i to mahom od onih koji čine strukturu te skupštinske većine. Znači, imamo esenciju skupštine u jednom.
Dobro je rešenje što je napokon formirana komunalna policija, dakle, data je mogućnost lokalnoj samoupravi da formira komunalnu policiju, jer do sada je u praksi bilo puno problema zbog nedovoljnih mogućnosti i kapaciteta komunalnih inspektora, koji nemaju dovoljno ovlašćenja za rešavanje komunalnih problema, tj. da intervenišu kod subjekata koji krše komunalni red, i onda se tu traži asistencija policije. Dok se to usaglasi s njihovim akcionim planovima i mogućnostima, prođe vreme, a za to vreme se stvaraju divlje deponije i dolazi do bespravnog preduzeća, do ovoga ili onoga. Ovo je odlično rešenje. Ja znam da je grad Banja Luka, mada je to u Republici Srpskoj, druga država sada, tu praksu uvela pre pet ili šest godina, i zato imaju čist i uređen grad. Ne kažem da je to samo zasluga komunalne policije, naravno, polazi se i od svesti samih građana da brinu o svom komunalnom okruženju. To je dobro rešenje.
Dolazimo do onog esencijalnog pitanja, želim večeras to da naglasim, odnosi se na odredbu koja je sadržana u zakonu o glavnom gradu, u članu 8. tački 5, kojom se kaže da je gradu Beogradu pružena mogućnost da bude osnivač elektronskih i štampanih glasila. To je vrlo nezahvalna situacija za sve nas koji dolazimo iz unutrašnjosti. Imali smo priliku, i vi i mi svi ovde, da vidimo da su, igrom slučaja, baš juče, Niška televizija, njihovi radnici i predstavnici, doneli ovde i predali predsedniku Parlamenta peticiju koju je podržalo 35.000 građana Niša, kojom se traži da se gradska televizija, znači, osnivač je Skupština grada, koja funkcioniše već 13 godina, izuzme iz privatizacije.
Jeste da to nije po Zakonu o radiodifuziji i po evropskim standardima, ali hajde da nađemo srednje rešenje i da omogućimo građanima Niša pravo na objektivno i korektno informisanje.
Jeste da u gradu Nišu postoji 12 ili 13 lokalnih TV stanica, od kojih nekoliko ima jako kvalitetan informativan program, ali celokupan sadržaj, programska šema tih privatnih televizija, ne može biti na onom nivou koji može pružiti televizija čiji je osnivač društvena zajednica, a u ovom slučaju grad Niš.
Moram podsetiti da je grad Niš još 1996. godine, u vreme početka građanskih protesta u Srbiji, buđenja građanske svesti, prvi imao slobodni elektronski, znači, TV medij, pa su se svi tadašnji političari naprosto utrkivali da se, preko njega, njihova reč čuje i vidi.
Mislim da toliko dugujemo građanima Niša, da ipak zadrže svoju lokalnu televiziju. Predlažem da se to uradi na takav način što bi se u zakonu o lokalnoj samoupravi, u onoj odredbi koja govori o mogućnosti institucionalnog povezivanja dve ili više jedinica lokalne samouprave, dodao novi stav kojim bi se pružila mogućnost da ta zajednica lokalnih samouprava ima mogućnost da bude osnivač tih javnih glasila.
Još jednom, pozivam sve odbornike, izvinite, poslanike, da podrže ovaj set zakona o lokalnoj samoupravi i da u danu za glasanje to i potvrde. Poslanička grupa DSS-NS-a će, sigurno, podržati sve ove zakone. Hvala.
Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da budem malo kraći i koncizniji od svog prethodnika.
Odmah da kažem da će poslanici Nove Srbije i Demokratske stranke Srbije glasati za predloženi set zakona o kojima danas vodimo objedinjenu raspravu. Kratko ću, ne zato što se nalazi na prvom mestu dnevnog reda koji smo dobili, već naprosto meni puno znači Predlog zakona o budžetskom sistemu.
