Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, pred nama su tačke dnevnog reda u ova dva dana, kada se praktično verovatno i rešava veoma negativno sudbina ove države.
Gospodine predsedniče Vlade, na Odboru za ustavna pitanja izdvojio sam mišljenje, ali kao prethodno pitanje želeo bih da vam kažem da su poslanici na tom Odboru za ustavna pitanja doživeli veliko poniženje jer niko od predstavnika Vlade nije došao, da možemo da se s kompetentnim ljudima, sa predlagačima ovog zakona, eventualno upustimo u neku raspravu.
Građani Srbije treba da znaju da ste vi na taj odbor poslali generalnog sekretara Vlade. To bi bilo isto kao da je na tom odboru toga dana gospodin Veljko Odalović, kao sekretar Narodne skupštine, raspravljao.
Mislim da je to nekorektno, mislim da je to potpuno anahrono, potpuno neprihvatljivo da za ovakva važna pitanja to uradite. Međutim, to je generalno manir kada raspravljamo i o mnogim zakonima ovde.
Gospodine Cvetkoviću, u maju i junu sam postavio pitanje da nam na sednice Narodne skupštine šaljete kompetentne ministre i vi ste rekli da je to dobro pitanje i da ćete se potruditi da to ubuduće tako bude. Mogu vam reći da je još gore nego što je bilo u maju i junu, a to svi narodni poslanici mogu da posvedoče.
Što se tiče ustavnih rokova kada su u pitanju ovi zakoni, rokovi od 90 dana su davno probijeni i ne mogu da prihvatim čemu ovolika žurba, čemu da se prekida redovno zasedanje, redovne tačke dnevnog reda, usred sednice da bi ovakvi zakoni odjedanput bili prioritet.
Građani Srbije treba praktično da znaju da je ovo stvar ucene minornih političkih stranaka jer dolazi budžet i, jednostavno, ukoliko ne bude podržano ovo nema ništa od budžeta. Zato je ovolika žurba. Da se budžet donosi u maju, verujte ova sednica bi bila u aprilu.
Prema tome, kada su u pitanju konkretne stvari, Nova Srbija će i u načelu i u pojedinostima pokušati da popravi nešto što je praktično nepopravljivo. Izuzetno tumačite Ustav onako kako to vama odgovara.
Konkretno, član 178. Ustava kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali ne, gospodine predsedniče Vlade, kompletne nadležnosti.
To je upravo tumačenje koje pravi ovde potpunu zabunu, to je ono zbog čega će sigurno generacije u Srbiji osećati posledice i Nova Srbija će sigurno pokušati da kroz inicijativu Ustavnom sudu obori ovo što ćete vi verovatno vašom većinom usvojiti.
Mislim da se ne mogu nikada bez saglasnosti Vlade potpisivati međunarodni regionalni sporazumi. Takva praksa nigde nije u svetu. Ne može se prenos nadležnosti vršiti u oblastima nauke, akademija nauka i umetnosti itd. Sigurno da i odredba glavnog grada je neprihvatljiva.
Sigurno da ono što ste činili sve ovo vreme, navodno da je po sredi tehnička greška, vraćanje od Vojvodine ka Srbiji, to je nešto što ste dobijali samo na vremenu i što ste pravili truli kompromis. Kao što sam rekao, građani Srbije osećaće velike posledice. Pred vama je velika odgovornost i smatram da će Ustavni sud, ukoliko ima Ustavnog suda i ako je on sigurno najveća instanca, oboriti ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i uvaženi ministre, kolega Marić je praktično podneo istovetan amandman kao i Nova Srbija.
U ovom delu bih se nadovezao samo na neke stvari. Suština jeste da se vrši decentralizacija vlasti i u oblasti pravosudnog sistema. Amandman je upravo u tome da sedište apelacionih sudova bude u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu; ne bih sada licitirao u kojem od tih gradova gde su predviđeni apelacioni sudovi. Naravno, kroz ovaj amandman izražavamo želju i zahtev da sedišta budu i u nekom od ovih gradova.
Mi smo svedoci ovih dana da se, gospođo ministre, praktično licitira, doduše samo preko sredstava javnog informisanja, da će Ustavni sud Srbije da se izmesti u Sremske Karlovce, u Vojvodinu. Ako je to neka težnja da se vrši decentralizacija pravosudnog sistema, onda nema nikakvog razloga, ako je sedište Kasacionog suda u Beogradu, da neki od ova dva grada u centralnoj Srbiji, Niš ili Kragujevac, ne bude sedište Pravosudne akademije.
Mislim da je apsolutno neprihvatljivo da se to rešava kroz statut akademije. Mislim da to treba da se reši kroz zakonski predlog, jer uvek kada se nešto ostavlja da bude rešeno kroz statut, to može da bude i ovako i onako, da li će taj statut kao takav da bude prihvaćen ili neće... Nema razloga da se jedna ovako ozbiljna tema rešava nekim podzakonskim aktima, kao što sam rekao, kroz statut.
Ukoliko postoji stvarna želja da se vrši decentralizacija vlasti, a mislim da sam dao dovoljno argumenta, imamo sedište Kasacionog suda u Beogradu, verovatno Ustavnog suda u Vojvodini, u Novom Sadu, odnosno u Sremskim Karlovcima, i ako se tu ide ka nekoj tradiciji, onda mislim da je trebalo prihvatiti argumente kolege Marića i moje, i ovaj amandman je apsolutno trebalo da se prihvati.

Kao što smo čuli, Vlada je podnela amandman koji je sličan ovom mom amandmanu na član 7. i, kao što vidimo, Zakonodavni odbor nije se izjasnio. Amandman koji sam podneo ja i amandman koji je podnela Vlada su vrlo slični, osnovna razlika je to što u predlogu Vlade stoji da Vlada predlaže tri člana. Smatram da je to veliki broj članova koje Vlada predlaže, kao nosilac izvršne vlasti. Predlog Nove Srbije i moj je da Vlada predlaže jednog člana.
Osnovna razlika je u tome da se mojim amandmanom, amandmanom Nove Srbije, predviđa da Vlada ne može da predloži nekog iz reda državnih sekretara, odnosno zamenika ministra, već iz reda pomoćnika ministra.
Obrazloženje ovog amandmana: „Upravni odbor akademije ima odlučujuću ulogu u nadzoru i organizaciji rada same akademije. Sastav upravnog odbora na način predviđen u Predlogu zakona nije dobar i ne garantuje da će u potpunosti odgovoriti zahtevima koji se postavljaju pred njega. Akademija mora biti lišena svakog političkog uticaja na rad i kontrolu da bi zaista bila efikasna i svrsishodna institucija.
Predloženim amandmanom se ne predviđa mogućnost da državni sekretar bude u ovom upravnom odboru, već pomoćnik ministra, iz razloga što je državni sekretar funkcija koja je promenljiva, za razliku od pomoćnika ministra, za koga je predviđeno da bude stalna funkcija jer će se birati na konkursu.“
Ne vidim ni jedan jedini razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Odlaskom ministra odlazi i državni sekretar; ako hoćemo neku stalnost u radu akademije, mislim da je potpuno celishodno da pomoćnik ministra bude taj koji će u toj akademiji predstavljati nešto stalno. Mislim da nije bilo nijednog razloga da ovaj amandman ne prihvatite. Hvala.

U diskusiji u načelu osnovna primedba na Predlog zakona odnosila se na uvođenje prijemnog ispita. Na član 9. stav 1. podneli smo amandman da se reč „utvrđivanja“ menja rečju „potvrđivanja“, a rečenica „donosi program prijemnog ispita za sudijske i tužilačke pripravnike“ briše se.
Obrazloženje ovog amandmana je da je terminološki mnogo preciznije da u konkretnom slučaju stoji reč „potvrđuje“. U vezi sa uvođenjem prijemnog ispita, potpuno je neprihvatljivo i ponižavajuće da kandidati koji su završili pravni fakultet i položili pravosudni ispit ponovo polažu prijemni ispit za akademiju. Povezano sa prednjim, neprihvatljivo je i to da neko kad položi prijemni ispit za akademiju zasniva radni odnos. Po mom mišljenju, to je u suprotnosti sa Zakonom o radu, a smatram da je i protivustavno.
