Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, gospodine ministre, što se tiče zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, komentar poslanika SRS mogli ste da čujete u prepodnevnom izlaganju. Zašto mi pribegavamo tome da uzimamo zajam od Saveta Evrope? Naše domaće bankarstvo posle 2000. godine je totalno uništeno.
Jednostavno, posle dolaska DOS-a na vlast i silnih obećanja, počev od toga da će infrastruktura koja je u bombardovanju 1999. godine uništena, u vrednosti od preko 100 milijardi dolara, biti nadoknađena od prijatelja iz Evrope i Amerike, od toga se nije ništa obistinilo. Dobili smo neka sitna sredstva u odnosu na ono što je trebalo da bude nadoknađeno državi Srbiji, tada Srbiji i Crnoj Gori.
Međutim, od toga nije bilo ništa. Jednostavno, došlo je do rasparčavanja i uništavanja i ono malo privrede što je funkcionisalo u našoj državi.
Kada je u pitanju bankarski sistem, poznata je ona velika prevara što se tiče Nacionalne štedionice i obećanja tadašnjeg guvernera Mlađana Dinkića da će jedna najjača domaća banka izvući ovu privredu iz kolapsa, uz pomoć Svetske banke i Evropske banke za razvoj. Međutim, od toga nije bilo ništa, došlo je do prodaje i te Nacionalne štedionice, koja je u međuvremenu sve značajne objekte tadašnjeg SDK preuzela kao svoje.
Sada dolazi do prodaje svih tih objekata, do otpuštanja svih tih radnika iz domaćih banaka i, evo, dolazimo do toga da se sve više i više zadužujemo i da zadužujemo ovu državu Srbiju.
Što se tiče pomoći u obnovi, poslanici Srpske radikalne stranke normalno podržavaju to da se nadoknadi gubitak svim građanima koji žive u tom delu Srbije. Srpska radikalna stranka je pokazala, kao najveća stranka, da je stranka koja brine o svojim građanima; kada su bile poplave u naselju Jaša Tomić, izgradila je iz sopstvenih sredstava... Pitam vas, koja je od vaših stranaka, koja je sada na vlasti, izdvojila bilo koja sredstva, sopstvena sredstva, ne državna, budžetska, da izgradi neku od kuća ili da pomogne tim našim građanima koji žive u tim poplavljenim područjima.
Što se tiče pomoći našim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, Srpska radikalna stranka je pokazala koliko brine i kako se stara o svojim građanima, iako nije na vlasti, pa je iz sopstvenih sredstava izdvojila i izgradila kuće i na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče ovog zajma, kao što je rekla koleginica, vidi se ovde da su veća sredstva već potrošena nego što su predviđena po ovom sporazumu i po ovom zakonu, koji je i ranije ratifikovan od strane Vlade, a sada treba da bude od strane Skupštine, tako da se vidi da se sredstva već troše nenamenski, da se ne poštuje ovaj predlog zakona koji je danas u proceduri i u raspravi.
Što se tiče ovog drugog pitanja, Sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Indije, pošto je Srbija pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, poslanici SRS podržavaju da se ovaj sporazum sa Indijom ratifikuje, s obzirom na to da je i ranije bio veliki suficit od strane tadašnje Savezne Republike Jugoslavije u trgovinskoj razmeni između Jugoslavije i Indije.
Međutim, sa iznurivanjem države i ekonomskim sankcijama došlo je do toga da smo imali deficit u toj robnoj razmeni koja je kasnije i ratom prekinuta. Sada je, na insistiranje Republike Indije, došlo do inicijative da se ta saradnja i nastavi.
Kada su vam poslanici Srpske radikalne stranke govorili da treba nastaviti i uspostaviti kontakte sa Rusijom, Indijom i Kinom, svi su se, i u lokalnim parlamentima i u republičkom parlamentu, izrugivali tome i govorili kako vi imate velike prijatelje u Zapadnoj Evropi i u Americi, da će oni mnogo da pomognu ovoj državi, a vidimo da se sada vraćate na sve ono o čemu su vam govorili poslanici SRS i na čemu su insistirali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, što se tiče ovog seta predloga zakona o potvrđivanju svih ovih konvencija, s obzirom na to da ću ostaviti malo vremena i ostalim kolegama, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, koji je podnela Vlada 23. jula 2007. godine.
Čitajući ovaj predlog, koji je sigurno potekao iz vašeg kabineta prema Vladi na usvajanje, mogu da kažem da je ovaj predlog loš. Međutim, u samom obrazloženju zašto se radi po hitnom postupku, opet ste naveli da je to veoma bitno, kao i u Predlogu za Kjoto protokol, u vezi Konferencije životne sredine za Evropu, koja se održava u Beogradu od 10. do 12, da je bitno "u pravcu dobijanja finansijskih sredstava od međunarodnih organizacija za investicione projekte za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata u našoj zemlji".
Malo smo skeptični i nismo ubeđeni, mi poslanici SRS, da će baš to tako biti, a izložiću vam iz konkretnih primera zbog čega. Opština iz koje dolazim, opština Požarevac sastoji se iz dva grada, iz Požarevca i Kostolca, i 24 seoska naselja. Kostolac je, kao što sami znate, jedan od vodećih energetskih giganata u Srbiji, posle Obrenovca.
Postoje tri bloka termoelektrana: Kostolac A i B i Termoelektrana "Drmno". U toku NATO bombardovanja 1999. godine grafitnim bombama bio je izbačen kompletan energetski sistem Kostolca, koji je tada veoma oštećen. Isto se desilo i sa velikim sistemom elektrana u Obrenovcu, kada su grafitnim bombama, čak i raketama pogodili one glavne transformatore za prenos električne energije. To su bila ogromna razaranja tog energetskog sistema, za koji je Republika Srbija morala da izdvoji ogromna sredstva, da bi te sisteme stavila ponovo u pogon, da bi moglo normalno da funkcioniše.
Posle 2000. godine i dolaska DOS na vlast vi ste obećavali da će prijatelji iz Amerike, iz EU, da obezbede sredstva i da će se pokrenuti svi ti sistemi, da će doći do rekonstrukcije, da će mnogo bolje da se živi i mnogo bolje funkcioniše u Srbiji. Od toga nije bilo ništa, osim što smo dobili mogućnost za nove kredite, a zemlja je i ovako već bila iznurena desetogodišnjim sankcijama, tako da smo ponovo pristupili dužničkom ropstvu, jer smo se zadužili da bismo mogli ponovo sve te sisteme koji su potrebni za normalno funkcionisanje jedne države, da stavimo u normalan pogon.
Ne mogu da kažem da ništa nije urađeno, ali dobili smo prošle godine samo jednu donaciju od pet miliona evra, gde su ugrađeni elektrofilteri na dimnjacima u kostolačkoj Elektrani, znači samo na jednoj. Ta elektrana služi za grejanje Požarevca i Kostolca. Ostale elektrane nisu imale sredstava, niti je ''Elektroprivreda'' imala sredstava da uloži da bi ugradila i u ostale, tako da su emisije gasova i dalje na veoma visokom nivou.
Monitoring stanice ne postoji u Kostolcu. Pozvao bih vas da dođete i da obiđete grad Kostolac i taj energetski sistem, pošto je to u vašem resoru. Znam da imate u lokalnoj samoupravi nadležne inspektore koji kontrolišu to.
Međutim, mislim da bi ipak trebalo vi da dođete, s obzirom na to da tu nije samo problem u samoj emisiji gasova, već ima jedan veliki ekološki problem, da kažem jedna ekološka bomba na nekih 300 hektara, a to je pepelište koje ugrožava život i zdravlje svih stanovnika opštine Požarevac, najviše Kostolca i sela oko tog pepelišta i elektrana. Naravno, to se prenosi i na Požarevac, čak i na drugi region, dolazi i do Smedereva, s obzirom na to da ruže vetrova prenose sve te čestice.
Šta se dešava? Čak se i na drugu stranu Dunava pepeo raznosi ružama vetrova i kada su jake košave, tako da, maltene, u tim danima kompletan Dunav ne može da se vidi. Zagađen je i Kovin, zagađeno je i Bavanište i sva ostala sela koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, baštovanstvom. Mnogi poljoprivrednici su ulagali proteste kod nadležnog Ministarstva poljoprivrede, jer im se dešava da u svojim poljoprivrednim proizvodima imaju pepela, npr, kada se otvori kupus ili bilo koji poljoprivredni proizvod koji se gaji na tom delu njihove teritorije.
Da bi sve to sprečili sigurno da moramo da uložimo velika sredstva. S obzirom na to da ide konkurs NIP u vezi svih projekata, npr. opština Požarevac je konkretno konkurisala u vezi sanacije postojećih deponija i za izgradnju jedne regionalne deponije. Ujedno smo konkurisali i predlagali smo da i same elektrane konkurišu, u smislu sanacije postojeće situacije u njihovim elektranama.
Po izjavi najviših rukovodilaca, u termoelektranama je napravljena neka strategija od 2005. do 2014. godine, o smanjenju emisije sumpornih oksida i smanjenju ostalih štetnih gasova. Međutim, oni to sigurno sami ne mogu da sprovedu.
Znači, dajem vam neko uputstvo, u smislu da se ove godine mnogo više sredstava odvoji u programiranju budžeta za 2008. godinu. Dobro je to što se krenulo sa brigom o zaštiti životne sredine i uopšte brigom o zemlji, vazduhu i vodi.
Vinovnici smo da u velikim gradovima nemamo rešen ni problem otpadnih voda. Grad Beograd nema rešen program, direktno se u Dunav i Savu ispuštaju otpadne vode. Bilo bi razumljivo za glavni grad Srbije, za jednu prestonicu koja ima preko dva miliona stanovnika, da ima to rešeno.
