Gospodine predsedavajući, valjda smo ovde svi ravnopravni, po redu smo se prijavljivali, mada je u mom slučaju reč i o povredi Poslovnika, član 104, od kolege radikala kome se ne sećam imena, u svetlom odelu, koji me je pominjao u svom govoru, ali može da se podvede i pod repliku. Ali, neka bude povreda člana 104. Ne može pod repliku, rekao sam, član 104.
Ne sporim pravo kolegi poslaniku iz SRS da veruje svojim partijskim liderima i da misli da je istina to što su mu oni rekli - da je general Tolimir uhapšen na Bežanijskoj kosi, kao što meni niko ne može da ospori pravo da verujem dvema srpskim državama, Republici Srbiji i Republici Srpskoj, koje kažu da je uhapšen na seoskom putu u opštini Bratunac i da je odatle isporučen Haškom tribunalu.
Ne sporim da je policija bila u tom stanu gde se, navodno, krio general Tolimir, ali ne to veče i tu noć, gde su pronađena neka stara dokumenta, jer nova nije ni mogao da ima čovek koji se nalazi na međunarodnoj poternici, ali još jednu stvar moram da poručim gospodi radikalima, koji su sada dosta nervozni. Ne možete da imate dvostruke aršine. Možete, ali to se onda naziva drugačije. Ne možete da se pozivate na međunarodno pravo, na Povelju Ujedinjenih nacija, na Rezoluciju 1244, kada branimo Kosovo i Metohiju, a da ne priznate Haški tribunal koji su osnovale Ujedinjene nacije.
To što imate problem sa tim, meni je potpuno svejedno, to što ne poštujete svog predsednika, gospodina Vojislava Šešelja, koji se dobrovoljno predao Haškom tribunalu i otišao tamo da se brani i dobro se, kao što vidimo, odbranio. Evo, četiri godine ne mogu ni optužnicu da podnesu protiv njega, niti da počnu suđenje.
Ako on može dobrovoljno da se preda, ne vidim zašto biste vi pozivali druge koji su na međunarodnoj poternici da se ne predaju dobrovoljno i zašto biste optuživali državu Srbiju i Republiku Srpsku za ono što rade po zakonu i što su, po sopstvenim zakonima, dužni da čine.
To je naša međunarodna obaveza, ali i unutrašnja obaveza po našim zakonima, svidelo vam se ili ne. A i gospodin Vojislav Šešelj je to ispoštovao i dobrovoljno otišao u Haški tribunal da se brani...

...što je mnogo časnije nego što su uradili oni koji su dozvolili da budu hapšeni.
Ja bih ovu priliku iskoristio da sve preostale optužene, kao i generala Mladića, pozovem da se ponašaju onako kako je gospodin Šešelj učinio, da se dobrovoljno predaju i da odu da se brane tamo i dokažu da su nevini.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 104. Želim da vas upozorim da morate da vodite računa o tome šta poslanici ovde govore i da treba da se ponašaju sa uvažavanjem prema kolegama, a naravno, i prema državnim institucijama. Gospodin Velimir Ilić je još uvek ministar, a gospođa Vesna Pešić je rekla, nazvala ga je "leva ruka, desni džep". Morali ste da je upozorite zbog toga.
Inače, kolega je rekao, za vreme ministra Velimira Ilića urađeno je preko 3.000 kilometara puteva. U vaše vreme, gospođo Pešić, kada ste samo zbog ljubavi iz mladosti bili izabrani za ambasadora u Meksiku, da vam se ispuni želja, rađen je jedan VIP salon na aerodromu i 18 ljudi je zbog toga uhapšeno. Šta bi bilo da ste radili autoput, koliko bi vas bilo pohapšeno?
Što se tiče gospodina Boška Ristića, mislim da nema nikakvo pravo da kritikuje rad gospodina Zorana Stojkovića, s obzirom na to da je on bio predsednik Administrativnog odbora u vreme kada je Narodna skupština Republike Srbije, umesto 250, imala 308 poslanika i 308 ljudi primalo je platu.
