Dame i gospodo narodni poslanici, teror koji sprovodite u Narodnoj skupštini Republike Srbije mora biti zaustavljen. Naime, ne možete se jedanput, gospođo Mićić, ponašati po Poslovniku, ponašati se tako šest meseci, a onda jednog dana, zato što vam je tako palo na pamet, zato što vam je to neko šapnuo u hodniku....

Hoćete li da me pustite da kažem šta imam da vam kažem?

Onda ćutite, budite pristojni dok ne završim i ponašajte se onako kako bi trebalo da se ponaša predsednik Narodne skupštine. Dakle, šest meseci, gospođo Mićić, restriktivni Poslovnik koji ste usvojili na predlog poslaničke grupe DSS-a, koji su mislili da će njima odgovarati...

Hoćete li da prekinete, da budete pristojni, izreći ću vam svoj predlog, ali ne možete vi da nagađate ili da znate šta ću da predložim. Dakle, pozivam vas da ne kršite Ustav. Malopre ste doneli meru udaljenja.... Ustav pre svega... meru udaljenja sa sednice protiv Vojislava Šešelja, oteli mu 32.000 dinara, kojima ćete ponovo da se hvalite kao da su vaše.
E sad, da vam kažem, imate i član 38, u kome se govori ko i na koji način predstavlja poslaničku grupu. Podrazumeva se, imate logično tumačenje i vi bi to trebalo da znate.... (Žagor.) Ove neznalice bi bilo dobro da ućutkate, bolje nego da izgovaraju ovakve....

Dame i gospodo narodni poslanici, imam predlog, ali pre toga bih rekao predsedavajućem da obrati pažlju i na govornika pre Popovića, koji je uvredio ne samo Narodnu skupštinu, strpite se....

 Strpite se, dobićete predlog. Nisam se javio da bih bilo šta zloupotrebljavao.

 Svoj predlog ću da obrazložim, a vi ne možete da nagađate šta sam mislio da kažem, osim ako nemate neke nadljudske sposobnosti.
Dakle, propustili ste da opomenete jednog čoveka koji je ovde sve ostale, izuzev univerzitetskih profesora, proglasio nesvesnim, ne samo Narodnu skupštinu, već celokupan srpski narod. Moram u jednoj rečenici da kažem da su nama jednaki i seljaci i radnici, kao i univerzitetski profesori (žagor), a što se tiče .....

 A, što se tiče predloga (žagor) predlažem vam, gospođo Mićić, da učinite sledeću stvar: da humanost na delu pokažete na takav način što ćete makar jednom, u odnosu 1:10, dati opomenu (žagor)...
Nemojte da se sprdate sa oproštajnim pismom, to sam već čuo iz redova DOS-a. Čovek je mrtav. Nemojte da se smejete nad njegovim grobom. Treba da vas je sramota i nemojte sada da se pravite blesavi, kao da ne znate šta ste izgovorili (obraća se jednoj grupi poslanika).

 Moj predlog je da im izreknete opomenu ako ne znaju šta da kažu. Gospodine Kneževiću - podsetiću njega, pošto to on zna bolje od onih koji ne znaju, Pravni fakultet sam, doduše, davno završio, ali još u to vreme (žagor).... Vladimir Vodinelić, koga su pominjali, vodio je političku hajku protiv srpskog naroda, protiv svih onih koji su se borili za oslobođenje Vukovara i Sarajeva.....

 Kako to drugi nisu zloupotrebljavali govornicu kada su o tome govorili.