Isto tako, što se tiče odlaganja komunalnog otpada, ni u Beogradu nemaju ekološku deponiju. Što se tiče upravljanja komunalnim otpadom, ima strategija Vlade od 2003. godine, gde je planirano da se uradi 29 regionalnih deponija u Srbiji. To jeste dobro. Međutim, do sada nijedna deponija nije izgrađena.
U toku je izgradnja regionalne deponije u Kikindi, gde je predsednik opštine, gospodin Blažić, već krenuo u proces izgradnje. Firma "Asa" iz Češke radi izgradnju te regionalne deponije.
Inače, imamo samo dve ekološke deponije, a to su opštinske, u opštini Gornji Milanovac, to je bila donacija neke nevladine organizacije iz Norveške, a što se tiče opštine Vranje, to je isto opštinska deponija, jedina koja je ekološka – ''Meteris''. Međutim, ona ne može da zadovolji svojim kapacitetima i ostale opštine u Srbiji.
Evidentan je problem da se svakodnevno susrećemo sa problemima u vezi ekologije, posebno u vezi zagađenja i zemlje, i vazduha i vode. Veliki zagađivači jesu i te deponije otpada, zbog toga što se odlaže na smetlište. To nisu deponije, mi u manjim opštinama i gradovima zovemo ih deponije, međutim, male lokalne samouprave nisu u mogućnosti, jer su im budžeti veoma skromni, da oni sprovedu, i da oni izgrade za svoju opštinu. Dobro je što je strategija Vlade da se radi to na regionalnom nivou.
Međutim, malo se od toga nešto odradilo. Prethodna Vlada nije odradila ništa u vezi toga. Prošle godine, doduše, bio je konkurs za dodelu sredstava za izgradnju tih deponija i posle toga se stalo na tome. Doduše, bilo je nagoveštaja da će i ove godine preko vašeg Ministarstva biti konkurs za dodelu novih sredstava i to su jedine mogućnosti da bi mogli da sačuvamo našu životnu sredinu i da ostavimo, kao što su i pre mene koleginice i kolege rekli, za nova pokoljenja, da žive u zdravijoj i boljoj životnoj sredini.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je izmena i dopuna Zakona o osiguranju, s predlogom da se pripreme osiguravajuća društva za novu privatizaciju. Ovo sve podseća na privatizaciju bankarskog sistema, gde smo svedoci da, posle privatizacije bankarskog sistema u Srbiji, više nemamo domaće bankarstvo, već samo strane banke koje diktiraju kamatu na tržištu, koja je abnormalno velika, pa smo postali dužničko društvo.
Ja ću se osvrnuti na članove 20. i 21 Predloga zakona, kada govorimo o privatizaciji. U članu 20. predloženih izmena i dopuna Zakona o osiguranju dat je predlog da to bude 70% društvenog kapitala koji se privatizuje.
Govoreći u uvodnom izlaganju, ovlašćeni predstavnik Jorgovanka Tabaković je iznela uporedne brojke i procente sa kojima u zemljama u okruženju učestvuju domaća osiguranja, kao i sa kojim procentom učestvuju strana osiguranja.
Tu se vidi da, ipak, zemlje u okruženju nisu radile kao prošla vlada, kada je privatizovala banke, niti kao ova sada, koja priprema privatizaciju osiguravajućih društava, faktički, stvara prohodnost da se za veoma malo novca kupe osiguravajući sistemi i osiguravajuća društva u Srbiji.
Procenjuje se da je potencijalna veličina tržišta osiguranja u Srbiji oko 480 miliona evra. Mi u Srbiji imamo još dve velike domaće kompanije, a to su "Dunav osiguranje'' ADO i "DDOR" Novi Sad, koje pokrivaju i kontrolišu oko 65% osiguranja. Sve najveće sisteme i u životnom i u neživotnom osiguranju pokrivaju ove dve državne, ili društvene kuće, koje posluju odlično, jer su imale dobru poslovnu politiku, pa su preživele sve moguće transakcije u društvu, od sankcija, bombardovanja i svih ovih promena koje su nastale od 2000. do 2007. godine.
Međutim, šta se dešava? Moćne strane kompanije osiguravajućeg društva koje su na tržištu u Srbiji, a postoji ih već 17, pokušavaju da preuzmu kompletno tržište, odnosno ove dve moćne kompanije i ova dva moćna državna osiguranja.
Zato je SRS uložila amandman da se smanji taj procenat, da to ne bude 70% privatizacije društvenog kapitala, već da bude 49%, a da sa 51% ostane država većinski vlasnik.
Mi razmišljamo o tome da treba zaštititi ove dve domaće osiguravajuće kompanije, bitne za Srbiju i, uopšte, za sve radnike u njima, jer, kao što je već rečeno, kada novi vlasnik dođe, prvo što uradi, to je da izvrši reorganizaciju, da li banaka, da li osiguravajućih društava, i da sve ljude koji mu ne odgovaraju u tom sistemu, jednostavno, otpusti.
Svedoci smo da je, posle privatizacije koja je do sada urađena, preko milion ljudi ostalo bez posla.
Danas možete da ih sretnete i vidite kako rade, da kažemo, umesto najsloženijeg posla za koji su se školovali i za koji je država izdvajala godinama, i njihovi roditelji, u kom su postali sigurno vodeći eksperti, na buvljim pijacama, prodaju švercovanu robu, ili rade najniže poslove u nekim preduzećima koja su htela da ih prime.
Za to vreme, u svim tim kompanijama možete da vidite vaše partijske drugove kako se zapošljavaju, u bankama, koji nemaju ni dan radnog iskustva, ali bitno je da je neko iz te političke stranke završio posao da uđe neka banka u neki od gradova.
Tako će, verovatno, biti i sa osiguranjem i, normalno, za njih se stvara prostor, bez obzira na stručnu spremu, radno iskustvo i sve ono što je propisano i što oni traže u konkursima koje javno raspisuju u dnevnim listovima ili časopisima, u kojima traže radnike za nova radna mesta.
Da bi se zaštitila domaća osiguravajuća društva, mi smo predložili da država ostane većinski vlasnik umesto da privatizuje 70%. Ukazali smo i na neophodnost da se član 21. kompletno izbriše, s obzirom na to da ste ovde predložili da se legalizuje, odnosno da se u procesu ili postupku privatizacije osiguravajućih društava isplati naknada ostvarena zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, tj. provizija.
Vinovnici smo toga kako smo privatizovali ''Sartid'', za koji novac je on privatizovan, gde je za veoma mali iznos otišao tako jedan veliki sistem, pa se sada pominju ogromne proviziji da su dobili određeni ministri i određeni članovi Vlade koji su učestvovali u toj privatizaciji i svakog dana se pojavljuju neki novinski članci.
Znači, sada hoćete samo da legalizujete te tokove, u smislu da to bude sve u okvirima zakona, što smatramo da je nedopustivo, jer će se sigurno desiti ovo o čemu sam govorio - domaća osiguravajuća društva biće prodata i izgubiće kontrolu nad 60% tržišta u Srbiji, jer sve osiguravajuće kuće koje su sada zainteresovane za privatizaciju, počev od ovih moćnih i velikih, kao što je ''Unika'', ''Viner broker'' i ''Gral'', svakog dana u nekom od gradova otvaraju svoja predstavništva, gde možete da sretnete njihove agente kako idu od kuće do kuće, ili od firme do firme i nude osiguranja.
Dobro je to što su naši građani skeptični prema tim osiguravajućim društvima koja se otvaraju u Srbiji i imaju i dalje poverenja u ova domaća, mada je kod nas, što se tiče životnog osiguranja, tek sada to u ekspanziji.
Naime, zbog ekonomske situacije u našem društvu, građani nemaju sredstava da od svojih ličnih dohodaka, doduše, samo oni koji rade, jer imamo mnogo nezaposlenih, izdvoje za dopunsko osiguranje života ili za dobrovoljno penzijsko osiguranje, mada se ta slika malo popravlja.
Zato i idu i izmene i dopune osnovnog zakona, da bi se pripremio teren da strane osiguravajuće kuće preuzmu domaće tržište i da se, jednostavno, utope, a da nestanu dva moćna osiguravajuća društva, kao što je ''DDOR'' i ''Dunav osiguranje'' u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je set zakona koji je na dnevnom redu. Kao što je i ovlašćeni predstavnik Vjerica Radeta danas u svom izlaganju rekla, o ovako važnim zakonima ne treba ovako raspravljati, ne treba objediniti raspravu, ali vi ste, ipak, to učinili. Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo pokušati da vam ukažemo i na nedostatke ovog seta zakona koji je danas pred nama.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, SRS je uočila dosta nedostataka u pojedinim članovima ovog zakona, tako da je i na to uložila određene amandmane, o kojima će se naknadno raspravljati. Dosta je govorila i koleginica Jorgovanka Tabaković o članu 3, o sukobu interesa i o tome da član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji. Ja ću se usredsrediti na član 4. U članu 4, član 16. stav 2. menja se i glasi, tj. zakletva koju polažu svi ministri i predsednik Vlade glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen čuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije''.
Mi smo dali amandman na zakletvu, odnosno na član 4, jer, kao što je rečeno danas, pojedini ministri teško da mogu svojom čašću da se obavezuju da će poštovati Ustav i zakon. Jer, imate ministre koji govore o sebi i o svojim kadrovima iz stranaka, a oni obavljaju određene važne funkcije u nekim novim preduzećima; rečeno im je da malo raduckaju, a oni su, kao, mnogo zahvatili, pa su napravili ogromne afere - u Ministarstvu kod Velimira Ilića.
Da ne pričam o Mlađanu Dinkiću i aferama koje se protežu još iz prošle vlade, a sada nastavljaju i dalje to da rade i teško da mogu građani Srbije njima da veruju.
Zato je SRS dala amandman kojim bi zakletva glasila ovako: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije. Poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno''.
