Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, pošto nema predstavnika Vlade ne znam ko će nam dati odgovore na postavljena pitanja da li je naš amandman prihvatljiv ili ne, jedino kamerman može, jedino da postavimo pitanje vama, pa da se nekim SMS-om reaguje. Ako je to izvodljivo, za neku rezoluciju u Skupštine Srbije, pretpostavljam da je i za jedan zakon u Skupštini Srbije.
Postavljamo pitanje – zbog čega amandman koji je predložila SRS, da se rok važenja ovog zakona promeni, da ne bude rok važenja trajnosti jedne konzerve godinu dana, nego da traje mnogo više? Obrazloženje Vlade je da je ekonomska kriza na osnovu pokazatelja, što Zavod za statistiku, što prometa robe, stavila svima do znanja da se građevinska industrija oporavlja.
Postavljam jedno pitanje – koja građevinska industrija, s tim da zakon obavezuje 70% domaću, 30% privatnu građevinsku industriju, dakle i stranu, i kako to može da se primeni u ovom demokratskom procesu države Srbije koju vodi DS, kada liberalizacija tržišta je osnovni princip demokratizma ili uopšte DS u Srbiji? Kako ste vi napravili liberalizaciju tržišta 70 prema 30 u korist domaćih preduzeća?
Odmah da se razumemo, što se SRS tiče, mi smo za 100% u korist domaćih preduzeća u odnosu na inostrane, kada su u pitanju privilegije. Ove privilegije država nije dala domaćim kompanijama i proizvođačima građevinskog materijala, nego sama sebi. Zašto? Zato što Vlada posebnim zaključkom, koji je definisan ovim zakonom, donosi odluku kome će poveriti posao, minimalnu i maksimalnu cenu posla, poseban zaključak u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama itd, itd. Dakle, uradila je sve što je mogla da uradi da pomogne sebi.
Pazite ovaj stav zakona koji kaže: "Administrativni deo ovih posla odradiće nadležno ministarstvo". Znači, nema taksi, nema zahteva, nema idejnog projekta, sve ono što postoji i što tišti svakog običnog građevinca koji, recimo, u gradskom sekretarijatu i za urbanizam i za građevinu u gradu Beogradu šest, sedam ili osam meseci radi pripremu dokumentacije da bi na kraju dobio rešenje o izvođenju radova. Može da se desi tolika priprema a da rešenje i ne dobije, pošto tamo postoji cenovnik, zona, lokacija, pa iz kojih partijskih redova dolazi, čiji si ti investitor, kako si uspeo uopšte da konkurišeš, ko ti dozvoljava, jesi li se sa nekim savetovao, itd, itd.
Gospodine Novakoviću, najbolji dokaz za to, a ja sam vam i prošli put o tome govorio, je naselje "Belvil". Gospodin Mišković napravio paket zgrada, izdao državi za Univerzijadu, unovčio, omogućio sebi prodaju stanova – za jeftinu gradnju skupu prodaju – i ne postoji mogućnost nijednog građevinskog preduzeća da dobije bilo koje dozvole u toj kvadraturi i da radi bilo šta dok se ti stanovi ne prodaju.
Onda mi postavljamo pitanje – ako Vlada organizuje zaključke sama za sebe, kako misli da spreči kriminal i korupciju koja postoji u ovoj oblasti građevinarstva? Na stranu to da zakon ne treba da traje samo dok je ekonomska kriza i da nijedan ministar ne može da bude vidovit dokle će kriza da traje. Takođe, na stranu to što je ograničenje na godinu dana. Jer, građevinska industrija uvek treba da ima podršku države, zbog poslova u inostranstvu, zbog poslova koji treba da služe da se postigne bolji standard života, da se veći broj ljudi zaposli, uhlebi, itd.
Dakle, ovde se napravio jedan legalni monopol za poslove koje obavlja Vlada. Ministar je rekao da su to preporuke lokalnih samouprava. Lokalne samouprave divljaju. Neki imaju mogućnost da zidaju, prave i grade, uz novac koji će im obezbediti država Srbija jer su isti fukcioneri iste stranke na vlasti i na nivou lokala i na nivou države Srbije i onda im je to omogućeno. Zbog čega to nije drugim lokalnim samoupravama omogućeno? Zato što im budžet to ne dozvoljava. Nemaju para lokalne samouprave, gospodine Novakoviću, ni da isplate zarade zaposlenima, a ne da zidaju, zato što je to pravo njima ovde oduzeto na najtransparentniji mogući način – ne damo vam novac, snađite se, a tamo gde su naši ljudi, mi ćemo da im damo. Sada su tu obavezu preneli čak i na mesne zajednice.