Mogu reći da je, otkako je donet prethodni, odnosno još uvek važeći, Zakon o budžetskom sistemu 2002. godine, on sigurno značajno doprineo da se uvede disciplina i urede odnosi u postupku i planiranja, i pripreme i donošenja i kontrole realizacije budžeta, kako budžeta Republike Srbije, tako i budžeta lokalnih samouprava.
Kao neko ko je sedam godina unazad imao prilike da raspolaže budžetom lokalne samouprave, jako dobro znam koliko je ovaj zakon o budžetskom sistemu unapredio i disciplinovao kako donosioce, tako i direktne i indirektne korisnike budžeta, i uveo zasigurno dosta reda i odgovornosti u postupku trošenja javnih finansija.
No, kako je istovremeno tokom prethodnih pet godina bilo dosta izmena i dopuna ovog postojećeg zakona, sigurno je sazrelo vreme da se sve te izmene, uz ove nove koje se predviđaju ovim Predlogom zakona, uvedu u jedan novi jedinstveni zakon, koji ćemo, nadam se, svi podržati i dati svoj glas za njegovo usvajanje.
Osvrnuo bih se malo i na ono što su moji prethodnici i kolege iz Nove Srbije, uvaženi predsednik Odbora za saobraćaj dr Vladan Vučićević i gospodin Milorad Belić, govorili o izmenama Zakona o javnim putevima. Već su rekli koji su razlozi bili neophodni za donošenje ove izmene.
Ona, iako je sadržana i definisana u samo dva člana, ipak ima suštinsku i krucijalnu vrednost za opstanak Javnog preduzeća ''Putevi Srbije'' koje je, moramo priznati, ipak za ove dve godine sa velikom poteškoćom funkcionisalo i opstajalo u svojim poslovima na izgradnji, rehabilitaciji i održavanju putne infrastrukture, kako regionalne, tako i magistralne.
Ipak moramo napomenuti da je u mnogo slučajeva intervenisano i na putevima u onim lokalnim samoupravama koje zbog malih budžeta, a to je mahom prisutno na jugoistoku Srbije, nisu u mogućnosti da svoju lokalnu putnu mrežu održavaju na odgovarajućem i zadovoljavajućem nivou.
Sigurno da je bilo potrebe da i sama država, Vlada, interveniše kako bi se i ti putevi mogli koristiti, na prvom mestu bezbedno.
Priznaćemo svi, ne postoji demokratski ili nedemokratski put, postoji ili dobar put ili loš put i svi ćemo mi, koji se njime krećemo, imati prilike da koristimo ili blagodeti ili nepogodnosti, štete koje nam taj put može naneti kao njegovim korisnicima, odnosno učesnicima u saobraćaju.
Mislim da je potrebno, radi javnosti a i radi nas samih, objasniti, a posebno apostrofirati činjenicu da se ne uvećava i neće se uvećati cena nafte i naftnih derivata.
Izmenama učešća u strukturi prikupljenog novca od akcize na naftu i naftne derivate menja se samo unutrašnja prekompozicija, preraspodela sredstava ubranih ovim putem, na uštrb nekih drugih korisnika. Jer, da bi neko imao, neko mora da nema.
Činjenica je da će dosadašnja visina akcize ostati ista, i cena nafte i naftnih derivata, benzina svih mogućih vrsta, i akcize na tečni naftni gas se neće menjati, i mi, kao građani, kupci, potrošači nafte i naftnih derivata, korisnici toga za naša vozila, nećemo plaćati više no što smo do sada to činili.
Znači, benzin, nafta i naftni derivati neće poskupeti, već se dogovorom resornih ministara zainteresovanih za ovu oblast, ministra za infrastrukturu Velimira Ilića i ministra finansija, vrši samo unutrašnja prekompozicija strukture raspodele akciznih sredstava ubranih na akcize od nafte i naftnih derivata.
