Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član broj 9, da se kompletan član briše.
Pre nego što budem krenuo da obrazlažem o tome zbog čega smatramo da treba da se briše član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, poslanici SRS, kada je 2001. godine donet prvi Zakon o privatizaciji, ukazivali su na propuste u tadašnjem Predlogu zakona. Međutim, tada nije bilo sluha da se prihvate tadašnji amandmani i izmene u okviru predloženog zakona.
Sada, posle sedam godina, vi predlažete da se, u okviru Predloga zakona o privatizaciji, uvrsti da se zaštiti budžet Republike Srbije od priliva kapitala koji potiče iz kriminala, korupcije, pranja novca i da se uvedu određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova učešća u postupcima privatizacije, kao dodatni razlozi za raskid zaključenih ugovora.
Od 2000. do 2007. godine nekoliko hiljada preduzeća je već privatizovano. Znamo da je u tim privatizacijama ušlo mnogo prljavog novca, odnosno novca koji je stečen na nezakonit način. Dokaz tome su svakodnevne afere koje se otkrivaju u okviru privatizacija koje su izvršene u svim lokalnim samoupravama, gde su pojedini kriminalci ili ljudi koji su sa one strane zakona, novcem stečenim na nezakonit način učestvovali u privatizacijama i kupovali su određena društvena preduzeća, tako da su, maltene, postali gospodari tih lokalnih samouprava.
Šta se dešavalo u tim privatizacijama? Niko nije smeo da se pojavi na licitacijama, i ako se pojavi, to su bili samo fiktivni ljudi koji su podizali određenu cenu. Imali su uticaja i na stečajne upravnike, koji su vršili nerealnu procenu vrednosti imovine, tako da u toku privatizacije mnoga društvena preduzeća, koja su mogla da nastave da rade i koja su bila, da kažemo, u dobrom stanju, nisu bila dovedena do toga da moraju da idu u stečaj, prodata su za nerealno nisku cenu.
Primer takve privatizacije dolazi i iz opštine Požarevac, gde su posle 5. oktobra svi miljenici tadašnjeg DOS-ovog režima krenuli da kupuju jedno po jedno društveno preduzeće u opštini Požarevac i uopšte u Braničevskom okrugu.
Evo, sada najnovija afera koja je izašla u javnost je kada je bilo pohapšeno preko 30 i nešto učesnika u samoj toj aferi, to je društveno preduzeće ''Avala'', koje je jedno od najvećih ugostiteljskih preduzeća u Braničevskom okrugu, koje je imalo ogromnu vrednost kapitala, sa samim objektima, počev od hotela koji je jedini hotel u opštini Požarevac.
Daću vam samo uporedno, oni su za 5.000.000 dinara tada 2002. godine kupili kompletno ugostiteljsko preduzeće ''Avala'', a za prodaju Matijeviću samo jednog lokala uzeli su preko 10.000.000. Sada vidite kolika je to razlika. To je jedan od ugostiteljskih objekata, a ima ih preko 10, pored hotela koji se nalazi u samom centru grada.
Tako da otkrivanjem i drugih nezakonitih radnji koje su bile u okviru te privatizacije krenulo je klupko da se odvija i počeli su od grada do grada da otkrivaju fantomske firme. Na kraju su došli i do Javnog komunalnog preduzeća ''Čistoća'' Beograd, gde je učestvovao i član DS, inače generalni direktor Ignjatović, gde je za nekoliko milina evra oštećena država u toj samo privatizaciji i u svim tim nelegalnim i nezakonitim radnjama koje su pratile kompletno kriminalno udruženje. To je samo jedna od privatizacija.
Imali smo društveno preduzeće ''Angopromet'' koje je imalo u svakom gradu i u svakom selu svoju prodavnicu ili svoj lokal, i to na najboljem mestu u svakom od gradova, u samom centru. Dešava se da sitni švercer, koji je do 2000. prodavao na buvljim pijacama, postaje jedan od vlasnika jednog od najmoćnijih trgovinskih preduzeća u Braničevskom okrugu.
Posle toga, pošto sa svojim zaštitnicima, koji su tada bili u lokalnoj samoupravi, dolazi do svađe, izgleda kada je trebalo da dođe do podele plena koji su uspeli da u toj privatizaciji odrade, oni onda njega krivično gone, kao zbog utaje poreza, i sada dolazi do toga da to preduzeće odlazi u stečaj, da radnici ostaju na ulici i još je u postupku sudski proces.