Što se tiče izmene i dopune Zakona o Vladi, imamo još nekoliko članova, tu vam je član 5, gde se reč "funkcioner" zamenjuje rečima "državne službenike na položaju". SRS je uočila da je ostavljena ista mogućnost kao u prošloj vladi, kada je Mlađan Dinkić, odnosno G17 plus, podneo ostavke, ali su i dalje zapošljavali svoje stranačke kadrove i tako opterećivali budžet Republike Srbije.
Da se to ne bi desilo, u slučaju da ponovo Mlađan Dinkić i G17 plus tome pribegnu, kada osete da ova vlada tone ili da će doći do pada Vlade, da ne bi opet napunili ostala ministarstva, pošto smo svedoci da se ovih dana, u svako od ministarstava, dovode novi kadrovi kao savetnici, doduše, kod vas, ministre, nisam čuo da imate nove savetnike, ali u ostalim ministarstvima ih ima, ukazali smo na član 5, odnosno da ima nedostatke. Da se ne bi pružala mogućnost da, i kada je ministar u ostavci, zapošljava svoje kadrove, ukazali smo na ovaj član 10, odnosno član 23. stav 1, koji se menja i glasi: ''Ministar može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Vlade, a koju predsednik Vlade prosleđuje predsedniku Narodne skupštine''.
Tako je bilo i kada je bila prošla vlada. Da se ne bi sve ponovilo, dat je predlog da se, u članu 10, reč "prosleđuje", zameni rečju "dostavlja", tako da je ovo amandmansko rešenje u saglasnosti s Ustavom Republike Srbije i ne ostavlja mogućnost već viđenih ostavki, pomenutih ostavki G17 plus.
Isto tako, u članu 5, dali smo amandman da se, posle reči "na položaj", dodaju reči: "niti zapošljava nove državne službenike i nameštenike", upravo da ne bi došlo do novih zapošljavanja. Inače, novoizabrani guverner je, pre desetak dana, u listu "Pravda", jasno dao neka svoja viđenja o tome kako Vlada funkcioniše, kojom politikom se vodi.
S obzirom na to da je ovde, u zakonu, dato da Vlada vodi politiku ove države, rekao je da je ona kriva za povećanje inflacije, odnosno projektovana inflacija, koja je bila na 6,5%, već je probijena, ide ka 8%, a očekuje se da do kraja godine bude još veća, jer će ovakvom politikom i ovakvim nenamenskim trošenjem sredstava sigurno do toga i doći, kao i da na Vladu ne može da se utiče, jer u svakom od ministarstava određena stranka ima svoj uticaj, tako da ova druga stranka, odnosno koalicija, ne funkcioniše, nego je izvršena, da kažemo, podela ministarstava po strankama, tako da svaka stranka vodi neku svoju politiku.
Znači, nema konsenzusa i dogovora. Bili smo svedoci, prvo, da je bio izbor za guvernera, pa on nije prošao u prvom krugu, zato što nije bio postignut dogovor, odnosno nisu bile prihvaćene ucene G17 plus, odnosno Nove Srbije. Onda smo to videli i kod izbora revizora i Državne revizorske institucije, takođe, zbog toga nije mogla Skupština Srbije da radi, jer nije postignut dogovor između koalicije. Tu se vidi da Vlada uopšte ne funkcioniše, da ovakvom politikom vodi državu u sve gore i gore stanje.
Što se tiče lokalnih samouprava, tu je već situacija alarmantna. Evo, pomenuću opštinu Veliko Gradište. Tu je uvedena privremena uprava posle raspuštanja lokalnog parlamenta, s obzirom na to da je stvarno bio ispunjen jedan od uslova, nije bilo održavanja sednica. Međutim, kada je uvedeno to privremeno veće, oni su prvih mesec dana funkcionisali. Po zakonu, posle tri meseca treba da se raspišu izbori, ali oni nisu raspisani, i sada su stopirane sve investicije.
Tamo lokalna samouprava uopšte ne funkcioniše. Predsednik opštine je totalno u blokadi. Ono svojih ingerencija što ima, sprovodi, ali ne može da sprovodi ono što bi trebalo da čini to privremeno veće.
Kao što su kolege govorile, preko 10 gradova u Srbiji već ima takvu prinudnu upravu, koje ne mogu, kao ni Vlada Republike Srbije u ministarstvima, da se dogovore oko zajedničkih strategija delovanja, tako da hitno mora da se razreši ovakvo stanje u Srbiji.
Srpska radikalna stranka očekuje da se ovi amandmani koje smo predložili, jer su nam argumenti i obrazloženja adekvatni u pogledu ovih zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo danas na ovoj sednici imamo predlog za guvernera Narodne banke, ali to je iz drugog pokušaja. Na prvoj sednici, koja je održana u junu, vladajuća većina nije imala politički dogovor i nije dala poverenje današnjem predlogu, da za guvernera Narodne banke bude predložen Radovan Jelašić.
Međutim, posle četiri meseca, verovatno političkim dilovima, iznašlo se rešenje da se predloži Radovan Jelašić ponovo i posle pola sata čekanja na Odboru za finansije nekako su uspeli da izglasaju da Radovan Jelašić bude današnji kandidat.
Zarad građana Srbije, s obzirom da stranka koja predlaže ovog kandidata, a to je G 17 plus i njihov predsednik, inače aktuelni ministar, Mlađan Dinkić, prozvao je sve poslanike Narodne skupštine da su oni krivi da svojim neradom doprinose da Vlada ne može da funkcioniše i da zbog toga ne počinje Skupština Srbije na vreme. To je možda mogao da kaže za vladajuću koaliciju, odnosno članove sadašnje vladajuće koalicije iz DOS-a, iz DS-a, DSS-a i G17.
Inače, članovi Odbora za finansije iz SRS su i u pauzi, kada Skupština nije funkcionisala, dolazili na sednice, međutim, vladajuća koalicija nije imala tada politički dogovor i nije imala kvorum da bi donela odluku o predlozima i za državnu revizorsku instituciju, a i za kandidata za guvernera Narodne banke. Tako da građani Srbije znaju da izjava Mlađana Dinkića apsolutno ne stoji, da su poslanici SRS i ostalih opozicionih stranaka dolazili na sve sednice, a da iz vladajuće koalicije nisu, jer verovatno nije bio postignut politički dil.
Ovaj politički dil, koji je rezultirao da ponovo bude predložen Radovan Jelašić, vidi se i na samoj sednici, koja je imala takav tok da nisu uopšte komentarisali u vezi predloga, već su jednostavno po nalogu stranaka glasali da on bude prihvaćen kao kandidat.
Što se tiče Radovana Jelašića, koji je bio viceguverner kada je Mlađan Dinkić bio guverner Narodne banke, koji su doveli do toga da se uništi kompletan bankarski sistem Republike Srbije, koji su posle toga osnovali Nacionalnu štedionicu, prikazali je kao domaću banku, gde su dobili ekskluzivno pravo da vraćanje stare devizne štednje ide preko te banke, pa se postavlja pitanje zašto se dozvolilo da se dokapitalizacijom izgubi većinski deo države u kapitalu Nacionalne štedionice i da se ona posle proda Grcima.
Znači, to je smišljeno urađeno, uništen je kompletno domaći bankarski sistem.
Sve zgrade SDK i sve njihove ispostave u svim gradovima je dobila tada Nacionalna štedionica, a posle toga je prodato jednoj grčkoj banci. To su uspesi Mlađana Dinkića, koji su rezultirali zajedno sa sadašnjim guvernerom, predloženim Radovanom Jelašićem, da su desetine hiljada radnika, tada domaćih banaka, ostale bez posla.
Kako funkcioniše privreda u našem društvu, vidimo da od 2000. do 2007. godine imamo milion nezaposlenih, da ove banke koje su sada otvorile svoje ekspoziture ili svoja sedišta u Srbiji zapošljavaju vrlo mali broj ljudi, tako da ono o čemu su oni pričali kada su zatvarali domaće banke, da će biti svi uposleni, nije uopšte tačno.
Bilo je dosta eksperata i stručnjaka u Srbiji koji su mogli da konkurišu za ovo mesto.
Međutim, verovatno da bi G17 prikrio sve svoje malverzacije koje je radio Mlađan Dinkić dok je bio guverner, a posle nasledio i Radovan Jelašić, morali su da predlože njega.
Đelić pre formiranja ove vlade je govorio, kada je bio kandidat za premijera, da neće dozvoliti ucene G 17 plus da se Radovan Jelašić zadrži na mestu guvernera Narodne banke Srbije, međutim i tada je popustio. On je ostao guverner.
Vidimo da i sada ucenjivanje od strane G17 i dalje funkcioniše uspešno, mada, kažem, prvi put nije bilo uspešno u julu, kada nije dobio saglasnost svojih koalicionih partnera, ali je dobio saglasnost juče na Odboru za finansije.
Čuli ste malopre od kolega kada je bila maltene skoro prazna ova leva strana s moje strane, od strane njegovih koalicionih partnera koji su trebali da podrže gospodina Jelašića da nikog maltene nije bilo u sali, jedan ili dva poslanika iz vladajuće koalicije.
To samo pokazuje koliko oni uopšte podržavaju današnjeg kandidata.
Inače, današnji kandidat, Radovan Jelašić, ne zaslužuje uopšte da bude predložen na ovako visoku i važnu funkciju za državu Srbiju, da bude guverner Narodne banke Srbije, jer znamo da je u ovom proteklom mandatu imao niz afera koje su stajale iza njegovog imena i prezimena.
Podsetiću vas od afere ''Kofer'', kao što je malopre kolega pomenuo, kada je viceguverner Simić bio uhapšen, kada je bilo pomenuto ime i kada je bio prozvan guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, da je taj novac bio namenjen za njega. Kako objasniti kada dozvolu za otvaranje banaka potpisuje guverner, ne može da potpiše viceguverner, nego guverner potpisuje, a zna se da je Kreditno-eksportna banka, koja je dala taj procenat ili mito da bi dobila dozvolu, preko, sigurno, Simića pokušala to da prosledi sadašnjem guverneru.