U zakonu o budžetu imate mogućnost, gospodine Novakoviću, da mesna zajednica konkuriše republičkom Ministarstvu finansija za neki projekat i onda je tu napravljen monopol da Ministarstvo donosi odluku kojoj će mesnoj zajednici neki projekat da pomogne a kojoj ne. Vi mislite da to građani Srbije ne vide? Vi mislite da ova pomoć da država samoj sebi pomaže, da postupkom javne nabavke bira izvođača, cenu i vrh svega toga jeste modus i opis posla je stvarno kriterijum koji ne može da ispuni svako, nego onaj koji je podoban za tu vlast, koji će malo od kolača da da i onome ko mu je posao dao.
Gospodine Novakoviću, koliko podizvođača trenutno ima u kasarni "Stepa Stepanović" a ko je dobio posao? Da li to znate? Koja je firma sposobna ili ima uopšte kapacitet da izvrši kompletno sve radove od temelja do krova u bilo kom stambenom objektu? Logično je da postoje mali podizvođači, ali ne tako da jedan investitor dobije posao a da u njemu ne učestvuje, angažuje druge i uzme procenat. Upravo se to dešavalo. Kakva je to država koja je dala Draganu Kopčeviću posao za kasarnu "Stepa Stepanović"? Firma koja je ojadila "Trudbenik", firma koja je u blokadi, firma koja nema sudski postupak, koja nije izgubila, od preduzimanja gospodina Dragana Kopčevića, zapravo "Montera" kada je privatizovala "Trudbenik" mi pričamo o građevinskoj industriji. Jedan hotel "Trudbenika" košta koliko je on platio celu operativu sa mehanizacijom i svim ostalim obavezama koje ona ima i kao poverioc, zapravo kao neko ko ima potraživanje i kao neko ko treba da isplati određene obaveze.
Ako je proces privatizacije pretvorio domaću građevinsku industriju u to što je pretvorio, zapravo uništio je, nije ni čudo što Most na Adi grade stranci, kao što most na Beški rade stranci. Kome ćemo mi u ovih 30%, ministar je pozvao strana preduzeća da u ovih 30% učestvuju, da finansiramo mi strana preduzeća? Oni su dovoljno finansirali što su kupili građevinska preduzeća za džabe i time preuzeli poslove koje su ta preduzeća imali u inostranstvu i od tih poslova isplatili obaveze i novac za kupovinu celog preduzeća. Kad se taj obrtni momenat završio, izbacili su ljude na ulice, pa onda ispred Ministarstva finansija štrajkovi, pištaljke, šerpe, lonci i ono na šta ste narod naučili da traži svoja prava demokratskim putem, slobodom govora, izražavanjem svoje muke.
Dakle, predlog našeg amandmana jeste da građevinska industrija treba da ima podršku države non stop, ne vezano da li je ekonomska kriza ili ne, plus u situaciji kada je ekonomska kriza na transparentan i jasan način. Najbolja ponuda, nema zatvorenih ponuda, tender, pa građevinska firma, pa nadzorni odbor, pa da se prate radovi, rokovi i sve ostalo što je potrebno za razvijanje.
Ako je sada popularna mera socijalni stanovi u gradu Beogradu, jer je to doprinos kampanji DS, koja pošto poto želi da sačuva svoje pozicije i pošto poto želi da završi započete projekte, jer, znate, ne može nešto da košta dva miliona ako košta milion, ali taj drugi milion treba da se opravda i zato je potreban još jedan mandat, da se opravda vrednost mosta na Adi koji košta najskuplje na svetu i koji košta kao tri ista takva mosta bilo gde u Evropi. Ti projekti su takvi da Vlada Srbije mora da da podršku njima da bi se završili.