To su samo dva primera koliko je bilo prljavog novca i raznih mahinacija u procesu privatizacije, gde je posle sedam godina preko milion ljudi ostalo bez posla. Meni je opet krivo, jer i juče, kada sam obrazlagao amandman kolege Nebojše Stefanovića, nije bio prisutan ministar Dinkić da ga upitam, s obzirom da je on bio jedan od glavnih kreatora prodaje i uništavanja našeg kompletnog bankarskog sistema, gde su u Požarevcu, gde je bilo sedište Beogradske banke, jedne od najboljih banaka tada u Srbiji, za jedan dan 400 radnika je ostalo bez posla kada je odveo Požarevačku banku u stečaj.
Sve te mahinacije, u okviru svih ovih privatizacija i uništavanja ove privrede dovelo je do toga da mi sada u Srbiji, kada se pomene privatizacija, građani prosto počinju da strepe da li će sutra imati poso i kako će obezbediti egzistenciju za svoje porodice. Tako da ta priča ministra i uopšte kompletnog rukovodstva sadašnje Vlade i uopšte DOS-a od 2000. godine u Evropskoj uniji, o životu u nekim boljim uslovima, o životu u blagostanju, od te priče nema ništa.
To je samo jedna bajka koja je ispričana tada građanima koji su tada poverovali, ali ne verujem da će ikada više poverovati u takvu lepu priču, jer se vidi da posle svih ovih privatizacija i svih mahinacija koje su bile, mnogi ministri koji su došli od 2000. godine, postaju multimilioneri, pa smo imali primer Đelića, koji je posle jedenog mandata, kao ministar u Vladi Zorana Đinđića, postao je bogatiji za 11.000.000 evra. Tu imamo isto i gospodina Vlahovića, koji je jedan od učesnika privatizacije ''Novog doma'', koji je isto imao najbolje lokale za proizvodnju i prodaju nameštaja u svim gradovima u Srbiji. Tako da se odjednom pojavljuju enormno bogati predstavnici vlasti, koje ova priča mnogo i ne dotiče, jer imaju sve poluge vlasti da mogu da se štite, imunitet i sve ostalo.
Međutim, sve to će se promeniti posle 20. januara i kada bude došlo do pada ove Vlade, kada građani budu svim srcem glasali za Srbiju i Tomislava Nikolića, kada bude došlo do promene čelnog čoveka ove države, koji će znati kako da vodi ovu državu i koji će putinovskim metodama izvršiti kontrolu svih privatizacija koje su izvršene od 2000. do 2007. godine.
Što se tiče amandmana na član 9, tražili smo da se briše, odnosno uložio sam amandman u ime poslanika SRS. Smatramo da bi predviđeno zakonsko rešenje bilo na štetu poverilaca, subjekata privatizacije, pa bi odluka o zabrani izvršenja naplate u toku postupka privatizacije mogla da bude osnov za korupciju.
Znači, mi vas upozoravamo i ukazujemo vam na nedostatke i na loša rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Niste nas slušali od 2000. godine, pa ste opet došli na to da ono što su vas srpski radikali upozoravali sada predlažete.
Međutim, mislim da je već kasno, jer je ogromna količina prljavog novca ušla u Srbiju i u svu ovu privatizaciju koja je izvršena, a ostalo je veoma malo. Zato vas upozoravamo da usvojite ovaj amandman na član 9, a videćemo da li ćete vi poslušati glas razuma i krenuti da razmišljate o građanima Srbije, a ne samo o svojim ličnim ili stranačkim interesima.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo, koleginica Nataša pre mene, a i kolega Miletić Mihajlović je dosta govorio o problemima u lokalnim samoupravama, u smislu da su koeficijenti i, uopšte, plate koje imaju službenici u lokalnim samoupravama veoma mali.
Ne znam da li je gospodin ministar upoznat, ali sve lokalne samouprave su u štrajku, tako da administracija ne funkcioniše kako treba zato što su najavili štrajk. Zahtevali su od ministra da se u okviru projekcije budžeta povećaju njihove plate, jer su mnogo velike razlike između radnika u lokalnim samoupravama u odnosu na radnike u javnim preduzećima. Međutim, to nije uvaženo i nije došlo do dogovora, tako da je Vlada, Ministarstvo finansija, u projekciji ovog budžeta, uradilo kao i prošle godine.
