Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član broj 9, da se kompletan član briše.
Pre nego što budem krenuo da obrazlažem o tome zbog čega smatramo da treba da se briše član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, poslanici SRS, kada je 2001. godine donet prvi Zakon o privatizaciji, ukazivali su na propuste u tadašnjem Predlogu zakona. Međutim, tada nije bilo sluha da se prihvate tadašnji amandmani i izmene u okviru predloženog zakona.
Sada, posle sedam godina, vi predlažete da se, u okviru Predloga zakona o privatizaciji, uvrsti da se zaštiti budžet Republike Srbije od priliva kapitala koji potiče iz kriminala, korupcije, pranja novca i da se uvedu određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova učešća u postupcima privatizacije, kao dodatni razlozi za raskid zaključenih ugovora.
Od 2000. do 2007. godine nekoliko hiljada preduzeća je već privatizovano. Znamo da je u tim privatizacijama ušlo mnogo prljavog novca, odnosno novca koji je stečen na nezakonit način. Dokaz tome su svakodnevne afere koje se otkrivaju u okviru privatizacija koje su izvršene u svim lokalnim samoupravama, gde su pojedini kriminalci ili ljudi koji su sa one strane zakona, novcem stečenim na nezakonit način učestvovali u privatizacijama i kupovali su određena društvena preduzeća, tako da su, maltene, postali gospodari tih lokalnih samouprava.
Šta se dešavalo u tim privatizacijama? Niko nije smeo da se pojavi na licitacijama, i ako se pojavi, to su bili samo fiktivni ljudi koji su podizali određenu cenu. Imali su uticaja i na stečajne upravnike, koji su vršili nerealnu procenu vrednosti imovine, tako da u toku privatizacije mnoga društvena preduzeća, koja su mogla da nastave da rade i koja su bila, da kažemo, u dobrom stanju, nisu bila dovedena do toga da moraju da idu u stečaj, prodata su za nerealno nisku cenu.
Primer takve privatizacije dolazi i iz opštine Požarevac, gde su posle 5. oktobra svi miljenici tadašnjeg DOS-ovog režima krenuli da kupuju jedno po jedno društveno preduzeće u opštini Požarevac i uopšte u Braničevskom okrugu.
Evo, sada najnovija afera koja je izašla u javnost je kada je bilo pohapšeno preko 30 i nešto učesnika u samoj toj aferi, to je društveno preduzeće ''Avala'', koje je jedno od najvećih ugostiteljskih preduzeća u Braničevskom okrugu, koje je imalo ogromnu vrednost kapitala, sa samim objektima, počev od hotela koji je jedini hotel u opštini Požarevac.
Daću vam samo uporedno, oni su za 5.000.000 dinara tada 2002. godine kupili kompletno ugostiteljsko preduzeće ''Avala'', a za prodaju Matijeviću samo jednog lokala uzeli su preko 10.000.000. Sada vidite kolika je to razlika. To je jedan od ugostiteljskih objekata, a ima ih preko 10, pored hotela koji se nalazi u samom centru grada.
Tako da otkrivanjem i drugih nezakonitih radnji koje su bile u okviru te privatizacije krenulo je klupko da se odvija i počeli su od grada do grada da otkrivaju fantomske firme. Na kraju su došli i do Javnog komunalnog preduzeća ''Čistoća'' Beograd, gde je učestvovao i član DS, inače generalni direktor Ignjatović, gde je za nekoliko milina evra oštećena država u toj samo privatizaciji i u svim tim nelegalnim i nezakonitim radnjama koje su pratile kompletno kriminalno udruženje. To je samo jedna od privatizacija.
Imali smo društveno preduzeće ''Angopromet'' koje je imalo u svakom gradu i u svakom selu svoju prodavnicu ili svoj lokal, i to na najboljem mestu u svakom od gradova, u samom centru. Dešava se da sitni švercer, koji je do 2000. prodavao na buvljim pijacama, postaje jedan od vlasnika jednog od najmoćnijih trgovinskih preduzeća u Braničevskom okrugu.
Posle toga, pošto sa svojim zaštitnicima, koji su tada bili u lokalnoj samoupravi, dolazi do svađe, izgleda kada je trebalo da dođe do podele plena koji su uspeli da u toj privatizaciji odrade, oni onda njega krivično gone, kao zbog utaje poreza, i sada dolazi do toga da to preduzeće odlazi u stečaj, da radnici ostaju na ulici i još je u postupku sudski proces.
To su samo dva primera koliko je bilo prljavog novca i raznih mahinacija u procesu privatizacije, gde je posle sedam godina preko milion ljudi ostalo bez posla. Meni je opet krivo, jer i juče, kada sam obrazlagao amandman kolege Nebojše Stefanovića, nije bio prisutan ministar Dinkić da ga upitam, s obzirom da je on bio jedan od glavnih kreatora prodaje i uništavanja našeg kompletnog bankarskog sistema, gde su u Požarevcu, gde je bilo sedište Beogradske banke, jedne od najboljih banaka tada u Srbiji, za jedan dan 400 radnika je ostalo bez posla kada je odveo Požarevačku banku u stečaj.
Sve te mahinacije, u okviru svih ovih privatizacija i uništavanja ove privrede dovelo je do toga da mi sada u Srbiji, kada se pomene privatizacija, građani prosto počinju da strepe da li će sutra imati poso i kako će obezbediti egzistenciju za svoje porodice. Tako da ta priča ministra i uopšte kompletnog rukovodstva sadašnje Vlade i uopšte DOS-a od 2000. godine u Evropskoj uniji, o životu u nekim boljim uslovima, o životu u blagostanju, od te priče nema ništa.
To je samo jedna bajka koja je ispričana tada građanima koji su tada poverovali, ali ne verujem da će ikada više poverovati u takvu lepu priču, jer se vidi da posle svih ovih privatizacija i svih mahinacija koje su bile, mnogi ministri koji su došli od 2000. godine, postaju multimilioneri, pa smo imali primer Đelića, koji je posle jedenog mandata, kao ministar u Vladi Zorana Đinđića, postao je bogatiji za 11.000.000 evra. Tu imamo isto i gospodina Vlahovića, koji je jedan od učesnika privatizacije ''Novog doma'', koji je isto imao najbolje lokale za proizvodnju i prodaju nameštaja u svim gradovima u Srbiji. Tako da se odjednom pojavljuju enormno bogati predstavnici vlasti, koje ova priča mnogo i ne dotiče, jer imaju sve poluge vlasti da mogu da se štite, imunitet i sve ostalo.
Međutim, sve to će se promeniti posle 20. januara i kada bude došlo do pada ove Vlade, kada građani budu svim srcem glasali za Srbiju i Tomislava Nikolića, kada bude došlo do promene čelnog čoveka ove države, koji će znati kako da vodi ovu državu i koji će putinovskim metodama izvršiti kontrolu svih privatizacija koje su izvršene od 2000. do 2007. godine.
Što se tiče amandmana na član 9, tražili smo da se briše, odnosno uložio sam amandman u ime poslanika SRS. Smatramo da bi predviđeno zakonsko rešenje bilo na štetu poverilaca, subjekata privatizacije, pa bi odluka o zabrani izvršenja naplate u toku postupka privatizacije mogla da bude osnov za korupciju.
Znači, mi vas upozoravamo i ukazujemo vam na nedostatke i na loša rešenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Niste nas slušali od 2000. godine, pa ste opet došli na to da ono što su vas srpski radikali upozoravali sada predlažete.
Međutim, mislim da je već kasno, jer je ogromna količina prljavog novca ušla u Srbiju i u svu ovu privatizaciju koja je izvršena, a ostalo je veoma malo. Zato vas upozoravamo da usvojite ovaj amandman na član 9, a videćemo da li ćete vi poslušati glas razuma i krenuti da razmišljate o građanima Srbije, a ne samo o svojim ličnim ili stranačkim interesima.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo, koleginica Nataša pre mene, a i kolega Miletić Mihajlović je dosta govorio o problemima u lokalnim samoupravama, u smislu da su koeficijenti i, uopšte, plate koje imaju službenici u lokalnim samoupravama veoma mali.
Ne znam da li je gospodin ministar upoznat, ali sve lokalne samouprave su u štrajku, tako da administracija ne funkcioniše kako treba zato što su najavili štrajk. Zahtevali su od ministra da se u okviru projekcije budžeta povećaju njihove plate, jer su mnogo velike razlike između radnika u lokalnim samoupravama u odnosu na radnike u javnim preduzećima. Međutim, to nije uvaženo i nije došlo do dogovora, tako da je Vlada, Ministarstvo finansija, u projekciji ovog budžeta, uradilo kao i prošle godine.
Oni su opet oštećeni. Veliki su problemi, sada je kraj budžetske godine, završavaju se mnogi važni projekti. Ne mogu da se realizuju transferi sredstava iz budžeta prema javnim preduzećima i ostalim firmama sa kojima su u toku godine sklopljeni ugovori. Ali, izgleda da Ministarstvo i sama Vlada uopšte ne vode računa o radnicima u lokalnim samoupravama.