Pošto se vi, gospodo, zalažete za evropske integracije i želite da nam prikažete kako hoćete demokratski da vladate, taj isti guverner je trebalo momentalno da podnese ostavku i da odgovara za stanje u Narodnoj banci Srbije, jer ne može tako nešto da se desi pod okriljem tako važne institucije za funkcionisanje ove države, a da ne odgovara čelni čovek, a to je guverner Narodne banke.
Osim te afere pominjala se afera, a bilo je čak govora da će biti pokrenut postupak protiv guvernera u vezi kupovine vile na Dedinju. Međutim, o tome su pisali svi mogući mediji, a od toga nije bilo ništa. To je bilo prolazno, brzo se zaboravilo i, gle čuda, ponovo nam predlažu takvog kandidata da bude kandidat za guvernera Narodne banke.
Malopre je kolega govorio o kursu. Jeste, kolega, kurs je već tri godine na 79-80 dinara. Međutim, i vi verovatno ne verujete u to da je to realan kurs dinara u Srbiji, što i nije.
Svi pokazatelji govore da ovaj kurs nije realan i da se sa ovim kursom upravo forsira uvoznički lobi, a reći ću vam i zašto. Zato što i u budžetu, koji je usvojen ove godine, van svih rokova koji postoje u Zakonu, najveći deo prihoda u budžetu je od dažbina naplaćenih od uvoza strane robe. Mi znamo da u Srbiji je privreda u totalnom kolapsu, da od 2000. godine, posle ove pljačkaške privatizacije, nijedno industrijsko preduzeće više ne funkcioniše. Sva roba se sada uvozi i mi više nemamo domaću proizvodnju.
Ove male privatne proizvođačke firme koje se otvaraju, nisu dovoljne da bi pokrile ili da bi se izborile sa ovim uvozničkim lobijem. Znamo da mnogi politički moćnici koji su bili u prethodnoj vladi, koji su i sada u ovoj vladi i koji su sad u čelnim ministarstvima jesu ti koji podržavaju uvoznički lobi u vezi uvoza kompletne robe koja je na teritoriji Republike Srbije. Nije uopšte tačna vaša konstatacija da je on očuvao ovaj kurs, jer ovaj kurs uopšte nije realan prema situaciji koja je, a što se tiče monetarne politike naše zemlje.
Jedina dobra stvar koju možemo reći za Jelašića je što je u intervjuu lista ''Pravda'' pre tri dana kritikovao rad ove vlade i uopšte ministara finansija i ostalih čelnih ljudi ove države da ne vode dobru monetarnu politiku ove države i da je projektovana inflacija, koja je bila za ovu godinu 6,5%, probijena i da nam se ne piše dobro.
To je, dakle, jedina pozitivna stvar kada je Jelašić dao taj intervju i da će opet na teret građana Srbije sprovesti preko poslovnih banaka da se kao spreči inflacija. On ne može da utiče na Vladu i sigurno kada ga Vlada predlaže on mora da bude slepi poslušnik i da izvršava sve one naloge koje mu Vlada zadaje.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu da se kompletan član 9. briše. Zbog čega smo mi insistirali na tome?
Smatramo da je u osnovnom zakonu u članu 29. tačka 7) to bolje regulisano: "da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50% sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od 2.000 tona godišnje". Ovde je u izmeni i dopuni Zakona o duvanu u članu 9. navedeno – 40% od sopstvene proizvodnje.
Juče je kolega Zoran Krasić veoma lepo objasnio i to ilustrovao; na jednoj fotografiji vam je pokazao naše domaće proizvođače koji su na svojim poljima duvana, a na drugoj je pokazao jednog od vodećih menadžera "Filipa Morisa", bivšeg DIN-a.
Kada se vršila privatizacija duvanske industrije u Srbiji u tim ugovorima koji su kasnije potpisivani imali su obaveze da se štiti domaća proizvodnja određeni broj godina. Međutim, ovim članom 9. mi ugrožavamo domaće proizvođače duvana. Samim tim, oni ne mogu da budu konkurentni inostranim proizvođačima, tako da dolazi do uništenja domaće proizvodnje duvana u Srbiji.
Ovde ste u odgovoru Vlade dali obrazloženje, a dosta je bilo reči o CEFTA sporazumu, protiv koga je bila Srpska radikalna stranka, da smo potpisivanjem CEFTA sporazuma u obavezi da prihvatimo sve one ugovorne obaveze koje stoje u tom sporazumu.
Time automatski stvaramo prostor za sve evropske proizvođače duvana i trgovce duvanom, posebno iz Hrvatske; fabrika iz Rovinja i sada ima velikog uticaja na naše tržište. Jednostavno, uništiće domaću proizvodnju duvana i naše proizvođače.
Srpska radikalna stranka insistira na tome da se domaća proizvodnja i domaći proizvođači zaštite i zato i traži brisanje ovog člana 9. Mislim da ovo obrazloženje Vlade jednostavno nije prihvatljivo, jer nema nikakvog utemeljenja u sadašnjoj situaciji kakva je u Srbiji, što se tiče duvanske proizvodnje i domaćih proizvođača.
Inače, CEFTA sporazum, pored toga što nas obavezuje da primenimo sve ove odluke i sve te članove tog sporazuma, dosta utiče na našu agrarnu politiku, a mi znamo u kakvom stanju je naša poljoprivreda. Znam da ste vi tek četiri meseca na ovoj funkciji.
Jeste bili predsednik Privredne komore, ali sigurno niste bili detaljno upoznati i tek se sada upoznajete; možete i sami da vidite da naši poljoprivredni proizvođači, ne samo u duvanskoj industriji, nego i proizvođači svih ostalih kultura, jednostavno ne mogu da pariraju evropskim proizvođačima. Moramo da budemo veoma obazrivi prilikom prihvatanja tih evropskih sporazuma, jer ćemo doći do toga da ćemo uništiti naše domaće proizvođače ne samo u duvanskoj industriji, nego i u ostalim vidovima poljoprivrede.
Da bismo sve to mogli da zaštitimo, mislim da treba da prihvatite amandman na član 9, koji je podnela Srpska radikalna stranka, zarad interesa domaćih proizvođača duvana u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik SRS podneo sam amandman na član 4, da se doda član 4a. Član 4a: U članu 32. Zakona stav 4. reč ''polugodište'' zamenjuje se rečima ''jednom godišnje''. U obrazloženju napisao sam da je potpuno nepotrebno da se dva puta godišnje vrši usklađivanje naknade iz razloga što ova Vlada, kao i prethodna, tvrdi da je stopa inflacije niska, što to nije tačno.
U današnjoj ''Pravdi'' najnovija izjava guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da se sprema Narodna banka Srbije da uvede oštrije mere. A zbog čega? Zato što je isprovocirana lošom i neodgovornom politikom Vlade Srbije. Evo, vaš guverner iz vaše koalicije, koji inače nije imao podršku SRS i na Odboru za finansije nije dobio podršku da prođe i nije prošao na Odboru, ali i on sam kritikuje rad vaše Vlade i svih ministarstava u kojima je ova dosovska koalicija.
Šta on navodi? Navodi da je projektovana inflacija u ovoj godini 5,6%, a najnovija informacija po Narodnoj banci Srbije jeste da je inflacija već prešla 8%, koju je Vlada Republike Srbije isprovocirala javnom potrošnjom, kao i privatnim i državnim monopolom koju Vlada sprovodi.
Narodna banka se ograđuje da nije stvorila inflaciju, ali mora da se bori sa njom, s obzirom na to da ne može da utiče na ovu neodgovornu vladu i oni su našli najlakše rešenje, a to je da smanje otplatu kredita građanima kod banaka.
Znači, SRS, koju vi svakodnevno u svim medijima optužujete da vas stalno proziva da ne radite dobro, da vam stalno nameće neke neistine, odnosno da izgovara neistine, vidite da i vaš guverner govori da vi ipak loše radite i da ovih 100 dana, na kojima ste prikazali da ste dosta toga promenili u odnosu na prethodnu Vladu, to uopšte nije tačno.
Daću vam najnovije podatke kako izgleda slika Srbije otkada ova vlada funkcioniše.
Obim spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom u prva četiri meseca ove godine dostigao je 7,7 milijardi dolara, ali je zabeležen spoljni trgovinski deficit od 2,7 milijardi dolara, što je 40,1% više od prošle godine.
Spoljnotrgovinski dug, zaključno sa martom 2007, iznosio je 20 milijardi dolara, što je 1,4% više nego u protekloj godini. Za 83,3 % je veći spoljni dug nego 2000. godine.
Već sedam godina ste vi na vlasti, kada ste dolazili na vlast, kada ste tu demokratsku opciju uveli u Srbiju, građanima Srbije je sve gore i gore. Svedoci smo toga da je posle privatizacije milion građana bez posla.
U poljoprivredi je isto slično stanje, veoma loše. Ovo što sada pokušava nova vlada ili što je bilo obećanje gospodina ministra i njegove stranke da će poboljšati poljoprivredu sa 100 evra po hektaru, da sačekamo da vidimo šta će uraditi njegovo ministarstvo.
Daću vam primer kako to radi lokalna samouprava u kojoj je SRS. Mi imamo fond za poljoprivredu gde nezavisne komisije, znači nisu stranačke, u kojima smo juče dosta govorili kada je bila reč o reviziji, nego da su ljudi koji su od struke, koji se razumeju u poljoprivredu, razmatraju sve one predloge odnosno sve one projekte sa kojima konkurišu poljoprivredni proizvođači iz opštine Požarevac iz koje dolazim. I onda se krediti dele samo onim projektima koji zadovoljavaju kriterije koji su dati konkursom.