Oni su opet oštećeni. Veliki su problemi, sada je kraj budžetske godine, završavaju se mnogi važni projekti. Ne mogu da se realizuju transferi sredstava iz budžeta prema javnim preduzećima i ostalim firmama sa kojima su u toku godine sklopljeni ugovori. Ali, izgleda da Ministarstvo i sama Vlada uopšte ne vode računa o radnicima u lokalnim samoupravama.
Kao što je govorila koleginica Nataša, o primeru kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj bio predsednik opštine Zemun, to je bila jedna od najuspešnijih opština u Srbiji, sa jednim domaćinskim radom, koji nije trajao samo od 7 do 15 časova, već se danonoćno radilo dok opština Zemun nije dovedena dotle da bude jedna od najrazvijenijih i najboljih opština u gradu Beogradu.
Gospodine ministre, niste me čuli, pošto niste ni bili prisutni, govorio sam o problemima u lokalnim samoupravama, da su trenutno sve lokalne samouprave, sva administracija koja radi u lokalnim samoupravama, u štrajku. Verovatno su vas obavestili, pregovarali sa vama, međutim, nisu uvaženi njihovi zahtevi u vezi s povećanjem plata u lokalnim samoupravama, tako da je veoma otežan rad svih lokalnih samouprava u Srbiji, tako da mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman. Stvarno je neprimereno, ako uporedimo, da ekonomista ili pravnik u javnom preduzeću ima platu preko 50-60 hiljada dinara, a pravnik ili ekonomista koji radi u opštini, isto odgovoran posao, ima samo 20 i nešto, maksimum do 30 hiljada dinara.
Amandmani koji su podneti na osnovu zakona o budžetu mogli su da to izmene, međutim, izgleda da nema sluha za to. Štrajk se i dalje nastavlja. Kako će to rezultirati na završetku ove budžetske godine, videćemo, jer je veoma otežan rad svih lokalnih samouprava. Molim vas, još jednom, da se dobro razmisli pre glasanja o zakonu o budžetu.
Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Hteo sam mnoge kritike i argumente da uputim gospodinu Mlađanu Dinkiću, međutim, on je imao preča posla, pošto danas slavi rođendan, pa je gospodin Bubalo tu, ali sigurno će mu on preneti ovo što budem izneo u vezi s amandmanom kolege Nebojše Stefanovića. On je, u ime SRS-a, podneo amandman na član 4. stav 2, koji se menja i glasi: "Ako se javni poziv ne obavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju postupka privatizacije".
Pre nego što pređem na amandman, nešto ću reći o obrazloženju Predloga zakona o privatizaciji. U njemu se kaže da su, da bi se privredni ambijent i budžet Republike Srbije zaštitili od priliva kapitala koji potiče od kriminala, korupcije ili pranja novca, uvedena određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova za učešće u postupcima privatizacije. Izgleda da mi ne živimo u istoj državi. Do sada je privatizovano nekoliko hiljada preduzeća. Nema grada u Srbiji u koji nije ušao prljavi kapital. Možda, od svih privatizovanih društvenih preduzeća, imamo samo 10% onih gde je čist kapital, gde su privrednici koji su bili uspešni i pre 2000. godine učestvovali u privatizacijama.
Međutim, u mnogim gradovima su dojučerašnji lokalni, ili već na nivou države, kriminalci, koji su se od 5. oktobra enormno bogatili, krenuli da kupuju društvena preduzeća po Srbiji, a i u lokalnim samoupravama, tako da u privatizaciji koja je bila do sada, za ovih sedam godina, imamo toliko kapitala koji je ušao od strane takvih lica, da oni, maltene, postaju sada gospodari pojedinih lokalnih samouprava, jer oni diktiraju sve, i u vezi sa zapošljavanjem, i u vezi sa društvenim preduzećima, uopšte, šta će biti s njima.
Mahom, nijedno društveno preduzeće koje je privatizovano nije više nastavilo da se bavi tom delatnošću, nego je samo izvršena ili preprodaja, ili ono, kao što je primer iz opštine Požarevac, odakle dolazim, iz Braničevskog okruga, gde je došlo do hapšenja organizovane mafije, koja je radila na udruživanju u vezi sa kriminalnim radnjama koje su se dešavale kada je bila privatizacija društvenog preduzeća „Avala“.
To je jedno od najmoćnijih ugostiteljskih preduzeća u Požarevcu, gde je izvršena nerealna procena kapitala, gde su učestvovala mnoga lica i gde je preduzeće, koje je vredelo pet miliona maraka tada, kupljeno za veoma mali iznos, za pet miliona dinara.