Dakle, suština je u tome da je potpuno neprihvatljivo da se polaže prijemni ispit na ovaj način. Ono što je dalje potpuno nepovezano jeste to da kad neko položi prijemni ispit, gospođo ministre, on zasniva radni odnos. To je nešto što je apsolutno neobjašnjivo. Ne znam ko je mogao da stavi u Predlog zakona da se na taj način zasniva radni odnos.
Smatram da u ovom delu Predloga zakona ima mnogo toga što je protivustavno, tako da sam siguran da će se ovim pitanjem pozabaviti i Ustavni sud. Sigurno ćemo podneti inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona, upravo ovog dela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, član 13. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji odnosi se na direktora Akademije. Nova Srbija je podnela amandman koji je potpuno celishodan i zaista mi je žao što je u ovom trenutku ministar izašao i ne mogu da prihvatim činjenicu, a moraću, da je ovaj amandman odbijen. Praktično, uvek imamo neke amandmane gde se prihvata neka reč koja suštinski ništa ne menja, a ovaj amandman je trebalo prihvatiti iz više razloga.
U Predlogu zakona stoji da direktor treba da ima visoku stručnu spremu. Predlog koji se kroz amandman provlači jeste da je taj prag izuzetno mali i da je tu trebalo staviti devet godina. Ako pođemo od činjenice da je za direktora u državnoj upravi potrebno iskustvo od devet godina, tačno je da se radi o Pravosudnoj akademiji, ali smatramo da je trebalo zadovoljiti iste principe.
Ono što posebno bode oči, što bi narod rekao, jeste da je predviđena samo visoka stručna sprema. Amandman Nove Srbije ide u tom pravcu da je apsolutno trebalo da kandidat bude onaj ko ima pravni fakultet i položen pravosudni ispit. U ambijentu kao što je Pravosudna akademija potpuno je neprihvatljivo da lice koje ima neki drugi fakultet odlučuje i komanduje i nešto vodi u toj akademiji i nešto se pita, jer niko neće bolje prepoznati probleme tih polaznika Pravosudne akademije od diplomiranog pravnika i nekog ko ima pravosudni ispit.
Ne vidim uopšte razloga zašto je to smetalo, jedino ako nije već unapred predviđeno da se „iskadruje“ neko iz neke vladajuće stranke, za koga je već predviđeno to mesto. To jednostavno samo tako mogu da protumačim.
Moja tvrdnja, gospodine Ćosiću, temelji se upravo na tome što u članu 59. ovog istog zakona predviđate izbor vršioca dužnosti direktora akademije do izbora ovog direktora po konkursu. Sad smem da garantujem da će ovaj vršilac dužnosti sigurno biti budući direktor. Dakle, pravi se praktično lepa uvertira da se na mala vrata... Eto, mora da bude v.d. da bi se doneli neki osnivački akti akademije itd., a onda ćete vi da odete na konkurs, onda će se tu pojaviti tri-četiri kandidata, a direktor je već unapred određen.
Potpuno je nelogično da to na ovakav način predviđate. Postoji stručna služba, postoji neko u zakonodavstvu, postoji neko ko će dati inicijativu. Čemu sve to da postoji vršilac dužnosti, koga ćemo posle birati na konkursu?
Mislim da treba da prihvatite ovaj amandman. Kao što sam rekao, u ambijentu Pravosudne akademije mnogo je bolje da bude diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, nego neko iz neke druge struke, jer bilo koja druga struka... Ova akademija je na budžetu, nema nekog dohodovnog odnosa; sve probleme polaznika akademije će bolje razumeti neko ko je u toj struc. To je osnovni razlog zašto treba da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Stav Nove Srbije kada je u pitanju prijemni ispit i za polaznike pravosudne akademije je poznat. To je suviše i neprihvatljivo je da se to uradi. Ne bih više ponavljao, to je generalni stav, da je prijemni ispit za nekog ko je diplomirani pravnik i ima položeni pravosudni ispit nešto potpuno iluzorno.
Gospođo ministre, iskoristiću ovaj deo da ukažem na neke apsolutno neprihvatljive stvari i izjave državnog sekretara gospodina Homena u trenutku kada biramo sudije, odnosno kada se Visoki savet bavi tim. Zaista bih želeo da znam da li je to individualna izjava ili vi stojite iza ove izjave? Nosioci pravosudnih funkcija su potpuno u zabuni, jer se jednog dana kaže da je posao završen, kada je u pitanju izbor, a sutradan se to demantuje.
Mislim da je takav odnos izvršne vlasti prema ljudima koji su nosioci pravosudnih funkcija neozbiljan. Pre svega, to je neprihvatljivo za buduće nosioce pravosudnih funkcija. Mislim da je vrlo nekorektno i prema onim dosadašnjim nosiocima pravosudnih funkcija koji će, eto, za mesec dana verovatno ostati bez posla, neće više biti nosioci pravosudnih funkcija. U trenutku kada imamo taj izbor jednostavno treba da se ogradimo; ako je izbor sudija pod tolikim velom tajni, mislim da tako nešto sigurno ne doprinosi pravosudnom sistemu u ovoj zemlji.
Konačno treba da se daju i prave izjave, ako su sudije Kasacionog suda... ako je izvršena kandidatura, treba ih objaviti. Ne treba čekati do poslednjeg trenutka i da se 1. decembra napravi jedan presek. Ipak se radi o sudijama, nisu to bilo koji ljudi, to su ljudi koji su u ovoj zemlji, na ovaj ili onaj način, ali verovatno u nekom korektnom smislu nosili te svoje pravosudne funkcije, obavljali taj posao.
Posebno zabrinjava, kao što je i kolega iz SRS rekao, da mi imamo u ovoj situaciji odlaganje velikog broja suđenja, čeka se; jednostavno, paralisan je u ovom trenutku pravosudni sistem. I, znate ko trpi? Trpe građani Srbije, građani Srbije koji ne mogu svoje pravo da ostvare. Mnogi čekaju na prvostepenu presudu, mnogi čekaju na drugostepenu presudu. Jednostavno, građani Srbije ne mogu da ostvaruju u ovom trenutku svoja prava. Zašto? Zbog toga što mnogi nosioci pravosudnih funkcija čekaju da vide koji je njihov status.
Mislim da je krajnje vreme da se pozabavite tim, jer građani Srbije nisu dužni da neke ovakve stvari koje mi imamo, izbor sudija, trpe. To njih, na kraju krajeva, ne treba ni da interesuje.
Osim toga, građanima Srbije, a ni meni nije jasno kako će to pravosudni sistem biti efikasniji kada veliki broj sudija neće biti nosioci; smanjuje se za više desetina, stotina sudija.
Zakonodavac, odnosno izvršna vlast je učinila neke napore kroz mirno rešavanje sporova, kroz uvođenje instituta priznanja krivice, kroz velike sudske takse, da bi se sprečilo da dođe do nekih sudskih sporova. Ali, to ne podrazumeva da će u pravosuđu ostati najbolje sudije, ne znači da ćemo imati efikasniji sistem zbog toga što će doći odlični nosioci pravosudnih funkcija, već zbog niza mera koje su pre toga učinjene da bude manje sporova. To je istina.
U svakom slučaju, radujemo se da će biti efikasnije, ako tako bude, ali s obzirom na primere zemalja u okruženju koje su isti sistem sprovele kao i naša, verujte, raspitajte se malo, u zemljama u okruženju suđenja se zakazuju na tri, četiri, pet meseci u parničnom postupku.
Još jedanput ću sa ovog mesta reći – dok ne promenite Zakon o krivičnom postupku, ništa od reforme u pravosuđu. Hvala.

Član 18. i ovaj amandman – već sam vam rekao i u raspravi u načelu i u pojedinostima da je naš načelan stav da je Pravosudna akademija dovoljna da bi neko mogao da bude polaznik Pravosudne akademije i da nema razloga za pravosudni ispit.