Znači, nema političkih podela, u smislu da se samo krediti dele podobnim članovima stranaka ili se to radi, kao što pokušavate u mnogim lokalnim sredinama, podelite kredite poljoprivrednim proizvođačima, obično se usredsredite na one koji su moćni poljoprivredni proizvođači, da vam, eventualno, kao dobri domaćini u svojim sredinama, donesu što više glasova na narednim predsedničkim ili lokalnim izborima.
Dao sam vam primer kako to radi SRS u lokalnim sredinama, tamo gde ona vrši vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto u vezi sa tačkom dnevnog reda, moram da napomenem da ono što je danas iznela narodna poslanica gospođa Pešić nije tačno. Rekla je da Odbor za finansije uopšte ne funkcioniše i da ne radi dobro.
U ime SRS i u ime predsednika Odbora za finansije gospođe Jorgovanke Tabaković, koja je inače službeno odsutna pa ne može da odgovori, moram da kažem da je ovaj odbor na vreme sazivao sednice, da su svi poslanici SRS, i kada je bila letnja pauza, dolazili na te sednice, međutim, vladajuća koalicija nije uspela da obezbedi kvorum, niti su njeni poslanici dolazili na sednice Odbora za finansije, tako da nije moglo na vreme da se uopšte predlože kandidati, niti da se usvoje predlozi, jer je bila trgovina između stranaka.
Radi građana Srbije želim da kažem da Skupština Srbije zbog toga nije počela na vreme da radi i funkcioniše.
Znači, zbog poslanika vladajuće većine, koji nisu dolazili na sednice i nisu na vreme predložili određene kandidate, nije mogla da krene sednica Skupštine Srbije. Znači, gospođa Jorgovanka Tabaković je na vreme zakazivala sednice i one su sve održane u dogovorenom roku.
Što se tiče samih predloga, dosta ste već čuli od mojih kolega iz SRS, da ne bih ponavljao. U sukobu interesa su četiri kandidata, od pet predloženih. Vidi se da vi, koji svakog dana u svim sredstvima javnog informisanja pričate o evropskim integracijama, o poštovanju zakona, o radu ove sadašnje vlade, kršite automatski zakon. Poslanici Srpske radikalne stranke su tada i vama ukazali, odmah na početku sednice, da se ne slažemo sa ovim predlozima, ne zato što su oni predloženi od vaših stranaka, već zato što su u sukobu interesa, odnosno zato što se krše članovi 17. i 18. Zakona, po kojima ne mogu, nespojivo je da predloženi kandidati koji već rade u državnim institucijama, u narodnoj banci i u ostalim institucijama koje su pomenute, budu predloženi za ove funkcije.
Kolega Nebojša Stefanović i kolega Arsić su vam tada rekli da predložite kandidate koji stvarno ispunjavaju uslove tako da po Zakonu, član 3, ova institucija bude samostalna i nezavisna.
Međutim, kako možete da ubedite i nas poslanike iz SRS-a, a i građane Srbije da će predloženi kandidati, koji su vaši stranački kandidati, da rade u skladu sa zakonom i da neće da zaštite sve vaše ministre? Mi znamo da najvažnija ministarstva drži DSS, Ministarstvo finansija, koje treba da kontroliše ovaj savet u Državnoj revizorskoj instituciji. Vaš je ministar isto iz NS. Tu je bio i najveći problem, što je insistirao Velimir Ilić da i njegov član uđe u ovaj savet. Zato i nisu mogle da se održe sednice, zato i niste imali kvorum, pa smo jednog dana čekali, dva puta prekidana je sednica, pa je ponovo sazivana, pa je opet prekinuta, sve dok niste prihvatili da i član iz NS bude predložen kao kandidat za savet Državne revizorske institucije, pa smo novu sednicu zakazali i onda ste prihvatili i njegovog kandidata iz NS. Isto važi i za G 17, čiji pripadnici pričaju o tome kako ih iz SRS svakodnevno sa ove govornice optužuju za razne malverzacije itd.
Vi ovim pokazujete građanima Srbije da, pored ovih silnih afera, ovih raznih mafija i svega što se dešava u Srbiji od kada ste vi na vlasti, odmah kršite zakon koju ste inače vi usvojili. Vi ste ga predložili, vi ste ga usvojili. Srpska radikalna stranka i njeni poslanici ne kažu da ne treba da bude kontrole; ovaj zakon u principu je dobar, ali predlozi su u koliziji sa zakonom.
Znači, maksimalno je trebalo da povedete računa o poštovanju zakonitosti i kandidatima koje ste predložili.
Kada pogledate biografije kandidata koje ste predložili, ne možemo da kažemo da su oni nestručni ljudi, međutim, toliko ima stručnih ljudi koji nisu u koliziji sa zakonom i ne rade na određenim funkcijama i u određenim ministarstvima. Recimo, kandidat za predsednika saveta Državne revizorske institucije, Radoslav Sretenović, zaposlen je u Narodnoj banci Srbije, u filijali Niš. Znači, to je direktno u koliziji sa zakonom.
Sada vi pokušavate da narodne poslanike i građane Srbije ubedite kako vi radite sve javno i transparentno, a ja ću sada da vam iznesem jedan podatak koji se danas ovde nije čuo. To je bilo na okruglom stolu 2004. godine, 5. jula, koji se zvao ''Uloga vrhovnih revizorskih ustanova u procesu parlamentarne kontrole izvršnih organa vlasti'', na kome vam je, inače vaš miljenih iz EU, ambasador Mauricio Masari savetovao kako da napišete zakon, odnosno kako da ga kreirate i šta sve u njemu da primenite.
Da ste njega tada poslušali, ne biste ovo sada uradili. Ako ne verujete, onda uzmite, pročitajte i vidite šta vam je on tada savetovao da radite i kako da napravite zakon da bi kontrolisali vas, da biste mogli da idete u te evropske integracije o kojima svakodnevno pričate u medijima i za ovom govornicom. Vi ste apsolutno pogazili sve to o čemu je tada pričano uopšte i što se tiče zakona koji vladaju u EU.
Srpska radikalna stranka sigurno neće glasati za predložene kandidate, ne samo zato što su oni iz drugih stranaka, nego oni uopšte nije trebalo da budu iz vladajuće koalicije, trebalo je da budu predloženi kao nezavisni, odnosno da je bio sproveden konkurs, pa da se onda izvršio prijem stručnih ljudi. Znamo da su posle sloma bankarskog sistema Srbije, kome je najviše doprineo Mlađan Dinkić kao ministar finansija kada je zatvorio sve domaće banke, bez posla ostali mnogi ljudi koji su bili evropski i svetski eksperti što se tiče finansija. Oni su mogli da konkurišu, a ima dosta i mladih i stručnih ljudi koji nisu pripadnici nijedne političke stranke koji su mogli da konkurišu.
Međutim, ne, zna se zašto ste vi ovo uradili. Nije ovo ništa slučajno. Ovo je namerno urađeno da biste mogli da se zaštitite, jer vi znate da nećete dugo da vladate. Srpska radikalna stranka je svakim danom sve popularnija i zna se da će na sledećim izborima SRS da preuzme odgovornost za rukovođenje Srbijom, ali vi hoćete da se zaštitite dok ste na vlasti, da se prikriju sve vaše malverzacije. Jer, zna se šta radi ova Državna revizorska institucija – ona kontroliše kompletno trošenje budžetskih sredstava svih i javnih preduzeća u kojima su svi vaši direktori.
Šta ste vi radili? Od 2000. naovamo u svim preduzećima ste smenili sve moguće rukovodioce, bez obzira na rezultate i bez obzira kako su poslovale te firme.
Zato ste doveli do toga da su mnoga preduzeća uništena, da smo ostali bez 2000 preduzeća u ovoj pljačkaškoj privatizaciji, da su mnogi dojučerašnji kadrovi među najmoćnijim ljudima u lokalnim samoupravama a i u Srbiji. Imali su mogućnost da preko političkih stranaka koje su tada bile na vlasti, i sada su na vlasti, vrše razne malverzacije, a da budu politički zaštićeni.
Zato vi sada hoćete da zaštitite i svoje ministre, da kada se bude prekršio zakon ne mogu tada kadrovi da reaguju. Hoćete da kažete da će kadrovi koje ste vi predložili moći nekom od ministara ili nekom iz vrha vaše stranke da nešto prigovore ili da daju realan izveštaj kada ga budu podnosili ovoj skupštini? Zna se da kontrolu rada vrši najviši zakonodavni organ - Skupština Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao izlaganje gospodina ministra. Kada je na početku svog izlaganja naveo da je potpisnik Kjoto protokola 171 država, nije pomenuo da su među njima i 30 industrijskih giganata.
Međutim, šta je ispustio? Jednu od važnih činjenica, a to je da SAD nisu potpisnici toga. Kasnije ću u mom izlaganju obrazložiti zašto one nisu potpisnici Kjoto protokola.
Kjoto protokol je potpisan 16. februara 2005. godine. Protokolom je predviđeno da se do 2012. godine za 5,2 posto smanji misija ugljen-dioksida i ostalih opasnih gasova u zemljinoj atmosferi.
Pod opasnim gasovima se podrazumevaju najpre ugljendioksid i ostali gasovi iz industrije, saobraćaja, termoelektrana, intenzivne poljoprivrede, koji, tvrde mnogi naučnici, zadržavaju sunčevu toplotu u atmosferi i time stvaraju tzv. efekat staklene bašte i dovode do globalnog zagrevanja planete.
Rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni je krivac za efekat staklene bašte i globalno zagrevanje Zemlje, što dovodi do uragana, suša, poplava i toplotnih udara, u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina život izgubilo na milion ljudi.
S obzirom na to da se većina ugljen-dioksida u atmosferi ispušta sagorevanjem fosilnih goriva (nafte i uglja), pitanje pronalaska alternativnih vidova energije izbilo je u prvi plan, tako da se sada radi na njihovom pronalaženju, kao što je biogorivo i biodizel, s obzirom da imaju mnogo manji procenat supora i ostalih štetnih materija koje izlaze u atmosferu.
