Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da je neko drugi seo na mesto predsedavajućeg, jer, ako kojim slučajem pomenem španska sela, dobiću opomenu.
Dobro bi bilo, ministre, da koristite ove pare što nam otima predsednik Narodne skupštine i da to dajete bilo kojoj deci, bolje to nego da to ode ko zna gde i ko zna na koji način da se utroši. Tako bismo mogli više da pomognemo i da utičemo, pa makar i pod prisilom predsednika parlamenta.
Ono što je rekao ministar za ovom govornicom, ili kako već ovi vaši iz ženske mreže, ili ne znam čega, vas nazivaju ministarkom, kako vam je draže, nije baš tačno. Naime, rečeno je u ovom odeljku, koji jeste nov u odnosu na ono što je postojalo ranije u Zakonu o društvenoj brizi o deci, koji se tiče roditeljskog dodatka, tačno se kaže u članu 14. - roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin SRJ, ima prebivalište u Republici Srbiji i - sada ide onaj uslov o kome smo mi govorili, o kome je govorio zamenik šefa poslaničke grupe SRS, Tomislav Nikolić, a taj uslov je - ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. A, šta ćemo sa onima koji ne ostvaruju to pravo, šta ćemo da radimo?
Bili ste, ministre, pre neki dan, kao i ja, u mačvansko-tamnavskom kraju, pa ste čuli šta vam kažu seljaci, šta vam kažu poljoprivrednici, oni koji nemaju ili u najvećoj meri nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, zbog nekih mera koje su ranije donošene, suprotno mišljenju i političkom stavu SRS.
Šta ćemo da radimo sa svima onima gde treba da podstičemo i ostvarujemo, kako vi kažete u obrazloženju, veći pronatalitetni efekat, a imamo, ne belu kugu, već više nemamo čak ni starijih stanovnika, a kamoli nekog od mlađih ljudi.
Kaže se da će umnogome doprineti, valjda, boljoj populacionoj politici i doprineti većem natalitetu to ukoliko se za drugo dete ustanovi 50.000 dinara, treće dete 90.000, a četvrto 120.000 dinara, a šta je sa svim onim obavezama koje su postojale ranije u ime države, u nizu godina, koje više ne postoje, nego mi jednokratno to obavimo i više nemamo nikakvih problema. Pitanje je, i sigurno je da deci i majkama, onima koji moraju da brinu o potomstvu, neće biti lakše i neće biti bolje.
Ovde je Živodarka Dacin govorila vrlo precizno, ja ne znam, pravo da vam kažem, žena traži, pa potroši onoliko koliko je potrebno, pošto treba uskoro da mi se rodi drugo dete, te neće potpasti pod ovaj zakon, pošto je juni 2002. godine, ali stvarno ode mnogo novca. Ja ću da se snađem, ma koliko otimala Nataša Mićić, ali ne znam šta će oni ljudi koji nemaju plate, imaju mnogo manje, ili koji su otpušteni sa posla, poput 10, 20, 30, 50.000 građana Srbije, koji su dobili otkaze, koji su krivi samo zato što DOS-ov režim na takav način sprovodi reforme i tim reformama se hvali.
I jedna vrlo konkretna primedba - u Zakonu o društvenoj brizi o deci, u onome što je tada predložio Tomislav Nikolić, narodni poslanik SRS, i što je usvojeno, u članu 7. pisalo je sledeće: "Trećim detetom iz porodice sa troje dece, u skladu sa ovim zakonom, smatra se treće i svako naredno dete u porodici iz opštine, odnosno delova opština, naselja, sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništava".
Mi ovde nigde ne pominjemo peto dete, nema ni tačne definicije šta se pod ovim podrazumeva. A šta ćemo da radimo kada dođe peto dete, da li tu ide negativna diskriminacija ili važe ista pravila kao da je u pitanju treće ili četvrto, ili drugo dete? Toga nema. Dakle, rađajte do četvrtog deteta, a peto dete nemojte slučajno da imate; to je nešto što je potpuno neverovatno, posebno kada imamo u vidu činjenicu da se time ne destimulišu Šiptari zato što se nalaze u potpuno drugom ustavno-pravnom ili zakonodavno-pravnom poretku. Nemamo više tu vrstu problema, nemamo više tu vrstu muke sa kojom bismo morali da se opterećujemo, pa eventualno takve zakone da donosimo, da Srbi ne bi nestali na područjima gde žive.
Dakle, nemam ništa protiv toga što Vlada donosi, kako neko reče, marketinške zakone. Svaki zakon je u neku ruku marketinški, ili je dobar ili je loš, na određeni način se u propagandnom smislu odražava u konačnom rezultatu, prema tome kakav će građani odnos imati prema Vladi Srbije, prema DOS-ovom režimu u celini. Ali, ono što mislim to je da bi dobro bilo da Vlada donese jedan zakon koji više nije tehnički, jedan zakon koji nije prepisani zakon, gde doda jedan ili dva člana, da bi neko tek mogao da se pohvali kako stižu novi zakoni.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme srpskih radikala tek dolazi.
Dakle, bilo bi dobro, i prošli put smo razgovarali, gospođo ministre, o jednom tehničkom zakonu, o primeni jednog drugog zakona, hajde da vidimo možemo li u makar jednoj oblasti, ako ćete vi da budete iskreniji i korektniji nego većina drugih ministara, da napravimo neku promenu, da bude nešto objektivno i ozbiljno bolje, da vidimo šta tu možemo da uradimo.
Ovako, plašim se za svu našu decu, a valjda svi odrasli ljudi, polazim od sebe, žive za decu, nemamo mi više mnogo šta za sebe da živimo; da bismo njima omogućili, da bi bilo više, da bismo strateški razmišljali i omogućili opstanak srpskog naroda i svih ostalih građana Republike Srbije, potrebno je da se prihvate ovakve izmene i da se prihvate amandmani poslanika SRS.