 Nije bilo pravo replike. Vi uopšte niste slušali o kome sam govorio. Uopšte nije bio prethodni govornik, koji nema pojma o čemu priča uzgred rečeno, nego je bio onaj pre njega, i to sam napomenuo na početku svog izlaganja. Ali, to uopšte niste slušali. Samo vas molim da imate jednake aršine, da na isti način ocenjujete i poslanike vlasti i poslanike opozicije.
To je vaša obaveza. A ako nastavite na ovakav način, samo nas da opominjete i nikakve mere ne izričete poslanicima vladajuće većine, molim vas samo da se onda ne hvalite sopstvenom humanošću, nego da kažete - to su pare koje sam uzela radikalima, pa je to takva humanost, a ne da govorite kako ste vi humani, a uzimaćemo od radikala i ni od koga drugog. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici (žagor), kada sam govorio o Zakonu u načelu ukratko sam rekao šta se zbivalo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Sada imam priliku da to duže obrazložim. Naime, to su bile teške godine; godine u kojima su se studenti delili na one koji su bili nacionalne orijentacije i one koji su bili, što je podržavala  u to vreme većina profesora uglavnom iz Građanskog saveza, kako mi smatramo iz Srpske radikalne stranke, antinacionalne ili antisrpske orijentacije.
U tom periodu je bilo sukoba i na predavanjima i na vežbama. Gotovo da se nije birao način kako će se politički delovati protiv onih drugih, a prednjačili su predstavnici Građanskog saveza Srbije ili nekih sličnih stranaka, jer su i oni rano počeli da se cepaju i držali su se kao neka vrsta sekte na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tako ste mogli na oglasnim tablama, svuda, da vidite pozive da se konačno, rečima razume se, ne oružjem, obračuna sa neistinama o navodnoj oslobodilačkoj borbi srpskog naroda zapadno od Drine i Dunava, pa su pravljene tribine o tome kako Srbi - zločinci ubijaju sve druge po Sarajevu, a u svemu tome je učestvovao i profesor koga ste pominjali.
Meni on nikada ništa nažao nije učinio. Kod njegove supruge sam polagao i bila je izuzetno korektna. Deset sam dobio, ako vas ineteresuje. Ali, ovo su činjenice. U tome je učestvovao i Gašo Knežević. Učestvovali su i mnogi drugi profesori Pravnog fakulteta u Beogradu. Oni koji bi se tome suprotstavljali obično bi izvlačili deblji kraj. Navešću jedan primer: trebalo je da se polaže ustavno pravo, bile su neke demonstracije na Terazijama i onda su tražili svi da se ide na Terazije, i profesori su ih poveli.... (žagor).
Hoćete li da ućutite? Nemojte. Vaša pristojnost najbolje govori o vama a ne o meni, koji govorim i pokušavam nešto da vam kažem, ali očigledno je da vas jedino interesuje ono što vi čujete, ono što vam govori Zoran Đinđić kada se sretne sa studentima i đacima, pošto više nikog drugog neće ni da zove na ove razgovore, pošto mu ne veruju ni radnici, ni seljaci, ili ljudi koji imaju preko 20 godina (žagor), pa onda oni ispod njih, ali prozrela su ga i deca, pa više ni decu neće da zove na svoje mitinge i svoje susrete.
Dakle, (Predsednik - vreme) ovo što sam rekao sa ove govornice je živa istina (žagor). Da je to istina, danas, pokazuje progon svih onih koji drugačije misle od gospodina Kneževića. Ono što je on rekao - blaga lustracija, to je ne samo nepravničko ponašanje, već antipravničko ponašanje. Donošenje takvih zakona ili takvih mera u okviru nekih drugih zakona je neprimereno modernim pravnim porecima. Ali, šta da radim kada mnogi od vas to neće da čuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku, iznenađen izlaganjem malopređašnjeg govornika. Naime, on je odavde, sa ove govornice, verovali ili ne, počeo da govori o ljudima koji su jednim delom, čak neki u samo dve godine, brinuli o univerzitetu, a to je činio na onako ciničan način, i kaže - eto, zamislite, pa između ostalih je pomenuo i ime prof. dr Vojislava Šešelja.
Znate, Vojislav Šešelj je bio najmlađi doktor pravnih nauka u bivšoj Jugoslaviji, sa 25 godina je doktorirao. Doktorirao je na temu "Politička suština militarizma i fašizma". Činio je ono što je mogao, na način i u uslovima koji su bili izuzetno teški; za to što je činio i kako je činio u Upravnom odboru Univerziteta u Beogradu i Pravnog fakulteta u Beogradu nije dobio nijedan jedini dinar, kao i nijedan drugi predstavnik SRS; i niko ga nije protežirao da na određeno mesto dođe, osim u jednom kratkom periodu. Mislim da SRS na Beogradskom univerzitetu nije imala nijednog dekana.
Ali, ko ste vi, gospodine Jovanoviću, da o tome govorite, ko ste vi da solite pamet i da držite predavanje doktorima pravnih ili bilo kojih nauka, ko ste vi da njih pominjete, da ih uzimate u usta? Odakle vam obraz da o njima govorite?
Stariji sam možda godinu dana od vas ili smo isto godište, ni ne znam, pre 10 godina sam to završio, sa najboljim uspehom i najvišim ocenama. Hoćete možda da oduzimate nekome diplome fakulteta koje su završavali zato što vam se ne sviđaju?
Pomenuli ste 1945 - tačno je, 2000. je ista kao 1945. Ne znam šta ste sa bajonetima radili, znam šta je bilo sa automatskim puškama. E, tako je i Gašo Knežević upadao prvo na svoj fakultet, a prethodno je otišao i tražio da bude odbačen, kako bi mogao da radi u tzv. AOM-u, je li se tako zove, u AOM-u koji je bio finansiran spolja, gde su imali neuporedivo veća primanja, nego što su imali naši profesori na Univerzitetu u Beogradu.
Nemojte da pričate nama koji smo studije završavali na korektan način - koje smo u roku završavali, ne mogu da kažem da je to nešto naročito brzo, nisam bio od onih koji su to pre rokova završavali, koji su bili u tom smislu uspešniji - i koji znaju šta se na fakultetima dešavalo. Ako vi zaista mislite da vam je danas stanje na univerzitetu bolje nego pre tri godine ili pre 10 godina, nije. Nije nimalo.
Pre 10 godina ste imali profesore poput gospodina Kneževića i ostalih, koji su pravili oglase na tablama Pravnog fakulteta i kačili ih, da se osudi agresija Srba na Sarajevo, da se osudi agresija Srba na Vukovar. Time su se bavili. Nisu se bavili isključivo predavanjem na fakultetima. To rade i danas. Nažalost, to smo imali i pre tri, i pre četiri, i pre pet godina, i tu se ništa nije promenilo, osim što je nešto pokušano u tom periodu da se učini.
Dakle, pozivam vas da takve stvari ne govorite, zato što bi trebalo znati šta se na našem univerzitetu dešava, a ovo su činjenice, svidele se one nekome ili ne.
U svakom slučaju, smatram da bi bilo mnogo bolje i pametnije da mi govorimo ovde o Predlogu zakona, nego da neki od sebe prave junake, zato što su bili studenti ili profesori u, tobože, diktatorsko vreme. A danas oni odlučuju o sudbinama, izbacuju i proteruju koga god hoće sa fakulteta, ko god im se politički ne dopada, ko god drugačije misli. Pitajte me ko može danas na Pravnom fakultetu u Beogradu da postane asistent, kojih političkih opredeljenja, a ko ne sme i ni za koju cenu ne može da postane.

