Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.

Zahvaljujem.
Molim službu Narodne skupštine da preuzme kartice narodnih poslanika koji nisu prisutni u sali, a nalaze se u elektronskim jedinicama za glasanje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Bogatinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem neke kolege iz opozicije koji iz svojih programskih ciljeva kritikuju ovaj zakon. Međutim, naše usklađivanje zakonodavstva sa zemljama u okruženju i sa zemljama EU nije zbog članstva Srbije u EU, već, na prvom mestu, da bismo onaj deo zakonodavstva koji ima pozitivne posledice za celu srpsku privredu primenjivali u Srbiji.

Sam Zakon o standardizaciji građevinskih proizvoda jeste jako bitan, jer nisu samo bitni proizvođači. U krajnjem slučaju, bitni su korisnici ili konzumenti tih građevinskih proizvoda.

Usvajanjem ovog zakona dolazimo u situaciju da ne može više neki proizvođač neke komponente ili dela da, zahvaljujući relativno nešto nižoj ceni, prodaje nešto što nije standardno, nije kvalitetno i na taj način oštećuje i građanina Srbije koji zida svoju zgradu u kojoj će da živi, a i omogućava nesavesnim investitorima da prave stambene zgrade koje će nekome da prodaju i da kupuju jeftin materijal da bi što je moguće više zaradili, a prodaju te iste stanove kao da su oni napravljeni od prvoklasnog materijala.

Međutim, i država je konzument ovih proizvoda. Evo, ja ću to na jednom primeru da objasnim koliko je bitno. Recimo, 2001. i 2002. godine rađena je rekonstrukcija autoputa od naplatne rampe Požarevac do Bubanj Potoka i nazad. Zamislite kako izgleda ta rekonstrukcija auto puta za vreme DOS-ove vlade, 2001. i 2002. godine, kad rekonstrukciju tog auto puta radi Čume? Zamislite? Evo, osuđivan kriminalac, najbolji prijatelj DOS-ove vlade radi rekonstrukciju auto puta bez javne nabavke, bez standardizacije, bez projekta, navodno nekom revolucionarnom tehnologijom.

Nadzor? Zamislite u to doba da je neki nadzor smeo da kaže Čumetu – nije urađena rekonstrukcija auto puta kako treba? Verovatno bi završio u kesama, jer je to bio period kada nisu postojali zakoni u Srbiji, odnosno postojali su, ali se nisu primenjivali i Srbija nije štitila svoje građane i svoje službenike, nego kriminalce i mafijaše.

To da sam u pravu govori činjenica da rekonstrukcija autoputa, znači, obezbeđuje nesmetano odvijanje saobraćaja sledećih 20 godina, minimum. Posle samo tri ili četiri godine ponovo je rađena rekonstrukcija iste deonice, pa i to nije valjalo.

Oni koji znaju i koji koriste taj deo autoputa doživeli smo da 2010. ili 2011. godine one pukotine po auto putu budu krpljene bitumenom. Znači, nekom opremom stave običnog radnika sa brenerom i on ide polako i krpi auto put. E, takve su bile rekonstrukcije autoputa, dok taj autoput i ta deonica autoputa, konačno, 2015. godine nisu urađeni kako treba. Sad je taj auto put kako treba i stoji tamo. Može ko ne veruje da proveri.

Ali, šta sam hteo da kažem? Da bismo izbegli da nam više kriminalci i mafijaši na bilo koji način, nekim čudom im bude omogućeno da rade neke javne radove, a mislim da to čudo ne može da se desi sledećih 30, 40 godina, da, ako ništa drugo, bar ono što naplate i urade kako treba. Dotle, drugarima iz DOS-a preostaje samo da izmišljaju neke tajkune nove, a štite one koji su ih dovodili na vlast te 2001. godine, možda se i neki ne sećaju, bili su malo mali, ali to je njihov problem, bili su njihovi očevi zajedno s tim tajkunima, bili su njihovi očevi sa Čumetom i da ne spominjem sve sa kim, da više nikada ne budu u situaciji da bilo šta, na bilo koji način, naprave bilo kakvu štetu građanima Srbije, pa čak i kad rade neku rekonstrukciju auto puta.

Reč ima ministar, gospođa Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Zahvaljujem koleginice.

Povreda Poslovnika Nataša Jovanović.

Koleginice Jovanović…
(Nataša Sp. Jovanović: Zaštitite nas od takvih ministara, molim vas.)
Koleginica Mihajlović je odgovarala na diskusiju poslanika koleginice Vjerice Radete i ja mislim da predsedavajući ne treba da štiti učesnike u diskusiji.
Pravo na repliku, gospođa Mihajlović. Izvolite.

Sa ovim bih smo završili sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10,00 časova.
(Sednica prekinuta u 17,55 časova)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, Đorđe Milićević, Žarko Obradović i Gordana Čomić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O GRAĐEVINSKIM PROIZVODIMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam da su povodom pretresa u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o građevinskim proizvodima, pozvani da sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandar Damnjanović, Miodrag Poledica, Imre Kern i Zoran Lakićević, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, Đorđe Milić i Zoran Ilić, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Božana Lukić, samostalni savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Saviću.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Nemate pravo na repliku, kolega Saviću.
Na naslov Predloga zakona, amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Periću, izvolite.

Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nemate pravo na repliku, gospodine Periću.
(Vjerica Radeta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Molim sve učesnike u raspravi da se pridržavaju ovih pravila koje ste sad rekli koleginice Radeta. Tako da, isto što važi za ministre, važi i za poslanike. U diskusiji smo potpuno ravnopravni.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Ne, hvala lepo.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Mirčiću.