Iskoristio bih priliku, pre nego što mi otmete 3.000 dinara, da pozovem građane Kikinde i Severnobanatskog okruga da sutra dođu na veliki miting, narodni miting srpskih radikala, u 15,00 časova, u centru Kikinde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uskoro će pauza i bilo bi besmisleno, bez obzira na činjenicu što možda nemamo kvorum, da nastavimo sa radom, ali nije mi to ni cilj ni namera, već sam izašao zbog nečeg drugog. Naime, u skladu sa članom 95. Poslovnika o radu Narodne skupštine stav 2. a ako hoćete i st. 3. i 4. takođe, želim da iznesem saznanje do koga su došli narodni poslanici Srpske radikalne stranke.
To vidimo i po odsustvu ministra Đelića i Čedomira Jovanovića, kao i mnogih drugih koji bi trebalo da prisustvuju sednici - priprema se ozbiljno kršenje Ustava Republike Srbije. Zbog činjenice da je ovo najviše legislativno telo u Republici, da je ovo najviši i najvažniji organ u Srbiji, voleo bih da kao Narodna skupština zatražimo i pribavimo mišljenje od Vlade Republike Srbije da li je to istina i ako je moguće da preduhitrimo, jer nam kažu da će biti doneta odluka danas u 14,00 časova na sednici Vlade Republike Srbije, da se spreči protivustavno hapšenje, kidnapovanje, dakle, otmica građana Republike Srbije i slanje u haški kazamat.
Ja vas molim da u ime narodnih poslanika Narodne skupštine u celini to uspemo da uradimo, zato što neće ljaga i sramota pasti samo na Vladu Srbije, već na sve one koji su možda o tome bili obavešteni, a ništa ni na koji način nisu želeli, mogli ili hteli da preduzmu. Nije Srbija prćija ni Vlade Srbije, ni Zorana Đinđića.

Što ste nestrpljivi, gospođo Mićić? Istog trenutka kada pomenem ime predsednika Vlade, istog trenutka kada pomenem njegovo ime počinjete da reagujete, iako nijednu uvredljivu reč nisam upotrebio, osim što sam rekao da ova zemlja nije ni njegova, niti bilo čija druga prćija.
Moj je predlog da pribavimo mišljenje, da tražimo obrazloženje i da pokušamo da sprečimo da se tako nešto ne dogodi, u skladu sa stavom 2. člana 95. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Čini mi se da Narodna skupština Republike Srbije u sistemu podele vlasti ima najznačajniji uticaj na rad ovog dakle jednog od dva u bicefalnom sistemu izvršne vlasti, i čini mi se da niko ne može takvu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije da ospori. Mislim da bi zbog savesti svakog od narodnih poslanika, ali i zbog naroda i građana Srbije, zbog celokupnog srpskog naroda, bilo dobro da takvo mišljenje pribavite i obavestite Narodnu skupštinu u poslepodnevnom delu zasedanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnom govorniku, gospodinu Mijailoviću, savetovao bih pošto je Užičanka predsedavajuća ovog parlamenta da se njoj obrati za više pomoći. Koliko je reketirala srpske radikale, te pare neka da u Užice i pola problema će se rešiti.
(Predsednik: Tema.)
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za ovaj predlog zakona. Nije reč ni o kakvom reformskom zakonu, ni o kakvom čudesnom i novom ostvarenju genijalne grupe eksperata. Valjda kada ne znaju više šta da kažu za zanimanje pojedinih ljudi u Vladi Srbije i u Vladi Jugoslavije, kao i nekih ljudi koji im u tom poslu pomažu, onda kažu da su oni eksperti.
Nadam se da ovaj ekspert nije otišao da isporučuje neke Srbe Haškom tribunalu, pretpostavljam da bi mu Skupština bila neuporedivo važnija. Danas u Srbiji, kada se govori o Zakonu o lokalnoj samoupravi i o učešću gradova i opština u porezu na zarade i porezu na promet, moram da kažem da mi u SRS imamo potpuno drugačiji pristup od svih ostalih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, mi bez obzira na sredine iz kojih dolazimo, a svi uglavnom dolazimo iz različitih sredina jer smo gledali da svi okruzi u Srbiji na neki način budu zastupljeni, nećemo govoriti o tome kako je za procenat učešća uskraćeno Užice, ili uskraćen Kragujevac, ili uskraćen Beograd iz koga dolazim, u kome sam rođen, ili Novi Sad, ili bilo koji drugi grad. Uskraćen je ceo srpski narod, cela Srbija, a nama je bilo neuporedivo važnije da danas, kao prvu tačku kada je već bilo reči o zakonima po hitnom postupku, donesemo neke zakonske mere kojima ćemo regulisati i promeniti makroenomsko stanje u Srbiji kako bi građani Srbije mogli da prežive, kako bi mogli sebi da obezbede golu egzistenciju.
U skladu sa tim dužan sam da ukažem na ogromne probleme sa zemljoradničkim penzijama i sa onim što se dešava u Tamnavsko-mačvanskom kraju, pošto sam bio u Bogatiću i obećao sam građanima pre neko veče da ću to reći sa skupštinske govornice, imajući u vidu da su mnogi lagali sa državnih medija govoreći kako je u tom prljavom poslu učestvovala i SRS. Nije. Ovde je zakon donet, tačno je, 1996. godine, ali uz najoštrije protivljenje SRS, koja je tražila da takva vrsta osiguranja ni u kom slučaju ne bude obavezna.
Da ne govorim o železničkom saobraćaju i o mukama železničarskih radnika o kojima ne može da se čuje ni jedna jedina reč od političkih stranaka koje se ne slažu sa režimskim strankama, ali režimu ne pada na pamet da te probleme rešava, već će nam reći kako je reformski zakon taj što će, eto, Beogradu dati 7,5%, Užicu 4,7%, a Crnoj Travi 90% učešća u porezu na promet i još ovih pet dodatnih poreza koje će sami da ispunjavaju, koje su dobili, pa me zanima šta će to Crna Trava da ima od dobitaka od igara na sreću i prihoda od osiguranja lica. Bilo bi zanimljivo da taj ekonomski genije, da neki ekspert izađe i objasni nam kako i na koji način će to moći da funkcioniše.
