Dame i gospodo narodni poslanici, evo imamo jednog kolegu koji je pre mene govorio, koji je ušetao u salu, diskutovao o zakonu, a nije ga ni pročitao. Znači, to je jedan manir koji se dešava ovde i nikad se ne kaže, nikada se ne ispriča sve što piše u zakonu nego se vrti jedna priča da bi se napao predlagač, Vlada, skupštinska većina i tako dalje. Ovde je reč o stručnom osposobljavanju lica koja treba da budu komunalni milicioneri, odnosi se na član 37. zakona, a u tom istom članu 37. piše – program stručnog osposobljavanja iz stav 5. ovog člana i proveru stručne osposobljenosti kandidata za komunalnog milicionara sprovodi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Znači, isti onaj organ koji radi obuku sa policijom, vrši ispitivanje policajaca, njihove stručne osposobljenosti, to radi i sa komunalnom milicijom. I čak šta više, ista procedura je potrebna da se sprovede i za komunalnog milicionera i za policajca. Znači, mora da se uradi bezbednosna provera, psihofizički testovi i tako dalje, da ne nabrajam sve. Znači, potpuno iste odredbe ima, a ovde se stalno nešto predstavlja, kao da neko želi da imamo komunalnu miliciju koja će da izađe na ulice i odmah da tuče građane, kao da nije u pitanju održavanje javnog reda i mira u oblasti komunalnih delatnosti. Ko rukovodi i tako dalje, hajde da postavimo stvari kako jesu.
Ko je suštinski taj ko rukovodi radom komunalne milicije? Nije komandir, nego najčešće načelnik opštinske uprave koji mora da ispunjava određene uslove da bi bio to što jeste, a ti uslovi su da bude maltene sudija osnovnog ili višeg suda. Znači, mora da ima položen pravosudni ispit, mora prvo da bude diplomirani pravnik i da ima položeni stručni ispit i najmanje, čini mi se najmanje pet godina radnog iskustva na oblastima uprave. Znači, nisu tek tako davana javna ovlašćenja komunalnoj miliciji.
Uvek idemo sa tom pričom, ali zašto to ne radi milicija, odnosno policija. Pa, imamo jedno pitanje koje je ministar lepo pokrenuo, da li smo mi za neki nivo decentralizacije vlasti ili ne. Možemo da krenemo po priči decentralizacije policije, ali mislim da to nije pametno zato što zna se kako funkcioniše policija, zna se kako funkcionišu organi unutrašnjih poslova, pa zato imamo posebno nadležnog ministra koji odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takva jedna decentralizacija napravila bi veliku štetu.
Međutim, i lokalna rukovodstva imaju svoje potrebe da obavljaju ono što im je zakonom povereno.
E, sada ko rukovodi policiji po unutrašnjosti Srbije ili, čak za Grad Beograd, pa načelnik policijske uprave koji ne odgovara predsedniku opštine i ne treba da mu odgovara, nego odgovara za svoj rad ministru unutrašnjih poslova, to znači da ako je u pitanju najobičniji nadzor, čak na divljim deponijama, redovna policija ne mora da izađe, dužna je samo kada se krši zakon ili je već prekršen zakon, ali ako predviđamo da će na nekom mestu da bude prekršen zakon, a to radi komunalna inspekcija, onda se dovodi u pitanje, da li će uopšte redovna policija da izađe i da spreči jedno takvo kršenje zakona.
Sada možemo da krenemo i sa tom pričom da li treba da se poveća broj komunalnih inspektora? Možemo i o tome da diskutujemo, ali da bi neko bio inspektor mora opet zakonom da ispunjava mnogo strožije kriterijume nego komunalni milicioner.
I, samo mi nađite inspektora komunalnog ili bilo kog drugog iz uprave neke opštine koji će noću da snima, da prati, da prikuplja informacije da ne bi došlo do kršenja zakona u vezi komunalnih delatnosti. Evo, to kada mi bude pronašao, ja kažem onda ovaj zakon ne treba usvojiti, ali, znači da se razumemo na teritoriji cele Republike Srbije, da postavimo stvari kako jesu.