Delimično sam zadovoljan, gospođo ministre, vašim obrazloženjem koji ste izneli povodom nekih mojih pitanja. Želeo bih da vas ovom prilikom pitam – šta će Ministarstvo pravde uraditi za veliki broj advokata koji su ovih dana stupili u štrajk povodom fiskalizacije, odnosno uvođenja fiskalnih računa u tu branšu?
Daću vam samo jedan primer, želeo bih da mi objasnite, ukoliko se uvedu fiskalne kase, na koji način će neko smeti da detaksira, odnosno da umanji iznose odbrane po službenoj dužnosti? Vama je poznato da kada je neka odbrana po službenoj dužnosti sudovi, odnosno budžet isplaćuje advokatima 50% od onoga što su oni fakturisali. To je konkretan primer. Ukoliko se sve kuca preko fiskalnog računa, kako će sudovi i ko će smeti da odobri da se isplati 50%, ako ste otkucali fiskalnim računom 100%?
Dakle, ja bih zaista želeo kroz ovaj primer, gde postoji apsolutna korektnost advokata, gde se prihvata... Naravno, niste to vi uveli, to je bilo i ranije, dugi niz godina, da se advokatima isplaćuje 50% od pruženih usluga. Dajem konkretan primer, jednostavno mi nije jasno kako bi se tako nešto uradilo.
Mislim da sam bio jasan, gospođo ministre. Smatram da je to neprihvatljivo. Vi imate raznorazna uputstva i raznorazna pisma međunarodnih organizacija koje štite interese advokata, kada je u pitanju fiskalizacija, i nigde u Evropi ne postoji takav sistem naplate advokatskih usluga. Hvala.

U duhu kolega poslanika, gospodina Petkovića i gospodina Perića, još jedanput treba da pojasnimo neke stvari, da građanima Srbije kažemo da previše komplikujemo situaciju, kompletan izbor budućih nosilaca pravosudnih funkcija. U jednom trenutku ćemo imati pravni fakultet, imaćemo polaganje pravosudnog ispita, imaćemo pravosudni akademiju, imamo Visoki savet – koliko je to institucija koje jedan čovek koji se odluči da bude nosilac pravosudne funkcije treba da preskoči, da pokaže vrhunsko znanje, što nije sporno.
Primena ovog zakona treba da se odloži, jer postoji veliki broj ljudi koji su upisali fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji su smatrali da je to dovoljno da bi mogli da steknu status kandidata za nosioca pravosudnih funkcija. Ovako, u jednom trenutku se nameće još jedna instanca, pa još jedna instanca, i sve to nije garancija da će neko biti izabran za sudiju.
Gospođo ministre, kada neko od pripravnika dođe u sud, verujte, šest meseci do godinu dana je apsolutno dovoljno da se proceni da li je neko kadar za budućeg nosioca pravosudne funkcije. To se tačno u svakom gradu, u svakom opštinskom sudu gde je neko pripravnik ili u nekoj advokatskoj kancelariji jednostavno oseti. Bojim se da ćemo ovako rigidnim zakonskim predlozima ukočiti velike talente, ukočićemo ljude kojima je apsolutno dovoljno da posle pravosudnog ispita budu nosioci pravosudnih funkcija, jer treba da prođe još dve-tri godine da završe obuku, pa još da li će biti izabrani, da li neće itd.
Da li ste vi razmišljali, kada ste donosili ovakav predlog zakona, da je u pravosuđu sve veći broj ženske populacije? Da li vi razmišljate da neko ko završi pravni fakultet i položi pravosudni ispit, mislim na žensku populaciju, treba da formira porodicu, da rađa u ovoj Srbiji, u kojoj se izuzetno malo rađa, i da li neko treba da prekine sve ovo? Naravno, zakon predviđa mogućnost u pravosudnoj akademiji, zaštićeni su, ali izuzetno dug period je potreban da neko postane sudija, kada su žene u pitanju. Mislim da to nije korektno, mislim da je ovaj zakon neka vrsta diskriminacije prema porodici, prema rađanju, jer ipak, sigurno će posle završenog fakulteta biti potrebno da prođe sedam, osam godina da bi neko prošao sve ove instance.
Znate kako, u zdravstvu je to drugačije – vi postanete lekar, pa kada idete na specijalizaciju vi odradite praktično taj deo kada je u pitanju formiranje porodice, i to ide nekim ustaljenim ritmom. Tako je bilo do sada i u pravosuđu.
Kao što moj kolega Perić kaže, može da bude jedan loš dan prilikom tog prijemnog ispita i da sve padne u vodu, i da se izgubi još vremena da taj kandidat u nekom sledećem periodu konkuriše.
Mislim da je jedino rešenje, ako ste toliko baš, što bi narod rekao, navalili da donosite ovakav zakon, da se njegova primena odloži. Mnogo je da se u jednom kratkom periodu donese ovoliko zakonskih izmena kada je pravosuđe u pitanju; imamo zakone o sudovima, imamo niz zakona, sve u jednoj godini, bojim se da će to imati štetne posledice kada je pravosudni sistem u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, u članu 35. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji u stavu 3. predloženo je da početna obuka traje dve godine, počinje 1. oktobra i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela u oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava, kao i opšte i profesionalne kulture.
Amandmanom koji sam podneo u ime Poslaničkog kluba Nove Srbije u članu 35. stav 3. iza reči „krivičnog“ dodaju se reči „upravnog i trgovinskog“. Obrazloženje za ovaj amandman je da ova akademija mora da pruža kompleksnije obrazovanje svih budućih nosilaca pravosudnih funkcija i mora opravdati svoje postojanje kroz obuhvatanje svih segmenata pravne struke. Ovaj amandman upravo nudi tu dopunu. Zaista mi nije jasno iz kog razloga ovaj amandman Vlada nije prihvatila.
Imali smo u prethodnim amandmanima potpuno sličnu situaciju; naravno, apsolutno je prihvatljivo to što su ti amandmani prihvaćeni, ali ne vidi se iz obrazloženja zašto ovaj amandman nije prihvaćen, zašto i ove oblasti prava, kada su u pitanju upravno i trgovinsko pravo, nisu našle mesta da se u ovoj početnoj obuci i o njima edukuju kadrovi i polaznici Pravosudne akademije.
Nadam se da će ministar... Žao mi je što u ovom trenutku nije ovde prisutna, siguran sam da bi imala sluha. Smatram da je ovaj amandman nešto što zaista popravlja zakon i očekujem da bude prihvaćen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, ja ću na početku svoje diskusije o zakonu o stečaju i zakonu o licenciranju stečajnih upravnika iskazati nezadovoljstvo zbog onog što se permanentno u Skupštini Srbije dešava. Neprihvatljivo je da se ovako, više leteći, dovode ministri koji nisu juče učestvovali u diskusiji o jednom vrlo važnom zakonu. Građani Srbije i ljudi koji vode firme i preduzeća su izuzetno zainteresovani da čuju od predlagača zakona, od onoga ko je zakon kreirao...
Imamo permanentno situaciju, podsetiću vas da sam u maju ili junu mesecu, poslednjeg četvrtka u mesecu, premijeru Mirku Cvetkoviću postavio poslaničko pitanje i zamolio ga da se više ne dešavaju ovakve situacije, na šta mi je premijer odgovorio, što može da se pogleda u stenogramu, da je dobro da sam postavio to pitanje i da će ubuduće ovde na sednicama Skupštine biti oni ministri koji su predlagači zakona. Permanentno se ovo krši.
Imali smo pre neki dan izgovor ministra da je dobio temperaturu, pa je morao da ode. Danas imamo ovu situaciju povodom vrlo važnog zakona. Takođe, fond za razvoj, imali smo istu situaciju. Ovo se non-stop dešava.
Čak bih mogao da prihvatim situaciju da je gospođa Matić juče zajedno sa gospodinom Dinkićem ovde učestvovala i da je u toku šta su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa rekli, ali ovako, ulazak sada kada govore oni koji su po redovnom spisku, bez onog uvodnog, mislim da je potpuno deplasirano.