Ovde se kaže da je utvrđeno opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda da je za finansiranje poslova i funkcija opština i gradova potrebno 45,3 milijarde dinara i da će naravno biti finansirani opštinski organi, opštinska javna preduzeća. Ono što je zanimljivo, to je da u nekoliko opština imamo poseban način kako se troše te pare. Recimo, u opštini Bajina Bašta, o tome su me informisali građani Bajine Bašte, Miroslav Nešković i Zlatan Jovanović i mnogi drugi iz tog kraja, kažu da se velika finansijska sredstva troše, verovali ili ne, a ovo je važno da građani Srbije znaju za ekshumaciju, odnosno iskopavanje navodno šiptarskih leševa iz okoline Perućca. To finansira skupština opštine Bajina Bašta, verovali ili ne, pa se postavlja pitanje čiji je to interes, ko je to tražio, ko je to naredio i kako neko zna na osnovu kosti lobanje, kosti ruku i kosti nogu da je u pitanju Šiptar koji se zove Selim Seljimi, a svojevremeno nam je nadležni resorni ministar rekao da su to ustanovili po zdravstvenim knjižicama i ličnim kartama. Možete da mislite, ni traga obuće, ni traga odeće nije ostalo na ljudima, vidite isključivo kosti, ali ostale im čitave zdravstvene knjižice i lične karte, na kojima piše Selim Seljimi i još piše civil dole.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Govorim o temi, ali je trebalo pažljivo da me slušate. Govorio sam o tome kako se troši novac, na koji način opštinska birokratija time upravlja.
Poslanička grupa SRS smatra da je u ovom trenutku, ako već govorimo o ovakvim fiskalnim zakonima, moralo da se raspravlja o onome što objavljuje nedeljnik "Svedok" i mnogi drugi listovi.
Ali, ono što bih želeo da kažem predstavnicima većine - a imajući u vidu činjenicu šta su to učinili danas odbijajući protivno Ustavu da se na dnevni red stavi izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, čime pokušavaju da na najbrutalniji način uvedu diktaturu u našu zemlju, da pokažu da ne smete drugačije da mislite, da ne sme da postoji opozicija - moraju da budu sigurni da ćemo na to znati da uzvratimo, da ćemo ih vrlo brzo i mnogo pre nego što oni očekuju naterati i na vanredne izbore, a narod će sam zbog svega ovoga o čemu smo govorili vlast promeniti. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da gospođa Čomić nije prekidala prethodne govornike koji ni o čemu nisu govorili, posebno ne o onome što je na dnevnom redu. Hoćete da ućutkate ove vaše? I niste ih....
(Predsedavajuća: Svi ste vi moji, kako već rekoh...)
Ja nisam vaš, izvinite molim vas, daćete mi pravo na još jednu repliku, ja nisam vaš.
(Predsedavajuća: I molim sve poslanike da sa pažnjom saslušaju govornika.)
Slušali smo ovde svašta od jutros, slušali smo jednog koji nije završio fakultet, a izašao je da ovde govori kao sudija. On će da preti poslanicima SRS, on će da govori ko će da ide u zatvor, on će da govori kakve će pravosnažne presude da budu. Pa, ne zna šta će, pa onda kaže - e, biće takva presuda u postupku Barovića protiv Šešelja, biće takva presuda po nekom drugom pitanju, biće takva presuda po trećem pitanju.
Šta je on? Je li on tužilac, sudija, šta je? Za sve to prvo mora da završi fakultet i to je preduslov. Da li je u mafiji ili nije u mafiji, to će da odgovara, ali ovo mora na drugačiji način da se postavi u ovoj skupštini.
Ne mogu oni koji su optuženi da se postavljaju kao sudije i da donose presude pre nego što je bilo ko drugi ko je nadležan za to, odluku doneo. Čime se bavite gospodine Batiću? Bavite se time i jedine vaše opštužbe su da kažete svojim političkim protivnicima, kada ih optužujemo za mafijaštvo i za sve, vi ste budale, ekstrabudele, ludaci, Hrvati ili ne znam šta.
Kako vas nije sramota Nikole, Vladimira, Mihajla i Aleksandra, to su četiri sina Vojislava Šešelja. Kako vas nije sramota pokojnog oca Nikole i majke Danice, kako vas nije sramota Batića Jurea, Batića Ahmeta i svih ostalih Batića koji se tako prezivaju, a ja vam neću reći ni da ste Musliman, ni da ste Hrvat. Neću vam to reći.
Hoćete da kažete da smo to - nismo. Govorite o tome ko se borio na Kosovu i Metohiji. Naradni poslanik SRS Dragan Milunović - Džule je poginuo braneći Kosovo i Metohiju i to kao zamenik komadanta bataljona, gospodine Batiću.
(Milisav Petković, sa mesta: U Knez Mihajlovoj!)
Ne u Knez Mihajlovoj, nego nedaleko od Podujeva, nesrećo jedna. Nedaleko od Podujeva, nesrećo božja. Sram da vas bude. Vi ćete da govorite o tome ko je kako i šta je izdao. SRS nije prihvatila Plan Ahtisari - Černomirdin, jedina u Srbiji. Svi su bili za taj plan, a mi smo bili protiv i rekli smo Narodnoj skupštini šta će se dešavati, kako i na koji način će se zbivati sa narodom Srbije, kako i na koji način će se sve u Srbiji dešavati.
I, nemate više argumente, nego - vratili ste se u vlast; pa, bolje u tu vlast, sto puta, pa ne znam šta imali protiv toga, nego u vlast sa takvima kao što ste vi, kao što su vaši koalicioni partneri, koji će danas da daju i Kosovo i Metohiju, i Vojvodinu i sve drugo.
Ali, da vam kažem jednu stvar: možete da pretite poslanicima SRS i hapšenjima, najavama hapšenja, Hagom, što predstavlja najveću sramotu za Srbiju, da vi Srbima pretite Haškim tribunalom, smešno je, tužno je to, nesrećniče jedan...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... tužno je, a ne smešno da ti nekome pretiš Hagom, kukavice, jadniče jedan; vi pretite Hagom, Srbe ćete sve u Hag da oterate; ali ja vam kažem - sudiće vam srpski narod za sve ovo što mu činite. Budite uvereni da tu kaznu nećete moći da izbegnete.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvredio me je gospodin Ivković, uporedio me je sa nekim predstavnikom DOS-a, a to je za svakog srpskog radikala uvreda, možda i za vas, ali za nas svakako jeste.
