Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Naime, predlažem brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne kao što je ovde predloženo Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Republika Srbija nije savezna država, kao što su i moji prethodnici objasnili, da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Evidentno je da su ovi zakoni, pa i ovaj zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, pisani tek da se otalja posao, kako bi što pre mogli da se raspišu predsednički izbori. Bolje bi bilo da ste ih raspisali bez ovih zakona, koje ste na ovako diletantski način pisali. Uostalom, i sam predsednik Skupštine Oliver Dulić je izjavljivao da će izbore raspisati u svakom slučaju, bili ti zakoni doneti ili ne. Praktično, ovo je zamajavanje javnosti pred predsedničke izbore.
Službe bezbednosti su mnogo značajnije od međustranačkog nadmudrivanja i neprimereno je da se ovakav zakon donosi tek da se ispuni forma, kako bi odlazeći predsednik Srbije Boris Tadić mogao što pre da izađe na izbore, zato što u panici procenjuje da su mu tako šanse nešto veće.
Ovaj zakon pisan je u iznudici i nije sveobuhvatan. Nažalost, vi ćete vašom parlamentarnom većinom izglasati ovaj zakon, ali građani neće osetiti nikakvo poboljšanje, niti veću sigurnost. Kako građani mogu da poveruju da ćemo biti bezbedniji kada je Vuk Drašković, u vreme dok je bio tzv. ministar, kako se predstavljao kao ministar inostranih poslova u Vladi Vojislava Koštunice, potpisao sporazum koji omogućava NATO trupama da uzduž i popreko krstare našom zemljom bez ikakve kontrole.
Podsetiću samo na slučaj makedonskog ministra, koji je u saobraćajnoj nesreći sa NATO trupama izgubio život i za to niko nije odgovarao, pošto su NATO trupe svugde, praktično, van zakona. Nameće se zaključak - ako je jedan ministar tako prošao, šta tek mogu da očekuju obični građani.
Pod DOS-ovskom vlašću naše službe bezbednosti su, praktično, stavljene u službu zapadnih stranih službi. Bilo bi bolje da nemamo našu službu bezbednosti, jer ona je sada ekspozitura američke CIA, britanske MI-6, nemačke BND itd. Postavlja se pitanje ko sve vršlja po Srbiji i čiji sve agenti su učestvovali u hapšenjima ili pokušajima hapšenja pojedinih državljana Republike Srbije koji su optuženi pred tzv. Haškim tribunalom.
Posle petooktobarskog puča počinje slom i propadanje naših službi bezbednosti koje se, očito, nastavlja. Taj slom se očito nastavlja ovako lošim zakonom. Poslanici SRS podneli su veliki broj amandmana, kako bi na konstruktivan način pokušali da popravimo manjkavosti ovog zakona. Nadam se da će vladajuća koalicija imati razumevanje i da će neke od tih amandmana prihvatiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ne mogu da se ne osvrnem na glasanje koje smo imali pre nego što je počela rasprava o ovim predlozima zakona o odbrani i vojsci.
Prosto je neverovatno da je vladajuća koalicija po drugi put odbila da na dnevni red stavi predlog rezolucije Narodne skupštine o neophodnosti poštovanja konstitutivnih prava srpskog naroda u BiH i osudi akata i mera usmerenih na ograničavanje i ukidanje državno-pravnih prerogativa Republike Srpske. Da li je moguće da, u trenucima kada srpski narod u Republici Srpskoj trpi najveće moguće pritiske od raznoraznih evropskih visokih predstavnika, koji dovode u pitanje status Srba kao konstitutivnog naroda u BiH, to za vladajuću koaliciju nije prioritet, pa čak ni tema koja zaslužuje da se o njoj govori u Narodnoj skupštini.
Zaista je nelogično i kontradiktorno da je rasprava o Predlogu zakona o Vojsci i Predlogu zakona o odbrani objedinjena. Znamo da je osnovna funkcija vojske odbrana zemlje. Međutim, pošto je ministar odbrane u više navrata izjavljivao da vojska neće reagovati ni u kom slučaju na Kosovu i Metohiji, postavlja se pitanje šta je, u stvari, funkcija vojske.
Bilo je neophodno da se rasprava razdvoji zato što je zakon o odbrani trebalo da pokaže ko će braniti zemlju ako, ne daj bože, zatreba, pošto ono što je ostalo od vojske, otkako je pod dominacijom DOS-a, očigledno neće i nema nameru, bar neće dok je pod kontrolom DS i Borisa Tadića.
Nije Srbija u poziciji da nekome preti, ali suludo je da unapred stavljamo do znanja šiptarskim teroristima da mogu da rade šta god im je volja. Kosovo i Metohija nije tema za unutarstranačke sukobe u Srbiji, ali ako je nesporni državni interes da naš preostali srpski narod ostane na Kosovu i Metohiji, kakvu mu to poruku šalje vlast DOS-a.
Ništa drugo nego da je, praktično, prepušten na milost i nemilost šiptarskim teroristima i njihovim mentorima iz jednog dela tzv. međunarodne zajednice.
Mnogi od tih koji nam sada po svaku cenu otimaju Kosovo i Metohiju, od strane DOS-a ranije su predstavljani kao veliki prijatelji Srbije. Neki od tih prijatelja su, na primer, i dragi Džordž, kako Džordža Buša, predsednika države koja se najvatrenije zalaže za otimanje Kosova i Metohije, naziva još uvek aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić; ili Havijer Solana, koji je, posle zločina nad našim narodom od strane dosovske vlasti posle 5. oktobra, dočekivan ovde u Beogradu maltene sa crvenim tepihom. Danas taj vaš prijatelj, koga ste tako srdačno primali, čini sve da nam bukvalno otme našu zemlju, tačnije 15 procenata naše teritorije. Stalno se pominje tih 15 procenata, ali bilo bi strašno da je i jedan procenat i 15 promila.