Trenutno od nafte zavisi 90 posto celokupnog transporta i proizvodnje hrane, lekova i hemikalija na Zemlji.
Procene su da će nam 2030. godine biti potrebno 60 posto više energije, a zalihe nafte ima za još oko četiri decenije.
Istovremeno, prema podacima UN, u narednih 30 godina proizvodnja hrane mora da se poveća za 60 posto na globalnom nivou da bi se pratio rast.
Međutim, to neće biti moguće, jer efekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno će smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosečna temperatura na zemlji će do 2100. porasti za čak 5,8 stepeni. Primera radi, od 1900. do 1990. godine ta temperatura je porasla za svega 0,6 stepeni. Po nekim procenama, 2005. godina je bila najtoplija godina u svetskoj istoriji.
Koliko je situacija ozbiljna, odnosno koliko čovek razvojem industrije tome doprinosi, svedoči podatak da su do sada najtoplije godine u istoriji: 1998, 2002, 2003, 2004. i 2005. Pravu cenu efekata staklene bašte nemoguće je izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara. Od zagađenosti vazduha i vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi. Prirodni ekosistem Zemlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu.
Esencijalno rešenje za začarani krug između globalnog zagrevanja, emisije štetnih gasova i rasta potrošnje energije, predstavlja okretanje ka jeftinijoj i obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora, a to je od Sunca, mora i vetra. Što pre to dopre do svesti šefova kompanija i država, planeta će izbeći krizu u kojoj će stradati milioni nedužnih ljudi.
Treba, ipak, naglasiti i to da je Evropska komisija procenila da će smanjivanjem emisije gasova staklenika u proseku za 1,5 procenata na godišnjem nivou dovesti da se posle 2012. godine smanji privredni rast za samo 0,5, eventualno do 1,5 procenata. Postavlja se pitanje koliko su onda opravdana obrazloženja SAD da ne prihvataju Kjoto protokol, što znači slabljenje njihove ekonomije.
To je upravo ono što sam zamerio u govoru ministra, zbog toga što nije naveo da SAD, koja najviše zagovara globalizaciju, nije pristala da potpiše sporazum, zajedno sa Australijom. Ova vojno i ekonomski najmoćnija zemlja sveta odgovorna je za trećinu gasova štetnih po životnu okolinu. Svoj stav da ne potpišu sporazum branili su činjenicom da mnoge zemlje potpisnice nemaju ni znanja ni resursa da bi potpisale i sprovele u delo, tako da je sve manje-više besmisleno, jer je nešto sasvim drugo po sredi, a to je profit. Njima je profit važniji od budućnosti planete Zemlje.
Još jedan od razloga je to što SAD i dalje imaju veoma prljavu tehnologiju. I njihova najnovija istraživanja procenjuju da više od 80 posto dioksina nastalog u SAD potiče od spaljivanja komunalnog i medicinskog otpada. Tone žive, olova i drugih teških metala emituju se u vazduh.
Savremeni kontrolori zagađenja na ovim toksičnim fabrikama samo premeštaju otrov iz vazduha u pepeo, a njihove procene su da se iz tri tone otpada proizvodi jedna tona pepela.
Spaljivanje je u stvari prava podvala, ono čak i ne eliminiše potrebu za deponijama. Deponije pepela nazvane ''monofilis'' mnogo su veća opasnost od običnih deponija, jer su prepune koncentrovanih ekstremno opasnih materija, kao što su deksini i teški metali. Ove deponije su leglo otrova i takve moraju da se zauvek kontrolišu.
Evo jedan primer iz Evrope, na primer najsavremeniji insinerator u Amsterdamu, koji je projektovan na dve hiljade tona dnevno košta oko 600 miliona dolara, od čega je 300 miliona namenjeno kontroli zagađenja.
Američka agencija za životnu sredinu proglasila je spaljivanje medicinskog i komunalnog otpada primarnim izvorom dioksina i najvećim izvorom žive i drugih toksičnih supstanci. Zašto sve ovo napominjem?
Prošle godine je SRS, odnosno odbornici u Šapcu i građani opštine Šabac su se pobunili protiv izgradnje jednog insineratora koji je trebalo da bude izgrađen u Šapcu.
Znači, pokušava se da u našoj državi, s obzirom da znaju da smo ekonomski slabi i da nismo u mogućnosti da sami rešimo problem i komunalnog, i medicinskog i ostalog otpada, da nam svoje prljave tehnologije ovde prodaju, i to dajući nam određene kredite, gde će nas posle, em što će nas ekonomski zadužiti da nećemo moći da vratimo te kredite, a drugo svoju prljavu tehnologiju preseliće kod nas.
Slično radi i Japan, koji je jedan od inicijatora potpisivanja Kjoto protokola; 9 svojih insineratora, znači velikih spalionica, izmestio je na Tajland i u Indoneziju, zato što one nisu potpisnice i zato što su ekonomski slabe, dajući im kredite, odnosno čak i veoma povoljne uslove da kupe tu prljavu tehnologiju da bi se oslobodio te prljave tehnologije.
Međutim, to uopšte nije tačno, zato što dioksin, odnosno i sav onaj sadržaj koji izađe kroz te insineratore, on se raznim vrstama vetrova prenosi na velika prostranstva, čak može da dođe i do Evrope.
SAD koje do danas ne samo što nisu potpisale ovaj međunarodni dokument, nego su i poslednjih 10 godina povećale emisiju gasova. Zato oni i neće da potpišu, zato što bi trebalo da najviše od svih zemalja na svetu ulože u izmeštanje, odnosno da prerade sve njihove postojeće industrijske kapacitete.
Evo primer, krajem 99. godine emisija gasova koje su stvarale efekat staklene bašte u SAD povećane su za 12%, a procenjeno je da će se do 2008. povećati još za 10%. Povećanje emisije ovih gasova važi i za druge razvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu.
Međutim, Japan je potpisnik i zato on pokušava sa izmeštanjem svoje prljave tehnologije u slabo razvijene države ili države koje nisu potpisnice Protokola, koje nisu u obavezi da rade smanjivanje emisije gasova.
Sada nešto o slabosti koje sam uočio u ovom Kjoto protokolu, a to je činjenica što je preuzimanje mera za smanjenje emisije tih gasova je vrlo skupo. Međutim, s druge strane, troškovi i saniranje posledica ekoloških katastrofa, koje su rezultat globalnog zagrevanja, mnogo su veći.
Naša zemlja, koja bi trebala da bude potpisnik ovog Kjoto protokola, vi ste u ovom Predlogu zakona naveli da mi nemamo nikakvu obavezu da smanjimo emisiju gasova. Međutim, ne znam gospodine ministre da li ste uspeli za ovo vreme, za ova četiri meseca koliko ste na mestu ministra za ekologiju i zaštitu životne sredine, da obiđete sve gradove u kojima su izgrađene termoelektrane, s obzirom da znamo da u Srbiji kompletna elektroprivreda ima najviše termoelektrana.
Što se tiče grada Kostolca, odnosno opštine Požarevac iz koje ja dolazim...
(Predsedavajući: Gospodine Valjareviću, izvinite, da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. S obzirom da dolazim iz opštine Požarevac, koju sačinjavaju dva grada Požarevac i Kostolac, 24 seoska naselja, jedan od najugroženijih gradova u Srbiji što se tiče emisije gasova je grad Kostolac. Zašto ovo pričam? Zato što je prošle godine pokrenuta inicijativa da se ugrade određeni filteri na elektranama da bi se smanjila emisija gasova.
Međutim, s obzirom da znamo u kakvoj situacije je naša država, da smo veoma ekonomski slabi, mi smo jedino uspeli da to ugradimo na jednu od elektrana, pošto energetski sistem Kostolca poseduje tri elektrane - Kostolac A, B i Termoelektranu Drmno. Što se tiče Elektrane A, tamo je samo u jednoj elektrani od 220 megavata ugrađen elektrofilter. U ostale dve elektrane, koje su mnogo jače snage, koje proizvode jednu trećinu električne energije u Srbiji, a tu je i Termoelektrana Drmno, nisu ugrađeni ti elektrofilteri.
Međutim, ti elektrofilteri ne doprinose da se kompletna emisija gasova pročisti, već samo smanjenje pepela u atmosferi, a ostali gasovi, sumpordioksid, ugljendioksid i ostalo, ne pročišćavaju se ovim elektrofilterima.
Znam da se sada radi na nivou elektroprivrede i verovatno u dogovoru sa Ministarstvom radi se i novi zakon, a i spremaju se određena sredstva da se nešto po tom pitanju pokrene. Radeći u elektroprivredi preko 17 godina, znam da ta inicijativa traje već dugi niz godina i da nismo uspeli da je realizujemo.
A ako budemo po ovom Kjoto protokolu prihvatili sve ove uslove, postoji još jedan problem: ako ne budemo uspeli sami da to realizujemo, što i ne možemo s obzirom da nismo mogli elektrofiltere da ugradimo, a kamoli ove mnogo savremenije sisteme, koji su sada tek u primeni u visoko razvijenim industrijskim zemljama, ako bi uzeli karbon kredite, to niste napomenuli gospodine ministre, mi bi onda bili u obavezi da u određenom roku sprovedemo sve ono što je predviđeno Kjoto protokolom.
Ako sve to ne bi sproveli, onda bi došli u situaciju da država mora nadoknaditi, to je znači zvaničan podatak, manjak karbon kredita uvećan za 30% u sledećem periodu obaveza i bili bismo suspendovani po podobnosti za trgovinu emisionim kreditima. To je upravo ono o čemu ste vi pričali.
S obzirom da znamo da je od 1990. godine pa sve do danas, do 2007, kompletno i EU i SAD, svi su iznurivali ovu zemlju, uništili su njenu privredu, tako da mi jedino po tome smo smanjili emisiju štetnih gasova, jer nam privreda nije funkcionisala.