To je bio razlog za repliku. Moram da kažem nekoliko rečenica vezanih, pošto ste nam oduzeli pravo na reč, svima u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, poritvustavno i protivzakonito, za ono o čemu je govori gospodin Ivković, o stanju na Kosovu i Metohiji. Nedavno sam, držeći tribinu u Vrnjačkoj Banji, koju je posetio i Simo Spasić i drugi predstavnici Udruženja kidnapovanih, rekao da država o tome gotovo da ne vodi brigu, a naravno ne kažem da je uvek moguće rešiti svaki problem, ali pokazuje svoj odnos, ohol, bahat, osion prema svima koji razmišljaju drugačije od predstavnika Vlade Srbije, koji danas vedre i oblače na svakom koraku u Srbiji.
Naime, u ovoj sali su se dešavale čudne stvari u trenutku kada niste želeli da mi date pravo na repliku. Tako se dogodilo da ministar Vlade Republike Srbije narodnom poslaniku Srpske radikalne stranke Gordani Pop-Lazić kaže da će je skupljati špaklom ispred Narodne skupštine. Onda možete da razmišljate dokle je to došlo. Onima koji su mi pretili pozdravima Karle del Ponte, onima koji su mi usput govorili kako ću da odgovaram zbog "Koha Ditore", moram da kažem jednu stvar: oni koji me znaju, znaju da nisam plašljiv.
Ne plašim se ni vaših pretnji, ni gluposti koje izgovarate, ni hapšenja, niti bilo čega drugog, ali vam kažem jednu stvar: ovo je tako, na ovakav ili na onakav način. Može to neko da pokuša da uradi, možda i suprotno stranačkim opredeljenjima, kažem vam da to neće uspeti, ali posle toga imaće ko će da me osveti i imaće ko da vrati to onima koji su to sproveli u delo. O tome treba da vodite računa, jer ste mnogo naroda unesrećili.
Vaša argumentacija protiv Srpske radikalne stranke je jedino to - bili ste dve godine u Vladi sa Socijalističkom partijom Srbije. Da, bili smo dve godine u Vladi sa Socijalističkom partijom Srbije, a vi ste sada već dve godine sami i apsolutno vladate, a srpskom narodu je sve teže i sve gore, srpskom narodu na Kosovu i Metohiji je sve teže i sve gore, srpskom narodu na jugu Srbije je sve teže i sve gore, srpskom narodu u svim srpskim zemljama je sve teže i sve gore.
Pomenu Marko Jakšić malopre državnu televiziju. Na državnoj televiziji i na svim drugim televizijama više ne postoji ni Republika Srpska. Izbačena je iz vremenske prognoze, nema više ni kiše, ni sunca u Republici Srpskoj. Niko je više ne pominje zato što ne sme da se pominje više ništa što je srpsko. To je sramota za Srbiju. Bavite se lažima preko medija, o tome kako navodno hapisite obezbeđenje Srpske radikalne stranke. Evo su svi papiri ovde koji dokazuju kakvi ste lažovi, kakvi ste falsifikatori, šta ste u stanju da govorite.
(Predsednik: Vreme.)
U stanju ste, završiću predsedniče Narodne skupštine, da kažete za čoveka Dragana Milunovića-Džuleta, vašeg kolegu, narodnog poslanika koji je dao život za srpsku otadžbinu braneći Kosovo i Metohiju, sprdajući se da kažete da je poginuo u Knez Mihajlovoj. Treba da vas je stid i sramota.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste (predsednice) prekršili Poslovnik jer ste morali da date pravo na repliku predstavniku Srpske radikalne stranke, morali ste da date, ali je to dobro, jer se u ovoj skupštini videlo malopre mnogo toga.
Videlo se sa kakvim oduševljenjem su poslanici DOS-a pozdravljali njihovog koalicionog partnera, kažu - novog koalicionog partnera a ranije je bio koalicioni partner Socijalističke partije Srbije i JUL-a, doneću dokaze u roku od sat vremena, a danas su sa DOS-om. Nikakva razlika posebna. Ali, nije ni to naročito važno.
Ovde je jedan kriminalac izašao za govorinicu i govorio o Srpskoj radikalnoj stranci, govorio o broju glasova. (Žagor.) Što ste nervozni? Svaki put kada vam neko pomene vaše koalicione partnere strašno reagujete. Pustite gospođu Mićić, ona je već nervozna kada treba da izađe neko od srpskih radikala!
Neki su ovde pominjali tuđe stanove. Pominjali su o kakvoj se sobici... (Žagor.) Izvinjavam se, hoćete li da umirite gospodina Šutanovca ili nećete?
Dakle, pominjali su nečije stanove od 200 kvadrata, pa viču ovde, sipaju pravedni gnev. Lažete i za to. Vi imate dve hiljade i dvesta kvadrata otetih od ovog naroda, dve hiljade i 200 kvadrata od prodaje uglja, od preprodaje uglja, otimačine od Vojske Jugoslavije i onda to uzmete i navodno vi to prodajete Vojsci - ne može rudnik da prodaje pa ćete vi da prodajete! Imate para da kupite celu Narodnu skupštinu ne računajući trojicu četvoricu iz DOS-a.
Vi nekome pričate. Pokažite narodu čime se vozite. Zamerka vam je što se vozimo u "Jugu" - vozi drtavog "Juga", ili ne znam ni ja šta. Kažite čime se vi vozite. Kako ste to zaradili? Pameću velikom? Obrazovanjem velikim? Čime to? Čime? Profesori su vam - za šta, za udaranje nogom u glavu. Za šta još? Šta to radite? Šta to pokazujete u Srbiji? Smeta vam Srpska radikalna stranka, spotove pravite o Tomislavu Nikoliću, da li je bacio mikrofon ili nije bacio!