Kao što je govorila koleginica Nataša, o primeru kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj bio predsednik opštine Zemun, to je bila jedna od najuspešnijih opština u Srbiji, sa jednim domaćinskim radom, koji nije trajao samo od 7 do 15 časova, već se danonoćno radilo dok opština Zemun nije dovedena dotle da bude jedna od najrazvijenijih i najboljih opština u gradu Beogradu.
Gospodine ministre, niste me čuli, pošto niste ni bili prisutni, govorio sam o problemima u lokalnim samoupravama, da su trenutno sve lokalne samouprave, sva administracija koja radi u lokalnim samoupravama, u štrajku. Verovatno su vas obavestili, pregovarali sa vama, međutim, nisu uvaženi njihovi zahtevi u vezi s povećanjem plata u lokalnim samoupravama, tako da je veoma otežan rad svih lokalnih samouprava u Srbiji, tako da mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman. Stvarno je neprimereno, ako uporedimo, da ekonomista ili pravnik u javnom preduzeću ima platu preko 50-60 hiljada dinara, a pravnik ili ekonomista koji radi u opštini, isto odgovoran posao, ima samo 20 i nešto, maksimum do 30 hiljada dinara.
Amandmani koji su podneti na osnovu zakona o budžetu mogli su da to izmene, međutim, izgleda da nema sluha za to. Štrajk se i dalje nastavlja. Kako će to rezultirati na završetku ove budžetske godine, videćemo, jer je veoma otežan rad svih lokalnih samouprava. Molim vas, još jednom, da se dobro razmisli pre glasanja o zakonu o budžetu.

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Hteo sam mnoge kritike i argumente da uputim gospodinu Mlađanu Dinkiću, međutim, on je imao preča posla, pošto danas slavi rođendan, pa je gospodin Bubalo tu, ali sigurno će mu on preneti ovo što budem izneo u vezi s amandmanom kolege Nebojše Stefanovića. On je, u ime SRS-a, podneo amandman na član 4. stav 2, koji se menja i glasi: "Ako se javni poziv ne obavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju postupka privatizacije".
Pre nego što pređem na amandman, nešto ću reći o obrazloženju Predloga zakona o privatizaciji. U njemu se kaže da su, da bi se privredni ambijent i budžet Republike Srbije zaštitili od priliva kapitala koji potiče od kriminala, korupcije ili pranja novca, uvedena određena ograničenja u zakonu u pogledu uslova za učešće u postupcima privatizacije. Izgleda da mi ne živimo u istoj državi. Do sada je privatizovano nekoliko hiljada preduzeća. Nema grada u Srbiji u koji nije ušao prljavi kapital. Možda, od svih privatizovanih društvenih preduzeća, imamo samo 10% onih gde je čist kapital, gde su privrednici koji su bili uspešni i pre 2000. godine učestvovali u privatizacijama.
Međutim, u mnogim gradovima su dojučerašnji lokalni, ili već na nivou države, kriminalci, koji su se od 5. oktobra enormno bogatili, krenuli da kupuju društvena preduzeća po Srbiji, a i u lokalnim samoupravama, tako da u privatizaciji koja je bila do sada, za ovih sedam godina, imamo toliko kapitala koji je ušao od strane takvih lica, da oni, maltene, postaju sada gospodari pojedinih lokalnih samouprava, jer oni diktiraju sve, i u vezi sa zapošljavanjem, i u vezi sa društvenim preduzećima, uopšte, šta će biti s njima.
Mahom, nijedno društveno preduzeće koje je privatizovano nije više nastavilo da se bavi tom delatnošću, nego je samo izvršena ili preprodaja, ili ono, kao što je primer iz opštine Požarevac, odakle dolazim, iz Braničevskog okruga, gde je došlo do hapšenja organizovane mafije, koja je radila na udruživanju u vezi sa kriminalnim radnjama koje su se dešavale kada je bila privatizacija društvenog preduzeća „Avala“.
To je jedno od najmoćnijih ugostiteljskih preduzeća u Požarevcu, gde je izvršena nerealna procena kapitala, gde su učestvovala mnoga lica i gde je preduzeće, koje je vredelo pet miliona maraka tada, kupljeno za veoma mali iznos, za pet miliona dinara.
Posle niza godina se otkrilo ko je sve učestvovao u tome, a zna se da su oni svi bili učesnici petooktobarskih promena. To nije jedinstven primer. Svakog dana se otvara afera za aferom, odnosno hapse se pojedini učesnici u privatizacijama i stečajni upravnici i sva ostala lica koja su učestvovala u ovoj pljačkaškoj privatizaciji.
Nekada je u Požarevcu preko pet hiljada radnika odlazilo u industrijsku zonu na posao, a sada ne možete da vidite ni 100 radnika kako odlaze da u tom delu našeg grada obezbede egzistenciju za svoju porodicu.
Ministar Dinkić nam priča ovde, i kada nastupa u medijima, o EU, o evropskim integracijama, o zapošljavanju, uvodi neke nove projekte javnih radova, opet pokušava da obmane građane Srbije. Međutim, mislim da su građani za ovih sedam godina shvatili da je to samo jedna bajka, koja je odavno ispričana, u koju više ne veruju, tako da će oni to i potvrditi na izborima, kada će, svim srcem za Srbiju i svim srcem za Tomislava Nikolića, glasati za kandidata SRS-a.
Budući predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić će, kao što je bilo i u Rusiji posle odlaska Borisa Jeljcina, kada bude otišao Boris Tadić, započeti vršenje provere kompletne privatizacije koja je izvršena od 2000. sve do 2007. godine. Tada će se utvrditi mnoge malverzacije, utvrdiće se učešće mnogih visokih funkcionera i mnogih čelnika pojedinih stranaka iz DOS-a u svim tim nezakonitim radnjama. To će biti kada svi koji su sada uhapšeni progovore, sada ne smeju, jer su 5. oktobra, zajedno sa vama, učestvovali u svrgavanju tadašnjeg režima, da bi građani živeli bolje. Međutim, posle dolaska DOS-a na vlast, imamo milion nezaposlenih građana u Srbiji.
Svakoga dana, kada dolazimo na sednice Skupštine, srećemo ovde građane koji parolama pokušavaju da vam ukažu na to koliko imate poverenja kod građana Srbije i šta se sve dešavalo sa privatizovanim društvenim preduzećima od kada ste vi na vlasti. Međutim, oni ne mogu da budu primljeni kod vas, ni u ministarstvima, ni u poslaničkim klubovima, već dolaze kod srpskih radikala, da nam donesu dokaze o tome, tako da se sprema obiman materijal da se, kada bude gospodin Tomislav Nikolić došao i kada bude promenjena ova vlada, ispita privatizacija u svim preduzećima.
Skoro sam gostovao u Pirotskom okrugu, konkretno, u gradu Pirotu. Dočekali su me građani Pirota da mi dostave određene podatke u vezi sa privatizacijom Fabrike za proizvodnju guma, gde je, isto, bilo određenih malverzacija. Ima još društvenih preduzeća koja su tamo privatizovana, gde su građani ostali bez posla. Znate da nam je taj deo Srbije iovako bio u veoma lošem stanju, a posle ove privatizacije, maltene, građani nemaju od čega da žive.
Sve će se to promeniti posle ovih izbora, jer građani su prepoznali ličnost koja može da vodi ovu Srbiju, prepoznali su stranku koja će doneti bolju budućnost Srbiji, pa će zato 20. i glasati za gospodina Nikolića i za SRS.
Da se vratim na amandman koji je moj kolega Nebojša Stefanović, u ime SRS-a, podneo.
U članu 4. Predloga zakona o privatizaciji stoji da za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala, javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora da se objavi najkasnije do 31. decembra 2008. godine. U stavu 2, koji je moj kolega predložio da se menja, stoji: „Ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana'' (do 31. decembra 2008. godine), ''Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (u daljem tekstu: likvidacija)“.
Kolega Nebojša Stefanović je uložio amandman da se izmeni član 4. stav 2. Zakona o privatizaciji, jer Agenciji za privatizaciju ne treba dati preširoka ovlašćenja, kao što je mogućnost pokretanja prinudne likvidacije subjekta privatizacije, ali treba omogućiti efikasno odvijanje procesa privatizacije. Znači, da se Agenciji omogući, ako ne bude do 31. decembra 2008. godine pokrenula postupak privatizacije, da izvrši postupak privatizacije, ali ne i postupak likvidacije.
Nadam se da ćete imati razumevanja i da ćete prihvatiti amandman SRS-a i kolege Nebojše Stefanovića, jer ćete time poboljšati iovako loš Predlog zakona o privatizaciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS kolega Marko Milenković podneo je amandman na član 8. koji glasi – u članu 8. procenat 1% zamenjuje se procentom 5%, a posle reči „plata“ zapeta se zamenjuje tačkom i preostali deo teksta se briše.        
U Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu, a jedino što on garantuje našim građanima jeste privatizaciona rasprodaja našeg nasledstva, uzimanje novih kredita, porast spoljnog duga i upropašćavanje njihove budućnosti, posebno je loš predloženi član o kome sam govorio, gde se utvrđuje procenat od ukupnog iznosa sredstava za plate namenjen za ostvarene rezultate rada nameštenika i to 1% mesečnog platnog fonda za mesec koji prethodi mesecu za koji se isplaćuje plata, a za Upravu za zajedničke poslove republičkih organa i Avio-službu Vlade u iznosu od 15% mesečnog platnog fonda. Kada se čuje ovako nešto ne možete da ne odreagujete i ne uputite amandman da se izvrši ispravka ovakve formulacije, odnosno ovakve projekcije budžeta za 2008. godinu.
Zašto Vlada privileguje zaposlene u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, zaposlene u Avio-službi Vlade? Zbog toga što kompletno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Tadićem, koristi usluge Avio-službe. U prošloj godini samo ministar Vuk Jeremić je leteo preko 23 puta. Da je leteo i više od toga, ali da je bar imao rezultate u svom radu i delovanju kao ministar inostranih poslova u očuvanju Kosova i Metohije i rešavanju državnih problema, ne bi bilo ničeg spornog. Isto tako, ministar pravde Dušan Petrović je prošle godine leteo na Kanarska ostrva, i samo jedan odlazak koštao je preko 20 hiljada evra građane Srbije. Jedan let „falkonom 50“ košta 1.800 evra, a ostajanje tokom noći košta 860 evra građane Srbije.
Zbog svih tih privilegija i korišćenja Avio-službe i svih službi koje su navedene u ovom članu 8. pravi se velika razlika, tako da Vlada za radnike koji rade u Avio-službi odvaja 15%, a za druge radnike koji rade u državnoj upravi samo 1%. Kolega Marko Milenković je zbog toga podneo ovaj amandman da bi ukazao na veliku razliku u izdvajanju sredstava za njihov platni fond i da bi se ta nepravilnost ispravila. Predlažem vam, u ime SRS i kolege Marka Milenkovića, da prihvatite ovaj amandman i ispravite grešku koju ste napravili u projekciji budžeta za 2008. godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolega Božidar Delić, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo je amandman na član 5. razdeo 9, funkcija 210, ekonomska klasifikacija 511 - zgrade i građevinski objekti.
Od 2000. godine, kada je došlo do promene vlasti i imenovanja novog ministra odbrane, a to je bio sadašnji predsednik, gospodin Tadić, došlo je do urušavanja Vojske, pa je veoma malo sredstava iz budžeta Republike Srbije izdvajano za izgradnju stanova i za rešavanje stambenih problema, tako da ima velikih problema s oficirima koji danas žive u kasarnama, gde su odvojeni od porodica, gde su svi objekti, koji su i ranije bili u funkciji, u takvom stanju da je to velika bruka i sramota za današnju Vojsku Srbije.
Međutim, tome nisu krivi oficiri, već je kriva vlast koja upravlja ovom državom i koja treba da izdvoji sredstva za opremanje i za obučavanje Vojske.
Što se tiče EK 511, gospodin Delić, narodni poslanik SRS-a i potpredsednik Skupštine Srbije, dao je predlog da se u koloni 6 iznos: "1.658.350.000" zameni iznosom: "2.820.875.773" dinara, a u koloni 8 iznos:
"2.202.350.000" zameni iznosom: "3.374.875.773" dinara, tako da bi se u narednom periodu mogao rešiti veliki problem izgradnje stanova za pripadnike Vojske Srbije.
U ekonomskoj klasifikaciji 512, narodni poslanik Božidar Delić dao je predlog da se u koloni 6 iznos, predviđen u projekciji budžeta za 2008. godinu, od 7.651.000.000 zameni iznosom od 12.651.000.000 dinara, a u koloni 8 - iznos „7. 941.000.000“ zameni iznosom “12. 941.000.000.
Svako ko je proteklih nekoliko godina obilazio pripadnike Vojske Srbije, s obzirom na to da je došlo i do reorganizacije, da su mnoge jedinice u međuvremenu izvršile reorganizaciju, video je da su sva oprema i mašine kojima raspolaže današnja Vojska Srbije u veoma lošem stanju. Poslanici SRS-a su o tome govorili i kada je bio Zakon o odbrani na dnevnom redu, pa smo ukazivali na mnoge propuste i u vreme kada je ministar bio Tadić, i kada je bio Davinić iz G17 plus, i sada, kada je aktuelni ministar iz Demokratske stranke, Šutanovac.
Često imamo prilike da budemo pozvani, kao predstavnici političkih stranaka, na polaganje zakletve vojnika Republike Srbije. Kada posle toga kada obilazimo kasarnu i opremu koja je na samoj pisti prikazana, vidimo da je to veoma zastarela oprema, da se vodi i dalje briga o njoj, ali s takvom opremom i s takvim oruđem teško da Vojska Srbije može da funkcioniše i da odgovori adekvatno, kada za to bude bilo potrebe.
Zbog svih tih stvari i uočenih velikih propusta u funkcionisanju Vojske Srbije, kolega Delić je predložio da se iz budžeta izdvoje mnogo veća sredstva i da se reši veliki problem izgradnje stanova za Vojsku Srbije, kao i opremanje Vojske Srbije, da bi Vojska Srbije mogla da zadrži onaj ugled koji je imala godinama, a ne da bude, kao sada, u jednom od najlošijih stanja od kada postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi građana Srbije, daću samo informaciju u vezi s amandmanom koji je podnela SRS i ja kao poslanik.
U članu 5, tražili smo da se brišu razdeo 35 i funkcija 410 u projekciji budžeta, zbog toga što je to Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Sadašnja vlada ima 22 ministarstva. U svim tim ministarstvima, pored ministara, postoje državni sekretari i sijaset pomoćnika, zamenika i savetnika. Međutim, s obzirom na to da nisu mogli da se udome svi kadrovi sadašnjih vlastodržaca u Srbiji, a to su stranke DS, G17 i DSS, krenuli su da osnivaju agencije, tako da, pored 22 ministarstva, imamo i 17 agencija.
Samo ova agencija građane Srbije će koštati 200 miliona dinara. Za njihov rad, samo plate će koštati 30 miliona dinara. Za njihove troškove i putovanja – preko osam miliona dinara. Postavlja se pitanje šta rade, uopšte, nadležna ministarstva?
Kao država, u odnosu na države u okruženju, imamo najveći broj ministarstava. U proseku je svuda od 15 do 16 ministarstava, a Srbija ih ima 22. I pored toga, još 17 agencija. Imamo, odnosno DOS-ovska vlast ima najglomazniji aparat, veći, maltene, nego u najvećim državama sveta.
Kada je posle višemesečnih pregovora došlo do podele, odnosno do formiranja ove vlade, u prvom krugu su, normalno, najviši funkcioneri stranaka dobili određena ministarstva i određene funkcije. Pošto nije bilo dovoljno mesta, posebno za G17 i ove manje stranke, koje su imale manji broj poslanika nego u prethodnoj vladi, pribegli su osnivanju raznih agencija.
Ova agencija će u ime građana Srbije putovati po Evropi i svetu, reprezentovati našu državu i prodavati naše proizvode, pa smo videli koji je deficit izvoza u odnosu na uvoz.
Mi sad, maltene, nemamo domaću robu u našim prodavnicama, jer sve što se sada prodaje je uvozno. Svi hipermarketi, supermarketi, sve ove velike kuće koje se otvaraju u svim gradovima Srbije, normalno, plasiraju robu iz država odakle dolaze. Tu ima veoma malo naše robe, a naša roba se veoma malo izvozi van naše zemlje.
Ove agencije su samo jedan ogroman aparat koji troši novac građana Srbije, a to su sve budžetska sredstva, tako da je, programski, SRS protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup, a malo efikasan državni aparat. Nijedna do sada osnovana agencija u svom radu nije dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencije i time povećati troškove državnoj administraciji.
Ovo su samo ispostave pojedinih stranaka, a to smo mogli da vidimo i prilikom formiranja Kancelarije predsednika Tadića, gde je bio sadašnji ministar Đilas, koji je putovao po Srbiji i delio kompjutere u ime DS-a, a sama kancelarija nema nikakvo zakonsko utemeljenje za osnivanje.
Međutim, sada se ponovo pokrenula ta lavina, s obzirom na to da su raspisani predsednički izbori i već se u štampi vidi da je sad, umesto Đilasa, došao drugi funkcioner DS-a, koji, isto, ide po Srbiji i deli ponovo kompjutere po školama i ostalim ustanovama.
Znači, vi pravite samo ispostave vaših političkih stranaka, ne razmišljate o građanima Srbije i zato je naš budžet u deficitu, zato naš budžet ne može da izdrži ovoliki aparat, zato ovaj budžet nije razvojni, zato je ovaj budžet predizborni.
Međutim, svemu tome će građani Srbije 20. januara dati ocenu, kako radite, kako ste radili od 2000. do 2007, jer građani Srbije to najbolje osećaju.
Mi smo ovde imali hvalopojke našeg trenutnog potpredsednika Vlade, gospodina Đelića, koji je izašao i pričao o budućem blagostanju u Srbiji, o EU, o raznim povoljnostima koje će imati država Srbija. To je priča još od 2000. godine i do sada se ništa nije realizovalo. Možda je to bolje za određene stranke koje su sada u vlasti i za njihove stranačke funkcionere, međutim, građani Srbije sve gore žive, sve je više nezaposlenih.
