Od vremena poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo slušao sve ove debate oko našeg javnog servisa. Potpuno mogu da se složim sa tim, da on zbog značaja i uloge koju ima, ne može da živi samo od komercijalne delatnosti, mada ima i finansira se delimično od toga i najviše je napada je u stvari bilo zbog toga, zato što se donošenjem ovakvih zakona ugrožava nezavisnost nacionalnog servisa, informativnog servisa.
Voleo bih, prvo kolege poslanike koji o tome diskutuju da konačno predlože održiv mehanizam za finansiranje javnog servisa. Ja bih zaista voleo zato što sam čuo samo kritike na uređivački program informativnog dela javnog servisa. Ali, niko nije predložio kako zaista, na najbolji mogući način finansirati RTS. E, sada svi mi možemo da budemo nezadovoljni, zadovoljni, a kada je nezavisnost ugrožena? Da li kada je jedna strana zadovoljna, druga nezadovoljna ili kad su svi zadovoljni ili kad su svi nezadovoljni? Evo, ja imam razloga da kažem da smo i mi iz SNS nezadovoljni načinom uređivanja informativnog programa RTS, recimo, morate da složite da je svakako dobra vest kada premijer Srbije ima sastanak sa predsednikom Ruske Federacije i da bi to trebalo da bude prva vest na našem nacionalnom, informativnom, javnom servisu. Znate kad je bila? Nešto malo pre vremenske prognoze i sportskog pregleda. Toliko o tome.
Ovi koji dobacuju – strašno, njih samo da podsetim, da prenosa Skupštine nije bilo od ubistva premijera Zorana Đinđića do septembra meseca 2003. godine. Znači, ceo maj, ceo juni, ceo juli, ceo avgust građani Srbije nisu znali šta radi Narodna skupština i poslanici u njoj. Tako da su oni na najbrutalniji način ugrozili nezavisnost javnog servisa i stavili ga u isključivo u političke svrhe.

Dame i gospodo narodni poslanici, naslušao sam se prilično zanimljivih teorija, od toga da je nešto malo taksa smanjena, odnosno pretplata – nije malo nego više od tri puta. Bila je 500 dinara, sada je 150 dinara i cilj ove Vlade je da postepeno idemo ka tome da se potpuno ukine taksa za finansiranje Javnog servisa.
Međutim, nikako ne mogu da shvatim kakve veze ima taksa sa tim da li predstavnici opozicije imaju svoja politička zapažanja na našem Javnom servisu.
Sada kada pogledam kako oni diskutuju ovde u Skupštini, ja apelujem prema Javnom servisu da ih što više pušta, što češće jer što ih god bude više puštao, što god bude više građana videlo kakvi su zaista i šta pričaju, lakše ćemo da ih pobedimo na izborima.
(Zoran Krasić dobacuje.)

Pravo na repliku bih iskoristio, zbog spominjanja predsednika SNS.

Pa, to i jeste problem ovde, zato što jedna manjina u ovoj Skupštini konstantno teroriše većinu, što se zaista nije dešavalo.
Znate, ako bih rekao – Aleksandar Vučić je to uradio, oni bi me napali iz sve snage. Ali ne razumem, u stvari, razumem njihovu opsednutost Aleksandarom Vučićem, razumem. Aleksandar Vučić je predsednik Vlade koji iza sebe ima rezultat. Neki su bili ministri, nemaju ništa iza sebe, imaju zatvorena preduzeća, neki su bili predsednici vlada. Koji su njihovi rezultati?
U svakom slučaju, možda će istorija svakom od nas da sudi šta je ko uradio. Da li će neka ustanova da dobije po aktuelnim danas političarima neko ime? Verovatno hoće, ali sam potpuno siguran da nijedna ustanova, nijedna ulica neće dobiti ime Nemanja Šarović.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Zatvaramo krug replika i idemo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodno poslanik Gordana Čomić, izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Pre nego što dam reč narednom govorniku, napominjem da Vlada i Odbor za kulturu i informisanje su prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, kolega Đurišiću.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Za reč se javio kolega Jovo Ostojić, ali moram da vas obavestim da vaša poslanička grupa nema više vremena.
Sledeći se za reč javio kolega Saša Radulović.
Izvolite

Obraćajte se meni, molim vas kolega Raduloviću. Nemojte direktno.

Izvinjavam se kolega Raduloviću, molim vas da se obraćate meni, ne direktno govorniku. Poštujte Poslovnik, ništa drugo. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, kolega Đukanoviću.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Pošto smo daleko otišli od teme i od amandmana, idemo dalje.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću citirati NJegoša nego ću jednu narodnu poslovicu da kažem – Pamet čovek se uči na tuđim greškama, a neko drugi na svojim.
Nije prvi put da se preti Srpskoj naprednoj stranci stečajem. Pretili su to i neki drugi ovde, i to od 2009. do 2012. godine. I znate kako se to završilo? Morali su da čekaju četiri godine da njihova lista prođe cenzus i ponovo da budu u Narodnoj skupštini.
Ja sam potpuno uveren da ako neko želi da se proglasi stečajnim upravnikom Srpske napredne stranke, prvo, mora da je pobedi na izborima, a da vodi računa kad se izbori raspišu, da posle izbora još četiri godine ne čeka da uđe u Narodnu skupštinu.

Iskoristio bih pravo na repliku, gospodine predsedavajući zbog gomile.