Treba da vas je sramota za to što radite. Ne pravite spotove o tome kako narod nema hleba da jede, ne pravite spotove o tome kako ljudi teško žive pod Đinđićevim režimom. Zato sa Đinđićem idete u koaliciju. Zato milion i po dobijate za kik boks. Zato sve to može danas u Srbiji da se dešava, a vi ćete - nećemo mi o njima, ali ćemo zato spotove o radikalima, pa su radikali takvi i takvi, pa vam je Nataša Jovanović kriva za to što kažete - edukacija leševa umesto - ekshumacija leševa!
Za to vam je kriva Nataša Jovanović? Za to su vam krivi srpski radikali? Nije to sve naročito bitno...
(Predsednik: Vreme.)
Nećemo mi nikome više... ni na jedan ni na drugi način, ni lepo ni ružno da se obraćamo nego svakome onako kako to zaslužuje. Vi ste u timu Zorana Đinđića, zajedno sa Zoranom Đinđićem i njegovim čaušima ćete pred sud istorije.
Da li ćemo da dobijemo tri glasa ili tri miliona glasova - od toga je mnogo važnije da se sačuva obraz. To je ono što je najvažnije pa makar dobili i tri glasa. A videćete...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Vreme je lepo a ubrzo završavam. Dakle, videćete na sledećim izborima ko će koliko glasova dobiti, bez obzira na sve medije koji vas podržavaju i vas i vaše koalicione partnere, bez obzira na to što samo srpski radikali ne mogu da gostuju ni na jednoj centralnoj televiziji. Videćete kako će narod na sve ovo reagovati i više nećete postojati nigde. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušali smo ovde velikog lažova. Bedniče jedan, nemam dvesta kvadrata, ne laži.

Vodiću računa.
Rekli ste da imam 200 kvadrata, kako vas nije sramota. Dobio sam od države trosoban stan, a ne sedmosoban. Ja nema 3.000 soba kao vi. Gospodin Šešelj je pošteno zaradio, prodajući ugalj, ne 1.000 kvadrata, nego svoju kuću pre 12 godina, 15 možda. Kako vas nije sramota, kako je jadno to što govorite.
Dovodio sam, naravno da sam dovodio, prisustvovali smo još nečemu kod vas, ali koliki ste bednik. Reći ću vam jednu stvar - to za proju i kolač, kako ste to jadno slagali. Moja supruga pravi proju, moja majka pravi proju čitavog života, a vi se time služite, ni to ne znate da kažete. Ali dovoljno je pogledati, gospodine Markoviću, vaš prsten i vaš sat. Vaš prsten vredi više nego što vrede nečiji automobili, nego što vrede nečije kuće.
Vaši satovi vrede desetine hiljada maraka, gospodine Markoviću, kako ste to zaradili, kako ste to stekli? Vi ćete da branite Vojislava Šešelja! Nemojte vi da branite ni Vojislava Šešelja, ni jednog drugog Srbina, branite vi svog Zorana Đinđića, završićete na istom mestu i na isti način, kako i gde će završiti Zoran Đinđić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam razumeo da se gospodin Kovačević javio zbog kolača. Dobro bi bilo da građani mogu da stave u svoj jelovnik više vrsta kolača. Ovde je bilo reči pre svega o tome što je potpisivan nekakav akt, ne može to da bude verovatno deklaracija, ili ne znam koji zahtev nadležnim skupštinskim službama, verovatno peticija da se narodnim poslanicima omogući da jedu više vrsta kolača.
Ono našta ukazuju poslanici SRS jeste pitanje i problem, a to je da narod ima sve manje da jede, i nije valjda najpreča briga i najpreči i najveći problem da li će neko imati više vrsta kolača ovde u restoranu?
Neću da budem nekorektan i da ulazim u to, i da govorim šta je sve bilo u odnosima između gospodina Kovačevića i nekih drugih ljudi, premijera i još nekih drugih ljudi, kako se za veče pojavi na različitim konferencijama za novinare, nije ni bitno.
Razumem gospodina Kovačevića, ja ga razumem. (Glas iz sale: sit je proje.) Možda je sit, a možda i nije, verovatno onih koji bi mogli da ga reketiraju, ja to znam, onih koji bi mogli da mu prete, za to nemojte da brinete. Vi znate ko to radi, ko bi to mogao da radi. Srećom pa ste deo vlasti, pa vam to niko danas ne može da čini. Nemojte za to da brinete.
Kada odete u opoziciju, gospodine Kovačeviću, štitićemo vas, verujte mi na reč, neće vas niko reketirati, neće vas niko dirati i maltretirati, a ono što je sigurno, o čemu biste morali da vodite više računa kao narodni poslanik, to je - koliko će kolača građani Srbije imati na svom jelovniku, a ne narodni poslanici. Mi ih ovde imamo dovoljno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja, razume se, koristim priliku da izađem za govornicu, pošto osim prava na repliku ne mogu da se javim za reč i da govorim bilo šta o predloženom zakonu, iz prostog razloga što mi je, čini mi se, na protivustavan i protivzakonit način oduzeto to pravo.
Ja bih podsetio građane Srbije, narod Srbije, da smo Predlog ovog zakona (dakle, ne nacrt, ne ono što je trebalo Vlada tek da usvaja, već Predlog zakona) imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre nekoliko meseci, i u potpuno istovetnom tekstu ponovo se pojavio pred narodnim poslanicima. Jedina razlika je što je jedanput potpisnik tog teksta Dušan Mihajlović, a drugi put Jožef Kasa.
Bilo bi zanimljivo da nam neko kaže kakve su se to promene u međuvremenu dogodile. Ali, suština (a o tome je govorio i gospodin Mucić, kada me je pomenuo, o tome je govorio i narodni poslanik Slobodan Janjić), jeste u sledećem - neki iz režima, neki iz vlasti, imaju slabo pamćenje, kao Mahmut Bakali, ne mogu da se sete šta su juče izgovorili.
Podsećam prisutne u ovoj sali da smo mi slušali kako će sve biti mnogo bolje, uspešnije, jednostavnije, lakše, kako će narod živeti neuporedivo bolje, kako će, prosto, narod želeti da mu takva vlast ostane i opstane godinama i decenijama, jer bezmalo neće znati šta da radi sa tim parama.