Privatizacija koja je do sada izvršena u Srbiji pokazala je da je sve što je privatizovano urađeno na nezakonit način. Već polako počinje otkrivanje i hapšenje, i to su, mahom, kadrovi koji su tada upravljali tim preduzećima, koji su ta preduzeća doveli do ruba stečaja. Onda je izvršena nerealna procena vrednosti imovine, tako da smo svedoci da u pojedinim gradovima lokalni kriminalci postaju, maltene, ti koji upravljaju gradovima, jer kupuju sve što je bilo u privatizaciji.
Niko drugi nije mogao da konkuriše osim njih, niti da učestvuje, jer su upućivali razne pretnje ostalim učesnicima koji su hteli da učestvuju u licitacijama. Tako ste u ovoj državi napravili da je stanje, maltene, gore nego na Siciliji.
Što se tiče samog budžeta, on je koncipiran tako da pokrije troškove funkcionisanja samo ovih ministarstava, agencija. Nigde nema poljoprivrede, Vojsku ste zapostavili, za sve ono što je vitalno za funkcionisanje ove države odvojena su mala sredstva, ali zato su ogromna sredstva odvojena za plate u svim ovim agencijama i ministarstvima, jer su one, faktički, paralelne institucije postojećim ministarstvima.
Zato će građani Srbije 20. januara, svim srcem, izaći na izbore i glasati za kandidata SRS-a, gospodina Tomislava Nikolića, da se prekine urušavanje države Srbije i da nam, konačno, dođu pravi ljudi i pravi domaćini na čelo države Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, evo, sada ću dati jedan uporedni podatak zašto SRS i moj uvaženi kolega Božidar Koprivica insistiraju da se iz budžeta briše ovaj razdeo 45, funkcija 510, i da se ukinu ove agencije.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine, pored Ministarstva, koje je stvarno potrebno i treba da radi svoj posao, za šta je i osnovano, jer smo imali velike probleme u vezi sa zaštitom životne sredine, sa zagađenjem reka, vazduha, vode, zemljišta, postoji Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i postoji Agencija za reciklažu. Već imate tri paralelne institucije u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Daću kao primer Javno komunalno preduzeće iz Požarevca, koje ima 270 radnika i fond za plate, na godišnjem nivou, ispod 100 miliona. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima fond za plate i dodatke od 228 miliona dinara.
Postavlja se pitanje, koliko ima zaposlenih u jednom ministarstvu kao što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pored ministra, pomoćnika i svih ostalih, ili je to možda nedovoljan broj radnika? Međutim, plate su enormno velike, s obzirom na primer koji sam naveo, gde su plate na nivou proseka Republike Srbije.
Znači, sve ove agencije su, faktički, paralelne institucije, koje troše sredstva građana Srbije. Na primer, pored Ministarstva, kom se daje 228 miliona za plate, izdvaja se još 20 miliona za Agenciju za zaštitu životne sredine, pa Fond za zaštitu životne sredine ima 18 miliona za plate, pa, na kraju, Agencija za reciklažu, gde se troši još dodatnih 12 miliona dinara. Zato naš budžet i ne može da bude razvojni, jer, dok pokrije troškove svih paralelnih institucija ministarstava, ne može da se projektuje i uloži u nešto što bi trebalo da bude razvojno za našu državu.
U Predlogu budžeta piše da Agencija za reciklažu, u okviru obavljanja poslova iz svog delokruga, neposredno sarađuje sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kao i sa drugim ministarstvima i posebnim organizacijama, a posebne organizacije su sve paralelne institucije, druga agencija i Fond za zaštitu životne sredine.
Onda se postavlja pitanje šta radi Ministarstvo za zaštitu životne sredine kada tolike paralelne agencije, fondovi, učestvuju u poslovima u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine?
To je samo jedan primer kako se nenamenski troše sredstva građana Republike Srbije, a zna se zbog čega se to radi, jer u svim ovim agencijama, zna se da je ministar iz jedne političke stranke koja je na vlasti, iz DS-a, verovatno je direktor iz DSS-a, pa u drugom, možda, iz NS-a ili iz G17 plus, tako da se podmiruju kadrovi svih ovih političkih stranaka.
Čime se oni bave? Oni se bave menadžerskim poslovima, dovode strane kompanije koje će da rade određene projekte u Srbiji, ali ne dovode ih da oni investiraju ovde i ulažu svoja sredstva, već, jednostavno, troše na određene marketinške usluge koje rade za Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tako da je to ogroman i glomazan aparat, koji ne mogu da izdrže ni mnogo moćnije države od Republike Srbije.
Zato SRS i ulaže amandmane da se brišu sve ove agencije, koje su paralelne institucije ministarstvima koja su za sada u Vladi Republike Srbije. Međutim, sve će se to promeniti, jer mora da se izvrši, prvo, transformacija svih ministarstava.
Kao što sam i u prethodnom javljanju govorio, mi smo država koja ima najviše ministarstava i najviše agencija, tako da će u narednom periodu morati da dođe do promene, prvo, vlasti, gde doći SRS, gde će se izvršiti rekonstrukcija kompletne Vlade, smanjiti broj ministarstava, zatvoriti ovakve agencije, koje ne donose ništa dobro građanima Srbije po pitanju ekologije i zaštite životne sredine.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 5. razdeo 3, glava 3.5 podneo je, u ime SRS, narodni poslanik Dejan Mirović. Gospodin Mirović je podneo ovaj amandman gde je tražio da se, umesto izdvajanja sredstava za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, naslov menja i glasi: "Kancelarija za pridruživanje istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama".
Zašto je gospodin Dejan Mirović to podneo u ime poslaničke grupe SRS? Ovih dana imamo izjave svih predstavnika zapadnoevropskih zemalja, a i stav EU, da se Kosovo i Metohija proglasi kao nezavisna država.
Stav Srpske radikalne stranke je da onaj ko radi protiv države Srbije i protiv srpskog naroda ne može da bude naš poslovni partner, niti treba da podržavamo pridruživanje takvim državama.
Malopre je kolega poslanik govorio o tome da ćemo izgubiti 20 milijardi. Da li on zna kolika je ratna šteta iz 1999. godine? Preko 100 milijardi. To je trebalo da isplate državi Srbiji i to su bila obećanja tadašnjeg DOS-a, kada je trebalo 5. oktobra da dođe na vlast, da će uz pomoć svojih prijatelja iz EU i SAD dobiti tu ratnu štetu i da će Srbija procvetati. Vidimo da posle sedam godina Srbija sve više tone; ta bajka o EU, o blagostanju, o boljem životu dovela je do toga da je sve što smo u Srbiji imali, što je vredelo, što se tiče privrednih subjekata, rasprodato u ovoj pljačkaškoj privatizaciji; sada imamo preko milion nezaposlenih i ta cifra se svakim danom sve više povećava.
Svakog dana dobijamo pozive od građana, posebno radnika javnih preduzeća, jer znaju da posle privatizacije toga što je ostalo od tih velikih sistema sledi sigurno otpuštanje, tako da još više tone i privreda Srbije, a još više će se povećati broj nezaposlenih u Srbiji.
Što se tiče pridruživanja istočnoevropskim, sveslovenskim i pravoslavnim zemljama, pridruživanje pomenutim državama bi moglo da poboljša privrednu saradnju između Srbije i tih zemalja, posebno Rusije.
Ja ću vam dati jedan primer, svoj lični primer kada sam bio na čelu jedne opštinske delegacije. S obzirom na to da su se opština Požarevac i grad Volokolamsk pobratimili pre nekih 30 dana, u toj saradnji postigli smo da je jedna ruska kompanija već napravila ugovore o poslovnoj saradnji između jednog požarevačkog privrednog subjekta, tako da ta saradnja posle novogodišnjih praznika treba da krene već u realizaciju.
Oni su jedini bili zainteresovani, od svih mogućih vaših prijatelja iz Evrope koji su dolazili, da otvore neke proizvodne kapacitete. Ponudili su da otvore istu fabriku kao što je u Moskvi, da ulože nekoliko miliona evra, da zaposle preko 200 radnika, za razliku od svih onih koji su došli iz ovih država, koji otvaraju ovde jedino hipermarkete i supermarkete, čime su uništili kompletnu trgovinu Srbije i sve trgovinske lance koje smo imali, a koji su funkcionisali, tako da smo mi sada najveći uvoznici, a ne proizvođači one domaće robe koju smo imali do pre nekih desetak godina.
Zbog toga i zbog same podrške svih ovih naroda koji su ovde, a posebno sveslovenskih i pravoslavnih zemalja, stav Srpske radikalne stranke je da treba otvoriti kancelariju i preusmeriti novac na to da se poboljša saradnja sa tim državama, a ne sa Evropskom unijom koja nam je najavila da će omogućiti albanskim separatistima da proglase nezavisnost Kosova i Metohije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su do sada dosta rekle o samoj projekciji ovog budžeta, ali nije zgoreg još nešto dodati, obzirom da je SRS veoma ozbiljno analizirala projekciju ovogodišnjeg budžeta. Kao što ste čuli, mi smo uložili preko 70 amandmana, o kojima ćemo mnogo više reći o pojedinim pozicijama budžeta.