Ono što je takođe loše, zašto smetaju drugi proizvođači u građevinskoj industriji sa svojim izvođenim radovima, kada se vrši selekcija u gradskim sekretarijatima? Gospodine Novakoviću, katastar kad dođe, za svaki papir plaćate PDV, za svaki zahtev plaćate porez. Naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta definisana je u odnosu na zonu. Zona je određena tako da veliki mogu da grade u prvoj zoni, a mali u drugoj, ne može obrnuto. Naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta je čist reket države prema građevinskoj industriji, da bi država od te gradnje imala nešto. Plus ostali porezi, da ne pričam o firmama koje samo firmarinu plaćaju nenormalnim sumama, zato što su je okačili na prostorijama gde se nalaze.
Ako je država htela da pomogne građevinskoj industriji, ona je imala druge načine, da im oprosti jedan deo duga. MMF oprašta državi dugove, zašto ne bi država oprostila porez za naknadu za gradsko građevinsko zemljište preduzećima koja su radila bilo gde u Srbiji, a ne samo u gradu Beogradu? Zašto ne usitni na rate te obaveze koje preduzeća imaju? Ne, nego ćemo da napravimo monopol, velika riba će da pojede malu i onda pošaljemo kamion građevinskog materijala u predizbornoj kampanji da bi narod za nas glasao. To su radili ovi iz SNS na Voždovcu. Jadan narod koji je gladan i kada im stigne bilo kakav kamion, svi trče i vole vozača, a niko ne pita što je gladan? To je problem, gospodine Novakoviću, što će ovim zakonom legalizovati takve poslove i takve radnje.
Ono što takođe treba pomenuti jeste modus kako će se završeni projekti završiti za godinu dana. "Stepa Stepanović", zapravo kasarnoj "Stepa Stepanović" na Voždovcu poslovi traju već dosta dugo, ne mogu se završiti do kraja ove godine. Da li će se završiti do kraja predizborne kampanje ili do izbora, to ćemo da vidimo, ali je činjenica da 250 projekata, koliko su zapravo projekata određene lokalne samouprave koje su dobile posao, taj posao ne mogu da završe do 2013. godine.
Zato je neophodno prihvatiti ovaj amandman, zato je neophodno staviti resornog ministra da se sa njim objašnjavamo zašto ne možemo da dobijemo mogućnost da pomažemo građevinskoj operativi i posle decembra 2012. godine, a zašto im omogućavamo da funkcionišu duži niz perioda, zato što privatizacija još nije završena i zato što ono što treba da se uradi kroz reviziju vrati građanima kao njihova imovina, da se naplate štete i zapravo porezi, prouzrokovane štetama koje su napravljene od tih građevinskih preduzeća, koji su izbacili radnike na ulicu i da se sva potraživanja svih radnika namire.
U "Trudbeniku" imate preko 500 zaposlenih koji imaju prihode od tog preduzeća, još pre 15 godina kada su radili u inostranstvu. I ono preduzeće koje je privatizovalo "Trudbenik" ugovorom je to preuzelo na sebe kao obavezu. Narod je danas ogorčen sudskim postupku, dobiju rešenje da treba da svoja potraživanja namire, oni to nisu u mogućnosti, jer je preduzeće u blokadi. A, dok je to preduzeće u blokadi, vlasnik tog preduzeća gradi 15 ili 16 gradilišta u ime države. Kako je to moguće? Kako onda država pomaže da se zaposle ljudi, da se prehrane, da žive boljim životom?
Dakle, otvorite oči i nemojte stavljati u skupštinsku proceduru ono što je svima jasno, to da je danas četvrtak. Nemojte stavljati ono što će zamajavati narodne poslanike, jer ovo nije zakon roka trajanja jedne konzerve od godinu dana. Građevinska operativa ne može da se oporavi za deset godina, koliko je nju privatizacija uništila. A vi ovde dajete rok od godinu dana, onim firmama koje su već isplivale uz pomoć države, a imaju obaveza prema državi neverovatno, i prema svojim zaposlenima, i prema drugim kooperantima sa kojima su imali poslove na teritoriji Srbije, a i u inostranstvu.
Zato gospodine Novakoviću, sledeći put obezbedite ministra da ovu pričaju objasnimo i ispričamo njemu, možda čovek promeni mišljenje. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, činjenica je da vaše neučešće u ovoj raspravi znači na neki način i odobravanje. Uz konsultacije sa vašim saradnicima možete i sami da uočite što je i sa našeg mesta iz klupe vidljivo, da su argumenti koji su izneti od strane poslanika SRS i te kako potkrpljeni dokazima i služe samom poboljšanju, ne teksta zakona, nego i njegovoj funkciji, s tim da ovaj zakon nije u agendi Evropske komisije koja vas je obavezivala da do nekih određenih rokova, kao što je sramni 9. decembar, zbog koga smo imali spajanje nespojivog u skupštinskoj proceduri, zbog koga smo zasedali i danju i noću. Smatram da, zbog toga što se ne nalazi na tom spisku agende Evropske komisije, ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku imate mogućnost da prihvatite ono što je za primenu zakona dobro. Zapravo imate mogućnost da prihvatite amandmane poslanika SRS.