Da se vi nešto pitate, da imate i malo obraza, trebalo bi da pospete kukuruz u ćošak i čučnete i nikada više, dok vam se ne oprosti, da kleknete, da ne ulazite u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Član 104. Poslovnika. Profesore Mićunoviću, gospodin Solana možda i ne mora da zna Ustav Republike Srbije, ali vi biste, kao narodni poslanik, morali da znate. Ne može predsednik republike da bude nadležan za nešto za šta je nadležna vlada, predsednik vlade ili parlament.
Može gospodin Solana da želi da gospodin Tadić kontroliše, kao predsednik Republike, bezbedonosne službe, ali mu to Ustav ne dozvoljava, niti mu omogućava.
Vi ste član pregovaračkog tima DS i predsednik ste Političkog saveta. Recite nam već jednom da znamo zašto ste u subotu posle podne vratili pregovore na početak. Po čijem nalogu ste prekinuli pregovore i vratili ih na početak? Postavljamo vam to pitanje ceo dan. Vi ste u pregovaračkom timu, odgovorite na to pitanje.

Govoriću opet o članu 104. Gospodine Đeliću, vi izgleda znate da delite zabrinutost, znate da delite Kariću nezakonito pare, a znate da množite konto na svom računu u banci. Međutim, moram vam reći da mi se čini da ste i vi, a i cela Demokratska stranka, u ovoj situaciji taoci samo tri čoveka –  to su Tadić, Jeremić i Šutanovac.
Ta tri čoveka su bila na određenoj obuci u Maršal centru, tamo su očigledno davali neka obećanja vezana za obaveštajne službe u Srbiji.
Izgleda da su dali obećanje da će, kada budu pravili Vladu sa DSS, to biti vlada u kojoj će DSS i Koštunica biti marionete, a gde će oni preuzeti kontrolu na svim obaveštajnim službama, nad policijom, nad vojskom.
Vidimo šta se dešava i kakve poruke se upućuju Srbiji. Posle toga, ti neki drugi, a ne država Srbija, kako nalaže Ustav i kako je u svim ostalim zemljama, kontrolisaće našu policiju, vojsku i obaveštajne službe.
Očigledno zbog toga su srušeni pregovori i dat je papir koji vraća sve ponovo na početak. Zbog toga se nalazimo u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo.

Ne mrzim nikoga, pa čak ni vas, gospodine Šutanovac. Nisam spominjao imena nijednog policajca, nijednog pripadnika žandarmerije. Rekao sam tri imena i vi ste sada potvrdili da ste bili tamo, ali niste demantovali da li ste razgovarali o ovome što sam rekao.
Znači, vi ste rekli obuka, bili ste sa Rusima. Nisam rekao da je bilo ko od Rusa bilo šta kome obećavao. Samo sam izrazio sumnju za vas trojicu. Izrazio sam sumnju, a na tu sumnju mi daje pravo ovo što se dešava poslednjih dana i to što se dogodilo sa pregovorima. Možda nisam u pravu, ali meni se čini da je sve tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi dobro znamo u kom se trenutku nalazimo i zašto noćas na ovaj način biramo predsednika Narodne skupštine. Šest velikih lista, plus nekoliko lista nacionalnih manjina dobilo je glasove građana Srbije i ušlo u Skupštinu Republike Srbije i evo, do noćas, u deset do dva nije napravljena skupštinska većina za pravljenje Vlade Republike Srbije. Tih šest lista nije uspelo da napravi dogovor i da napravi skupštinsku većinu za pravljenje nove Vlade Republike Srbije.
Sami smo čuli da ovom domu mora izveštaj da podnese pregovarački tim. Takođe znamo da neke od veoma uticajnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da će u toku maja meseca već predložiti novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Da li mi kao narodni izabranici imamo pravo da Narodnu skupštinu držimo nekonstituisanu do kraja zbog toga? Nemamo pravo jer Narodna skupština o svemu tome mora da raspravlja.