Na kraju ću vam, gospođo ministre, postaviti dva pitanja i želeo bih zaista da mi odgovorite, jer nisam potpuno uveren, ne samo kada ste vi u pitanju, nego bilo ko ko menja ovde, da ste u toku. Jednostavno dolazite da odsedite, da prođu ove diskusije i idemo na novi zakon. Što je još gore, juče u 18 časova, kada je ministar uzeo ponovo reč da nešto kaže, prekinut je program i sednica je reemitovana u 01.33. Toliko o tome koliko je uopšte Vladi bitno da se jedan ovako važan zakon demonstrira pred građanima Srbije, pred zainteresovanima.
Ponavljam još jedanput, zaista bih morao... Daću samo malo poređenje, naravno, nije za poređenje, ali više ne znam kako da se izborim sa ovim što je ustaljeno ovde u Narodnoj skupštini: gospođo ministre, u sudu, kada je javni pretres i kada iz nekog razloga sudeći sudija ne može da dođe ili se zameni, pretres ponovo počinje. Naravno, ovo je Narodna skupština, Poslovnik, ovlašćenja koja premijer daje, to je moguće da se prevaziđe, ali nije uputno, nije u redu. Znam sigurno da je vama neprijatno, potpuno sam uveren; nije ovo lično prema vama, nego prema svim situacijama koje se ovde ponavljaju.
U ovakvoj atmosferi pokušaću građanima Srbije nešto da kažem o ovom vrlo važnom zakonu, u vremenu koje mi je ostalo. Dakle, postoji pokušaj da se uvede red u jednu vrlo važnu oblast. Moram da primetim da postoje propusti koji bi trebalo da se reše. Nova Srbija će kroz raspravu u načelu i kroz amandmane koje smo podneli pokušati da popravi ovaj zakon, jer nam je zaista cilj da se ovaj zakon uredi na dobar način i da se nemile situacije koje se oko stečaja dešavaju zaustave.
Zakon i dalje opstaje na činjenici da troškove mora da predujmi ovlašćeni predlagač. Na prvi pogled, to jeste logično i nužno, ali je neophodno da se sagleda stvarnost. Poverioci su već oštećeni činjenicom da je dužnik uskratio plaćanje za dugovano. To su često iznosi koji u potpunosti remete poslovanje poverioca u kraćem ili dužem vremenskom periodu. Poverioci su uglavnom pravna lica koja se mogu svrstati u kategoriju malih i srednjih preduzeća, pa često nemaju interesovanje, niti motivaciju da plate visoke troškove predujma za sprovođenje stečaja, pogotovo imajući u vidu činjenicu da su dužnici ne samo nelikvidni, nego i da je njihova imovina toliko mala da je neizvesno da li će naplatiti troškove, a kamoli potraživanje.
Način da se dođe do podataka o stvarnom stanju imovine dužnika, realnoj zaduženosti i opterećenju je nemoguć u sadašnjem privrednom sistemu, što je evidentno i primetno. Do momenta kada treba da podnese predlog za stečaj poverilac je verovatno već platio skupe sudske takse da bi se sudio za svoje pravo, plaća advokate, bio je izložen raznim troškovima i na kraju, kada je izdejstvovao golo pravo, ostao je uskraćen pred činjenicom nesolventnog dužnika.
Kada se ovo uzme u obzir potpuno je jasno da se mora pronaći jeftiniji način da se poverioci usude da pokrenu postupak zbog stečaja nad svojim dužnikom, da bi eventualno probali da se upuste u tu avanturu.
Ovo govorim jer i sam Predlog zakona ima razumevanja za ovu vrstu troškova, pa tako u članu 132. u stavu 7. navodi da „ako su troškovi oglašavanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje, stečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može oglasiti prodaju na način drugačiji od načina propisanog stavom 6. ovog člana.“
Dakle, čak i predlagaču zakona je sasvim jasno da se radi o enormnim troškovima, jer predviđa ovu odredbu kada je u pitanju faza unovčavanja stečajne mase. Tražim isti pristup i prilikom dostavljanja predloga, jer su to iznosi od 300.000 do 500.000 dinara, što u ovom trenutku nije, za bilo koji privredni subjekt, malo.
Pun smisao ovaj zakon može da ima jedino ako bude saglasan sa ovim zakonom o izvršenju. Oni bi zajedno omogućili da se efikasno isključe iz pravnog i privrednog prometa sva pravna lica koja ne mogu uspešno da učestvuju u tržišnoj utakmici.
Zato izražavam sumnju da će ovaj zakon sam po sebi doprineti da se poboljša stanje, bez obzira namere, koje su možda i dobre.
Imao sam nameru da otvorimo neka važna pitanja – zašto je uopšte u ovom zakonu odjedanput praktično izuzeto stečajno veće, gospođo ministre, i sudija pojedinac će ubuduće voditi stečajni postupak? Gospodin Dinkić je juče izneo jednu vrlo opasnu stvar; praktično je teret odgovornosti prebacio na sudiju koji, ukoliko ne bude zadovoljan slučajnim odabirom stečajnog upravnika, mora da preuzme odgovornost za to šta će ubuduće biti sa stečajem.
Takav pritisak na nosioca sudske vlasti izrečen u Narodnoj skupštini pred narodnim poslanicima, pred građanima Srbije, bilo ko od sudija ko je čuo... Ne znam kako ćete uopšte naći sudiju pojedinca koji će voditi stečaj. Znate, država mora jasno da stavi do znanja da sudije moraju potpuno slobodno da sude, a ne da ministar koji je predlagač ovog zakona iskaže jedan tako javni pritisak, za bilo kog sudiju.
Šta će očekivati druge sudije, koje vode krivični postupak, parnični postupak, koje odlučuju o milionima? To je vrlo neprimereno, vrlo loša poruka, pogotovo sada, pred ovaj izbor u celoj zemlji, kada su sudije u pitanju. To je totalno mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast.
Dakle, gospođo ministre, očekujem od vas, da li sada ili na kraju ove diskusije, da mi odgovorite na ovo pitanje. Nadam se da imate kompetentnog saradnika da vam pomogne.
Žao mi je što gospodin Dinkić nije tu. Želeo sam da popričam o jednoj situaciji koja je potpuno neprimerena. Naime, Agencija za privredne registre, koja trenutno prima predloge za registraciju preduzeća i firmi, toliko je u ovom trenutku isfabrikovana, moram da kažem, neprimereno mnogo ljudi radi u područnim jedinicama.
Daću vam primer da su nekada u Trgovinskom sudu u Kraljevu, koji je bio nadležan za kompletan okrug, region, čak i za dva, tri okruga, za Kruševac, Čačak, Gornji Milanovac i Novi Pazar, kompletnu registraciju vodili jedan sudija, referent i upisničar i dolazilo se do rešenja za otvaranje firmi. Trenutno u Kraljevu u Agenciji za privredne registre, koja posluje kao neka izdvojena jedinica samo za Kraljevo (a tako imamo u Kruševcu, Novom Pazaru, Čačku), četiri čoveka rade na prijemu dokumentacije, pa se dokumentacija šalje za Beograd.
Tačno je da je osnivački ulog smanjen još ranije na 500 evra, ali je neprimereno to što ovo olakšavanje otvaranja firmi nije pratilo i smanjenje broja radnika, nego se stalno gomilaju partijski kadrovi.
Ako pomnožite sa svim ovim gradovima o kojima pričam, samo na prijemu, a ne na odlučivanju, radi preko 20 ljudi, a mi pričamo ovde o otpuštanjima, da ćemo veliki broj državnih službenika... Sve će se to prelomiti preko neke sirotinje u državnoj upravi, koja inače prima neprimerno niske plate od 17.000, 18.000, 19.000 dinara.
Videćemo, kada krenete u to smanjenje direktno na terenu, da li će to biti za neke ljude koji primaju vrlo visoke plate. Dakle, sve će se slomiti na siromašnima, onima koji nemaju vezu, koji nisu partijski kadrovi, i to je problem.
Kroz ovaj primer sam želeo da ukažem na to da treba da se krene upravo od ovakvih stvari, jer prijem dokumentacije je posao samo za jednog radnika.