Što se tiče samog člana 3. u kome omogućavate biraču da glasa gde god se nalazio na dan izbora, bez potvrde o biračkom pravu, jeste nešto što se ne može prihvatiti ni u jednom demokratskom svetu u procesu, ni u jednoj demokratskoj zemlji na način koji ste predvideli samim brisanjem stava postojećeg člana u ovom zakonu.
Ako ćemo se prijavljivati na osnovu toga što smo se u datom trenutku zatekli tu gde smo se zatekli, to nam omogućava da u toku jednog pre podneva obiđemo 20 opština, u svih 20 opština se prijavimo i u svih 20 izbornih mesta glasamo.
Ono što je takođe nedoumica kako će se birački spisak, jedinstveni birački spisak, pošto se ne zna da li će on biti u primeni, jer vaš izgovor za njegovu primenu odnosi se na to da li će izbori biti vanredni ili redovni, zapravo njegova funkcija i testiranje traje samo dve godine i zbog toga ostaje nepoznanica da li će on biti uopšte u funkciji na narednim izborima, kako ćete te biračke spiskove primenite na izbore lokalnog nivoa i lokalnog karaktera, da li ćete formirati zbog vanrednih izbora na opštini Savski Venac biračke odbore širom Evrope i Srbije, zato što će se neko možda zadesiti van opštine Savski Venac, a ima želju da glasa za nekog predstavnika ili za neku listu lokalnih izbora. Jednostavno pitanje koje omogućava prvo vama uštedu u budžetu, da se takvi birački odbori ne organizuju.
Drugo, da date pojašnjenje – zbog čega je neophodno, da li će neko zbog svojih službenih, profesionalnih ili bilo kakvih obaveza koje ste naveli u obrazloženju biti van svog mesta boravišta i zbog čega je neophodno da takav glas bude u funkciji, kada se vrlo dobro zna kada će biti izbori, koliko traje predizborna kampanja, gde su biračka mesta. Svi dobijaju pozivnice od strane Zavoda za statistiku i svih opštinskih, republičkih, gradskih izbornih komisija obaveštenje gde se nalazi njihovo biračko mesto, u kojoj ulici, u kom radnom vremenu radi itd, sve ono što je opšte poznato.
Gospodine Markoviću, ne možete na ovaj način omogućiti, da kažemo da je od 38 hiljada stanovnika koji su evidentirani popisom na opštini Savski Venac, a bilo ih je 47 hiljada, jedna količina 10% stanovnika glasala van same opštine, bez kontrole biračkih odbora. Ko će iskontrolisati da li je to glasanje ispravno, tačno i da li su ti ljudi uopšte glasali? Kad ne postoji kontrola od strane biračkih odbora, onda u suprotnom, ako vi ovo ne prihvatite, nama birački odbori neće ni trebati, jer vi omogućavate da ja glasam iz opštine Štrpce sa KiM za lokalne izbore u opštini Savski Venac. Kako ćete vi to da proverite?
Nemojte zaboraviti da treba formirati birački odbor i u opštini Štrpce. Kako ćete to da izvedete, postavlja se pitanje, jer sam ja u datom trenutku službeno tamo obilazio ski centar zato što treba da se proda od strane države na Brezovici. Protivim se toj prodaji i otišao sam to da obiđem. Zadesio sam se u danu "D" kadu su izbori i ja sad hoću da glasam za predstavnika SRS, da on bude predsednik opštine Savski Venac, kako ću to da uradim? Tako što sam se tamo u tom trenutku pronašao i prijavio i u ovom navodnom jedinstvenom biračkom spisku ostaću do sledećih izbora ili do moje sledeće prijave zabeležen da sam u opštini Štrpce glasao za predstavnika SRS na lokalnom nivou u opštini Savski Venac.