Ukupno gledano, ovaj budžet je identičan maltene budžetu iz 2007. godine. Razlika je u tome što se ovaj budžet donosi u zakonskom roku, odnosno raspravlja se i radi se usvajanje kako je propisano zakonom. Znamo da smo prošli budžet donosili u junu. Mislim da nijedna država u svetu nije donosila budžet za tu kalendarsku godinu kada već prođe preko godinu dana.
Što se tiče ovog budžeta za 2008. godinu, on je projektovan na 639 milijardi, a izdaci budžeta su 654 milijarde, tako da se očekuje deficit od 14 milijardi dinara. Kada govorimo o ostvarivanju projekcije makroekonomskih pokazatelja u 2008. godini, ovde ste naveli šta će sve ova Vlada u idućoj godini preduzeti da sprovede makroekonomsku politiku i projekciju ovog budžeta: jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta.
Što se tiče novih investicija, njih najmanje ima u ovom budžetu. Ovaj budžet je antirazvojni, antireformski, ovaj budžet je čisto jedna projekcija snage političkih stranaka u ovom parlamentu. S obzirom da se izvršila podela ministarstva još prošle godine kada se formirala Vlada, tačno se vidi i prema sredstvima koja su izdvojena u budžetu, kolika je čija politička moć toliko je sredstava i dobio.
S obzirom da se već odavno najavljivalo da će biti izbora, vidi se da je ovo pripremljen, jer je prvi put dat budžet, pa je povučen sa dnevnog reda, pa je došlo do određenih izmena, izborni budžet.
Što se tiče ostvarivanja izvoza, zna se da u Srbiji od 2000. do danas privreda je u totalnom kolapsu, da mi samo uvozimo, da nešto veoma malo naše robe izvozimo. To se vidi po projekciji budžeta gde se za poljoprivredu veoma malo izdvaja.
Vaše obećanja poljoprivrednicima od 100 evra, da ćete time povećati poljoprivrednu proizvodnju ili povećati agrar, nisu urodile plodom, iako ste obilazili iz okruga u okrug i slali svoje načelnike okruga da im pričaju lepu bajku. Međutim, naši građani nisu toliko naivni da poveruju u tu priču, jer oni znaju sami koliko košta šta na tržištu da bi mogli da dobiju gotov proizvod.
Što se tiče ostalih ministarstava, ovde se pominje da će se makroekonomska politika za sledeću godinu bazirati na otvaranju novih radnih mesta. Samo ne znam gde ćete otvoriti ta radna mesta, s obzirom da svakog dana se vrši privatizacija i zatvara se jedna po jedna fabrika, sve ono što je privatizovano je zatvoreno, otpušteni su radnici, a sada ovde pominjete da ćete otvoriti nova radna mesta.
Od 2000. do 2007. godine preko milion građana je ostalo bez posla. Sa ovim nacionalnim programom koji ste imali u vezi zapošljavanja, jedan veoma mali broj ljudi je mogao da bude zaposlen u ovim postojećim firmama, a to su ostala još ova javna preduzeća.
Međutim, i ona su popunjena i nema više prostora, maltene sedi po nekoliko kolega u kancelarijama i nemaju uopšte prostora da rade, a kamoli da se otvaraju nova radna mesta. To je još jedna u nizu izbornih prevara od strane DS i vladajućih stranaka koji čine ovu koaliciju.
Juče kada je kolega govorio iz G17, baš u okviru budžeta i ovih projekcija koje se planiraju za 2008. godinu, on kao da ne živi u Srbiji ili jednostavno je dobio govor koji mora da iznese ovde za govornicom, da bi opravdao sve ovo što radi ova vlada i za sve ove rezultate koje ona postiže, odnosno koje ne postiže.
Rezultati ove vlade su svakodnevni štrajkovi, počev od zdravstva, sudstva i svih ostalih privatizovanih firmi, jer svakog dana kada dolazimo na zasedanje Skupštine, možemo da vidimo naše građane koji su ostali bez posla, koji dolaze i štrajkuju i traže da ih primimo i da razgovaraju sa nama, i da li možemo da im pomognemo da nekako izađu iz ove situacije u koju ste ih vi doveli od 2000. godine do danas.
Kada smo imali Odbor za finansije i kada je gospodin ministar, zajedno sa svojim saradnicima, pokušao da opravda Nacrt ovog budžeta za 2008. godinu, posle niza primedbi koje mu je izneo i predsednik Odbora, gospođa Jorgovanka Tabaković, kao i mi poslanici SRS, po završetku tog sastanka imali smo sastanak sa predsednikom Saveta državne revizorske institucije.
Čekali smo dve godine da se državna revizorska institucija formira. Kada je trebalo da se formira, govorili smo da je to važno za državu, jer ta državna revizorska institucija upravo kontroliše kako se troši novac građana Srbije.
Međutim, na samom sastanku predsednik Saveta državne revizorske institucije gospodin Radoslav Sretenović ukazao je na niz propusta i na niz problema koji oni imaju kao Državna revizorska institucija.
Ovde je projektovano da njihov budžet iznosi 296.000. Međutim, vi ste im uskratili to, tako da ste im prepolovili budžet. Oni nemaju prostorija da rade, niti gde mogu normalno da funkcionišu i obavljaju ono za šta ih je birala ova Narodna skupština. Međutim, pored apela prema najvišim institucijama ove države i predsedniku Skupštine, Vlade i Srbije, nisu dobili adekvatne uslove za rad, tako da ove godine neće moći da urade reviziju, već će morati da angažuju određenu agenciju koja će to umesto revizorske institucije da uradi.
A znamo da u Srbiji reviziju mahom rade agencije, gde su obično vlasnici članovi DS. To je ono, kadija te tuži, kadija ti sudi. Znači, mi ćemo u narednom periodu imati revizorsku instituciju koju ćemo platiti, a nećemo imati od njih izveštaj, već ćemo imati određene agencije koje će sigurno pobediti na tenderu, i to iz redova vladajuće koalicije, koja ima svoje članove koji su vlasnici tih agencija. Kompletan izveštaj će verovatno biti pozitivan i da se sve radi u skladu sa zakonom.
Juče je gospodin Todorović upravo govoreći i o budžetu i o platama pojedinih direktora javnih preduzeća i dokazao zašto ovo nije razvojni, već potrošački budžet, jer se plate pojedinih direktora kreću čak u granicama od 500, 600, pa i više hiljada dinara. Predsednik upravnog odbora ili direktor NIS-a imaju milion dinara mesečno i koštaju građane Srbije. Tu se vidi da kada je došlo do formiranja ove vlade i do podele resora da je došlo do enormnog povećanja tih menadžerskih plata. Oni fiksne plate imaju u nekim granicama zakona. Međutim, dobijaju menadžerski dodatak koji niko ne kontroliše i koji se nigde ne prikazuje u poslovanju određenih preduzeća.
Što se tiče ostalih javnih preduzeća, i tu su enormno velike plate, to je isto i sa elektranama i kopovima, gde se isto kreću preko pola miliona dinara. Onda razne agencije, na primer, kada se SRS kada je bio prošli budžet protivila tome da se toliko agencija otvara pored postojećih ministarstava i da se ne uvećava toliki državni aparat, vi ste rekli da je to potreba da bi mogla normalno da funkcioniše i da bi mogli da ostvarite određene rezultate.
Godinu dana posle toga rezultata nikakvih nema, već samo uvećanje, sve više pomoćnika i sve više direktora tih agencija, tako da tu dolazi do podele stranačkih kvota koje imate, tako da samo zapošljavate određene članove političkih stranaka. Kao što je koleginica pre toga rekla, uslovljavate pojedine kvalitetne ljude koji, da bi se dokazali u svom radu, moraju da budu pripadnici posebno G17 i DS.
SRS neće glasati za ovakav budžet, jer smatramo da ovaj budžet nema ništa razvojnog niti reformskog, već je ovo jedan izborni budžet koji ste vi pripremili, da bi u narednom periodu i dalje obećavali građanima, kao što su obećavali svih ovih sedam, a već je i osma godina, ali veoma brzo će doći do promene na čelu same države, a nadamo se i svim ostalim institucijama. Onda ćete videti kada bude SRS i gospodin Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije, u kom će pravcu ići Srbija, da će imati svetliju i bolju budućnost.

Gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i zakon o podeli besplatnih akcija. Osvrnuću se prvo na izmene i dopune zakona o privatizaciji.
Moram da vas ispravim, gospodine Đeliću, jer sam se konsultovao sa kolegama koji su bili poslanici 2000. godine, u mandatu kada ste vi bili ministar, da SRS nije podržala zakon o privatizaciji 2001. godine. Možda je u svojim izlaganjima samo rekla da ima nekih delova zakona koji su možda bolji nego što je bio prethodni. Međutim, nije podržala ovaj zakon, tako da nije tačna ta informacija koju ste vi izneli ovde za govornicom.