Pamtim period kada je u Kraljevu, u boljoj privrednoj atmosferi, jedan radnik primao dokumentaciju; sada su tamo zaposlena četiri. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Sigurno je da bi ovo moglo da bude prihvatljivo sa aspekta novine koja se primenjuje još od 2004, 2005. godine, sa nekim izmenama ovde, praktično, da se ovaj zakon na neki način popravi, ali bojim se da će i ovaj zakon, kao i mnogi zakoni koji se donose, ostati mrtvo slovo na papiru. Problem je primena mnogih zakona, zakona o državnim službenicima na položaju, ZKP-a i drugih zakona čija se primena stalno prolongira zato što je nemoguće sprovoditi ih u ovakvoj situaciji.
Veliki problem predstavlja, gospodine ministre, totalna nezaposlenost u Srbiji. S kim ćete vi da sprovodite ovaj zakon? Ko su ti radnici koji uopšte rade u ovoj Srbiji? Nešto malo, trenutno, po javnim preduzećima i u državnim institucijama. Meni se čini da ćete ovakvim zakonom samo napraviti dodatni haos između onih dobrih poslodavaca, malih i srednjih preduzeća, koji čine napore da opstanu u ovoj teškoj situaciji. Jednostavno, oni koji dobro rade biće prinuđeni da izbegavaju, koliko god mogu, ukoliko dođe do nekih problema, da uopšte zapošljavaju ljude.
Mnogo se država umešala kod tih malih i srednjih preduzeća i kod onih ljudi koji dobro posluju. Ne činite nikakav napor da upravo u ovim teškim vremenima pomognete takvim firmama da posluju, da rade, da zapošljavaju, nego ih sa ogromnim doprinosima za zaposlene (koji su verovatno najveći u Evropi) gušite. Naravno da će zbog svega toga doći do ovakvih i sličnih sporova.
Ne vidim neki veliki razlog da govorimo o nekom skupom postupku kada su u pitanju radni sporovi. Svima je poznato da nema takse kod suda kod radnih sporova, gospodine ministre. Uvek je, i do revizije, obavezna revizija bila pred Vrhovnim sudom, kod radnih sporova. U čemu je problem ako neko od radnika hoće da ostvari neko svoje individualno pravo? U čemu je problem ako neko hoće da ostvari pravo? Po Ustavu je pravo na rad osnovno pravo.
U Srbiji, gospodine ministre, postoji toliko nezaposlenih i sva ona obećanja koja ste davali kada ste bili u izbornoj kampanji... Predsednik države je rekao da će biti 200.000 novih radnih mesta. Kako će ti ljudi kojima je obećano da će biti zaposleni da ostvare neko svoje pravo? To je neka buduća neizvesna okolnost da će 200.000 ljudi da bude zaposleno, a vidimo sada da će doći do masovnih otpuštanja. Evo, ovi zakoni koji su sada na dnevnom redu dovešće do ogromnog otpuštanja ljudi.
Sada mi nije jasno, vi ćete zakonom to rešiti, a ko će i na koji način tim ljudima omogućiti da neki miritelj ili arbitar kaže – ljudi, nije trebalo da budete otpušteni. Koji su to kriterijumi po kojima će neko biti otpušten u ovoj zemlji?
Predviđaju se neke magle, praktično, nekoliko prosečnih plata, da se zamažu oči, ali nije to suština. Svi ti ljudi će jednog dana doći na biro, svi ti ljudi imaju porodice, imaju decu koju moraju da školuju, da leče, da hrane. Oni će tih stotinak, dvesta, trista hiljada dinara brzo da potroše, i šta ćemo onda da radimo sa tim ljudima?
Meni se čini da i ovaj zakon, kao, recimo, Zakon o krivičnom postupku, gde smo uveli institut priznanja krivice i stalno govorimo o tome kako će sudovi biti efikasni... Naravno, ako budemo ovakve institucije imali, pa nemamo radne sporove, pa imamo priznanje krivice, manji broj krivičnih postupaka, sigurno je da će sudovi imati manje posla, manje predmeta. To je upravo odbrambeni mehanizam od onoga što smanjujete 600, 700, 800 sudija u ovoj zemlji, zato što stalno imate neke „štake“ kojima pomažete da se nekako to smanjenje kod sudova, kod preduzeća na ovakvim zakonima ... Eto, to lepo izgleda, mirno rešavanje sporova, arbitri i sve je u redu.
Gospodine ministre, evo, pred nama je konkretno štrajk advokata u Srbiji. Mislim da vam je to poznato. Kako ćemo tu da rešimo situaciju? Hoćemo da idemo u Evropu i, naravno, treba da idemo u Evropu, ali u Evropi nigde nema situacije da su fiskalne kase prisutne kod advokata i da oni posluju uz pomoć fiskalnih kasa. Tako nešto, gospodine ministre, ne postoji.
Nije mi jasno sada, imate totalni raskol u Vladi – Ministarstvo pravde praktično je na strani advokata kada su u pitanju fiskalne kase, jer kažu da to ne postoji u Evropi.
Imate drugo ministarstvo, koje hoće da otme i kaže – moramo da imamo fiskalne kase, mora da bude isti princip za sve.
Nije isti princip za sve. Imate situaciju da je u Evropi takav princip. Stalno prihvatamo sve što nam Evropa kaže, pa prihvatite to i u ovoj situaciji. Ne govorim zbog činjenice da sam praktično i ja pripadnik advokata, ali to je totalna nelogičnost.
Danas u novinama imamo i izjavu potpredsednika Vlade gospodina Krkobabića. On je verovatno u ovoj zemlji sve rešio kada su u pitanju penzije, sve je živo rešio, i sada je rešio da on rešava situaciju kako će sa advokatima da se pregovara i kaže – molim vas, ako se ovo ne prihvati, imamo i gori sistem od ovog, kada su u pitanju fiskalne kase.
Ne mogu da shvatim da u ovoj vladi svako radi šta mu padne na pamet. Imate ministra pravde, koji je verovatno pozvan za ovo, i neko drugo ministarstvo, Ministarstvo finansija, da se ovaj problem reši. Vidite kako je, ne možete vi baš sve da kontrolišete. Kada sedam hiljada ljudi krene u štrajk, parališete sistem. Vidite da sudovi ne rade, a 1. decembra idemo u totalnu reformu sudstva, idemo ka Evropi, biramo sudije, verovatno veliki broj podobnih sudija. Uopšte ne znamo kriterijume, mi kao javnost, o tome kako se oni biraju, a 1. decembar je za 20 dana. Koliko mi je poznato, tu se nije baš daleko otišlo.
Ne bi me iznenadilo da ovih dana krenete sa tim da se prolongira izbor sudija, kao što ste radili i prilikom izbora za državne službenike na položaju itd. To govori o jednom velikom problemu – da se u ovoj državi ništa ne zna, da se ovde radi dan za dan, da se preživi, da se zamažu oči itd.
Hoće li mi neko objasniti situaciju – među tih pet miliona ljudi koji su stali u red, kada su u pitanju besplatne akcije, sigurno je 500.000 radnika koji nemaju od čega da žive, koji su ostali bez posla i imaju izuzetno male plate, čak i do milion ljudi; ko će tim ljudima, koji arbitar, to da reši? Koji je to čovek koji će sada da kaže – znate šta, vi ste ove ljude oštetili za hiljadu evra, ti ljudi su verovatno tamo glasali, ili većina njih, i prevareni su?
Prevareni su, gospodine ministre. Da imate malo sluha, vi biste to javno rekli – tačno je, ova država nije isplatila hiljadu evra. Stanite na stranu radnika. Vi ste ministar koji treba da podrži radnike. Činjenica je da poneki put imate izjave koje mogu da ohrabre, činjenica je da ste dosta prisutni, ali činjenica je da nema nikakvog konkretnog boljitka kada su radnici u pitanju.
U ovoj zemlji, gospodine ministre, praktično nijedan veliki sistem ne radi. Pogledajte samo u gradu iz koga dolazim – „Magnohrom“, Fabrika vagona, „Jasen“, to je potpuno stalo. To su možda neki pojedinačni poslići koji se daju da se preživi, da se plate osnovni troškovi, ali tu posla nema.