Mislim da je potrebno reći da bi nominalni iznosi ostvareni ovim putem u narednoj kalendarskoj i budžetskoj godini za oko četiri, četiri i po milijarde i od još oko pet milijardi u 2009. godini na bruto iznos od 16 milijardi prema sadašnjim parametrima bili dovoljni za optimalno održavanje regionalne i magistralne putne mreže u njenom zadovoljavajućem stanju.
Najbitnije je što je iznađen dobar mehanizam da se napravi održivi sistem kontinuiranog opredeljivanja sredstava i priliva Javnom preduzeću "Putevi Srbije" kako bi se funkcije ovog preduzeća, definisane njihovim osnivačkim aktom i odlukama Vlade, mogle sprovoditi svakog trenutka kada je to potrebno.
Podsetimo se da su JP "Putevi Srbije" u prethodnim dvema godinama nebrojeno puta intervenisali u svim onim situacijama kada je, usled elementarnih nepogoda, to bilo potrebno. Setimo se da se samo u 2005. godini, usled obilnih padavina, samo u jednom kratkom vremenskom intervalu jedno za drugim pojavilo oko 900 klizišta i JP "Putevi Srbije" je intervenisalo. Setimo se i onih intervencija i sanacija puteva oštećenih u poplavljenim područjima i mostovskih konstrukcija.
Potpuno sam siguran da će sve poslaničke grupe glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim putevima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću. Pozivam se na povredu Poslovnika u članovima 101. i 104, koja se odnosi na izlaganje gospodina Batića, gde na jedan uvredljiv i tendenciozno loš način prikazao neke događaje koji su vezani za aktivnosti Vlade i određenih ministara na Kosovu i Metohiji.
Meni je žao što je sada ta moralna gromada od gospodina Batića izašla, jer to je u stvari i sistem njegovog funkcionisanja. Dođe ovde za ovu govornicu povremeno, baci, što bi se narodski reklo, žišku, izazove negativne emocije među svima nama, verujem, i onda izađe da se smeje, verovatno, negde vani.
Njegovo izlaganje se iznosilo na izgradnju kuća u Gračanici, gde je izgrađeno na brdu iznad Gračanice 80 objekata za izbegla i raseljena lica, ali koji su morali da izbegnu i da budu izbeglice u okviru samog Kosova i Metohije. Ti su ljudi pobegli sa prostora, recimo, Drenice, Srbice, Mališeva itd, i žao mi je što ova država nema novca da se izgradi još i više. Jer da je taj isti gospodin Batić smogao snage ili hrabrosti da ode i pogleda ono kontejnersko naselje u Gračanici i vidi u kojim uslovima žive ljudi u 21. veku, verujem da bi drugačije i razmišljao i pričao, ako ima i malo hrišćanskog osećanja u sebi, pošto se nalazi navodno na čelu neke stranke koja rešenjem Ministarstva pravde je registrovana kao Demohšrićanska, a ja bi pre rekao Demonhrišćanska stranka.
Da je ovde, ili kad bude došao molio bih ga da izađe i da da odgovor svima nama - kako se osećao i na koji način je uspeo da 2001. godine samo iz niškog zatvora pusti na slobodu 1.300 Šiptara koji su bili zatvoreni, odnosno osuđeni po osnovama udruživanja za zločinačku delatnost protiv naroda i države, i da nam kaže koja je, između ostalog, i tarifa bila tada za puštanje na slobodu tih istih Šiptara?
Zna se, to je teško dokazati, ali se zna da je tarifa bila, zavisno od stepena težine osude i dužine vremenske na koju su bili osuđeni, od 10.000 maraka, tada su još bile nemačke marke, pa do stotinu i više hiljada maraka koje su ti Šiptari i njihove porodice platili, kome drugome ako ne onome ko je bio prvi nadležan za izvršenje javnih sankcija.
Nadam se da nisam prekoračio vreme i zahvaljujem vam na pažnji.