Što se tiče same privatizacije od 2000-2001. godine pa sve do danas, građani Srbije su mogli da vide kako su privatizovana sva ta preduzeća. Preko 2.000 preduzeća je privatizovano, od toga veoma mali broj je nastavio dalje da radi.
Sva ta preduzeća koja su privatizovana rasprodala su svu onu imovinu koja je mogla da se rasproda, radnici su ostavljeni bez socijalnog programa, ostali su na ulici, ostali su bez posla, tako da sad imamo preko milion nezaposlenih u Srbiji.
Kolega Vukadinović je pomenuo da je raskinuta privatizacija u 280 preduzeća u Srbiji. To nije tačna informacija, mnogo više, a tek će ih biti. Znate kada? Kad bude SRS došla na vlast, jer ćemo onda putinskim metodama izvršiti proveru svih privatizacija.
Takođe sam član Odbora za privatizaciju, SRS ne učestvuje u radu Odbora, jer je predsednik Odbora za privatizaciju iz iste stranke iz koje je ministar, a to je iz G17 plus, ali pomno pratimo sve privatizacije koje se vrše u Srbiji i koje su sada u toku. Čak smo za neke privatizacije ukazivali, pa su one sprečene, posebno kada je došlo do restrukturiranja, ovo što ste vi pomenuli u elektroprivredi.
Daću vam primer pet restruktuiranih preduzeća u elektroprivredi u Kostolcu, gde je jedno od tih preduzeća Rio, trebalo je da bude privatizovano, pa kad smo intervenisali za ovom govornicom, stopirala se privatizacija Ria. Jer kao što su mnoge privatizacije u Srbiji urađene, gde je nerealno procenjena vrednost tih preduzeća, tako je pokušano i u ovom preduzeću.
Dosta tih privatizovanih firmi je zatvoreno ili je posle izvršena preprodaja tih privatizovanih preduzeća. Vidim da ste ovde u zakonu uključili zabranu, u članu 12. tačka 4., za fizička lica koja su osuđivana i protiv kojih se vodi postupak za sledeća krivična dela, pa ste nabrojali krivična dela protiv privrede, službene dužnosti, teškog ubistva, krađe itd.
Mislim da ste zakasnili, da je trebalo mnogo ranije to da uradite, jer kada je SRS ukazivala da mnogi iz kriminalnog miljea kupuju po Srbiji razna preduzeća, da ne krenem da nabrajam od velikih poljoprivrednih kombinata - Krmivo produkt itd, ko je sve to kupio, jedan od tih poljoprivrednih kombinata kupljen je i u Braničevskom okrugu, kupljena su i mnoga preduzeća koja nikada više nisu krenula da rade, već su sada u stečaju i zatvorena su. Mnogi ljudi su tada ostali bez posla.
Mnogo je prljavog novca i mnogo je novca koji je stečen na nezakonit način ušlo u mnoge budžete koje ste donosili od 2000. do danas. I sad u ovaj budžet, gde je završena rasprava i koji treba da se usvoji, ušlo je mnogo prljavog novca jer su završene sve privatizacije. Privatizacijom ovih 2.000 preduzeća koja su već privatizovana mi smo završili u Srbiji sa privatizacijom tih manjih preduzeća.
Ovi veliki sistemi koji su sada sledeći na redu, to je krupan zalogaj za naše tajkune u Srbiji, to su krupni zalogaji gde će se boriti moćne svetske firme, pominje se i Gasprom i sve ostale moćne svetske kompanije koje će učestvovati u toj privatizaciji.
Verujem da će ipak ta privatizacija biti mnogo realnija, znam za mnoga preduzeća gde su se nameštali tenderi, kako su pojedina lica zastupala određene ljude koji su sa one strane zakona i umesto njih su kupovali ta preduzeća na raznim aukcijama, gde se posle toga pojavljuju samo kao vlasnici.
Onda čujemo da je u tom i tom gradu taj i taj kriminalac kupio, da je u tom i tom gradu toliko i toliko preduzeća, tako da su maltene postali u pojedinim lokalnim sredinama gospodari tih lokalnih samouprava.
Kada smo mi na sve to upozoravali, vi ste govorili da je to politikantstvo, da ne mislimo dobro građanima Srbije, nego da hoćemo samo da ubiramo političke poene. Vidite da ste ipak došli na to i da ste sada to uvrstili. To jeste dobro, ali mislimo da je sad kasno.
Šta bih još imao da kažem u vezi zakona o privatizaciji? U ovom zakonu rečeno je da ceo postupak privatizacije omogućuje likvidacionom upravniku ili Agenciji da ona sprovede privatizaciju.
Imali smo primer zadnjeg hapšenja kompletne mafije, kako je zovu, đubretarska mafija, gde su izvršili nerealnu procenu kapitala tih preduzeća, tih kompanija i gde su kupili mnogo preduzeća društvenih koji su bili u postupku privatizacije, gde su ti mnogi stečajni upravnici koji su učestvovali u toj privatizaciji uhapšeni. Vi im ovim zakonom omogućujete da oni i dalje to rade, tako da nećemo imati kontrolu u privatizaciji još nekih preduzeća koja su ostala, koja su sada u postupku privatizacije.
Za Sartid mislim da je dovoljno govoreno svih ovih meseci i dana. Razni feljtoni izlaze, razne informacije se dobijaju, a mi smo dobili kompletnu dokumentaciju kako je izvršena privatizacija Sartida. O tome ćemo govoriti kada se budu završili izbori, kada gospodin Nikolić bude izabran za predsednika Srbije i kad budemo krenuli u raščišćavanje i proveru svih privatizacija od 2000. do 2007. godine, pa ćemo onda izneti potpune informacije, da to ne bi bila samo predizborna kampanja.
Kao što je i ovaj budžet predizborni, tako su i ovi zakoni tačno ciljani, da se sada donose, pred same izbore, a i najnoviji naslovi u vezi ovog zakona o besplatnim akcijama - mi vama akcije, a vi nama glasove.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  SRS podnela je amandman na član 4, u kome traži da se kompletan član briše.
Prvo da kažem nešto u vezi samog Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Vidi se da je ovaj zakon donet pro forme, u okviru i u svrhu predizbornih aktivnosti, odnosno da bi mogli da se raspišu predsednički izbori.
Ima mnogo manjkavosti, vi ste čuli i u prepodnevnoj i u popodnevnoj raspravi, i od kolega iz SRS da su imali velike primedbe, prvo, u vezi samog funkcionisanja službi bezbednosti, s obzirom da znamo u kakvoj je situaciji Republika Srbija.
Međutim, s obzirom da je ovaj zakon u proceduri, potrudićemo se da kroz amandmane, kao što ste čuli u prethodnom izlaganju, amandman na član 3. je usvojen, na član 4. nije. Objasniću u okviru ovog amandmana zašto je dat predlog da se kompletan član 4. briše.
Član 4. zakona glasi: Službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija, VBA i VOA, kao i organi u sastavu Ministarstva odbrane. Službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom. Službe bezbednosti imaju status pravnih lica.''
Predlaže se brisanje ovog člana 4. zbog toga što je u koliziji sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Ovaj član 4. ne bi mogao uopšte da bude sadržan u ovom zakonu. Zašto? U Ustavu Republike Srbije predviđeno je da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je ovde i predloženo u ovom zakonu.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovog zakona podrazumeva postojanje savezne države i države članice, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određenih oblasti.
Zbog toga smo i predložili da se član 4. briše, jer je u sukobu, odnosno u koliziji sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Čudi mi da onaj ko je pisao zakon nije vodio računa o tome, jer je ovo velika greška. Čudi mi da nije prihvaćen ovaj amandman SRS na član 4.
Nadam se da će i kroz ostale amandmane kolega na ovaj zakon da se izvrši poboljšanje samog zakona, jer ovakav zakon, kakav je predložen, ima velikih manjkavosti koje ne bi regulisale dobro funkcionisanje svih službi koje su obuhvaćene ovim samim zakonom.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana kolege Miletića Mihajlovića.
S obzirom na to da se u ovom amandmanu na član 37 predlaže se da se doda član 37a, to ću potkrepiti nekim događajima koji su se desili prošle godine u dva okruga u Srbiji, u Podunavskom i u Braničevskom, to su elementarne nepogode. Tada su pripadnici Vojske Srbije danonoćno branili od poplava gradove koji su bili ugroženi, kada je moglo da dođe do poplave grada Smedereva i do izlivanja Dunava u Velikom Gradištu i u Golupcu.
Iz teksta ovog amandmana vidi se da bi angažovanje inžinjerijskih jedinica i, uopšte, Vojske Srbije bilo korisno i u situacijama kada nema takvih elementarnih nepogoda ili, normalno, u ratnom stanju, kada se mogu koristiti u izgradnji infrastrukture.
Tako je, pre desetak godina, kada se ukazala potreba, inžinjerijska jedinica Vojske, tada, Srbije i Crne Gore, izgradila most u selu Vrdarcu. Zahvaljujući dobroj saradnji lokalne samouprave u opštini Požarevac i Vojske Srbije, kao i komandanta Vinka Markovskog, dolazi do realizacije ovakvih odnosa između Vojske Srbije i lokalnih samouprava, kada je najpotrebnije da se uključe sve ove jedinice.