Zbog toga Narodna skupština mora da ima svog predsednika, svoje potpredsednike i svoje organe, tj. izabrane odbore, bez obzira da li će do isteka zakonitog roka biti formirana nova Vlada ili ne.
Do izbora nove Narodne skupštine, ako ne bude bila formirana Vlada, ova Narodna skupština mora da obavlja svoje ustavne nadležnosti. I zbog toga mora da bude konstituisana na zakonit i valjan način.
Zato, kada već nije došlo do takve vrste dogovora, Demokratska stranka Srbije će podržati izbor gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, kao kandidata stranke koja je dobila najviše glasova na ovim izborima.
Inače, ovde smo čuli mnogo toga dobrog i o protivkandidatu. Nešto od argumenata je bilo da će izborom gospođe Milošević Srbija sigurno brže krenuti ka Evropskoj uniji. To je ovde rečeno. Meni su već pomalo pune uši priče iz redova Demokratske stranke, a obmanjivali ste i građane Srbije u izbornoj kampanji, a reći ću sada i kako, time kako će sa vama Srbija više ići i brže ići u Evropsku uniju.
Jedan od vaših glavnih argumenata je bio veliko prijateljstvo sa nemačkom državom, nemačkim narodom, Šreder je došao u kampanju da vam pomogne, držao je govor.
Pre nekoliko nedelja smo doživeli da je ambasador te iste zemlje poručio Srbiji, ako se ne odrekne Kosova, da će doći u pitanje i Raška oblast, ili Sandžak i Vojvodina. Ako se odrekne Kosova, da će Srbija imati šansu u roku od 20 do 25 godina da uđe u Evropsku uniju. To je brzina koju nam nudite vi iz Demokratske stranke.
To je besmisleno, mi smo bili brži u prethodne tri godine, mnogo brži. To su svi ljudi iz evropskih institucija, iz Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke govorili. Sada ćete vi reći, da, prekinuti su pregovori sa Evropskom unijom. Tačno.
Da li su prekinuti sa Hrvatskom na isti način, iz istog razloga kao sa Srbijom – nisu. Šta se na kraju dogodilo – da je čovek koga je tražila Hrvatska država i Haški tribunal uhapšen na teritoriji Evropske unije, pa su nastavljeni pregovori.
Ali, Srbija nije imala isti tretman kao i Hrvatska. U Hrvatskoj pregovori nikada nisu prekinuti. Zašto?
Samo naivni danas mogu da tvrde da to, posle svega što nam se dogodilo, da to u stvari nije učinjeno smišljeno da bi se Srbija destabilizovala, da bi se oslabila pozicija tadašnje i sadašnje Vlade Republike Srbije i da bi se na taj način Srbija primorala da prihvati odluku koju su pripremali neki u međunarodnoj zajednici da Kosovo i Metohija bude nezavisno. To je danas svima jasno.
Ko ne želi to da prihvati kao političku realnost, taj ne treba da se bavi politikom.
Mi treba te stvari otvoreno da kažemo, uostalom, Evropska unija i danas pokazuje otvoren stav da treba da se prihvati plan Ahtisarija, što je potpuno suprotno odluci svih državnih organa Srbije. Zadovoljstvo mi je jedino što daju predlog da, ako to ne prođe na Savetu bezbednosti, stav Evropske unije ne bude jednostranog priznanja Kosova i Metohije. Hvala bogu, neće proći Ahtisarijev plan ili ta nova rezolucija koja se najavljuje u maju u Savetu bezbednosti.
Čime vi to još nama iz Demokratske stranke možete da garantujete da možete brže da vodite Srbiju u Evropsku uniju? Da li ovim što je Solana danas izjavio? Da li time što je gospodin Solana na sednici Evropskog parlamenta izjavio da je gospodin Tadić taj koji treba da kontroliše bezbednosne službe u Srbiji? Da li to znači da gospodin Tadić zna nešto što mi ne znamo?