Posle niza godina se otkrilo ko je sve učestvovao u tome, a zna se da su oni svi bili učesnici petooktobarskih promena. To nije jedinstven primer. Svakog dana se otvara afera za aferom, odnosno hapse se pojedini učesnici u privatizacijama i stečajni upravnici i sva ostala lica koja su učestvovala u ovoj pljačkaškoj privatizaciji.
Nekada je u Požarevcu preko pet hiljada radnika odlazilo u industrijsku zonu na posao, a sada ne možete da vidite ni 100 radnika kako odlaze da u tom delu našeg grada obezbede egzistenciju za svoju porodicu.
Ministar Dinkić nam priča ovde, i kada nastupa u medijima, o EU, o evropskim integracijama, o zapošljavanju, uvodi neke nove projekte javnih radova, opet pokušava da obmane građane Srbije. Međutim, mislim da su građani za ovih sedam godina shvatili da je to samo jedna bajka, koja je odavno ispričana, u koju više ne veruju, tako da će oni to i potvrditi na izborima, kada će, svim srcem za Srbiju i svim srcem za Tomislava Nikolića, glasati za kandidata SRS-a.
Budući predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić će, kao što je bilo i u Rusiji posle odlaska Borisa Jeljcina, kada bude otišao Boris Tadić, započeti vršenje provere kompletne privatizacije koja je izvršena od 2000. sve do 2007. godine. Tada će se utvrditi mnoge malverzacije, utvrdiće se učešće mnogih visokih funkcionera i mnogih čelnika pojedinih stranaka iz DOS-a u svim tim nezakonitim radnjama. To će biti kada svi koji su sada uhapšeni progovore, sada ne smeju, jer su 5. oktobra, zajedno sa vama, učestvovali u svrgavanju tadašnjeg režima, da bi građani živeli bolje. Međutim, posle dolaska DOS-a na vlast, imamo milion nezaposlenih građana u Srbiji.
Svakoga dana, kada dolazimo na sednice Skupštine, srećemo ovde građane koji parolama pokušavaju da vam ukažu na to koliko imate poverenja kod građana Srbije i šta se sve dešavalo sa privatizovanim društvenim preduzećima od kada ste vi na vlasti. Međutim, oni ne mogu da budu primljeni kod vas, ni u ministarstvima, ni u poslaničkim klubovima, već dolaze kod srpskih radikala, da nam donesu dokaze o tome, tako da se sprema obiman materijal da se, kada bude gospodin Tomislav Nikolić došao i kada bude promenjena ova vlada, ispita privatizacija u svim preduzećima.
Skoro sam gostovao u Pirotskom okrugu, konkretno, u gradu Pirotu. Dočekali su me građani Pirota da mi dostave određene podatke u vezi sa privatizacijom Fabrike za proizvodnju guma, gde je, isto, bilo određenih malverzacija. Ima još društvenih preduzeća koja su tamo privatizovana, gde su građani ostali bez posla. Znate da nam je taj deo Srbije iovako bio u veoma lošem stanju, a posle ove privatizacije, maltene, građani nemaju od čega da žive.
Sve će se to promeniti posle ovih izbora, jer građani su prepoznali ličnost koja može da vodi ovu Srbiju, prepoznali su stranku koja će doneti bolju budućnost Srbiji, pa će zato 20. i glasati za gospodina Nikolića i za SRS.
Da se vratim na amandman koji je moj kolega Nebojša Stefanović, u ime SRS-a, podneo.
U članu 4. Predloga zakona o privatizaciji stoji da za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala, javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora da se objavi najkasnije do 31. decembra 2008. godine. U stavu 2, koji je moj kolega predložio da se menja, stoji: „Ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana'' (do 31. decembra 2008. godine), ''Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (u daljem tekstu: likvidacija)“.
Kolega Nebojša Stefanović je uložio amandman da se izmeni član 4. stav 2. Zakona o privatizaciji, jer Agenciji za privatizaciju ne treba dati preširoka ovlašćenja, kao što je mogućnost pokretanja prinudne likvidacije subjekta privatizacije, ali treba omogućiti efikasno odvijanje procesa privatizacije. Znači, da se Agenciji omogući, ako ne bude do 31. decembra 2008. godine pokrenula postupak privatizacije, da izvrši postupak privatizacije, ali ne i postupak likvidacije.
Nadam se da ćete imati razumevanja i da ćete prihvatiti amandman SRS-a i kolege Nebojše Stefanovića, jer ćete time poboljšati iovako loš Predlog zakona o privatizaciji.