Završavam, nemojte da mi otimate pare, molim vas, završavam.
Dakle, što se toga tiče, nikada srpskim radikalima takve stvari ne možete da govorite, ali pošto ste uveli jednu praksu, maltretiranje i šikaniranje svih onih koji se naukom bave, a drugačije misle, budite uvereni da sve što će se u budućnosti dešavati više neće biti presedan, više neće biti prvi put.
Ovo što ste uveli, umnogome podseća na 1945. godinu i u tome vas u potpunosti podržavam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  više od godinu i po dana slušamo priče kako reforme u Srbiji napreduju, kako se donose reformski zakoni, kako su to zakoni koji će promeniti našu sadašnjicu, ali i našu budućnost, neuporedivo bolje od svih onih koji su nekada nekima, u vreme raznih diktatorskih režima, padali na pamet. Na vlasti su nam eksperti i geniji, oni koji su posisali svu pamet ovog sveta. Njihovi protivnici, razume se, glupi su i neuki, oni koji ne znaju i ne mogu ni u čemu da im se suprotstave.

Dobili smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o univerzitetu, koji ni zbog čega i ni po čemu ne može da se nazove reformskim, koji gotovo nikakve novine ne unosi, osim što unosi novine u obrazloženju koje, ne znam da li je pisao ministar ili je pisao neko od tzv. stručnih saradnika, obiluje optužbama na račun političkih neistomišljenika, koji paušalno ocenjuje prethodne zakonske akte bez ikakvog dokaza, ponekad i veoma glupo, i pre svega neistinito.

U obrazloženju možete da čujete, odnosno da pročitate, pardon, čak i takve stvari u kojima se kaže da je Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine ukinuta autonomija univerziteta. Zbog čega? Zato što je nekima odgovaralo da tako kažu, da od sebe prave nacionalne heroje, da dobijaju mnogo veće plate nego što su bile na Beogradskom univerzitetu i na univerzitetima u Srbiji, višestruko veće plate, u takozvanoj Alternativnoj obrazovnoj mreži zato što je tada bilo "in" napuštati i sklanjati se od navodno diktatorskog režima; reći - eto, mi smo disidenti, pa nam dajte plate od tri i četiri hiljade dolara, a ne dinara; iako se država trudila da u to teško vreme obezbedi koliko-toliko značajna primanja svom nastavnom kadru, smetala im je autonomija zato što je Vlada osnivala i ukidala univerzitet i zato što je postavljala, odnosno davala saglasnost, a ne postavljala rektore i dekane.