Još gore od svega toga je da su mala i srednja preduzeća u Kraljevu (a kada pričam o Kraljevu pričam praktično o celoj zemlji) potpuno stala, gospodine ministre. Imate odlične firme, neću da pominjem njihova imena, ne bi bilo korektno, koje zapošljavaju po 300, 400, 500 ljudi. Svi ljudi koji su primljeni na određeno vreme otpuštaju se ovih dana. Znači, nema posla. Država ne plaća uopšte obaveze tim firmama, malim i srednjim preduzećima.
Vaš je zadatak da podstaknete nadležne u Vladi da podrže takve ljude, jer praktično se zatvara ciklus: ako ti ljudi stanu, staće i radnici, neće imati posla, doći će na biro i vi ćete imati problem. Tu morate da ugasite požar, a ne da donosimo zakon – praktično, kada je sve propalo, kada je sve stalo, mi ćemo mirno da rešavamo sporove, pojaviće se neki arbitri.
Postoji jedna potpuna nelogičnost ovde u zakonu, koju moram da vam citiram: „Direktor Agencije pokreće postupak za brisanje iz imenika i donosi odluku“. Molim vas, to je totalno – kadija te tuži, kadija ti sudi. Zar to ne može da bude neko drugi, a ne direktor, koji istovremeno pokreće postupak i donosi odluku? To je nešto, po meni, nezabeleženo, kada se sve ima u vidu, kada je u pitanju bilo kakav pravni osnov da tako nešto može da bude.
Gospodine ministre, još nešto ću da vam kažem. Kada sam govorio o sudovima i radnim sporovima, poznato je da nije bilo taksi, kao što sam rekao, ali je velika stvar za građane Srbije i za svakog radnika koji neko drugo pravo hoće da ostvari... Vi ste, ne kažem vi, nego oni koji su bili nadležni, povećali sudske takse 50% pre tri-četiri meseca. Šta je u ovoj zemlji poskupelo 50% kada su u pitanju cene? Dakle, i to je jedan od načina da se zaustave sudski postupci, da se zaustavi parnični postupak, da se zaustave trgovinska potraživanja u trgovinskim sudovima. Onemogućavate potpuni pravni protok, što bi se moglo reći, i informacija, i presuda i ostvarivanje nekog prava.
S jedne strane, želite da imate miritelje, a imali ste situaciju da je državni sekretar iz jednog ministarstva pre dva-tri meseca rekao da će on da spreči radne sporove, da ne mogu radni sporovi da se vode. Da li je to poruka građanima Srbije da se tako radi u ovoj zemlji?
Povećanje sudskih taksi od 50%... Pa, radnici ne tuže samo zbog takvih odnosa, ima tu i nešto što proizilazi iz naknade štete, iz nekog drugog osnova itd. Zamislite kada nekom podignete nešto sa 20.000 na 30.000, pa su tu raznorazne takse na presudu, pa na žalbe itd, itd.; onda imate situaciju da ispada normalno da se broj sudija u ovoj zemlji smanjuje za 800.
Dakle, potpuna inverzija, potpuni raskol, potpuno neprihvatljiv scenario u ovoj državi, koji ova vlada pravi sa bilo kojim zakonima koje donosimo.
Pravimo zabunu kod građana Srbije, pretrpavamo sa 250, pa se hvalite 250, 300, 350 zakona, imamo sad i zakon o stečaju posle ovog zakona; građani Srbije više ne znaju ni koji zakon važi.
Znate li šta je najgore? Kad donesete zakona pa neko počne da primenjuje taj zakon, a posle samo nekoliko meseci kažete – njegova primena se odlaže iz tih i tih razloga. To Evropa sigurno nikada neće podržati. Možda bi konkretno ovaj zakon i bio dobar da je ovde takva ekonomska situacija, sigurno bi ovaj zakon bio dobar, ali u ovakvoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi ovako nešto sigurno neće biti dobro. Tehnička rešenja iz ovog zakona su korektna, ali situacija u kojoj se nalazimo sigurno će odložiti njegovu primenu.
Ja toliko, a naravno, Nova Srbija će kroz raspravu u načelu i u pojedinostima pokušati da nešto popravi ovde. Ukazao sam na svoju osnovnu primedbu – direktor Agencije inicira postupak i odlučuje, što je potpuno neprihvatljivo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je zajednički načelni pretres o pravosudnim tačkama, o šest tačaka koje imamo na dnevnom redu, ali centralno pitanje zajedničkog pretresa jeste Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji. S tim u vezi su i drugi predlozi zakona, koji su u duhu Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, tako da ću se ja posebno osvrnuti na ovaj predlog zakona.
Nova Srbija će, kada je u pitanju zakon o Pravosudnoj akademiji, i kroz načelnu raspravu i kroz amandmane pokušati da neke stvari popravi. Naravno, ostaje velika nedoumica odakle uopšte ovaj zakon na dnevnom redu, odakle je ovaj zakon o Pravosudnoj akademiji prepisan, jer ima puno nelogičnosti koje potpuno odudaraju od trenutne svakodnevice u pravnom sistemu Srbije.
Kada pogledamo ovaj zakon, pre svega, član 3, odmah imamo jednu takvu nelogičnost i situaciju koja nije u duhu prethodnih zakona koja smo donosili kada je reč o uređenju sudova. Naime, u članu 3. se kaže – sedište Akademije je u Beogradu.
Smatram da je ovo startno centralizovanje veoma loše za rad buduće pravosudne akademije i, po mom mišljenju, Akademija treba da ima organizacione jedinice u sedištima apelacionih sudova, u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, naravno, i Beogradu, iz razloga, pre svega, ekonomičnosti i celishodnosti. Jer, potpuno je neprihvatljivo da će budući polaznici Pravosudne akademije morati da dolaze svi u Beograd, što izuzetno poskupljuje jedno dopunsko školovanje. Neprihvatljivo je da neko iz Dimitrovgrada, Sombora, Subotice, Negotina, dolazi u Beograd na ovu dopunsku obuku, a imamo prenos nadležnosti na apelacione sudove i potpuno je logično da u tim sredinama ovi kandidati završavaju obuku. To se sve može otkloniti formiranjem organizacionih jedinica u sedištima apelacionih sudova.
U vezi sa članom 5, kao i moji prethodnici, izražavam veliko nezadovoljstvo, s obzirom na to da se sprovodi prijemni ispit za početnu obuku. Da ne bih ponavljao ono što su moje kolege juče u više navrata rekle, reći ću samo da je Nova Srbija, kroz ceo zakon, gde se god pominje prijemni ispit, podnela amandmane da se briše ovakav predlog.
Ono što posebno čini zakon nejasnim i što smeta, jeste član 7, gde je u pitanju Upravni odbor i njegova velika ovlašćenja. Po mišljenju Nove Srbije, nikako ne može da se dopusti da tri člana imenuje Vlada i tri Savet sudstva, s obzirom na brojnost sudija. Ovde najmanje treba da bude četiri ili pet članova, a kada se radi o tužiocima, tu treba da budu dva člana Upravnog odbora.
Dakle, pet da bude kada je u pitanju Visoki savet sudstva, jedan treba da bude iz redova zaposlenih. Ono što posebno bode oči jeste da tri člana imenuje Vlada Republike Srbije. Po mišljenju Nove Srbije, tu je dovoljan samo jedan član, s obzirom na to da se radi o izvršnoj vlasti i da u okviru Pravosudne akademija Vlada, kao nosioc izvršne vlasti, ne treba toliko da se petlja u budući kadar sudija, jer sudije moraju da bude nezavisne, pa nema nikakvog razloga da oni u ovolikom broju budu prisutni.
Ovde ima još jedan detalj, predlog je u zakonu da državni sekretar u ministarstvu bude jedan član.
Po mišljenju Nove Srbije, ovde treba da bude, umesto državnog sekretara, pomoćnik ministra, jer se nadamo da će doći trenutak kada će se ispoštovati konkurs da pomoćnici ministra budu ti koji će biti predsednici Vlade, iz prostog razloga što je državni sekretar trenutna funkcija, cirkularna; odlaskom ministra, odlazi i državni sekretar, tako da je mnogo bolje da bude pomoćnik ministra.