U ovim odsudnim momentima spas i podršku možemo očekivati samo od prijatelja, od prijateljske i istinski bratske Rusije, Rusije, čiju ste ulogu vi iz DOS-a pre samo nekoliko godina ismejavali, veličajući vaše navodne prijatelje sa zapada. Danas se borba srpskog naroda za Kosovo i Metohiju nastavlja isključivo zahvaljujući podršci Rusije, na čelu sa njenim predsednikom Vladimirom Vladimirovičem Putinom.
Optuživali ste nas srpske radikale u Srbiji da hoćemo da pretvorimo Srbiju u rusku guberniju, a vi ste nas posle 5. oktobra pretvorili u američku koloniju i sada, kao verni podanici, hoćete da gurnete našu vojsku da gine u tzv. mirovnim misijama, humanitarnim intervencijama po Iraku i Avganistanu, za američke interese.
Imamo apsurdnu situaciju da naša vlast nema nameru da zaštiti naš narod na Kosovu i Metohiji, ali hoće da šalje našu vojsku da gine za tuđe interese, u humanim intervencijama, poput "Milosrdnog anđela", tokom kojeg je uništavana naša zemlja, kako bi se stvorila teroristička šiptarska država pod patronatom NATO pakta. NATO pakta u koji Boris Tadić i DS hoće da nas uvedu.
Zaista će ostati za istorijske anale da ministar odbrane u Skupštini Srbije izjavi da se zalaže za ulazak u NATO u trenutku kada nam Amerika rastura državu i otima teritoriju. Tim svojim zalaganjem direktno gurate prst u oko Rusiji i onda još imate obraza da se posle svega pozivate na podršku Rusije.
Bliži se trenutak kada će se zaustaviti sunovrat vojske, bliži se trenutak kada će Srbija moći da izabere između odlazećeg predsednika Srbije Borisa Tadića, NATO pakta i dragog Džordža, sa jedne strane, i pravih prijatelja u svetu, istinskog patriote Tomislava Nikolića, sa druge strane.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su podneli veliki broj amandmana, kako bi na jedan konstruktivni način uspeli da poboljšamo, odnosno da ispravimo manjkavosti ovog zakona o azilu, koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Amandman koji sam podneo odnosi se na član 32, kojim se reguliše podnošenje novog zahteva za azil koje podnosi lice koje traži azil. Taj član glasi: stranac čiji je zahtev za azil ranije odbijen u Republici Srbiji može podneti novi zahtev ako obezbedi dokaze da su se okolnosti relevantne za priznavanje prava na utočište i dodeljivanje prava na supsidijarnu zaštitu u međuvremenu bitno izmenile.
U amandmanu koji sam podneo predlažem da se posle reči "novi zahtev" dodaju reči "u roku od šest meseci od dana odbijanja zahteva".
Naime, smatram da se stranom državljaninu mora dati određeni rok kada može ponovo podneti zahtev da bi se predupredile moguće zloupotrebe. U protivnom, to bi značilo da strano lice na osnovu svoje slobodne procene da je obezbedilo relevantne dokaze za priznavanje prava na utočište, moglo bi hipotetički na svakih sedam dana ili svaki drugi dan podnositi novi zahtev i na taj način zloupotrebljavati pravo koje mu omogućava ovaj predlog zakona.
Dakle, ovim amandmanom bi se ta eventualna zloupotreba osujetila i prevazišla bi se ta određena pravna praznina koja ovde postoji.
U toku rasprave u načelu o Predlogu zakona o azilu poslanici SRS su argumentovano ukazivali na sve nedostatke ovog zakona. Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja je - ima li Srbija snage i mogućnosti da pored ogromnog broja izbeglica, zatim interno raseljenih sa Kosova i Metohije, odnosno prognanika, zatim lica koja će u Srbiju biti vraćena na osnovu zakona o readmisiji, sada i stranim državljanima, licima koji nisu Srbi, da azil i omogući im adekvatne uslove za normalan život.
Pre nego što primi bilo koga, država Srbija je dužna da obezbedi elementarne uslove za život našim Srbima, proteranim i izbeglim, od kojih mnogi sada žive u zaista nehumanim, neljudskim uslovima po kolektivnim centrima širom Srbije.
Čuli smo da postoji nekoliko kategorija azilanata, to su ekonomski, politički i socijalni. Želim samo kratko da se osvrnem na kategoriju političkih azilanata. Doći ćemo praktično u paradoksalnu situaciju da aktuelna vlast daje azil stranim državljanima koji su žrtve političkog progona u svojoj zemlji, što u određenim slučajevima nije sporno. Ali, postavlja se pitanje, šta je sa našim državljanima koji su žrtve političkog progona u sopstvenoj državi?
Podsetiću samo na nevine ljude uhapšene u akciji "Sablja", a da ne pominjem slučaj kidnapovanja i sramnog izručenja Slobodana Miloševića u Haški kvazisud, zatim pisanje lažne optužnice protiv Vojislava Šešelja u Beogradu, zatim progon članova porodica ljudi koji su optuženi pred antisrpskim Haškim tribunalom, pa zatim hapšenje generala Zdravka Tolimira itd.
Stvarno je poseban kuriozitet da vlast, koja se na tako maćehinski način odnosi prema sopstvenim građanima, sada donosi zakon o azilu kojim će pružiti utočište i zaštitu stranim državljanima.
Na osnovu informacija koje danas primamo, kako haški istražitelji vršljaju ovde po Srbiji i maltretiraju naše građane, izgleda da će naši građani u sopstvenoj državi morati podnositi zahtev za azil.