A šta kaže novopredloženi zakon Vlade Republike Srbije?

U članu 12. kaže se: "Univerzitet, odnosno fakultet može početi sa radom i obavljati delatnosti ako ispunjava kadrovske, prostorne i tehničke uslove." Naravno, te uslove propisuje Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, odnosno Vlada, odnosno država.

Ispod toga se kaže da Ministarstvo prosvete i sporta utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada i obavljanje delatnosti univerziteta.

Kada se govori o ukidanju univerziteta, i studentima ukinutog univerziteta, sve odluke donosi - ko? Vlada Republike Srbije. Šta je promenjeno? Promenjena je jedna stvar, da se danas, upravlja kao nekada od Ä90. godine pa naovamo; i zato je bio mnogo bolji zakon iz 1998. nego iz 1992. godine, iako su oba predlagali socijalistički ministri, bio je bolji zato što je sprečavao titoiste da po sektaškom principu upravljaju Beogradskim univerzitetom pre svega, ali i drugim univerzitetima u Srbiji. Kako se to dogodilo? To znaju mnogi koji su završavali fakultete i mnogi koji su na njima ostajali.

Jedan zatvoreni krug ljudi, ljudi izrazito antisrpske orijentacije, bio je i na Pravnom fakultetu, najvećim delom i ostao i opstao, jer su se u međuvremenu protivzakonitim putem obračunali sa onima koji misle drugačije; pa tako Gašo Knežević sebi dozvoljava da kaže u "Blicu" od 5. januara 2001. godine: "Ukoliko neko stoji iza izbacivanja lidera radikala Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta, stojim ja". To kaže jedan ministar, a govori o nemešanju izvršne vlasti. E takva nam je i država kako je to, e baš nam je takva držva i takva nam je autonomija univerziteta.

Pošto ste sve to pogazili, a na univerzitete vratili, bez ikakvih izbora, bez ičega, sa automatskim puškama, one koji su i u Titovo vreme upravljali (e, titići, baš tako), e na takav način želite da nastavite da upravljate univerzitetom kao i do sada.

Kažete - uvodi se studentski parlament. Uvodi se studentski parlament, a ne zna se ni kako se formira, ni kako funkcioniše. Ministar danas kaže - to je mesto gde će oni iznositi svoje različite stavove preko različitih organizacija ili grupa, i tako dalje. Je li to preko ovog saveza studenata ili unije studenata, ne znam kako se već zove, kako je ime te organizacije koja se reklamira u novinama, kaže - podrži reforme, a ko plaća to? Ko plaća te oglase? Ko to organizuje? Je li to plaćaju studenti iz svog džepa ili neko drugi? Na koji to način funkcioniše? To su stvari koje su nerešive.

I, da vam nešto kažem, moj sin će u školu da pođe za dve godine, a ovo što vi predviđate - da studenti daju ocenu, da oni govore, daju svoj stav i sud o dotadašnjem vaspitno-obrazovnom radu profesora, to znate i sami, gospodine Kneževiću, da je ludost. Znate, i ludost i glupost. Sada će moje dete da ocenjuje njegovog nastavnika, ma nemojte. Ono je došlo tamo da njega nastavnik i profesor ocenjuje, da nešto nauči.

Studenti idu na fakultete da uče, a ne da ih maltretiraju titoisti kako da postanu antisrbi, kako da se bore protiv Srba u Vukovaru, protiv Srba u Sarajevu, kao što je to radio Knežević, kao što su to radili mnogi drugi profesori na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pošto nam ističe vreme, a iz poslaničke grupe SRS još mora da govori Srboljub Živanović, ja ću samo pročitati nešto zbog neistina koje su iznošene ovde, i o Tomislavu Nikoliću, i o SRS. Vidite, radi se o pismu predsedniku Upravnog odbora "Zastavi" DD; Kragujevac: "Ovlašćujem vas da svu nadoknadu koja mi kao članu Upravnog odbora pripada za rad u istom uplaćujete u Fond za pomoć deci radnika "Zastave" čiji su roditelji poginuli kao žrtve agresije NATO na našu zemlju. Ovo ovlašćenje odnosi se i na sva dosadašnja prava, pošto ne želim da primam bilo kakvu nadoknadu za članstvo u Upravnom odboru". Tomislav Nikolić potpisao, a evo ga i dokaz, faks poslat 13. januara 2000. godine.

Toliko da znate koliko lažete, izmišljate, a svi oni koji žele da čuju istinu, a iz centralne Srbije su, pozivam ih da sutra prisustvuju mitingu srpskih radikala na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu, sa početkom u 15,00 časova.