I kod direktora Akademije postoje određene primedbe. U stavu 3. tačka 1. člana 13. stoji da ima VSS. Ovde treba da bude zakonski predlog da ima pravni fakultet i položen pravosudni ispit, jer se ostavlja mogućnost da direktori budu iz nekih drugih branši, a u tom miljeu pravnika i budućih sudija i direktor Akademije treba da bude čovek koji je najbliži ovoj struci.
Smatramo i da je sedam godina iskustva u struci nedovoljno; treba da bude devet godina radnog iskustva za jednu ovakvu odgovornu funkciju.
Primedbe su i na član 19, da mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tužilaca. Mislim da ovde treba da postoji mogućnost da i advokati mogu da budu mentori, iz prostog razloga što je potpuno normalno da neko iz advokatskog ugla može da učestvuje u radu Akademije, jer i među advokatima ima veliki broj ljudi koji su bili nosioci pravosudnih funkcija dugi niz godina, pa je nelogično eliminisati ove ljude i ne dati im mogućnost da edukuju buduće pravosudne kadrove.
Kao što sam rekao, svi članovi od 29. pa do 34. treba da se brišu, jer se tiču prijemnog ispita za Pravosudnu akademiju. Da se nadovežem da je devalvirajuće da neko ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit odjednom mora da ide i na prijemni ispit; to je potpuno nelogično.
Još više je nelogično, gospođo ministre, da neko iz tog prijemnog ispita zasniva radni odnos. Smatram da to nije u duhu Zakona o radu i da je protivustavno, jer prijemni ispit polažete da biste zasnovali radni odnos. Svi polaznici te akademije koji budu primljeni će primati 70% plate, neto plate sudije, tako da tu postoji velika kontradiktornost.
Posebno ću istaći da ćemo ovim prijemnim ispitom za pripravnike, evo, vidite, prijemni ispit za Akademiju, praktično, u sudovima praviti neke mini fakultete; neki prijemni ispiti, mentori se provlače, oni nešto ocenjuju.
Pa, valjda, treba oni ljudi koji su nosioci pravosudnih funkcija da ocenjuju te ljude kako rade konkretno na predmetima! Nelogičan je i odnos 40% čini ukupna ocena sa studija, 40% čini ocena sa prijemnog ispita. Mislim da to treba izjednačiti na 50% –50%. Apsolutno se ne slažem ni u ovoj situaciji da treba da postoji prijemni ispit.
Ono što posebno, na kraju ovog zakona, iritira jeste situacija da ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenoj saglasnosti predsednika, u članu 59, Visokog saveta sudstva i predsednika Državnog veća tužilaca, postavlja vršioca dužnosti direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ''Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor direktora Akademije i vršilac dužnosti direktora obavlja funkciju direktora do izbora direktora Akademije u skladu s ovim zakonom".
Čemu služi vršilac dužnosti, da li se unapred, od tog vršioca dužnosti, profiliše kadar ko će voditi Akademiju? Ako tako nije, gospođo ministre, onda nema nikakve potrebe za ovim, onda treba raspisati konkurs i odmah postaviti direktora Akademije, koji će od početka voditi Akademiju, a ne da eksperimentišemo, pa da pravimo dvovlašće u jednom kratkom periodu.
Kao što je predviđeno u članu 61, ovaj zakon stupa na snagu 1. decembra 2009. godine. Mislim da ovu primenu treba odložiti. Mislim da još uvek nismo spremni na jednu ovakvu akademiju, koja će se dosta poklapati s nekim drugim funkcijama, jer se postavlja pitanje čemu onda Visoki savet, čemu Državno veće tužilaca, čemu onda pravosudni ispit i završen pravni fakultet, ako uvodimo jednu instituciju koja će se baviti svim ovim?
Jedna, još opaska, u članu 35 – početna obuka traje dve godine, a počinje 1. oktobra, i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela u oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava.
Smatram da ovo nije dovoljno, ako već ostane ovako, da treba dodati i: "upravnog i trgovinskog prava". Smatram da je to očigledan previd onog koji je pravio zakon.
Još jednom ponavljam, Nova Srbija će u raspravi u pojedinostima, kada budemo govorili o amandmanima, bliže ukazivati na probleme koji su u ovom zakonu. Sigurno da ovakav predlog zakona ne možemo podržati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, i danas imamo objedinjene tačke dnevnog reda a ja ću se osvrnuti još jedanput na neke tačke dnevnog reda koje zavređuju pažnju da se pomenu na današnjem zasedanju Narodne skupštine.
Pre svega, rekao bih nešto o predlozima za izbor izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata i predlogu za izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata.
Neću se baviti personalnim rešenjima kada su u pitanju ovi predloženi kandidati, ali ću se osvrnuti na to da je trenutak njihovog izbora praktično zakasnio.
Radi se o tome da su u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca kandidati izabrani pre šest meseci, praktično, i ne mogu da prihvatim da se za ovako važna tela koja se bave izborom nosilaca pravosudnih funkcija kandidati iz redova advokata biraju u oktobru mesecu, a po saznanjima već imamo da je kod Visokog Kasacionog suda u toku određivanje kandidata za njihov izbor.
Šta to znači za ove ljude koji se sada ovde biraju? Na koji način će oni uticati na izbor nosilaca najviše pravosudne funkcije u zemlji?
Iz kojih razloga ovi ljudi nisu na vreme birani ili pošto njihov izbor u nekom trenutku nije prošao zašto se to nije uradilo pre dva meseca, jer je poznato da su u julu mesecu završene kandidature za nosioce pravosudnih funkcija?
Ovde se sprovodi jedna forma da se popune ova mesta i pitanje je na koji način će ovi ljudi uopšte učestvovati u ovom izboru?
Rekao sam da neću ulaziti u personalna rešenja, ali smatram da je izbor kandidata iz Niša, za Visoki savet sudstva, iz reda advokata, možda jedan presedan, jer već imamo jednog čoveka iz Niša koji aktivno učestvuje, koji je član Odbora za pravosuđe, koji je u Visokom savetu sudstva, i s obzirom na to postavlja se pitanje – zašto baš iz Niša još jedan kandidat? Ovakvim ponašanjem se stvara monopol kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i to je loša poruka, dakle, trebalo je na ravnomerne delove Srbije rasporediti, kada su bar advokati u pitanju.
Ono što ću posebno da napomenem, to je da smatram da je na savetovanju koje je bilo u Vrnjačkoj Banji za nosioce pravosudnih funkcija napravljen presedan, jer su svi najveći državni funkcioneri bili na tom savetovanju, od premijera i resornih ministara, gospođo predsednice, čak, i vi ste bili tamo.
Nikada do sada premijer nije posećivao jedno takvo mesto, po mom shvatanju, to je jedan od načina pritisaka na nosioce pravosudnih funkcija – da imaju pred sobom izbor, jer se premijer pojavljuje kao izvršna vlast na mestu koje je usko stručno, a do sada je na takvom savetovanju uvek bio ministar pravde, predsednik Vrhovnog suda i nadležni.
Osim toga, od tih sudija koji su tamo bili verovatno da jedna trećina više neće biti nosioci pravosudnih funkcija, jer će veliki broj sudija, oko hiljadu, ostati bez radnog mesta.
Ovo je trenutak da se, pošto ćemo 1. decembra imati izbor, još jedanput osvrnemo i nadovežemo na neke nelogičnosti u vezi sa Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o krivičnom postupku i Krivičnom zakoniku i ostalim, koje se sprovode trenutno. Reći ću da se za teritoriju Okružnog suda u Kraljevu smanjuje broj nosilaca pravosudnih funkcija na 19 sudija. Kroz Kraljevo ću dati jedan primer, a tako je na celoj teritoriji Srbije.
Okružni sud koji je imao 12 sudija ostaće sa šest sudija. Opštinski sudovi u okviru Okružnog suda u Kraljevu su Opštinski sud u Vrnjačkoj Banji i Opštinski sud u Raški, oni će postati sudske jedinice, i smanjuje se ukupan broj nosilaca pravosudnih funkcija u opštinskim sudovima od 35 na 27.