Prvo su nam bile 10 godina sankcije, onda nam je bilo bombardovanje, pa posle toga od 2000. do danas ništa nismo uspeli da poboljšamo što se tiče povećanja industrijske proizvodnje i pokretanja privrede.
Znači, mi ćemo doći u tu situaciju da eventualno moramo da, pošto prihvatimo Kjoto protokol, uzmemo određena sredstva iz tih fondova koja obezbeđuje Kjoto protokol i onda upadamo u dužničko ropstvo, gde ćemo morati da ispunimo obaveze, a nećemo moći da ih sve ispunimo i onda ćemo biti u obavezi da 30% više vratimo nego što budemo dobili od tih fondova koji su namenjeni iz Kjoto protokola.
Na kraju se ipak može zaključiti da je primena ovog protokola neophodna i pravno obavezujuća, izvršavanje međunarodnih obaveza i dalje ostaje sveopšti problem, posebno kada on podrazumeva velike ekonomske troškove za države potpisnice, to se misli i na nas. Jedno od rešenja tog problema je snažan politički pritisak, koji se upravo vrši, verovatno iz EU, jer znam da sve ove zakone koje nam sada predlažete vi ih slepo prihvatate, samo da bi ispunili sve uslove da bi mogli da uđemo u EU.
Mislim da ipak treba sagledati situaciju kakva je u našoj državi, kakva je situacija u Srbiji, i ekonomska, i uopšte u kakvom su stanju svi ti naši industrijski resursi, tako da ne prihvatamo sve zdravo za gotovo, ipak treba ovde ove nedostatke na koje sam vam ukazao, odnosno na neke manjkavosti koje ima ovaj Kjoto protokol, dobro razmisliti o njima, pa onda pristupiti potpisivanju Kjoto protokola i ratifikovati ga u Skupštini Srbije. Hvala.

Član 226. Slušajući pažljivo izlaganje svojih kolega iz drugih poslaničkih grupa, vidim da iz vladajuće koalicije svi nekako u uvijenoj oblandi ne smeju ništa da kažu o SAD-u i najvećem zagađivaču svetskom. Zašto?
Postavio bih pitanje ministru; Srbija potpiše Kjoto protokol i stupi na snagu, i sve ove odredbe koje smo do sada rekli stupe na snagu; kako ćete naterati Ju-es stil, odnosno SAD da poštuju Kjoto protokol kada one nisu potpisnice, a znamo da su oni najveći zagađivači u Podunavskom regionu, čak i do Braničevskog stiže emisija gasova, i znamo da je kompletno Poljoprivredni kombinat zbog toga i uništen.
Na insistiranje građana iz Podunavskog regiona, gde su se iz sela Radinca i okolnih sela koja gravitiraju oko Ju-es stil pobunili i tada je Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine, u dogovoru sa Ju-es stilom, postavilo dve monitoring stanice, međutim, i dalje se ne poštuju određena emisija gasova koja treba da bude dozvoljena, jer ona je mnogostruko viša u atmosferi nego što je to i dozvoljeno i po našem zakonu, a ne samo po Kjoto protokolu.
Voleo bih da mi date odgovor na to pitanje kako ćete uspeti, jer oni decidiranom neće da potpišu to, jer znamo da Železara pre toga nije radila.
Kada su kupili Železaru, koju su dobili budzašto, za 23 miliona dolara, a procena je bila mnogo veća, sada se pominju razne afere o tome, gde je ministar Vlahović tada učestvovao u prodaji Sartida, da su rekli da će najsavremeniju tehnologiju primeniti, da će uposliti ljude, i sa onom lepom njihovom pričom da ako budemo pristali na sve njihove uslove, da će Srbija ići napred ka Evropi, ka Svetu, ka razvijenim zemljama, a od toga se nije desilo ništa, nego smo dobili još jednog ogromnog zagađivača.
A to mogu da vide i sami građani kada prođu pored samog Sartida, kada vide koja količina emisionih gasova izlazi u atmosferu u toku rada Sartida i same železare.

Gospodo narodni poslanici, po članu 226. i pošto danas imam čast, odnosno da nam je tu i gospodin ministar unutrašnjih poslova Srbije, ja bih hteo samo da mu postavim jedno poslaničko pitanje i kada bude proverio, da me u pismenoj formi obavesti, pošto verujem da ne može sada da da odgovor.
U noći između 27. i 28. decembra 2006. godine na Skupštinu opštine Požarevac izvršen je teroristički napad, bačena je bomba kašikara, koja je prouzrokovala tada srećom samo materijalnu štetu.
Posle tog događaja, a cilj je bio da se onemogući održavanje sednice Skupštine opštine, jer prethodnih dana tzv. demokratska opozicija u Požarevcu posle upada u Skupštinu opštine i provaljivanja vrata, a obavešten je bio i načelnik SUP-a, međutim on tada nije reagovao, tek je reagovao kada je došlo do ovoga, a na poziv vašeg člana Demokratske stranke Srbije na konferenciji za štampu, ima tonski zabeleženo da je pozivao da se ponovo odigra u Požarevcu 5. oktobar, došlo je do bacanja ove bombe kašikare, koja je prouzrokovala materijalnu štetu.
Posle toga nismo dobili nikakvo saopštenje, niti Skupština opštine, niti bilo ko iz stranaka koje su tražile od načelnika SUP-a da nam da informaciju, ko je počinilac, jer imamo određenih informacija, da je počinilac bio iz tzv. tada demokratske opozicije, koja je došla u Skupštinu opštine, da je čak i odbornik u Skupštini opštine.
Tražim, tu pismenu informaciju, da nas obavestite dokle se stiglo sa istragom i, da li je otkriven počinilac. Ta zgrada koja je stara 130 godina, još iz doba Miloša Obrenovića, nikada za ovolike ratove koji su prošli, čak i za vreme poslednje NATO agresije, kada su onako mučki bombardovali našu zemlju, nije bila oštećena, a posle pokušaja nasilnog osvajanja vlasti u Opštini Požarevac, kada nisu uspeli to da urade, došlo je do tog terorističkog napada. Ja vas molim, da me pismeno o tome obavestite, mene i poslaničku grupu SRS. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da polemišem sa gospodinom Matićem. Lepo sam postavio pitanje gospodinu ministru, s obzirom na to da je ovde, hteo sam da mi dostavi pismenu informaciju u vezi ovog terorističkog napada koji je bio 28. decembra u Požarevcu. Međutim, kada me je već prozvao gospodin Matić, onda ću da iznesem još neke istine.
Kada me je pitao zašto sam ovo postavio gospodinu ministru – zato što tražimo istinu, zato što smo dobili informaciju da se od strane demokratske opozicije u Požarevcu zataškava ovaj slučaj. Rekao sam da je zgrada stara 130 godina, da su mnogi ratovi prošli kroz Srbiju, da ona nikada nije bila oštećena, čak ni u NATO agresiji, a da je posle poziva na 5. oktobar bila bačena bomba na zgradu SO. Ko je bio u Požarevcu, pozivam vas da dođete da posetite Požarevac, moći ćete da vidite da je to jedna od najlepših zgrada SO u Srbiji.
Što se tiče glasanja za gospodina Matića, to nije bilo 2002. godine, gospodin Matić iznosi neistine, to je bilo 2004. godine, gospodine Matiću, izgleda da vam se pamćenje pomutilo. SRS je 2004. godine trebalo da formira koaliciju pri čemu ste vi želeli da uđete sa nama i sa SPS.
Međutim, gospodine Matiću, iz SRS glasali su odbornici, jesam i ja glasao jer je bio takav koalicioni dogovor, međutim, niste rekli da vaši odbornici nisu glasali, da su prešli u druge stranke i da su vratili mandate istog dana kada ste sami sebe proglasili kao kandidata za predsednika SO. To niste rekli građanima Srbije i poslanicima ovde. Nemojte više da iznosite neistine.
Što se tiče tajkuna, SRS nema tajkune, gospodine Matiću. Zato se mi borimo za vlast u Opštini Požarevac i za vlast u Srbiji, da vas sklonimo sa vlasti, gde god da ste i u ovoj Srbiji da se sklone tajkuni koji vas finansiraju. Izađite i kažite ko vas finansira u Požarevcu. Je l' to vaš član DSS, koji ima pola centra grada u Požarevcu, koji je rekao – čim dođemo ponovo na vlast, još dva lokala i cela Tabačka čaršija, to vam je kao Knez Mihailova u Beogradu, moja je. Ako lažem, izađite ovde, demantujte. Recite građanima Srbije, a to znaju svi građani Opštine Požarevac, zašto se vi borite za vlast. Da, vas finansiraju tajkuni.
SRS se finansira iz sopstvenih sredstava. Mi nemamo tajkune. Nemojte više da iznosite neistine, gospodine Matiću, jer neću više da polemišem sa vama, mi želimo da radimo po tačkama dnevnog reda i ja jesam u okviru ove tačke postavio gospodinu ministru pitanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom replike gospodinu Pivcu. Da ga samo obavestim, pošto nije dobro obavešten, izgleda da su oni poprimili malo sindrom iz ove stranke DSS-a, neobaveštenih.
Kada sam od svoje stranke dobio poverenje da postanem poslanik Srpske radikalne stranke, što mi je velika čast, dao sam ostavku na sve funkcije koje su bile u sukobu interesa.
Sami znate da sam, kada sam postao direktor 2004. godine, kada smo ušli u lokalnu vlast u opštini Požarevac, jedini od direktora podneo ostavku na mestu odbornika.
Prema tome, možete da proverite u opštini Požarevac da sam podneo bio ostavku i na mesto člana Opštinskog veća. Međutim, s obzirom da je Skupština bila zakazana 14. juna, tada smo tek verifikovali mandat novog člana Opštinskog veća, a ja sam već pre toga bio podneo ostavku, što je zavedeno i u pisarnici.