Na kraju smo došli do toga - ja sam izveo jednu malu računicu (a o tome su već poslanici govorili), sabrao sam da dva obična hleba, za koja danas kažu 600 grama, a nema ni 600 grama, dakle, dva obična hleba, litar mleka, litar jogurta i dva jajeta, to je već 120 dinara. Ako to pomnožite sa 30 dana, dobićete računicu od 3.600 dinara. To je već značajno više od minimalne zarade u Republici, a to je više od 50% prosečne zarade u Republici Srbiji.
Ako to pogledate, a postavite onda pitanje - a gde vam je za obuću i odeću novac, gde vam je novac za struju, gde vam je novac za meso, gde vam je novac za bilo šta što su elementarne potrebe svakog stanovnika, svakog čoveka, bilo da je dete, bilo da je starac, bilo da je odrastao čovek, mislim da će se tada videti i ustanoviti koliko se bedno i koliko se teško živi.
Zašto je važno istaći ovo oko sudskih taksi? Jutros sam, dolazeći u stranačke prostorije SRS, video red ispred jedne od menjačnica. Pitao sam se zbog čega ljudi stoje u redu, da li narod ima toliko novca, pa menjaju sada u evro ili u neku drugu valutu, švajcarski franak, američki dolar, a onda sam prišao i video da ljudi menjaju po 10, 20 i 50 maraka, ne bi li mogli da odu u neku od susednih prodavnica, da kupe hleb i mleko, ono što im je najneophodnije, najvažnije, da bi mogli porodice da prehrane, da bi mogli da prežive.
Ja bih molio Vladu Republike Srbije, i tražim od Vlade Republike Srbije, kada već za 10 puta povećava takse (poslednje izmene su bile 1997, a DOS je na vlasti od 2000. godine, dakle, možete da govorite o tri godine), da kaže da li je moguće da je inflacija bila 1000% ili više od 1000%, i da li je moguće da su uslovi života građana popravljeni, pa je moguće da im se i na ovakav način nameću nameti?
(Predsedavajuća: Tri minuta 30 sekundi. )
Dakle, da li je moguće da im se i na ovakav način nameću novi nameti, da ih plaćaju? Ja samo mislim - da li neko voleo ili ne voleo srpske radikale, voleo jedne ili druge - narod više neće moći da izdrži, zato što se zaista živi sve teže, čak to vidite i vi. I kada razgovaramo između sebe, mi koji ovde imamo relativno visoke plate, pa nemamo ništa više od toga, sve potrošimo na troškove, možete da mislite kako je teško narodu koji ima pet, šest, sedam ili osam puta manja primanja od nas. Kako će oni da prežive?

Dame i gospodo narodni poslanici, dr Goran Cvetanović je čovek koji je, čini mi se, svojim radom, ali i svojim požrtvovanjem pokazao i mnogima ovde iz poslaničke većine u nekoliko navrata koliko poštuje lekarsku etiku i kako i na koji način je pomagao pre nego što su neki drugi stizali, i pojedinim narodnim poslanicima i nekim drugim ljudima koji su se nalazili u teškom zdravstvenom stanju, doduše iznenada prouzrokovanom, ja se u sve to ne razumem.
Zato je pomalo, ne pomalo, već prilično neukusno i neumesno sve ono što je izgovorio narodni poslanik DOS-a sa ove govornice pokušavajući da omalovaži dr Cvetanovića koji je, uzgred, govorio neuporedivo bolje, preciznije i tačnije, nego većina poslanika ili gotovo svi poslanici vladajuće većine o Predlogu zakona, iako nije pravnik nije završio fakultet političkih nauka, već medicinski fakultet, i reč je o časnom i poštenom čoveku.
Što se tiče vaše teze oko toga ko se i na koji način u vreme komunizma ili u vreme socijalizma, ili ne znam kako ćete već nazvati taj period, bogatio, ko je kako i na koji način živeo, ja nisam levičar, i pokušavam da ne budem demagog i neću vas kritikovati, gospodine Kovačeviću, što imate jednu od najmoćnijih firmi u državi, da ste je pošteno zaradili, ako ste je pošteno zaradili, znači sposobni ste, možete da rukovodite, možete da napravite pare i što da nemate vi, vaša porodica, ako ste imali uslove.
Ali, nemojte onda da govorite kako neko nije dao vama da radite, kako vam neko nije omogućio da funkcionišete, a jedan ste, ne samo od najbogatijih poslanika, u redu je, već ste jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Ne možete, naravno, da se poredite sa Stankom Subotićem Canetom, ne možete da se poredite sa Filipom Cepterem i ostalim istaknutim kriminalcima koji danas ispod žita ili iza zavese upravljaju Srbijom, ali ne želim ja o tome ovde previše da govorim. Nemojte na demagoški način, sada treba svi da budu siromasi da bi neko drugi bio zadovoljan.
Ja znam je da revolucija koja je izvedena, bila dobrim delom levičarska, titoistička revolucija. Sve na šta su se pozivali - a, upri prstom, vidi ga, onaj tamo ima nešto. To su upirali prstom oni koji imaju po 50 svojih privatnih prodavnica, imate ih i ovde u ovoj skupštinskoj sali i iz redova su vladajuće većine. Sve je bilo - kažite ovome ili onome, on tamo ima nešto, e, ne sme i ne može više da ima ništa. Takvi principi ne mogu da se prihvataju i ja mislim da je mnogo važnije gospodine Kovačeviću, da se razmišlja o tome kojim i kakvim zakonima, kakvim aktima može da se obezbedi narodu Srbije...
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je lepo, završiću ubrzo. Dakle, kako i kojim zakonskim aktima da se obezbedi bolji život građanima i narodu Srbije,kako da se svima obezbede veće plate, ali da cene ne budu veće.
Džabe je što će nekome plata da bude veća, ako će cene opet da idu tri, četiri ili pet puta gore, kao što se to do sada u Srbiji dešavalo u poslednjih godinu, godinu i po dana. Ako to budemo uspeli, onda smo nešto uradili. Ako to ne uspete, džabe su priče ko je, šta je pre 20, 30 godina radio.