Svi znamo da je razlog da bi se nastavili pregovori o Evropskoj uniji hapšenje Ratka Mladića. Da li to možda gospodin Tadić, kao vrhovni komandant Vojske Srbije, a samim tim i obaveštajnih službi u Vojsci, zna gde se nalazi Ratko Mladić, pa nije obavestio one koji bi trebalo da budu obavešteni o njegovom lokalitetu, da bi bio uhapšen i priveden Haškom tribunalu.
Negde se sećam da kada ste bili vlast, a jedan od ministara, da li beše u Saveznoj vladi, gospodin Tadić, držali ste demonstracije, izvodili ste policiju na ulicu, da jedan od haških optuženika ne bude isporučen. Otkud znamo da i sada nešto tako ne znate i da i sada možda nekoga ko je optužen ne krijete. Tada ste jednog pokušali da zaštitite.
Vi ste prekinuli pregovore pre par dana sa Demokratskom strankom Srbije i to je činjenica, i vratili ste ih na početak, sa neprihvatljivim predlogom. Pa mi njih pitamo zbog čega? Nabrojao sam: Cobel, Solana – nešto se dešava.
Ne odgovara nekome ko želi da destabilizuje Srbiju jak predsednik Vlade u Srbiji. Očigledno da to nekome, ko želi da destabilizuje Srbiju, da je oslabi i da nam otme 15% teritorije, ne odgovara jak predsednik Vlade.
Vi pokušavate na svaki način da kao pristanete na to da Vojislav Koštunica bude predsednik Vlade, ali u stvari da bude samo predsednik Vlade na papiru, a da nema nikakvog uticaja na izvršnu vlast u zemlji. Zato sve vreme minirate pregovore o formiranju Vlade sa Demokratskom strankom Srbije, jer očigledno da vam neko ne da da napravite Vladu sa Demokratskom strankom Srbije.
Vi imate očigledno i novog lidera, jer ta politika koju sada vodite i to što ne želite sa Demokratskom strankom Srbije da napravite Vladu, i isti oni koje slušate da ne biste napravili Vladu sa Demokratskom strankom Srbije, jesu isti oni koji su pomagali prethodnih meseci jednu od lista koja je ušla , listu LDP.
Danas ste potpuno sledili Čedomira Jovanovića u svemu i pokazali ste da je Čedomir Jovanović u stvari ponovo postao lider Demokratske stranke, a ne Boris Tadić. Čak i sa onim apsurdnim objašnjenjem da nije završena druga tačka dnevnog reda. Ljudi moji, pa šta da smo tada odmah krenuli na treću tačku, da smo imali dogovore već završene o formiranju vlade i da smo odmah prešli na treću tačku, kad bismo slušali izveštaj.
Znači, apsurdno je bilo to što ste radili, ali očigledno da morate da radite sve ono što radi Čedomir Jovanović u Srbiji, samo što, na vašu žalost, vi i Čeda nikada nećete imati 126 poslanika da biste formirali takvu vladu kakvu vaši nalogodavci žele da formirate.

Mislim da je član 104, gde smo dužni da obavestimo. Samo jedan deo iz prethodnog izlaganja, čisto zato što poslanici treba da budu obavešteni o tome ko šta radi, koji se tiče, pre svega, rada predsednika vlade i DSS gospodina Vojislava Koštunice.
Mogu da razumem gospodina Vučića i mogu sigurno da kažem i mog prijatelja, jer i sam imam pomalo gađenje da gledam određene elektronske medije i isto smatram da su obojeni žutom, što bi se reklo, u velikoj meri, neke je spomenuo, poput B92 ili Studio B, ali ne znači da ono što oni govore je fakat ili činjenica.