Da bi Vojska bila dobro osposobljena i pripremljena i za, ne daj bože, ratno stanje, zna se da su veoma važne inžinjerijske jedinice, posebno kada dođe do uništavanja infrastrukture, a to su putevi, mostovi. Kada ne može da dođe do prebacivanja određenih formacija i jedinica Vojske Srbije, tada nastupaju inžinjerijske jedinice, koje treba da pontonskim mostovima i ostalim inžinjerijskim oruđima pripreme prolaz određenih jedinica koje su onemogućene.
Smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti i uvrstiti ga u ovaj zakon o odbrani koji je dat od strane Vlade.
Sada bih se vratio, gospodine ministre, na pitanje, direktno, za vas. Slušao sam vaše izlaganje pre dva dana, kada ste obrazlagali ovaj predlog zakona. Rekli ste da je u izradi zakona učestvovao kompletan jedan tim stručnih ljudi u Generalštabu. Međutim, čuli smo danas, suprotno vašem izlaganju, izlaganje kolega iz SRS-a koje su imale određene informacije da je u međuvremenu penzionisano dosta stručnih i visokoobrazovanih ljudi, generala i doktora nauka, jer rang generala je rang doktora nauka.
Jedan od tih generala je i naš potpredsednik Skupštine i član SRS-a, gospodin Delić. On je penzionisan pre vas, ali hoću da kažem da je sada taj rang generala i tako kvalitetnih ljudi koji su, školujući se, i postigli određene rezultate u svojoj karijeri, otišao u penziju, a, u međuvremenu, na važne vojne funkcije dolaze lica koja, možda, nemaju dovoljno iskustva u ovako važnom poslu, niti imaju iskustva što se tiče samog Ministarstva odbrane.
Rekli ste da je bio na sajtu ovaj predlog Vlade, da je dosta korisnika sajta dalo mišljenje o tome kakav je taj predlog. Niste nam konkretno rekli kakve su sve bile primedbe ili pohvale.
Sve je bilo pohvalno? Ne bih rekao, gospodine ministre, s obzirom na to da ste mogli danas da čujete, u prepodnevnoj raspravi, dosta kritika na ovaj zakon.
Postavio bih vam jedno konkretno pitanje. S obzirom na to da se u svojim izjavama, a i u izjavama gospodina Tadića, aktuelnog predsednika Srbije, stalno pozivate na to da ćemo se priključiti NATO alijansi, a s obzirom na to da nema nikakvog zakonskog uporišta u tome, niti bilo kakve odluke najvišeg zakonodavnog tela, a to je ova skupština, ne znam ko vam daje pravo da to izjavljujete ili da dajete mišljenje, možda, jedne političke stranke?
Gospodin Tadić, koji se više ponaša kao pripadnik DS-a nego kao predsednik svih građana Srbije, a i vi, kao ministar Vojske, trebalo bi da nastupate u ime svih građana Srbije i svih narodnih poslanika. Ne znam ko vam daje pravo da se u tom kontekstu izjašnjavate.
Još nešto što se tiče samog materijalnog stanja, s obzirom na to da imamo dobru saradnju s oficirima Vojske Srbije. U razgovoru s njima, čak i u svojoj porodici imam jednog rođaka, doduše, penzionisani je general, o tome kako su ranije živeli i kakve su imali mogućnosti da se bave svojim poslom a da njihova porodica bude obezbeđena, u smislu da im budu zaposleni članovi porodice, može se saznati da sada, apsolutno, ne mogu da prežive s platom koju imaju.
Prvo, stambeno pitanje im nije rešeno. Imamo mnoge oficire koji žive, posebno ove niže oficire, u kasarnama, i znamo da putuju, na primer, iz grada gde im živi porodica, po 200, 300 kilometara, stanuju u kasarni i odvojeni su od porodice. Nemaju nadoknadu za taj odvojen život, ili je ona veoma mala. Jednostavno, ne mogu da prežive u ovim uslovima.
Sada očekujemo da u takvoj jednoj apatiji podignemo moral Vojske, kada nam je država u opasnosti, kada imamo pretnje proglašenja nezavisnog Kosova i Metohije.
Treba više da se založite i da se bavite time, da se bavite onim za šta vas je imenovala ova skupština, doduše, većina koja čini ovu skupštinu, a ne da izvršavate slepo ono što, verovatno, imate kao obavezu prema onim istim koji su vas i doveli na vlast.
Mogu da vam kažem, a to će se videti na ovim izborima, kada bude izbor za predsednika Srbije i kada bude gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika Srbije, zašto je ovo što sam do sada govorio glas naroda. Zato što građani nisu za to da se ide u NATO alijansu i da se priključimo onima koji su nas 1999. godine bombardovali, bez odluke Saveta bezbednosti i svega ostalog. Vi slepo slušate samo ono što dobijete kao nalog iz NATO-a.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. S obzirom na situaciju kakva je u našoj državi i, ono što svi znaju, da nam predstoji jedan od najtežih trenutaka za državu Srbiju, da nam preti otimanje Kosova i Metohije i mogućnost eskalacije nasilja i ostalo što može da prouzrokuje, normalno je da u jednoj uređenoj državi treba sve službe, a posebno službe bezbednosti, da budu stavljene pod kontrolu i da se tačno ima procena kakva je situacija u takvim kriznim žarištima, gde može doći do eskalacije u nešto krupnije.
Dosta mojih kolega već je govorilo o tome da u Predlogu ovog zakona koji je pred nama ima dosta manjkavosti i da se vidi da je ovaj zakon donet samo zato da bi se ispunila forma radi raspisivanja predsedničkih izbora. Vama je, izgleda, jedino to bitno, mislim na Demokratsku stranku, s obzirom na to da se vidi da su ovde dosta data ovlašćenja predsedniku Republike u odnosu na predsednika Vlade.
U članu 2. zakona definisano je da su pripadnici službi bezbednosti dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i opštim aktima i da ne mogu da budu članovi političkih stranaka. Znamo da je posle 5. oktobra došlo do velike transformacije službi bezbednosti, da je i u BIA, a i u vojnim bezbednosnim snagama došlo do promene, pri čemu je preko 500 pripadnika tih službi penzionisano ili raspoređeno na druga radna mesta, a da je dosta vaših političkih istomišljenika (a ne možemo da dokažemo da su i pripadnici vaših stranaka) po vašem nalogu imenovano na najviše funkcije u svim ovim strukturama službi bezbednosti. Ovo što je dato u članu 2. apsolutno se negira.
Što se tiče same kontrole rada i delovanja svih ovih službi bezbednosti, ovde u zakonu je dato da to radi Odbor za bezbednost Skupštine Srbije. Međutim, vi ste u članu 17. već naveli - ako je direktor službe bezbednosti sprečen, može da pošalje svog ovlašćenog predstavnika. Međutim, vidimo da kada gospoda ministri, koji treba da budu ovde kada se obrazlažu pojedini zakoni, ostave svog pomoćnika ili ovlašćeno lice, ono ne može da nam da nijedan odgovor jer nema ovlašćenja od ministra. A kada se radi o ovako ozbiljnim i važnim pitanjima za funkcionisanje države, sigurno niko od pomoćnika ili zamenika ne može da da konkretne odgovore.
Sednicom Odbora predsedava predsednik Odbora, koji zajedno sa članovima, koje biraju odnosno predlažu političke stranke, postavlja pitanja i traži odgovore na pojedine situacije.
Poslanici Srpske radikalne stranke insistirali su, kada je došlo do hapšenja generala Tolimira, da se daju tačni i konkretni odgovori gde je bio uhapšen general Tolimir, da li se to desilo u Republici Srbiji ili, kao što je dato zvanično saopštenje, u Republici Srpskoj. Međutim, oni nisu odgovorili na to. Mi imamo saznanja da je to urađeno baš ovde, u Beogradu, i mi smo tog dana kada je došlo do hapšenja odmah tu informaciju izneli u javnost. Međutim, od onoga od koga je trebalo da dobijemo informaciju nismo je dobili, tako da, faktički, Odbor za bezbednost Skupštine Srbije i nema nekih velikih ingerencija - može da postavlja pitanja i da traži, ali nema nikakvu mogućnost sankcionisanja bilo kakvih nepravilnosti u radu bezbednosnih organa u Republici Srbiji.
Srpska radikalna stranka ne može da glasa za predlog ovog zakona, jer u samom zakonu ima dosta manjkavosti, nije se radilo na njemu studiozno, već je urađen pro forme, samo da bi se ispunio još jedan od zahteva i da bi se raspisali predsednički izbori.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan Predlog zakona o spoljnim poslovima.
U prepodnevnoj raspravi govorile su moje kolege iz Srpske radikalne stranke, a i gospodin Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe, danas je dosta toga rekao o samom zakonu i uopšte o našoj diplomatiji, koja je trenutno u veoma, veoma lošem stanju.