Naravno i ja bih iskoristio priliku da pozovem građane bloka 45 da dođu večeras na tribinu SRS u 18,00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da je mnogima žao, mnogi bi voleli da narednih 10 godina ne izađem za ovu govornicu, kada bi mogla Nataša Mićić takvu kaznu da izrekne  vi biste to odmah podržali, ali  moram da ukažem na jednu stvar o kojoj je danas bilo dosta reči.
Mnogi kada izađu za ovu govornicu valjda misle da će neko da ih se uplaši ili da će ne znam šta da se dogodi, pa počinju da viču, da govore jezikom najgorih uvreda, kleveta, falsifikata, laži, onih svakodnevnih na koje smo već naučili gledajući sve televizije, čitajući bezmalo sve novine, slušajući radio stanice; pa tako možete da čujete kao ključni argument DOS-ovog režima da su njihovi politički protivnici budale, kreteni, ludaci, ovakvi ili onakvi. Ali, sve to mnogo više govori o DOS-ovom režimu, jer time se koriste ljudi koji nemaju ni znanja, ni obrazovanja, ni pameti, ni argumenata, ljudi koji ne znaju više šta da kažu.
Nešto oko ovoga - najlopovskija; pošto o tome stalno govori gospodin Kovačević: niste reagovali, gospođo Mićić. Da sam to kojim slučajem ja rekao, siguran sam da biste mi oduzeli reč. U Poslovniku još ne piše da možete da izvršite streljanje, a da piše izvršili biste i tako nešto. Mislim da je dosta bilo toga i da je dosta bilo takvih laži i dosta je bilo takvih izmišljotina. Govorite svaki put - pre 10 godina je neko izazvao hiperinflaciju ili ne znam šta. Kažite tome ko je izazvao hiperinflaciju - izazvao si hiperinflaciju. Hoćete to da govorite meni: kome su govorili da sam bio hitlerjugent kada su gospodin Šešelj i Nikolić bili u zatvoru, a vi ne znam gde ste bili; hoćete za one dve i po godine, koliko smo bili manjinski partneri, a vi ste bezmalo toliko već sami apsolutno na vlasti.
O čemu pričate? Kome više govorite? Dosta je više te priče. Za nas su ... Ovde je neka bedna kukavica ponovo počela da dobacuje, koja ne sme da se pojavi za ovom govornicom i koja ne sme nikada ništa da mi kaže u lice; dođi pa mi kaži to u lice; dođi pa mi kaži to napolju ili mi kaži sa ove govornice.
Nemojte tako bedno da se ... Ne, nego gospodin iza. Nemojte tako bedno da se ponašate, kukavički, jadno i tužno. To priliči vama, ali obratite pažnju na svoje ponašanje. Budite koliko-toliko civilizovani i pristojni. Ne plašim se takvih dvadeset kao što ste vi. Dvadeset takvih se ne plašim, kao što ste vi. (Smeh.) Pa, dođite i kažite to.
Dakle, nemojte da govorite o tome ko je mnogo bogat i ko gde ima. Za nas srpske radikale obično su neuporedivo siromašniji birači, ako hoćete. Nije slučajna činjenica da je kod nas godišnja članarina jedna marka, a kod vas deset maraka. To pokazuje nešto. Naši članovi to nemaju i ne mogu da plate. Ako imate nešto, donesite pravosnažnu presudu - taj je lopov, a ne da vi ovde lepite etikete poštenim ljudima, časnim domaćinima, boljem delu Srbije, neuporedivo boljem od vas (predsednik - vreme) da govorite ko je lopov, a ko nije lopov.
Ovde imamo i ubice, i reketaše, i razne, koji će da pričaju o tome kako neki drugi ne valjaju i kako su za nešto odgovorni. Vi ste za to odgovorni. Vi ste odgovorni za to što narod danas nema hleba da jede. Nemojte kao što su komunisti radili 1946. godine, pa vi stvorili novu RTS, a oni su imali (predsednik - vreme) završiću. Vreme je inače lepo, rekli su mi. Dakle, što se tiče komunista 1946. stvorili su novu misao, a vi RTS, pa sve ne valja Stojadinović, ne valja Jovanović, tako i vi. Obezbedite narodu hleba da jede, da ima struju da plati, a ne samo da se bavite falsifikatima, klevetama, lažima i ničim više. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se uvaženom gospodinu Bušetiću, ali moram da kažem da ima nešto što nije tačno. To je ono što vi niste slušali i to je ono što vi ne razumete, gospođo Mićić. Tačno je da je Ustav iz 1990. godine neuporedivo demokratskiji nego svi prethodni ustavi. To je sasvim sigurno tačno. Potpuno je tačno da je Ustav iz 1990. godine korak napred u odnosu na kriminalna rešenja Ustava iz 1974. godine i amandmane koji su mu prethodili 1968, 1969. i 1971. godine. To je ono što, čini mi se, u srpskom narodu, i ne samo u srpskom narodu, već i kod svih pravnika nema nikakve sumnje.
Zašto sam o tome govorio ranije, a šta gospođa predsedavajući ne razume. Govorio sam o Ustavu iz 1974. godine kao jednom kriminalnom rešenju; govorio sam o jednom rešenju koje je dalo pravo, čak i pre toga amandmanima, da najviši konstitutivni akt pokrajine bude ustavni zakon. Dobro rešenje Ustava iz 1990. godine je što je najviši pravni akt pokrajine statut. To je apsolutno tačno.
Naravno, mi srpski radikali ne možemo da se složimo sa svim rešenjima iz Ustava 1990. godine, ali u svakom slučaju je to neuporedivo bolje rešenje nego Ustav iz 1974. godine. Oni koji danas govore o vraćanju nadležnosti, a posebno one autonomaške ili separatističke političke stranke koje danas govore o vraćanju nadležnosti, nekih koje su navodno otete Pokrajini Vojvodini, moraju da kažu da se vraćaju na najgori Ustav koji je ikada bio u ovoj zemlji, a to je Ustav iz 1974. godine.