Ako uz to dodamo da će i Trgovinski sud, koji sada ima 12 sudija, posle ovog reizbora imati samo šest sudija, postavlja se pitanje –kako će sistem pravosuđa u zemlji biti efikasniji, na koji način? Međutim, svakog dana u štampi vidimo i nadležni ministar i njegovi saradnici ukazuju na to da će pravosuđe biti efikasnije? Pitam, kako je to moguće kada je samo na jednom ovakvom području 19 sudija manje?! Meni je žao što danas ministar pravde nije ovde.
Napomenuo bih i to da je trenutno katastrofalno stanje u svakom sudu kada je u pitanju izvršni postupak. To sam ovde izneo još pre osam-devet meseci kada smo raspravljali o ovoj temi i dobio neko uveravanje da će ministar poraditi nešto na izmenama Zakonika. Praktično, kada je u pitanju izvršni postupak, imamo paradoksalne situacije da građani Srbije svoje pravo ostvaruju i po tri, i po četiri, i po pet godina, a kada dođe do izvršnog postupka, tu je kraj. Tu je kraj, sve troškove prema državi, sve takse, građani ispune, a onda svoje pravo ne mogu da ostvare.
Bojim se, kada imamo ovoliko smanjenje, da će izvršni postupak u sudovima još katastrofalnije funkcionisati. Praktično, izvršne sudije ne rade svoj posao jer su često u nemogućnosti da sprovedu izvršenje i zbog raznoraznih asistencija, i tu se završi cela priča. Godinama se to provlači.
U godišnjem raspoređivanju sudija predmeti prelaze od jednog do drugog, dok izvršni sudija zanovi taj postupak, to ide tako u krug, i to traje godinama. Praktično, stanje je katastrofalno u pravosuđu, posebno kada je u pitanju izvršni postupak.
Želeo bih još jedanput da istaknem nezadovoljstvo Poslaničke grupe Nove Srbije što su ovako važni zakonici, kada je u pitanju Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakon, i sve ovo što se dešavalo preko leta što je doneto u hitnom postupku. Verujte da postoje nosioci pravosudnih funkcija koji uopšte nisu znali da će da se menja Zakonik o krivičnom postupku i Krivični zakon. Urađeno je to na brzinu, bez određenih rasprava, radnih grupa, sve je apsolutno urađeno ad hok, tako da su ljudi potpuno zbunjeni. Sigurno je da su nosioci pravosudnih funkcija primorani da ćute, da se ne oglašavaju povodom svega ovoga, jer ih čeka reizbor i mnogi se plaše da će ostati bez radnih mesta, da neće biti izabrani.
Ukazaću na još jedan paradoks, pomenuću konstataciju profesora Momčila Grubača koji konstatuje da je novi Zakonik o krivičnom postupku stupio na snagu, ali da je odložena njegova primena. To je izmišljotina zakonodavca koja je protivustavna, koji je doneo po hitnom postupku ovaj zakonik.
Hoću ovde da iznesem još jedno katastrofalno rešenje, kažem vam, još jedanput, da sudije nisu bile pripremljene za donošenje ovakvih zakonika, a oni su ti koji sprovode zakone, na primer situacija da su u toku postupka samo tužilac, okrivljeni i branilac, praktično, samo oni, pošteđeni na kaznu zatvora.
To je jedno neprihvatljivo rešenje, jer na predlog veća, sudeći sudija, predsednik suda izriče takve kazne, a da uopšte nije prisutan tokom rasprave.
Bilo kako bilo, loše je što u jednoj godini ima toliko izmena, pre svega, biće oštećeni građani Srbije, koji će ko zna kada moći ostvariti svoje pravo, jer sudije i sudovi neće biti efikasniji, nego će biti lošija situacija.
Napominjem i to da je za određene postupke kada je revizija u pitanju, recimo, sa teritorije područja Raške, koja je sada sudska jedinica, građani Raške i okolnih mesta ili Vrnjačke Banje, moraće da dolaze na suđenja u Kraljevo, a to iziskuje velike troškove, i kada oni ne budu mogli da ostvare neko svoje pravo ili će im to biti preskupo, bojim se (i još jedanput napominjem, da ćemo imati veliki broj krivičnih dela, jer će građani, nažalost, biti primorani u pojedinim situacijama, kada vide na kakav način im se servira ovo, sa svim ovim što se dešava, kada su u pitanju ovi zakoni koji će se primenjivati od 2010. godine) da će uzimati pravdu u svoje ruke.
Mislim da predlagač zakona nije dovoljno razmišljao o svim tim mogućim situacijama, ali, videćemo. Još jedanput, smatram da ima toliko loših rešenja za jednu veoma osetljivu granu kao što je pravosuđe i sudstvo i da se građani u svemu tome neće snaći. Bojim se da ćemo napraviti jedan haos u pravosuđu, a to sigurno nije u interesu građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu Poslovnika, članovi 104. i 27. Želim da kažem da je u ovom parlamentu postala praksa da predložene zakone ne brane ministri koji ih praktično kreiraju.
Podsetiću vas još jedanput da sam pre mesec dana, kao poslaničko pitanje kada je premijer Cvetković ovde bio, postavio ovaj problem i dobio čvrsto uveravanje da se ovakve stvari više neće dešavati, on je to rekao kada je sedeo ovde.
Ako je sednica ovog parlamenta počela pre sat vremena, da li je moguće da se baš u ovim trenucima prave pauze? Ovde se radi o materijalnoj povredi, jednostavno poslanici nemaju mogućnost da se s argumentacijom na amandmane koje su podneli ovlašćeni ministri možda slože i da prihvate ...

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je praktično uvođenje nečeg novog, tj. kako je u članu 7. predviđeno da osuđeni kome je izrečena kazna zatvora do jedne godine sud može odrediti da se ova kazna izvrši na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuju izvršenje krivičnih sankcija. Član 7. u stavu 6. praktično dolazi do određenih nepreciznosti koje mogu da dovedu do niza zloupotreba. Naime, stav 6. glasi - osuđenom kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen stavom 5. ovog člana, a koji jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od po šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru.
Na član 7. stav 6. podneo sam amandman da se posle reči "u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od 6 časova" menjaju i glase "u trajanju do 12 časova ili dva puta u trajanju od 6 časova". Obrazloženje ovog amandmana jeste - ako bi ostala predložena formulacija kako je ponuđeno od strane predlagača zakona moglo bi da dođe do zloupotrebe, jer bi neopravdano odsustvo, samovoljno napuštanje prostorija u kojima stanuje, kako je predviđeno stavom 5, manje od 12 časova, u tom slučaju i pet minuta manje, ostalo nesankcionisano. Isto se odnosi i na situaciju dva puta po šest časova, tako da predlažem ovaj amandman kao jedino ispravno rešenje.
Ostaje nejasno ko će i kako kontrolisati ljude koji izdržavaju kaznu zatvora praktično u kućnom pritvoru, odnosno, nazovite ga kako god hoćete, ali izdržava u stanu, ostaje nejasno ko će kontrolisati ove ljude, uopšte se ne obrazlaže način na koji će se to raditi. Naravno, ostaju nejednaki uslovi za građane Srbije, kako je kolega Antić rekao, da li će moći da budu ispunjeni svi uslovi.
Mislim da uvođenje mnogih novih instituta, praktično i mnogih nekih novina u Zakonu o krivičnom postupku i Krivičnom zakonu, jeste nešto na šta svih ovih dana apelujem, da je stručnu javnost predlagač je morao više da pita, i struku i praksu.
Jedino što mogu da primetim, kao jedino dosledno i potpuno precizirano rešenje u ovom sistemu, koji se menja ovako ubrzanim tempom za sedam dana, jeste drakonsko povećanje sudskih taksi, na šta građani Srbije reaguju.
Gospodine Homen, u Srbiji su takse povećane 50%. Koje je poskupljenje ovde bilo 50%? Ukoliko je ideja da se visokim taksama, svim ovim što uvodimo u sudstvu, udaljenost sudova, građani jednostavno ne mogu obratiti institucijama, jer s jedne strane imamo predviđene izuzetno visoke takse, imamo velike troškove postupka, ne znam kakva je poruka. Ljudi moraju da ostvaruju svoja prava. Nemojte građanima Srbije ostavljati na dušu da oni sami uzmu stvari u svoje ruke. To je jako opasno za jedan pravosudni sistem, i za sistem i za državu.