Inače, da se vratimo sada malo i na opštinu Požarevac u vezi zapošljavanja.
U programu Srpske radikalne stranke jedna od glavnih stvari jeste da se zaposle ponovo građani Srbije, s obzirom da milion građana je ostalo bez posla u celoj Srbiji. Požarevac, kao što je i kolega pre mene već rekao iz Socijalističke partije, nekada je bio moćan industrijski grad.
Međutim, posle 5. oktobra došla je jedna po jedna privatizacija, pa ću da vas podsetim, gospodine Pivac, da je Centar za živinarstvo kupio kum Zorana Đinđića, da je posle toga došlo do zatvaranja te firme i dan-danas ne radi.
A privatizacije koje su izvršene po starom zakonu, kada je gospođa Jorgovanka Tabaković bila, jedno od tih je i preduzeće ''Bambi'' iz Požarevca, sada je najuspešnija konditorska firma na Balkanu i šire. Građevinsko preduzeće Stig, koje je isto tada privatizovano po starom zakonu, kada je isto gospođa Jorgovanka Tabaković bila ministar, i dan-danas funkcioniše i zapošljava 500 radnika. To su jedini radnici, gospodine Pivac, koji odlaze na posao u industrijskoj zoni Požarevca, za vaše obaveštenje.
Inače, što se tiče zapošljavanja, srpski radikali u opštini Požarevac nemaju nijednog zaposlenog. Niko nije ostao bez posla da bi mi nekoga zaposlili. Inače, u javnim preduzećima, što su potvrdili i članovi vaše stranke i svih ostalih stranaka iz demokratskog bloka, glasali su da Javno komunalno preduzeće bude najbolje preduzeće u opštini Požarevac za 2006. godinu, gde sam ponosan da se zaposlilo preko 40 ljudi, ali ne stranačkih, nego su se zaposlili ljudi za potrebe jer smo proživeli delatnost preduzeća.
Kao što znate, i sada spremamo nove projekte i širimo i ponosan sam da ćemo još možda 30 do 40 ljudi zaposliti. To jeste zadatak koji sam dobio od SRS kao njen član, da sprovodim politiku Srpske radikalne stranke. Toliko samo radi građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto moj uvaženi kolega Glišić nije tu... A da vas podsetim, on zamalo da bude žrtva duvanske mafije, da javnost Srbije zna. Jasno, zbog prozivanja gospodina Caneta.
Što se tiče ovih amandmana na Zakon o akcizama, ja bih nešto uopšteno rekao. Pre svega, postavio sam malopre jedno konkretno pitanje, ali da ponovim, za robu široke potrošnje, pošto je kolega Krasić izneo vrlo precizne podatke u kom obimu Srbija učestvuje u izvozu, a to se pre svega odnosi na "Sartid", na obojene metale.
Srpska radikalna stranka će uvek štititi domaće proizvođače, uvek kada za to postoji opravdani ekonomski interes, državni interes, prateći taj program adekvatnim socijalnim programom, što do sada nije bio slučaj sa Vladom koju predstavlja DS i tzv. demokratski blok.
Baš iz tog razloga smo pomenuli ovde mnoge stvari, da smanjenje akciza konkretno na kafu, ukidanje akciza na bezalkoholna pića, povećavanje, odnosno uvođenje akcize na tečni naftni gas, pa 1. januara povećanje te akcize na tečni naftni gas na 10 dinara, ne doprinosi jednoj zdravoj klimi privređivanja u domaćoj industriji. S jedne strane ćete drastično isprazniti budžet zato što nećete imati prihod od određenih akciza, a s druge strane opteretićete najširi sloj stanovništva, a ne uvoznike.
U ovom slučaju, pomenuo sam normalno i duvansku industriju iz Hrvatske, sarajevsku iz muslimansko-bošnjačke federacije, znači da ovo vaše objašnjenje da se ovim svim merama na akcize za duvan pre svega štiti kvalitet duvana i cena ne stoji, jer sam rekao da će ući cigarete vrlo lošeg kvaliteta.
Činjenica je da ćemo, maltene, doći u jednu vrlo nezavidnu situaciju, da će gro hrvatskih i slovenačkih firmi biti vlasnici naših preduzeća. Normalno, kroz sve ovo njihova strategija je vrlo jasna: pokušavaju da imaju ekonomski zavisnu Srbiju. Druga stvar je ono što ste vi često izvrgavali ruglu, a to je sporazum sa Rusijom i Belorusijom o jedan posto carinskog evidentiranja. To hoće Hrvatska i Slovenija da iskoriste za prodor na rusko tržište i zemlje poput Belorusije, Ukrajine. To je jedan od njihovih primarnih ciljeva, uz obezvređivanje naše privrede, a rekao sam i pravi razlog.
Treba pomenuti robu široke potrošnje i ostalu, na koji način bismo mogli da se zaštitimo – uvođenjem kvota i opterećenjem akcize robe široke potrošnje iz zemalja iz okruženja, Hrvatske i Slovenije, pošto ugovor CEFTA nije još ratifikovan u našem parlamentu.
Recimo, u Srbiji imamo problem sa otkupom mleka. Ući ćete u bilo koji naš megamarket, supermarket i videćete u ponudi alpsko mleko, "mleko z bregov", pored svih naših mlekara koje su, doduše, privatizovane, ali su nastavile da rade punim kapacitetom.
Stoga generalno SRS smatra da je Zakon o akcizama loš. Nadamo se da ćemo vrlo brzo imati priliku da raspravljamo o kompletnoj njegovoj promeni, a prateći zakoni, zakon o budžetu za sledeću godinu, o kome ćemo vrlo brzo raspravljati, između ostalog, treba da bude i zakon o računovodstvu, koji je vrlo komplikovan, a pričate da želite pridruživanje EU...
Još jednom apelujem, pored toga što ne štitite domaću proizvodnju, da ne stvarate jedan negativni imidž Srbije na taj način što, u krajnjoj liniji, čak ne štitite ni ona strana preduzeća koja su kupila domaće proizvođače i koja su nesmetano nastavila rad. Pomenuo sam dva proizvođača cigareta, da ne pravim više reklamu, koji su nastavili da rade u Srbiji. Pomenuo sam juče proizvođače sokova i vode koji su nastavili da rade i, u krajnjoj liniji, doprineli su pospešenju te proizvodnje i razvijanju robnih imena tih naših proizvoda koje su i zadržali.
Znači, još jednom apelujem na vas da dobro razmislite o svim amandmanima Srpske radikalne stranke koji su upereni na direktnu zaštitu naše privrede.

Poštovane kolege narodni poslanici, što se tiče ovog amandmana, dosta je rekla i koleginica Ivana Zečević i kolega Krasić, ali ću se samo osvrnuti na predizborno obećanje od strane DS, da će izvršiti refundaciju za kupovinu prvog stana. Postavlja se samo pitanje ko može u Srbiji danas da kupi stan?
Da, treba da radi, ali ima milion nezaposlenih. Kolega, izgleda vi ne živite u Srbiji, izgleda da vi živite u nekim od ovih visokorazvijenih evropskih zemalja ili ste došli sa Kajmanskih ostrva i ostalih, gde su bili Janjušević, Kolesar i ostali.
U Srbiji ima veliki broj nezaposlenih mladih ljudi i uopšte je preko milion nezaposlenih, od 2000. godine do danas, ostalo u privatizaciji koju ste vi sprovodili.
Pored privatizacije, imamo dosta porodica gde je samo jedan zaposlen. Kada jedan zaposlen radi i kada ima prosečnu platu od 20 i nešto hiljada, toliko je prosek u Srbiji, a kada dođete, posle ovih vaših pompeznih najava da će moći da se kupi stan, do ovih banaka, s obzirom na to da ste uništili bankarski sistem Srbije, a doveli ste sve ove banke koje su finansirale određene političke stranke ili su imale neke aranžmane sa njima. Reći ću vam na primer u Požarevcu – mi smo postali mala Ženeva. Mi više nemamo industrijsku zonu, imamo u centru grada kompletno uništenu privredu i trgovinu. Kod nas ima 25 banaka. Požarevac je grad od 90.000 stanovnika, gde imamo 25 banaka i još se otvaraju, svakog dana se otvaraju.
Postavlja se pitanje šta mi radimo? Umesto da pokrećemo, kao što ste obećavali, mala i srednja preduzeća, da pokrećemo privredu i zapošljavamo ljude, mi otvaramo banke, gde se sve više i više građani zadužuju i tonu u dužničko ropstvo. Vi nemate porodicu u Srbiji koja se nije zadužila. Ne kažem da u Evropi možete da kupite sve za svoju platu.
Međutim, kamate koje se nude posebno kod ovih banaka koje su sada na tržištu u Srbiji, enormne su, tako da su ovo pljačkaške kamate. Vi se toliko zadužujete da neće to moći da vrate ni vaša deca. To što se daje na 20 godina sa kamatom od preko 15 i više posto, izračunajte koliko je to na godišnjem nivou, pa ćete videti koliko vas košta taj jedan stan.
Trebalo je prvo da stvorite uslove da mogu mladi da se zaposle, da ostvare dohodak, pa onda da iz tog svog dohotka eventualno uzmu kredit, ali ne sa ovako pljačkaškom kamatom, pri čemu građani Srbije sve više i više dovodite u dužničko ropstvo.
Pored toga, vi ste ovde obećavali da će, kada budu demokratske snage došle na vlast, moći mladi ljudi da prosperiraju u Srbiji, nezavisno od toga da li pripadaju nekoj političkoj stranci. Međutim, očigledno je da danas u Srbiji može da se zaposli samo onaj ko pripada nazovidemokratskom bloku, jer nijedna banka u koju dođe bilo ko da se zaposli, odmah ga pitaju kojoj stranci pripada.