Dakle, kada ove stvari razgraničimo i podelimo funkciju, obavezu i ulogu jedinstvenog biračkog spisak, jasno će doći svima mogućnost da mogu da glasaju za jedno pre podne, gde god da se nađu, na svakom biračkom mestu, na svakoj opštini po jednom. Tu birački odbori ne mogu da kontrolišu takvu situaciju i to je otvoreni prostor za manipulaciju.
Ako uzmemo novu brojku popisa koju je Zavod za statistiku objavio, videćete da je to pretumbavanje sa opština na opštinu, sa jedne adrese na drugu i te kako veliko i da to dodatno omogućava da teže funkcioniše ovaj još nepostojeći jedinstveni birački spisak.
Bez potvrde o biračkom pravu, gospodine Markoviću, nema izlaska na biračko mesto, nema glasanja bez potvrde o biračkom pravu. U suprotnom, moći ćemo da dajemo biračko pravo onome ko to možda ne može da ispuni zakonskim uslovima i onda će doći do zloupotrebe. Ima da uvozimo ljude iz opštine u opštinu ili iz druge zemlje u Srbiju do procesa izbora. Kada se završi proces izbora vratićemo ih nazad i puj pike ne važi, glasovi su stigli, nebitno koliko ima birača.
Posebno ću da podsetim na zloupotrebu koja se dešavala na vanrednim izborima u opštini Voždovac, da je SNS imala zadatak i obavezu da po svakom kandidatu prijavi na opštini Voždovac najmanje po 100 ljudi da bi obezbedila sigurnu pobedu za određeni cenzuz koji je njima bio neophodan. Nakon izbora ti ljudi su nestali sa opštine Voždovac, vratili se u svoje kuće, gde su bili, i evidentirano je neka favorizovana pobeda u kojoj je jasno stavljeno do znanja da su glasovi stigli sa strane, zapravo, da su uveženi po potrebi.
Da se to više nikada ne bi dešavalo jer ti ljudi funkcionišu po principu kišobrana, naočara, lekarskog, ginekološkog pregleda, đubreta, blokova, ne znam ni ja šta su sve delili, ne mogu da funkcionišu na osnovu prijave, ako tu prijavu na vreme nisu dostavili kao potvrdu o biračkom pravu i onda, posle tih izbora, ako se promeni adresa mora da prođe određeni vremenski rok koji će omogućiti da svoja prava ostvaruju kao i svi ostali, da izađu na biralište i da glasaju.
Zato, gospodine Markoviću, obavezno prihvatite ovaj amandman, da bismo sve ove nedoumice otklonili. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih počeo sa izlaganjem na tačku dnevnog reda – pomoć građevinskoj industriji u ovoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, dakle, u ekonomskoj krizi, postavljam pitanje ministru koji nije trenutno u sali: koliki je rok trajanja ovog zakona, iako u zakonu piše da je godinu dana, na koga će se primeniti ako ne samo na Vladu i koje su kaznene odredbe ako se ovaj zakon ne primeni?
Pošto ništa ne postoji u samom zakonu, kako će se sankcionisati Vlada ako ovaj zakon ne bude poštovala, a podsetiću vas da ne postoji zakon u skupštinskoj proceduri koji je bio i koji je usvojen a da za građane, firme, preduzeća i uopšteno nema kaznene mere koje treba da pune budžet države Srbije. Dakle, kada su u pitanju građani i kada su u pitanju stanovnici, državljani, preduzeća, firme i sve ono što treba da pomogne građanima, oni imaju kaznene mere koje se vrše u vidu prinudne naplate, dakle, novčanim potraživanjem.
Kada je u pitanju Vlada i kada ona ne sprovodi ono što je u Skupštini bilo predmet rasprave i usvojeno kroz zakonski akt, tu kaznene mere ne postoje. Zato je svima jasno zbog čega je rok trajanja ovog zakona kao rok trajanja jedne konzerve od godinu dana. Voleo bih da ministar da dodatno pojašnjenje zbog čega, ako želi da pomogne domaćoj građevinskoj operativi i uopšte građevinskoj industriji, ovaj zakon ne važi barem narednih 10 godina? Da li je sam ministar vidovit da je obrazloženje razloga svetske ekonomske krize takvo da će ona trajati samo godinu dana a ne i više, i da li uopšte Srbija ima razloga da zbog te krize građevinskoj operativi pomaže na takav način?