Možda zbog toga nije video, recimo, da nabrojimo posete predsednika vlade u zadnjih dve do tri nedelje - Rusija, Nemačka, Italija, Velika Britanija, SAD, Savet bezbednosti, Brisel juče, svugde je predsednik Vlade Vojislav Koštunica rekao - za Srbiju je neprihvatljivo da Kosovo bude nezavisno i Srbija neće priznati nametnuto rešenje, u slučaju da ga bude, koje se bude zvalo nezavisno Kosovo.
Jednostavno to je Vojislav Koštunica izjavio, to je stav Vlade. Šta elektronski ili pisani mediji obojeni žuto pišu, pričaju o tome, nas ne interesuje.
(Zoran Krasić: Ti veruješ u to?)
Šta imam da verujem, to znam, Vojislava Koštunicu znam, za razliku od tebe, Krasiću. S druge strane može, i nemam ništa protiv, da na osnovu istraživanja javnog mnjenja SRS smatra da će pobediti na narednim izborima, ali ne može na osnovu B92 da se govori o nekom tandemu Koštunica-Tadić.
Mogu da tvrdim da tog tandema neće biti, ali mogu na osnovu rezultata lokalnih izbora u Srbiji u prethodnih šest meseci da tvrdim da će na narednim izborima zaista pobediti jedan tandem, ali ne Koštunica-Tadić nego tandem Vojislav Koštunica-Velimir Ilić.

Samo da dopunim mog dragog kolegu Luneta.
Nema tu ničega čudnog i ničega novog. DS se u svim kampanjama već godinama unazad bavi falsifikatima. Nije ni čudo, kad im izborne štabove vode Đilas i Šutanovac. Oni ne znaju ništa drugo, ne znaju kako se radi kampanja i kako se vodi kampanja. To su radili u Smederevu, pa su izgubili, to su radili u Kovinu pre nekoliko dana, pa su izgubili, to su radili u Bečeju, pa u Ražnju, tek kakve falsifikate, pa su izgubili 70%, izgubili su i u Kraljevu, izgubiće i u Užicu. Mogao bih ovde da stojim još pola sata i da nabrajam.
S druge strane, nije mi jasno što naši politički analitičari često u zadnje vreme pišu u novinama da nikakve veze lokalni izbori nemaju sa onim što bi bilo na republičkom nivou. Nešto mi se čini da to opet liči na falsifikat DS, jer ne bi u ovom parlamentu bilo ovoliko buke, sat vremena o tome pričamo, umesto da pristupimo glasanju, tako da me to uopšte ne čudi.
Začudilo me je nešto od mog prijatelja, gospodina Ivice Dačića. Gospodine Dačiću, ne biva to da se sedi na dve stolice ili da u Srbiji ima samo dve stolice. Mi iz DSS smo uvek bili protiv toga i protiv priče o podeli Srbije na dva dela. Srbija je jedna i ima više političkih opcija u njoj.
DSS ima svoj put, svoj program i ne biva nikada da se DSS opredeli na koju će stolicu ili da li će da ide levo ili desno, ili još gore, da se DSS prikloni nekome ko je politički u ovom trenutku slabiji. Uvek se manji i slabiji priklanja većem. U principu, stolica ima mnogo, za svakog od nas ima mesta, dve sigurno nisu i nema potrebe na taj način da pričamo i jedni druge prozivamo, nego da radimo ono što nam je ovde posao, a dao Bog, čeka nas glasanje barem do šest-sedam sati.
Zamolio bih sve poslanike, zna se ko pobeđuje na lokalnim izborima, da prionemo glasanju, a zamolio bih poslanike poslaničke većine da ubace kartice i da vode računa o svojim karticama.

Za mene se barem zna da sam strastven, iako sam iz DSS-a, ili strastan. Samo hoću da kažem da neću da ulazim u ovu raspravu da li ministar zna šta je Narodna skupština ili ne, ali čini mi se da i neki od nas koji ovde sedimo ne uvažavaju Narodnu skupštinu na pravi način, jer je prosto neverovatno da jedan narodni poslanik ovde izgovori za građanina Srbije, koji ga je birao ili učestvovao u izborima, da je "mečka", "mečkar" ili "mutav". To smo slušali u raznim kampanjama, ali za govornicom Narodne skupštine to nismo čuli.