Urušavanje naše diplomatije počelo je još od 2000. godine, posle "buldožer revolucije", kada je za ministra inostranih poslova bio imenovan gospodin Goran Svilanović, koji se zdušno trudio da ne zastupa srpske interese, nego je vodio antisrpsku politiku i slepo slušao svoje mentore koji su ga i postavili na to mesto.
S obzirom na to da je bio postavljen na tako važnu funkciju on je trebao u tom trenutku, kao što je bilo tada od 2000. godine krenulo da se obećava da će se rešiti pitanje i Kosova i Metohije i da će Srbija ući u određene integracije evropske i da će brz put u Evropsku uniju biti. Međutim, od svega toga videli smo samo da je Goran Svilanović uspeo sebe da obezbedi; kada više nije bio ministar imenovan je od strane Evropske unije na određenu funkciju, koju je obavljao sve dok ga ponovo nisu vratili u Ministarstvo inostranih poslova, gde je sada savetnik ministra gospodina Jeremića.
Iskreno, ja imam pozitivno mišljenje o tome da treba mlade ljude postaviti na određene funkcije, međutim, ne verujem da to što imaju takve savetnike poput Gorana Svilanovića može išta dobro da donese ovoj Srbiji, s obzirom na to da je on za vreme svog mandata pokazao koliko se zalaže za Srbiju, za srpske interese i za očuvanje Kosova i Metohije i za rešavanje pitanja Kosova i Metohije tada. Posle toga na scenu stupa, ja mislim, najveće zlo koje je moglo da se zadesi, a to je postavljenje Vuka Draškovića za ministra inostranih poslova. Njemu je njegova supruga delegirala ko će mu biti gde ambasador, pa je onda krenulo da se postavlja po stranačkoj liniji, a i čak po privatnoj liniji. Tako su određeni ambasadori postavljeni u veoma važnim državama, gde je trebalo da uspostavimo jake diplomatske odnose radi rešavanja problema koje smo imali u svojoj državi i u okviru svoje države. Imali smo slučaj da je svog ličnog lekara predložila i da je on imenovan za ambasadora; pa smo imali određene pisce, koji su nas brukali u državama gde su bili ambasadori, jer su se nedolično ponašali na tako važnoj funkciji. Svaki ambasador predstavlja našu državu i treba da bude, prvo, školovan diplomata i treba da ima osnovni kodeks ponašanja, kao jedan predstavnik države.
Posle toga dolazi nam imenovanje nove vlade. Gospodin Jeremić je sada već nekih šest meseci na toj funkciji i na tom položaju kao ministar inostranih poslova. Gospodin Nikolić je takođe i danas rekao - kad god bude zastupao interese Srbije i interese očuvanja Kosova i Metohije, imaće podršku Srpske radikalne stranke. Međutim, čini mi se da se u nekim svojim nastupima verovatno zaboravi i počne da zastupa interese samo svoje stranke.
Bilo je primedaba danas i na tekst ovog zakona. Što se tiče Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine Republike Srbije, gde su poslanici SRS izdvojili mišljenje, moglo se čuti koje su to sve primedbe.
Jedna od tih primedaba odnosila se na to što u ovom zakonu nije bilo člana u kome se jasno definiše kako se kontroliše rad Ministarstva inostranih poslova, jer Skupština, po Ustavu Republike Srbije, za koji smo svi glasali, osim pojedinih stranaka, kontroliše rad kompletne Vlade, a ujedno i Ministarstva inostranih poslova. Pored toga, bio je predlog da se u okviru Ministarstva inostranih poslova podnose izveštaji Narodnoj skupštini, gde bi prvo nadležni Odbor za inostrane poslove, a i sama Skupština mogli da vrše kontrolu rada Ministarstva inostranih poslova i toga kakvu politiku sprovodi Ministarstvo inostranih poslova.
Pored toga, baš da bi se izbeglo ovo o čemu sam govorio i da se više ne postavljaju ili ne imenuju ambasadori koji nemaju adekvatnu stručnu spremu, niti su kao ličnosti pogodni da budu na tako važnim funkcijama, Odbor za inostrane poslove Skupštine Republike Srbije treba da izvrši kontrolu, odnosno da obavi razgovor sa predloženim kandidatima za ambasadore. Međutim, videćemo da li će se kroz amandmane koje je podnela Srpska radikalna stranka uvažiti sve ovo o čemu smo govorili, da bi se eventualno popravili neki delovi ovog zakona, da bismo mogli u okviru ovog predloženog zakona da ispravimo ono što nije prihvaćeno, a bilo je predloženo. Bilo je obećanje ministra da će se tekst zakona koji je tada bio u razmatranju promeniti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 17. koji glasi da se reči "31. decembra 2009. godine" zamene rečima "30. jun 2008. godine". Pre nego što počnem da govorim o amandmanu, daću neke uvodne podatke u vezi sa tržištem osiguranja u Srbiji, a i uporedno sa zemljama u našem regionu.
Stabilno i jako tržište osiguranja jeste veoma važno za razvoj tržišta kapitala. Pošto su među glavnim igračima na ovom tržištu upravo osiguravajuće kuće kao institucionalni investitori, procenjuje se da je potencijalna veličina tržišta osiguranja u Srbiji oko 480 miliona evra. Učešće osiguranja u bruto društvenom proizvodu je 2,1% bruto premija osiguranja po stanovniku, što iznosi oko 64 evra. Prosečan rast u periodu od 2004. do 2006. godine iznosio je oko 50%, s tim što je osiguranje života u životnom osiguranju udvostručilo svoj udeo u ukupnim bruto premijama. Ukupna bruto premija osiguranja u devet meseci 2006. godine iznosila je oko 360 miliona evra, od čega 89% čine premije neživotnog osiguranja.
Trenutno na našem tržištu posluje 17 osiguravajućih kompanija, od kojih se tri bave reosiguranjem. U većinskom stranom vlasništvu ima sedam osiguravača, dok dve najveće domaće osiguravajuće kuće, "Dunav osiguranje" i DDOR Novi Sad, kontrolišu oko 60% tržišta osiguranja. Distribucijom se osim samih osiguravajućih kuća bave još i agencije, i posredničke i zastupničke, a prošle godine su i komercijalne banke dobile mogućnost za prodaju osiguranja.
Iako je koncentracija osiguravača na tržištu veoma visoka, u 2006. godini su na domaće tržište ušle i strane osiguravajuće kuće, računajući na svoj udeo kolača, ne sa namerom da otimaju tržište postojećim kućama već zbog svog velikog potencijala rasta tržišta, pre svega u oblasti životnog osiguranja. S tim u vezi, očekuje se da će se širenje tržišta kretati u oblasti životnog osiguranja.
Kada gledamo uporedno kako su i da li su zemlje u našem regionu izvršile privatizaciju, daću uporedne podatke kako je to urađeno u Sloveniji i u Hrvatskoj.
S obzirom na to da se kod nas planira privatizacija gde bi se kompletno tržište predalo stranim osiguravajućim kućama, a informacije su da se italijanska "Delta Đenerali" bori za tržište osiguranja u Srbiji, i "Unika", koja je kupila "Cepter osiguranje", vidi se da se ovim zakonom priprema da se kompletno tržište, koje kontrolišu sada društvena, odnosno državna osiguranja od 65 posto, prepusti ovim stranim osiguravajućim kućama. U igri su i "Viner štediša" i "Grave", austrijske osiguravajuće kuće, a ja ću vam sada dati uporedne podatke sa koliko procenata oni učestvuju u zemljama u okruženju, odnosno u Sloveniji i Hrvatskoj, a koje su već prošle ovu fazu.
"Kroacija osiguranje" kontroliše 35 posto svog tržišta, a domaće osiguravajuće kompanije su i dalje dominantne na samom tržištu osiguranja. Od 25 postojećih osiguravača, prvih pet kontrolišu 72 posto, a strane osiguravajuće kuće ušle su na tržište 1996. godine, a od toga "Alijans" učestvuje, a to vam je nemačka osiguravajuća kompanija, samo sa 8,5 posto, dok ostale jake evropske kuće osiguranja učestvuju od dva do četiri posto na njihovom tržištu.
Kada pogledamo Sloveniju, oni imaju najveću osiguravajuću kuću "Triglav", ona je i dalje državna i kontroliše oko 40 posto tržišta osiguranja. Strane osiguravajuće kompanije, poput "Grave" i "Vinera", imaju ispod dva posto tržišnog učešća.
Vidi se da su zemlje koje su u okruženju, odnosno u regionu, zadržale dominantan položaj na tržištu osiguranja, gde kontrolišu većinski deo, što je kod nas sada slučaj, a posle donošenja ovog zakona mi ćemo prepustiti stranim kompanijama da nam kompletno osiguranje i tržište osiguranja, koje je sada u ekspanziji, preuzmu.
Zato je SRS ovim amandmanom tražila, ako već hoće da učestvuju u procesu privatizacije, da im se smanji rok sa 31. decembra 2009. godine, to su dve godine, na 30. jun 2008. godine, da ne bi stekli još veću finansijsku moć, ako je već poseduju, da kupe tržište našeg domaćeg osiguranja; da im se smanji rok da ne bi imali prostora da preuzmu kompletno tržište. Hvala.