Pošto je članovima predloženog zakona, kojim mi usvajamo samo rok, to je produženje na godinu dana, definisana jasna stavka da sama Vlada donosi zaključak kom će preduzeću da da posao, vrstu i obim posla, način finansiranja i plaćanja, iako je sam ministar rekao da to iz budžeta Republike neće ići uopšte, u samom članu 3. predloženog zakona, u stavu 2. kaže se: "U realizaciji ovih projekata učestvuju građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije koja ima odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju značajan broj radnika, odnosno prema svojim tehnološkim kapacitetima mogu zaposliti značajan broj radnika, a prema kriterijumima koje će utvrditi posebnim aktom Vlada". Dakle, Vlada će biti telo koje će posebnim aktom da izabere kriterijum.
Podsetiću vas kako se kriterijum bira u gradu Beogradu, kada su se nabavljali tramvaji, kada se zidao most preko Ade i bilo koji drugi građevinski objekat koji je išao iz budžeta države Srbije, zapravo jedinice lokalne samouprave, što u ovom slučaju dođe isto. Ako Vlada daje saglasnost na osnovu poverenja lokalnoj samoupravi, kako je naveo ministar u svom jutrošnjem izlaganju, onda imamo otvoren put korupciji. Podsetiću vas da su se takva vozila nabavljala, konkretno tramvaji u Beogradu, u skladu sa referencama koje su odgovarale samo tom proizvođaču, nikome drugom. Onda je bio monopol više nego očigledan, da takve reference može da ispuni samo onaj za koga je Vlada htela da ispuni i time su došli do željenog cilja – da dobiju proizvod. U ovom slučaju, napravio sam paralelu, Vlada da dobije građevinski objekat, uz reference koje je ona htela.
Prostor poverenja prema lokalnoj samoupravi može da postoji u nekim drugim segmentima, ali kada su u pitanju kapitalni projekti za koje saglasnost daje ministarstvo, to mora ići na proveru i to je više nego jasno. Takođe, predloženi zakon kaže da se način finansiranja za svaki pojedinačni projekat, za projekte izgradnje stanova iz člana 4. tačke 3. ovog zakona: "Vlada na predlog nadležnog ministarstva utvrđuje najnižu i najvišu cenu za građenje objekta". Dakle, ako utvrđuje i najnižu i najvišu, ona je limitirala neko preduzeće u šta mora da se uklopi. Podsetiću vas da je to takođe jedan prostor za zloupotrebu, zato što veliki broj preduzeća i izvođača radova koje je angažovala Vlada svojim aktom je angažovalo podizvođače koji su ispunjavali uslove od najniže do najviše cene i time je onaj preduzetnik ili preduzeće koje je dobilo posao uzelo procenat bez ikakvih sopstvenih učešća u izvođenju radova.
Sam zakon koji je definisan rokom od godinu dana, zapravo rokom jedne konzerve, nije obavezujući za postojeće projekte koji postoje, može da bude aktivan, ali za buduće projekte koji trebaju da se naprave, a čini mi se da je ministar rekao da ih ima preko 250, oni nisu obavezujući. Zato je moje pitanje više nego jasno – zašto nema kaznene mere za poštovanje samog zakona?
Prvo, ako se odnosi na građevinsku operativu koja se naziva domaćom proizvodnjom, moramo pomenuti proces privatizacije i moramo reći da je domaća operativa privatizovana na najgori mogući način, da su firme kupovane za onu vrednost koliko košta samo jedna desetina njene imovine, da su potraživanja takvih firmi bila veća nego koliko je firma sama prodata i da su strana lica kroz određenu privatizaciju, preko imena i državljana Srbije, kupovala preduzeća i time ostvarili neku dobit - prvo, da se preduzeće rasproda i imovina uništi, ne ostvarivši dobit samog razdraživanja posla. Ili, ako se desi da dođe do toga da se razradi posao, to je jedini jasan dokaz, zbog izlaska na rusko tržište. Jer, svi znamo da nemamo bescarinsku zonu, jedino je imamo sa Ruskom Federacijom i to je bio prvi i osnovni razlog.