DSS i ljudi koji rade kampanju u Boru neće izgovoriti ni jednu lošu reč o kandidatu SRS, gospodinu Rankiću, neće izgovoriti ni jednu ružnu reč za ovom skupštinskom govornicom, kao što nisu izgovorili ni na ranijim izborima na kojima smo pobedili.
Gospodin Rade Milovanović iz Bora je prosvetni radnik, rođeni Boranin, uči borsku decu, sve je, samo nije mutav i pošten je čovek.
Prema tome, mečka nije, mečkar nije, kao što gospodin Tomislav Nikolić ili Aca Vučić imaju pravo da odu u kampanju i da podrže svog kandidata, tako i svaki član DSS-a, pa makar bio i ministar, ima pravo da ode i da podrži, pa i Velja Ilić, kao predsednik Nove Srbije, jer je to naš zajednički kandidat. Prema tome, to je legitimno pravo, to je demokratsko pravo i to se radi svuda u svetu.
Mi nećemo nikoga od kandidata SRS nazvati ružnim rečima, ali mogu samo da zahvalim onima koji tako pričaju sa ove govornice, jer će zahvaljujući tome pomoći gospodinu Radetu Milovanoviću da pobedi u Boru, što će on sigurno uraditi. To znate i zato je ovako nervozan nastup bio za govornicom. Rade Milovanović će sigurno pobediti u Boru i hvala vam na pomoći.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću glasati za ovaj amandman i pozivam sve narodne poslanike da ne glasaju za njega.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Svih pet koji te slušaju?)
Nema veze koliko ih sluša, biće dan za glasanje, pa će ponovo biti 130, kao i svih prethodnih dana. Možda je i zbog toga retorika SRS poslednjih dana dosta nervozna u odnosu na prethodne dve godine. Bez obzira na to, samo obrazloženje me uopšte nije uverilo da treba da se glasa za ovaj amandman.
Doktrina naoružanog naroda je nešto što više niko ne koristi, čak ni Kina. Svi su digli ruke od nje, ali izgleda da srpski radikali to još nisu shvatili. Našoj zemlji je potrebna nova doktrina. Mi je ne zovemo NATO doktrinom, ali se radi na toj novoj. Ovoj zemlji su potrebni raketni sistemi da brane njeno nebo, a ne topovi 20/3 mm, na kojima sam sedeo i džabe pucao u one koji su nas bombardovali. Ti si za to vreme vladao (obraća se narodnom poslaniku Momiru Markoviću), pa si posle toga bio gde si bio, za vreme dok sam ja pucao.
Sa druge strane, ovoj zemlji su potrebni saveznici. Ova zemlja ne sme više nikada da ostane sama, kao 1998. ili prethodnih godina, od '90-tih pa nadalje.
Ona mora da ima saveznike, zato što smo, kada nas je nezakonito napao NATO pakt i kada su nas nasilno i nezakonito bombardovali, ostali sami. Više nikada nijedan odgovoran političar u ovoj zemlji to ne sme da dozvoli.
Prema tome, moramo da radimo onako kako bi pametni ljudi radili. Srbija je napredovala, ekonomski, politički, teritorijalno se širila samo onda kada je imala jake saveznike. Kada god je bila sama, propadala je.
Nisam znao da treba da brinemo i o doktrinama susednih zemalja, ali izgleda da treba da izvezemo SRS i Bugarima i Rumunima, da bi znali kako da organizuju svoju zemlju, a ne da rade kako rade sada. Zahvaljujući tome kako rade, njihov je standard daleko viši nego naš, a od 1. januara 2007. će biti članice EU. Daj bože i Srbija, naravno da ima pameti, nastaviće ovim putem i vrlo brzo će biti tamo gde joj mesto – u EU. Privreda će biti mnogo jača nego sad, nego što je bila pre pet godina, građani će imati mnogo viši standard i Srbija će imati saveznike i prijatelje u celom svetu.