Podsetiću vas i na tzv. "Plavu knjigu", za one koji se sećaju ili za one koji su to učili. Profesor Najdan Pašić je svojevremeno pravio analizu delovanja i funkcionisanja po novom Ustavu iz 1974, a posebno kako funkcioniše Republika Srbija koja je tada bila sastavljena od tri konstitutivna elementa, dve autonomne pokrajine - koje čak do donošenja tog ustava nisu imale ni isti značaj, već je jedna bila autonomna pokrajina, a druga autonomna oblast - tzv. uža Srbija. Ukazano je sve na pogubnu prirodu takvog Ustava. Onda su pobedile one struje koje danas vladaju Srbijom. Draža Marković, titoista iz 1978, sećate se kada je postavljen za šefa u Saveznoj skupštini, kada je sve svoje protivnike odstranio; i oni koji su mu pisali "Plavu knjigu", svi su sklonjeni i više u te komunističke partijske krugove nisu mogli da se vrate. Ti danas vladaju, ti danas upravljaju. Nije ovo istorija, to je današnjica.
(Predsednik: Vreme.)
Danas je Draža Marković najveći DOS-ovac. To je suština. Protiv toga se mi borimo i zato je Ustav iz 1990. godine bio neuporedivo bolji nego Ustav iz 1974, nego i prethodna ustavna rešenja. Taj ustav je imao manjkavosti i imao je mnoge manjkavosti u samom procesu donošenja, imao je neke druge manjkavosti što se tiče državnog i nacionalnog pitanja, kao i Ustav SRJ iz 1992. godine, ali su sve to neuporedivo bolja rešenja od onih rešenja na koja nas vi vraćate, na vreme Draže Markovića i neka druga vremena za koja smo mislili da su prošla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, narode i građani Srbije, mi smo kao poslanička grupa SRS podneli ovaj amandman, kao i većinu drugih, pokušavajući da vam ukažemo na nelogičnost vaših rešenja, na nelogičnost onoga što pokušavate da ponudite narodu Srbije, bez alternative; da vam ukažemo na činjenicu  da time nećete postići ništa dobro; da jedino što možete da proizvedete jesu loše konsekvence; a tražimo od vas da nam kažete šta je to što se ovakvim rešenjima dobija.       
Šta je to što našem narodu može da znači, što našim građanima može da znači. Ovde, u tački 2) člana 29, se kaže da autonomna pokrajina uređuje pojedina pitanja zaštite, razvoja i unapređivanja životne sredine od interesa za autonomnu pokrajinu. Kakav je to interes autonomne pokrajine? Hoćete li ponovo Lajbnicove principe dovoljnog ili kasnije državnog razloga da uvodite za autonomnu pokrajinu? Pa ćete i ptice i vode da budu interes autonomne pokrajine. Valjda su to interesi srpskog naroda i svih ostalih ravnopravnih građana u Republici Srbiji, ako hoćete i SRJ.
Pričate stalno o Evropi, pričate o evropskim integracijama, o ujedinjavanju; tobož, mi srpski nacionalisti smo krivi za sve, pa ćete vi sada da nas podučite i na drugačiji način državu da oblikujete. Onda prvo što uradite jeste da nam podelite Dunav na pola; onaj deo koji protiče kroz Vojvodinu iseći ćete; jer dotle će da važe jedna pravila za zaštitu Dunava, a tamo negde od Smedereva pa sve do Kladova važiće neka druga pravila.
To je nešto što ne možemo da prihvatimo i što nije normalno. Nije normalno zato što se time ne dobija apsolutno ništa, već se samo može gubiti. Ne vidim šta bilo ko dobija čitavim ovim zakonskim projektom, ovim rešenjima, osim što će, kako neko reče, direktora nacionalnog parka birati neko u Novom Sadu, a ne u Beogradu.
Za direktora Nacionalnog parka "Fruška gora", koliko znam, još ni jednom nije bio izabran niko ni iz Bosilegrada, ni iz Bajine Bašte. Ja još nisam čuo. Da li ste vi čuli za nekog direktora koji je odande došao, pa bio direktor nacionalnog parka? Možda da je neki najveći stručnjak u zaštiti prirodne sredine, pa da na takav način pomogne, to bi bilo dobro. Ja još nisam čuo.
Znači, sigurno je da će se postaviti neko ko je iz Vojvodine, neko ko jeste verovatno iz okoline i ko najbolje poznaje tu materiju. Ova priča, tražimo da ga postavi Nenad Čanak, a ne da ga postavlja Zoran Đinđić, kao što smo tu priču imali i ranije, može kasnije da znači: mi smo se za sva ta svoja autonomaška prava izborili mnogo ranije, mi sada tražimo nešto više, tražimo i državu; a sve ovo što se dešava, sve ove ingerencije i prerogativi vlasti koji se daju autonomnoj pokrajini, budite sigurni da predstavljaju državu u državi.
Slušali smo i priču o regionima. Tamo što je predviđeno, zakonodavna, izvršna i sudska vlast, čak je više i od prerogativa federalnih jedinica, koje su imale i danas imaju u našoj saveznoj državi. Nemojte da to radimo zato što to znači rastakanje naše države. A ona je mnogo vrednija. Nikakve razlike nema između nas što su neki rođeni 10 ili 100 kilometara severnije ili južnije jedni od drugih.
Jednak je procenat, ako ne i veći, ako govorimo o specifičnostima srpskog stanovništva, u Vojvodini nego u Beogradu. U Vojvodini je preko 80% Srba, a u Beogradu je 77%. Hoćete li i Beograd da ogradite; da kažete - ptice u Beogradu imaju socijalnu zaštitu, a ako odu malo dalje, pređu sa granice Lazarevca do Lajkovca, onda će da ih štiti neka druga pokrajina. Mislim da su to rešenja koja ne mogu da budu prihvaćena, ne smeju da budu prihvaćena.
Mislim da su to rešenja koja su nelogična. Ne znam kome su potrebna. Pozivam narodne poslanike, bez obzira na partijsku disciplinu, koju pretpostavljam da moraju da poštuju, da glasaju za ovakve amandmane, a da ne glasaju za ovakav zakon, zato što će ovakav zakon doneti veliko zlo Srbiji, veliko zlo srpskom narodu.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je lepo, čujem vrlo je toplo. Što se tiče ovog zakona, doneće samo nesreću srpskom narodu. Neće biti mnogo smeha, neće biti mnogo sreće, nažalost. Pozivam vas da prihvatite amandman poslanika SRS.