Krš privatizacije u Srbiji, u kojoj su domaća preduzeća u uništenju prednjačila, podsetiću vas na "Ratko Mitrović", podsetiću vas na "Trudbenik", podsetiću vas na "Rad" i na zloglasnu firmu, građevinsku firmu Dragana Kopčalića, bivšeg predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke, potpredsednika opštine Zvezdara i kuma menadžera grada Beograda, Dragan Kopčalić, koji je sa svojom firmom "Montera" uništio građevinsku domaću operativu, time što mu je preko 200 puta bio samo blokiran račun, i time što ne može da plati obaveze koje je za sebe preuzeo, jer sve što postoji u preduzeću je rasprodao. Da bi te primere mogao da opravdam, to ću navesti kasnije u delu izlaganja.
Postavlja se pitanje onda, ako je Vlada htela da pomogne građevinskoj operativi i industriji, kako je onda mogla da omogući ovakav vid privatizacije? Ako je ukupno, ovim zakonom od sedam članova napravljen sistem selekcije i konkurencije da se izbace strani izvođači, tj. da se animiraju domaći proizvođači u samom zakonu kaže da mora učešće biti domaćih proizvoda do 70%, postavljamo onda pitanje, šta ćemo sa onim preduzećima koja imaju zaposlene, koji proizvode građevinski materijal, koji se takođe vode kao strana preduzeća na teritoriji Srbije, mogu li oni u ovih 30% posebnim aktom Vlade da učestvuju sa svojim građevinskim materijalom, ili ne? Ko će taj akt odlučiti i na kakav način će on da izgleda, s tim da se postupkom javne nabavke biraju izvođači rodova, ostaje da se vidi do kraja 2012. godine, do kada će da važi ovaj zakon. Ukoliko ne budemo imali situaciju da ovaj zakon naknadno produžavamo, od godine do godinu, pošto niko od vas, pa ni sam ministar ne može da proceni koliko će trajati ekonomska kriza.
Ono što je takođe bitno, jeste izgovor koji koristi Vlada za svoje projekte. Pošto pomaže sama sebi, ne građevinskoj operativi, jer sama bira ko će šta da radi, gde i kako će to da se plati, jeste ekonomska kriza. Podsetiću vas da je izgovor ekonomske krize devedesetih, mračnih sila devedesetih, zapravo koalicionog partnera Demokratske stranke, ili uopšte opozicije u Republičkom parlamentu korišćen za više zakona, koji se naknadno prepravljaju. Ti zakoni ne samo što se ne mogu primeniti u Republici Srbiji u našem uopšte sistemu i životu, kao i ovaj, jer svih 250 projekata ne može se završiti za godinu dana, iako to postoji volja i želja zbog predizborne kampanje, jeste dokaz da je ovaj zakon apsolutno besmislen.
Ono što bismo mi iz Srpske radikalne stranke preporučili Ministarstvu, jesu drugi vidovi pomoći koje Ministarstvo može da preduzme, kako bi stvarno pomoglo građevinskoj operativi i industriji u Srbiji. To je ukinuti prvo preporuku koju je donelo Ministarstvo finansija bankama, da se ne izdaju veći krediti za izgradnju. Što je apsolutno kriminal, koji ne može biti tek tako sakriven, jer nijedna banka nije izdala kredit za neku vrstu izgradnje privatnom preduzetniku, pa čak ni domaćem uz debeli zalog koji po duploj vrednosti same nekretnine koja se zida. Što znači, da je banka napravila onakve uslove koje ne može da ispuni niko, a onaj ko može da ispuni on je otprilike veliki investitor ili veliki igrač. Time napravljen je monopol, da narodnim jezikom kažem, velika riba pojede malu. Samim tim se onemoguće mali građevinci da razvijaju svoj posao.
Ukinuti kamate, da se otpiše dug na firmarinu, na PDV, da se smanji, usitni ili podeli dug na porez na imovinu i da se sve to omogući u plaćanju u ratama ili učešće države u podeli tog poreza, kako bi se pomoglo onim firmama koje su već u privrednom, zapravo u registru privrednog suda dve godine u statusu zaduženih preduzeća koji čekaju svoju blokadu.
Dakle, ako uđete na taj sajt videćete da preko 600 preduzeća živi dve godine i više u blokadi i da je time onemogućena da radi samo zbog dažbina koje ima prema državi. Dakle, ne prema radnicima na gradilištu, ne prema onima koji su unapred kupili stan ili bilo koji drugi građevinski objekat, nego prema državi.
To je jednostavna paralela i jednostavan predlog jer i sam MMF otpisuje državi neke dugove, poklanja im one obaveze koje je preuzela na sebe, da to može u skladu sa tim i država da usmeri prema građevinskoj operativi i industriji.