Naravno, predsedavajući, član 104. i povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Gospodin Meho Omerović, ne mogu se ni setiti imena, jer prvo što sam želeo da kažem jeste da se izvinjavam pre svega gospodinu Tomislavu Nikoliću, on je to navikao od mene u poslednjih nekoliko dana. Nije jedini Aligrudić koji se izvinio.
I kažem – izvinjavam se, bio je potpuno u pravu, ne treba obraćati pažnju, da ne bi spominjao Njegoša kao pre desetak dana što sam spominjao za svaku koju je rekao, samo što se ne bi složio sa mravima, jer mravi su vredne životinje koje nešto stvaraju. Meni ovo više liči na one parazite koje gledamo ovih dana u reklamama, sa staništem gde im je i mesto. Gospodine, prvo mora tečnost, pa puštanje vode, pa sve ostalo.
Pazite ko traži, poslednja istraživanja kažu ta stranka ima 0,2% biračkog tela, vanredne parlamentarne izbore, samo zato što ste na račun nekog drugog ušli u Skupštinu, pa možete to da izgovorite ovde. Drugo, sada vam kažem, svaki dinar koji ste uzeli, dobili, bez obzira što je po zakonu, u Parking servisu, po Zakonu o dostupnosti informacija, kao predsednik Upravnog odbora, sve ću doneti za ovu skupštinsku govornicu, pročitati i podeliti novinarima. Sve za nekoliko godina.
Poslednjih godinu dana ste to bili na račun DSS, jer naravno niste mogli da pređete cenzus. Mi kao stranka plaćamo zbog toga određenu cenu jer smo sa takvima, sa staništem gde im je i mesto, sarađivali, ali ubuduće sasvim sigurno nećemo, jer vi ste izabrali svoje društvo i kada bude bila puštena voda i vi ćete sa tim društvom zajedno otići.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli sada upravo od gospođe Nedeljković nešto što je potpuno nelogično. Kako? Dobro, Nestorović, izvinjavam se.
Gospođa Nestorović se pozvala na to kada smo mi išli zajedno na izbore kao DOS. Tačno, nažalost, možda, kada se razmisli o svemu što je bilo, na te republičke je možda DSS trebalo u decembru 2000. godine da ide samostalno. Sigurno da bi bila drugačija Srbija i mnogo bolja već sada nego što je bila posle tog decembra 2000. godine. To je moje mišljenje.
Podsetiću vas da je bio pečat sa 18 stranaka i da je svako na tu listu sa sobom unosio svoj identitet i svoje ja.
Između ostalog je bila i ta vaša, i vi ste sada van liste sa kojom ste išli, napustili ste taj poslanički klub i niko vam to ne spori, zato što se bili u koalicionom sporazumu kao stranka. Da li vam to neko spori? Niko.
Prema tome, to što ste vi sada rekli kako ste stali onda na našu stranu, pa hvala vam, ali mi smo bili u pravu i tada, kao što smo u pravu i sada. Gospodin Nikolić je ovde rekao sve stvari i apsolutno se slažem sa svakom rečju koju je rekao, a da ne kažem onu crnogorsku poslovicu, neko će da kaže - "svaka mu je k`a Njegoševa bila".
Jednostavno, ko bi od nas ovde bio poslanik da nije bio na listi svoje stranke. Niko. Što se tiče DSS, gde god nastupamo i kada nastupam u javnosti, uvek govorim da SRS ima 82 poslanika, a ne 80. Dakle, 82 poslanika. Nažalost, ima moralna nula koja sebe naziva poslanikom neke druge stranke koja u to vreme nije ni postojala.

Ne mogu drugačije da nazovem te ljude, predsedniče, kaznite me ako treba, ali ću tako i nastaviti.

Isto tako smatram i dva poslanika G17 plus moralnim nulama.