Zašto je monopol više nego očigledan? Postaviću jedno otvoreno pitanje i samom ministru, koliki je broj rešenja o izvršenju, zapravo prijave radova ili građevinskih dozvola izdato u gradu Beogradu od datuma zadnje tri godine od datuma završetka Univerzijade do dana današnjeg? Koliko je izdato rešenja ili građevinskih dozvola od kada je kampanja krenula sa socijalnim stanovima u gradu Beogradu? Zbog čega se taj monopol i poverenje lokalne samouprave ne može vratiti?
Evo vam najbolji primer. Kada je gospodin Mišković napravio naselje "Belvil" nijedan investitor ne može u katastru da ispuni svoja prava kako treba. Nijedan investitor u Gradskom sekretarijatu ne može da ispuni svoja prava na vreme kako treba i uvek se izmišljaju novi uslovi i poduslovi, dok se stanovi u"Belvilu" ne prodaju.
Šlag na torti jesu socijalni stanovi koje radi država i grad. Ako vi imate nešto protiv skupih stanova, to ne znači da utiče na prodaju jeftinih stanova. Zbog čega se investitori onemogućavaju da rade svoj posao kroz administrativni postupak, tako da se pravi monopol, da onaj koji je napravio na vreme i koji ima poziciju da to uradi, dok svoj posao ne završi drugi ne mogu da počnu da rade. To vam je jasan dokaz da poverenje između lokalne samouprave i Ministarstva ne treba da postoji i najbolji primer za to vam je grad Beograd. Koliko je ukupno tih rešenja izdato, nadam se da ćemo dobiti taj odgovor u pismenom obliku da bi mogli to da koristimo i za neku drugu raspravu, a posebno što će ovaj zakon doći i sledeće godine na dnevni red, jer ćemo produžiti rok i do 2013. godine.
Šta je još potrebno da bi se pomoglo građevinskoj industriji? Ukidanje PDV-a za sve usluge koje čine deo pripreme proizvodnje u građevinarstvu. Kao što je ukupna izrada investicione tehničke dokumentacije, od urbanizma do projektovanja i izrade svih mogućih elaborata. Ukidanjem plaćanja taksi i računa za izdavanje uslova, izdavanje uslova i saglasnost, s obzirom da su preduzeća javno-komunalnih preduzeća koja su kroz participaciju i priključenje već ostvarili dobit na zidanje ili formiranje novih kvadrata.
Dakle, ne možete dobiti bilo kakvu dozvolu dok ne izvršite obaveze prema Direkciji za imovinu ili Gradskoj građevinskoj direkciji za uređenje zemljišta, koja je i te kako skupa i enormno velika. To je u suštini reket državi zato što vi pravite bilo šta što pravite, da i država od toga ima neku korist. Zakonom je to omogućeno da lokalna samouprava to može da podiže u određenom nivou, 60% na nivou godine i to je onemogućilo građevinsku industriju da bilo šta radi.
Skraćenje procedura izdavanja rešenja za građenje, od katastra preko svih sekretarijata koji smo dokazali da su leglo korupcije, što može da se zaključi prostim uvidom u broj rešenja koje sam pomenuo, jer za svaki dopis Sekretarijatu vi morate da konkurišete, svaki papir morate da platite, PDV na svaku aktivnost morate da izmirite, a do konačnog rešenja može i da ne dođe. Time su troškovi unapred prejudicirani.
Ono što takođe tišti ovaj zakon, jeste i ta situacija da Vlada vrši selekciju, da je zatvorila jedan vid pomoći samoj sebi i da time oni koji ne mogu da prođu tu selekciju ostaju u statusu kvo, zapravo u statusu u kom jesu. Time je dokaz kad god Ministarstvo i ova vlada želi nečemu da pomogne, da se rodi neka sumnja i tu sumnju smo mi na neki način otkrili jer je rok trajanja nepunih godinu dana. Zato treba rok trajanja produžiti i zato treba ući detaljnije u to šta su uslovi da bi neko dobio u državi Srbiji posao, a najbolje govore uslovi koje je dobila građevinska firma "Montera" koja nije mogla da dobije posao, a dobila je i to je dokaz da ne postoji poverenje ni u komisiju, ni u poseban zaključak, a ni u samo Ministarstvo. Hvala.